Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, između 8.000 i 10.000 ljudi je tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH bilo zatvoreno u logorima na teritoriji Srbije, čije postojanje ona i dalje negira.
U prostorijama Fonda za humanitarno pravo, predsednik Udruge Vukovar 1991. Zoran Šangut je precizirao da je reč o krivičnoj prijavi protiv nepoznatih počinilaca za ratne zločine u logorima u Sremskoj Mitrovici, Stajićevu, Begejcima, Nišu i u Vojno-istražnom zatvoru u Beogradu. Šangut, i sam zatočenik logora u Stajićevu, je dodao da je u pomenutim logorima, prema podacima hrvatskih vlasti, ubijeno oko 300 ljudi:
"Ja sam svedok, odnosno žrtva, tri logora. Bio sam u Stajićevu, Nišu i Sremskoj Mitrovici 130 dana ili četiri i po meseca. Kao žrtva mogu reći da sam bio svedok ubistva Zvonka Tvoreka 20. 11. u logoru u Sremskoj Mitrovici. Isto tako želim reći da u tih 130 dana ne pamtim dan kada nisam dobio batine, i ne samo ja nego i svi oko mene. U logor sam ušao sa 68 kilograma, a izašao sa 51 kilogramom."
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine sprovodi neke predistražne radnje i već su otvorena dva predmeta, preneo je Šangut detalje razgovora sa tužiocem Vladimirom Vukčevićem i zamenikom Veselinom Mrdakom:
"Razgovor je bio skroz otvoren, primili su tu našu krivičnu prijavu i rekli da će poduzeti sve što se tiče progona svih onih koji su navedeni u toj krivičnoj prijavi, ali i onih koji nisu."
Udruga Vukovar 1991. će, kako je najavio Šangut, u ponedeljak predati takvu krivičnu prijavu i Državnom tužilaštvu u Zagrebu. Predsednica FHP Nataša Kandić kaže da je, prema podacima Fonda, u Sremskoj Mitrovici bilo zatvoreno 3.500-4.000 ljudi, u Stajićevu više od 1.300, a u Begejcima oko 600:
"Naš interes, kao organizacije za ljudska prava, je pre svega usmeren na utvrđivanje činjenica o događajima u bivšoj Jugoslaviji u vreme oružanih sukoba, da se zvanično prizna postojanje logora, da se pokrenu postupci za utvrđivanje odgovornosti za formiranje tih logora i za zatvaranje civilnog stanovništva koje je zlostavljano, izlagano nehumanim uslovima, ponižavano i vređano. Dakle, za teško kršenje ljudskih prava u vreme oružanih sukoba."
Stanko Zadro jedan je od ratnih zarobljenika, koji je bio svedok brojnih torura u logoru Stajićevo u kojem je proveo mesec dana:
"Sused mi je tamo stradao, poginuo, a moj bratić je dobio takve batine da je sav bio crn, ležao je pored mene. Sve ovo što mi se dogodilo želim ne da zaboravim nego da potisnem i da ne ležem i ne ustajem sa tom mržnjom."
Govoreći o ličnom iskustvu u logorima Stajićevo i Sremska Mitrovica, Zoran Šangut je rekao da je među upravnicima i čuvarima logora, koji su činili zločine, bilo i onih koji su nastojali da pomognu zarobljenicima. On je tako naveo primer Aleksandra Jeftića:
"Aca je, uz Srbe koje je prebacio, prebacio i nas 150-200 Vukovaraca, branitelja Hrvata. Uputili smo predlog predsedniku Mesiću, još u decembru 2005. godine, da mu se dodeli odlikovanje za spasavanje svih naših života, ali do dana današnjeg Aleksandar Jeftić nije odlikovan."
Prema podacima FHP, između 8.000 i 10.000 ljudi je tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH bilo zatvoreno u logorima na teritoriji Srbije čije postojanje ona i dalje negira. Nataša Kandić je ukazala na značaj utvrđivanja istine jer je to jedini način da buduće generacije imaju pravu sliku o događajima iz prošlosti, kako se zločini ne bi ponovili.