RSE: Da li je po Srbiju profitabilna ili neprofitabilna inicijativa da preko UN od Međunarodnog suda pravde traži mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova?
Johnson: Mislim da nije mudra inicijativa Srbije da preko Ujedinjenih nacija traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o kosovskoj nezavisnosti. Generalno uzev, taj sud nastoji da se drži podalje od tako kontroverznih političkih pitanja. Ukoliko se i izdejstvuje većina u Ujedinjenim nacijama, ja ne bih očekivao decidno mišljenje Međunarodnog suda, a definitivno ne bih očekivao sud u korist Srbije. Čini mi se da je ta serija poteza zapravo gubljenje vremena. Po mom mišljenju srpska Vlada treba da bude fokusirana na svoju evropsku perspektivu i druga pitanja s tim u vezi, a ne da okreće sat unazad jer je to i nerealno.
RSE: Ljudi u Srbiji, odnosno, dobar deo njih, imaju utisak da će Srbija biti pod američkim i evropskim pritiskom da prizna Kosovo pre nego što bude primljena u Evropsku uniju.
Johnson: Mislim da nije realno očekivati da srpska Vlada u doglednoj budućnosti prizna Republiku Kosovo kao nezavisnu državu. Takođe ne vidim nikakve signale da će Sjedinjene Države ili Evropska unija vršiti pritisak na Beograd da formalno prizna Kosovo. Mislim da će pre biti reč o tome da će u Vašingtonu i Briselu rasti očekivanja da Srbija pokaže realističnije stavove u vezi sa Kosovom, da de facto prihvati kosovsku realnost, ali, još jednom, ne verujem da Sjedinjene Države ili Evropska unija očekuju da srpska Vlada prizna Kosovo, a još manje da će vršiti pritisak na nju da formalno prizna Prištinu. To bi bilo previše.
RSE: Neki analitičari smatraju da je američka politika prema Zapadnom Balkanu suviše fokusirana na Kosovo, da nije dovoljno izbalansirana. Kako komentarišete ovakva gledišta?
Johnson: Ne slažem se sa tim gledištima, ali u ovom smislu: što više vremena bude proticalo, područje Zapadnog Balkana i istočne i srednje Evrope biće sve više zona odgovornosti Evropske unije. Kosovo je za Sjedinjene Države bilo poslednji nezavršeni posao. Sjedinjene Države su bile prisiljene da se umešaju u ratove za jugoslovensko nasleđe, a onda i u kosovski problem, ali, kako rekoh, to je poslednja faza i ne bi trebalo gajiti očekivanja da će naredne američke administracije da se bave balkanskim regionom. Toj činjenici u prilog govori i to što u Bosni više nemamo američko vojno prisustvo. Dakle, Kosovo je poslednja epizoda u prethodnih 15 godina američkog prisustva na Balkanu.
RSE: Bez obzira na to hoće li na predsedničkim izborima pobediti gospodin Obama ili gospodin Mekejn?
Johnson: Bez obzira na ishod predsedničkih izbora.
RSE: I površni pogled na Bosnu i Hercegovinu pokazuje da ta zemlja, čak i posle trinaest godina od Dejtonskog sporazuma, još uvek više liči na dve države u državi, nego na funkcionalnu državnu zajednicu.
Johnson: Bosna i Hercegovina je definitivno jedan nezavršeni projekat. To nisu samo dve nego tri države u državi, tri podvojene zajednice. Ona i danas izgleda kao u vreme donošenja Dejtonskog ugovora, koji je, kao što se zna, bio mirovni sporazum, a ne ustav. Nažalost, još nemamo ustav koji je rezultat i izraz konsenzusa sva tri naroda Bosne i Hercegovine. A to se mora postići. Mora se pokazati više spremnosti za kompromis u Republici Srpskoj. S druge strane, treba da se shvati da ni nametnuto centralističko ustrojstvo nije pravo rešenje. Bosna u velikoj meri mora da ostane federacija, u nekim aspektima čak i konfederacija, i to ne samo dve, nego tri etničke zajednice. Dobra vest je, međutim, otvaranje perspektive evrointegracija - siguran sam da će ona biti najčvršći temelj za kompromis tri bosanske zajednice.