U Srbiji nema medija koji tako oštro kritikuje vodeće političke opcije i političare kao što to čine autorke "Peščanika" i njihovi sagovornici. Stoga napad na ovaj medij i nije mnogo iznenadio, ali je zabrinulo to što je očigledno da je u Srbiji i dalje moguće koristiti pomalo zaboravljene metode iz perioda Miloševićeve vladavine, poput ometanja radio signala.
Zahvaljujući programu u kome forsira reformske i proevropske ideje, pri čemu se kao simbol takve modernizovane Srbije uzima ubijeni Zoran Đinđić, "Peščanik" je sigurno trn u oku za mnoge ovdašnje, većinom konzervativne, političare. To veruje i autorka Svetlana Lukić:
"U ovoj zemlji su antievropske snage i evropske snage, oni bi hteli evropske pare, ali neće da im niko kontroliše budžet. Oni bi hteli ljudska prava, ali da se to ograniči nekako ako može, pri čemu ta ljudska prava ne bi trebalo da važe baš za ljude koje nazivaju ekstremistima – vrlo često i nas zovu ekstremistima."
"Peščanik" je ovenčan nizom svetskih priznanja, uključujući i ono od organizacije Reporteri bez granica. Međutim, emisija kojoj se u Evropi priznaje istrajnost u odbrani civilizacijskih vrednosti ovde nije po prvi put na udaru:
"Ovo je Srbija, ovo je Srbija..."
Više puta prekidane su tribine "Peščanika", a najdramatičnija situacija zbila se u Aranđelovcu 2007. godine kada je masa lokalnih desničara uz pokliče poput ovog:
"Ovo je znak da Šumadija u svom gradu ne želi da trpi homoseksualce."
.... sprečila održavanje skupa.
Među demonstrantima tada su bile i pristalice Nove Srbije. Stranka Velimira Ilića, koja je u koaliciji sa Koštunicom, na čestom je udaru autora i "Peščanikovih" gostiju. Funkcionerka te partije i članica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Aleksandra Janković pridružila se osudama napada na ovaj medij. Kada je o reakciji države reč, konstatovala je kako postoji "generalni problem" u odgovoru nadležnih na različite pojave vezane za medije:
"Izgleda da niko ne odgovara za ono što se po tim sajtovima pojavljuje. Mislim da je za svaku osudu ovo što se događa sa autorkama "Peščanika", ali je za svaku osudu, na primer, i ono što se događa na Fejsbuku gde je otvorena stranica čiji su administratori Šiptari koji su napravili stranicu sa temom "Kladim se da ću naći milion ljudi koji mrze Srbe". Mislim da je ta strategija nereagovanja prilično opasna."
Predsednik Boris Tadić, takođe često kritikovan u "Peščaniku", zatražio je od nadležnih organa da istraže slučaj. Svetlana Lukić je izjavila kako je taj gest nije ohrabrio:
"Ne kažem da oni moraju da otkriju ko je uništio moja kola ili ko je napao sajt, ali me to ne ohrabruje zbog toga što ti apeli koje je on upućivao do sada nisu pokazali nikakav rezultat."
Ko je mogao izvesti tako složenu akciju ometanja radijskog signala ili blokiranja Internet stranice? Ovakvi mehanizmi pritiska na medije bili su dobro poznati u vreme Miloševićeve diktature, ali se verovalo da su sa njim i oni otišli u prošlost. Svetlana Lukić:
"Ono što sasvim pouzdano znam jeste da emisiju ne može da ometa niko ko nema veze sa državom ili nekim delovima države, a ovo nije prvi put. Dakle, nekoliko puta ranije smo ponavljali u emisiji da je naša emisija ometana."
Uprkos lošem iskustvu u rasvetljavanju pritisaka, napada, pa čak i ubistava novinara u Srbiji, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Nadežda Gaće veruje da se pred policijom ne nalazi pretežak zadatak:
"To mogu da rade samo oni koji imaju bolju tehniku. Ne verujem da to i dalje radi policija, to možda rade neki delovi policije ili neke druge snage u Srbiji koje su izgleda, na žalost, bolje opremljene nego mi."
Slučaj napada na "Peščanik" otvoren je baš u danima kada je napravljen veliki obrt u slučaju novinarke Dade Vujasinović. Petnaest godina nakon njene smrti Javno tužilaštvo je u sredu potvrdilo da se radi o brutalnom ubistvu, a ne o samoubistvu kako se tvrdilo. Ipak, i dalje ostaju nepoznate njene ubice, kao i ubice Milana Pantića i Slavka Ćuruvije, te bombaša koji je napao porodicu Dejana Anastasijevića. Ipak, Nadežda Gaće veruje da u slučaju "Peščanika" postoje signali koji govore da nadležni neće na listu nerešenih medijskih slučajeva dodati i ovaj:
"Ne mogu biti zadovoljna što još uvek ne znamo ko je to uradio, ali duboko verujem da će se razotkriti. Mislim da je dobro što i Boris Tadić kao predsednik države traži to isto – ne verujem da će ostati samo na apelima."
U međuvremenu Internet stranica "Peščanika" i dalje je blokirana, a Svetlana Lukić nam otkriva da je redakcija prisiljena da traži provajdera izvan Srbije jer domaći nisu spremni da rizikuju sa ovim, inače vrlo posećenim, sajtom. Sa ovom novinarkom razgovarali smo u žurbi dok je pripremala emisiju za petak i uz osećaj zebnje da bi u tom poslu mogla biti sprečena:
"Mnogo više mi smeta to što smo u situaciji da veoma teško obavljamo posao, to je ono za čime vapimo sve vreme – da budemo ostavljeni na miru i radimo svoj posao."
Dobra vest za fanove je da "Peščanik" i dalje postoji, čak i ako zvuk na vašem radiju nije čist, da ne prestaje sa razračunavanjem sa dubokom društvenom hipokrizijom i nastavlja misiju ukazivanja na sve deformitete srpske stvarnosti, uz opomenu koja nikog ne ostavlja ravnodušnim a sadržanu u dobro poznatom džinglu: "Ako vam je dobro, onda ništa".