Utorak, 23. septembar/rujan 2014, 22:23 CET

Srbija

Afera "Azotara" - druga epizoda

Azotara Pančevo
Azotara Pančevo
Nakon istrage o sumnjivim poslovima po “Azotaru” Pančevo u trgovini đubrivom, sledi, kako je vlast najavila, istraga o pljački ovog preduzeća i u trgovini pšenicom, u kojoj je ono, kako se navodi, pretrpelo štetu od 18 miliona evra.

Sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju da je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić već suviše duboko zašao u borbu protiv korupcije da bi mogao da se vrati nazad - čak i kad bi hteo.
 
Korupcionaško klupko u aferi oko đubriva, prema navodima medija, počelo je već uveliko da se odmotava. Neki osumnjičeni su, navodno, na saslušanju rekli da su pojedine privatne kompanije sa kojima je “Azotara” poslovala na svoju štetu, upućivale mito predstavniku njenog kapitala.
 
Spekuliše se i da su neki osumnjičeni voljni da postanu svedoci-saradnici, pa bi njihovi iskazi mogli olakšati i najavljenu aferu o prodaji pšenice.
 
Aleksandar VučićAleksandar Vučić
x
Aleksandar Vučić
Aleksandar Vučić
Šteta naneta “Azotari” u kupoprodaji pšenice sa privatnim kompanijama “Victorija logistik” i “YU Point” javnosti i prethodnoj vlasti i nisu baš velika novost. Naime, pokojna Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, još u junu prošle godine o tom čudnom biznisu poslala je izveštaj Vladi Srbije i Aganciji za privatizaciju.
 
U ovim poslovima, prema navodima Saveta, “Azotara” je pšenicu kupila od “Viktorije logistik” po ceni višoj od tržišne i ubrzo je prodala “YU Pointu” po ceni daleko nižoj i od nabavne i od tržišne, dakle, na sopstvenu štetu.
 
Savet je naveo da to predstavlja tipičan primer korupcije, koja ne može da postoji bez sprege sa menadžmentom preduzeća. Otuda je pozvao Vladu Srbije i druge nadležne institucije da izvrše kontrolu poslovanja pančevačkog preduzeća i utvrde odgovornost privremenog zastupnika kapitala Radosava Vujačića.
 
Naveo je da treba preispitati i ulogu javnog preduzeća “Srbijagas” koji je u tom poslu imao ulogu jemca. Upitao se Savet i kakav je interes rukovodio direktora “Srbijagasa” Dušana Bajatovića da svojim potpisom garantuje da će “Azotara”, koja je u trenutku potpisivanja spornih ugovora o pšenici, “Srbijagasu” bila dužna čak 70 miliona evra, biti u stanju da ispuni obaveze iz ugovora vrednih 15 miliona evra.
 
Na pitanje Saveta za borbu protiv korupcije postavljeno u junu 2011. godine koji je interes jednog javnog preduzeća da ulazi u štetne poslove, prebacujući teret tih štetnih ugovora na drugo javno preduzeće i građane Srbije ni prošla vlada ni Dušan Bajatović, generalni direktor “Srbijagasa” nisu odgovorili, a ni  “reformisano” tužilaštvo nije se laćalo tog slučaja.
 
Bajatović novinarima sada izjavljuje da pre kraja istrage neće komentarisati događaje u vezi sa “Azotarom”, dodavši da ljudi ne treba ni da se brane ni da im se sudi u medijima.
 
“Moja konferencija za štampu biće održana kada budemo znali sve detalje istražnih i predistražnih radnji koje su u toku. Naše je mišljenje, i to sam usaglasio sa menadžmentom, da je neprimereno, kome god da su kakve namere – a ima više pravaca i lobija i svega što se ovde dešava – da niti treba da se branimo po medijima niti treba ljudima da se sudi u medijima. Ko se ogrešio o zakon treba da bude kažnjen, ali to ne znači da treba da uništimo Azotaru ili da je vratimo špekulantima“, rekao je Bajatović.
 
Uz blagoslov ili toleranciju

Nije jasno zašto bi meta istrage bile privatne kompanije sa kojima je “Azotara” na svoju štetu trgovala pšenicom, a ne predstavnici države koji su to omogućili, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Biljana Stepanović, direktorka Biznis info grupe.
Azotara PančevoAzotara Pančevo
x
Azotara Pančevo
Azotara Pančevo

“Po prirodi stvari privatna kompanija se trudi da što više zaradi, ali ona u poslovanju sa firmom u kojoj država ima kapital ne može zaraditi ako joj to predstavnici države ne dozvole. To je situacija, da podsetim, još od Bogoljuba Karića koji je optuživan da je uzeo silni novac od Mobtela. On to nikad ne bi mogao da uradi da mu predstavnici državnog kapitala u tom istom Mobtelu nisu to dozvolili. Isto je sada kada se prozivaju krupni biznismeni. Sve što su uradili mi dobro znamo da su uradili uz saglasnost, prećutnu ili direktnu, i uz blagoslov ili, u najmanju ruku, toleranciju vlasti”, kaže Stepanovićeva.
 
Upitana veruje li ili ne da će vlada, kako je najavio njen potpredsednik, u borbi protiv korupcije ići do kraja, naša sagovornica kaže:
 
“Ja mislim da i međunarodna zajednica to od njega traži i da on nije u situaciji da odustane – čak i kad bi hteo. Očigledno je da je suviše daleko otišao da bi sad mogao da se jednostavno vrati nazad i da kaže da – eto, ništa nije pronašao ili da ne kaže ništa. Jedino mi se čini da bi to možda trebalo da se radi malo smirenije, da se ljudima ne servira svakog dana nova afera, nego da to istražni organi nastave da rade, a da se mi obavestimo o čvrstim dokazima i rezultatima na kraju”, smatra Biljana Stepanović.
 
Treba poći od pretpostavke da su policija i tužilaštvo dobro istražili pomenute slučajeve i prikupili tvrde materijalne dokaze jer bi se bez toga svako hapšenje ovoj vlasti osvetilo na sledećim izborima, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Čedomir Čupić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji reaguje i na prozivke iz opozicije da se pod krinkom borbe protiv korupcije aktuelna vlast obračunava sa političkim protivnicima.
 
“Braniti se da se samo hapse ljudi iz Demokratske stranke ili neke druge partije – nije dovoljno. Potrebni su dokazi za takve tvrdnje. Mi znamo da živimo u zemlji visoke korupcije koja je postala obrazac i način života, a na kraju krajeva, na to nam skreće pažnju i Evropska unija. To je, dakle, nešto što je činjenica. Kada počne borba protiv te činjenice, onda se uvek nađe neko ko hoće to da skrene i da kaže da je to sada vezano za neke obračune. Ja kažem – ako bi bilo da je neko uhapšen bez dokaza, pa posle pušten – bilo bi loše”, ocenjuje Čedomir Čupić.

Branka Trivić

trivicb+yahoo.com

Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. godine. Iste godine dobila otkaz od miloševićevskog rukovodstva te kuće, zbog aktivnosti u Nezavisnom sindikatu RTB i nepristajanja na režimsku ratno-huškačku propagandu. Za Radio Slobodna Evropa radi od decembra 1993. godine.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Smernice za uključivanje civilnog društva

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je istakao da podrška organizacijama civilnog društva u Srbiji ostaje jedan od prioriteta EU.

Raste broj žrtava ebole

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je širenje virusa ebole u Nigeriji i Senegalu, po svemu sudeći, zaustavljeno, iako je broj žrtava te bolesti u regionu porastao na preko 2.800.

Povlačenje ukrajinskih vojnika

Ukrajinski funkcioneri saopštili su da su počeli da povlače snage iz tampon zone na istoku zemlje.