Čeku se vraća na Kosovo

"Poternica za mnom nema pravnu osnovu već je politički motivisana”, rekao je Agim Čeku agenciji Frans press, pošto je proteran iz Kolumbije. Očekuje se da se bivši premijer Kosova Agim Čeku vrati danas na Kosovo.

Čeku je doputovao u Kolumbiju 3. maja da bi učestvovao na medjunarodnom seminaru o razoružanju. Medjutim, on je zatim proteran pošto je za njim Srbija raspisala interpolovu poternicu zbog ratnih zločina počinjenih nad Srbima i nealbancima na Kosovu 1999. godine.

Institucije Kosova su saopštile da su povodom tog slučaja preduzele sve mere. Zamenik premijera Hajredin Kući potvrdio je da se Čeku uskoro vraća na Kosovo.

“Preduzeli smo sve korake kako bismo kontaktirali Kolumbiju i zvaničnike Interpola. Očekuje se njegov povratak preko Zagreba, gde smo od hrvatske vlade zatražili da mu se nešto loše ne desi. Preduzećemo i druge korake. Srbija je nažalost aktivna u negativnom smislu te reči, ali Kosovo ima svoj medjunarodni subjektivitet i smatram da će sve dobro proći”, rekao je Kući.

“Zatražili smo od ministarstva inostranih poslova, MUP-a i Euleksa da se utvrdi realno stanje”, dodao je on

Ministarstvo unutrašnjih poslova je danas poslalo pismo Interpolu u kome traži od te institucije da ne hapsi koosvske državljane na osnovu poternica koje je izdala država Srbija. Ministar Zenun Pajaziti je rekao da se radi o politički motivisanim poternicama i optužbama.

Inače, Interpol kao medjunarodna organizacija ne može da poništi poternice već to rade države koje ih raspisuju. Kosovo nije član Interpola. Ova organizacija zvanično saradjuje sa UNMIK-om, ali ovoga puta ta misija UN nije imala nikakvu informaciju.

“Povodom ovog slučaja nismo dobili nikakvo saopštenje Interpola”, rekao je portparol UNMIK-a Rasel Giki.

Bivši lideri Oslobodilačke vojske Kosova su se do sada više puta suočavali sa poternicama koje je raspisala Srbija. Pre Agima Čekua, na osnovu optužnice za ratne zločine na aerdoromu u Budimpešti 2003. godine zaustavljen je tadašnji predsednik DPK Hašim Tači. Ta poternica još nije poništena a ono što štiti premijera Tačija kada prelazi granice je njegov diplomatski imunitet.

Pravni stručnjak Kujtim Kerveši kaže da se institucije Kosova moraju više zalagati na poništenju poternica, koje je raspisala Srbija:

“Potrebno je pronaći način kako da država Kosovo dobije pristup medjunarodnim institucijama, ali i formu saradnje, te da se tretira kao ravnopravni činilac”, rekao je Kerveši.

Inače, Socijaldemokratska partija je saopštila da će njen lider Agim Čeku u subotu u Prištini održati konferenciju za novinare.

Posledica nepoverenja u Srbiju

Slučaj Agima Čekua, za kojim je srpski Interpol raspisao međunarodnu poternicu zbog genocida, na koju su se oglusile vlasti Kolumbije i Francuske – pokrenuo je pitanje svrsishodnosti ovakvih zahteva, kada su u pitanju pojedini predstavnici političkog života na Kosovu.

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac, kaže da se iza nepostupanja po ovakvim poternicama, često kriju politički razlozi:

“Kada se raspiše takva vrsta poternice, odnosno takozvana “crvena poternica”, ukoliko se to lice zatekne na prostorima bilo koje zemlje, treba da bude privedeno i zadržano, a nakon toga da se krene u postupak izručenja zemlji koja je raspisala poternicu. U ovoj situaciji se to nije desilo, ali to nije prvi put.”

Poternice koju su pravosudni organi Srbije, zbog terorizma, izdali protiv lidera kosovskih Albanaca Hašima Tačija, Agima Čekua i Ramuša Haradinaja i dalje su na snazi, međutim, primeri njihovog ignorisanja, poput ovih u Kolumbiji i Francuskoj, dešavali su se i ranije - u Budimpešti i Ljubljani, i to upravo kada je u pitanju Agim Čeku. Glavni razlog za takvo postupanje, Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za civilnu odbranu, vidi u činjenici da se ovi slučajevi smatraju političkim krivičnim delima, ali i da ne postoji dovoljno poverenja u srpsku državu:

“Smatra se da su to krivična dela koja je Srbija, iz političkih razloga, maltene izmislila protiv tih ljudi. To je, čisto, posledica nepoverenja u Srbiju i, praktično, to možemo nazvati ignorisanjem onoga što Srbija čini.”

Kada su u pitanju Agim Čeku, Ramuš Haradinaj i još neki kosovski funkcioneri, Dragišić kaže da srpsko Tužilaštvo za ratne zločine raspolaže vrlo čvrstim dokazima da su počinili krivicna dela, ali napominje:

“Kao što možemo videti, to ne nailazi na odjek. Imali slučaj i u Ljubljani pre nekog vremena, i sada ovo što se dogodilo dole, tako da kažem, da te poternice imaju svrhe utoliko što Srbija pokazuje da ona procesuira ta dela, da vodi računa o onome što se dogodilo na Kosovu i Metohiji, i ukoliko ti ljudi nekad budu dostupni našim vlastima, da će se protiv njih povesti krivični postupci. Ali je očigledno, da ta poternica koju smo preko Interpola stavili, neće uroditi plodom i, nažalost, što osumnjičeni za ratne zločine, koji su sada u vrhu političkog života Kosova, mogu i dalje da se slobodno kreću po svetu.”

Kako bi se bugarske vlasti ponašale u slučaju da se neko od pomenutih imena nađe na njihovoj teritoriji? – pitali smo Nikolaja Coneva, ministra odbrane Bugarske:

“Ja ću odgovoriti kratko, da je Bugarska članica Interpola i da ona poštuje pravila koja važe.”

Iako, iz stava bugarskog ministra nije potpuno jasno, kakav bi bio epilog u slucaju političkih lidera sa Kosova, nepostupanje po srpskoj poternici Interpola nameće pitanje svrsishodnosti tih zahteva.

Zoran Dragišić, međutim, smatra da to nikako ne znači da bi ih trebalo povlačiti:

“Te optužnice koje su podignute, one su na pravnoj snazi. Dakle, Srbija goni te ljude koji su optuženi za ratne zločine i mislim da ne bi trebalo te optužnice povlačiti. Oni će, možda, u jednom trenutku biti dostupni našim organima gonjenja, tim pre što je reč o najtežim krivičnim delima. Prosto, te optužnice ne treba povlačiti. To što Kolumbija nije izručila Agima Čekua, nije razlog da mi povučemo optužnicu. Njena validnost zavisi od snage dokaza koji su izneti protiv tih ljudi. Ako neke države neće da isporuče osumnjičene za ratne zločine, nije razlog da se optužnice povlače.”

Ministar Šutanovac podseća da se na međunarodnim poternicama nalazi i određen broj oficira Vojske Srbije, koje se ponekad aktiviraju u inostranstvu, i u tom kontekstu predlaže:

“Mislim da bi, u okviru celog regiona, bilo neophodno da se ti postupci svedu na ono šta je, zaista, ratni zločn i da, napokon, znamo ko je taj koji može za to da odgovara. Ovo govorim zbog toga što postoji opasnost da se jedan deo naših oficira nalazi na raznim poternicama nekih drugih zemalja i da oni budu zadržani negde u inostranstvu, što bi nam stvaralo, zaista, veliki problem.”