Uz podsećanja na upozorenja da Kosovo neće predstavljati presedan već Pandorinu kutiju u Beogradu su i političari i analitičari saglasni da je ono što se dešava na Kavkazu posledica politike oko Kosova. Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Oliver Ivanović očekuje da će sukobi u Južnoj Osetiji biti neka vrsta opomene za međunarodnu zajednicu da "podržavanje jednog separatističkog pokreta znači ohrabrivanje svih separatista", što će za njega pokazati da argumenti kojima SAD i većina država članica Evropske unije podupiru jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije "predstavljaju samo izgovor".
Na pitanje može li situacija na Kavkazu uticati na Kosovo, Dušan Reljić, iz Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu, kaže za naš program da kratkoročni odraz kavkaske krize može biti da se pažnja Evropske unije preusmeri sa područja bivše Jugoslavije na jug bivšeg Sovjetskog saveza, što može da uspori nastojanja francuskog predsedništva da što pre stupi na snagu privremeni sporazum u okviru Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji Srbije sa Briselom:
"Dugoročno, svako novo dodatno pogoršanje u odnosima Rusije i SAD pogoršava međunarodnu političku klimu, a to znači da su šanse, koje su ionako male, da se krene sa mrtve tačke u odnosima Beograda i Prištine sada još manje. Uz to, Vašington će se svakako u buduće pokazati još brižnijim prema kosovskim Albancima zato što je bio izložen kritici da je podsticao predsednika Gruzije Sakašvilija u njegovim planovima da što pre ostvari ambicije i povrati teritorijalni integritet Gruzije. S druge strane, Moskva će, i srednjoročno i dugoročno, nastojati da ojača veze sa Srbijom jer je svaki evropski saveznik, a to Srbija jeste, dragocen za Moskvu – zato će Moskva podržavati, čak i više nego do sada, sva nastojanja Srbije u vezi sa Kosovom."
Očekivanja Beograda od glasanja na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u septembru o njegovom zahtevu da se o jednostranim potezima Prištine izjasni Međunarodni sud pravde u Hagu su velika. Sukobi na Kavkazu mogli bi da utiču na to, kaže za naš program nekadašnji dugogodišnji diplomata Simeon Pobulić:
"To će povući i neka druga razmatranja koja nama možda i neće ići baš mnogo u prilog, ali neće ići ni protiv nas. To će uticati da će male zemlje, zemlje u razvoju, koje su van tih sukoba i rivaliteta najmoćnijih, možda želeti da se čuje i njihov glas. U ovakvoj situaciji to je argument za njih."
Međutim, Dušan Reljić iz Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost upozorava da ukoliko sukob na Kavkazu, koji je za svetski mir daleko opasniji nego ono što se događalo na prostoru bivše Jugoslavije, zaseni sva druga pitanja, da je moguće usporavanje procesa vezanih za Kosovo:
"S jedne strane, taj proces izjašnjavanja država koje nameravaju da priznaju Kosovo, kao što će možda, s druge strane, neke zemlje koje bi inače podržale odluku Srbije da traži izjašnjavanje Međunarodnog suda u Hagu biti uzdržanije. Mislim da će pažnja sa područja bivše Jugoslavije biti preneta na Kavkaz."
U mnogim analizama sukoba na Kavkazu zapadnih analitičara i medija pominje se i Kosovo. Od toga da je Kosovo jak adut Moskve u Gruziji pa do čak onih da Rusija na Kavkazu naplaćuje Zapadu Kosovo. Dušan Reljić, međutim, kaže da bi to bila isuviše pojednostavljena računica:
"Moskva bi tu odstupila od svog načela podržavanja teritorijalnog integriteta i od protivljenja da države mogu biti rasparčane. Moskva ni sada ne kaže da želi da podrži otcepljenje Južne Osetije i Abhazije već kaže da želi svoju ulogu mirotvorca, oko čega su je još 1992. godine dogovorili Gorbačov i Šavarnadze, i da očuva svoje vojno-političko prisustvo na tom području. Na kraju krajeva, za Moskvu je uspešnije i efikasnije, ukoliko može, da bude prisutna u Gruziji jer bi tako svojim prisustvom činila slabijim jednog potencijalnog i realnog američkog saveznika nego da preuzme tu teritoriju, tako navuče na sebe gnev cele međunarodne zajednice i svoju politiku na Balkanu učini neverovatnom."