Da će se njihova vlast i zauzimanje ekonomije vrlo brzo pretočiti u negativne ekonomske performanse, nema nikakve sumnje. Kako će se to odraziti na standard građana koji su ušli u dugoročne stambene kredite, koji imaju tzv. valutnu klauzulu? Valutna klauzula znači vezivanje mesečne rate kredita u otplati za protivvrednost u evrima ili švajcarskim francima i služi kao obezbeđenje banke od valutnog rizika.
Ekonomista Miroslav Prokopijević najpre opisuje mentalnu matricu izolacionističkog bloka i njegov odnos prema ekonomiji:
"Radikali i Socijalisti su kupili frižider i televizor i mogu opet, narednih 20 godina, u izolaciju."
Ukoliko bi Radikali, narodnjačka koalicija i Socijalisti došli na vlast, u kojoj meri bi pad dinara u odnosu na evro, što se ne bi moglo izbeći, ugrozio građane koji su ušli u kredite, naročito stambene, kod kojih je rata vezana za kurs evra? Na ovo pitanje odgovara Biljana Stepanović, direktorka Ekonomist grupa:
"Ukoliko bi došlo do formiranja radikalske Vlade i do skoka kursa evra, to bi ljudi koji su uzeli kredite vrlo brzo osetili. Najveći deo kredita je vezan za evro i ima deviznu klauzulu po kojoj se rata koja je izražena u dinarima koriguje prema rastu evra. Dakle, ukoliko ste imali neki kredit u visini od 200 evra, što je danas 16.000 dinara, ako bi evro skočio to bi vas koštalo, na primer, 17.000 dinara, pa 18.000 dinara itd. Ako vam plata ne raste, nego u dinarima ostaje ista kolika je bila, onda plaćate veći procenat od svoje plate nego što ste plaćali u trenutku kada ste uzeli kredit. U slučaju dugoročnih kredita, ne moraju biti na 20 godina, dovoljno je da ste uzeli neki potrošački kredit na šest godina, ako bi dinar oslabio vaša rata bi stalno rasla, a time i opterećenje koje morate podneti - ljudi koji su uzeli kredite bi se nalazili u sve nepovoljnijoj poziciji."
Direktne i one ekonomske posledice nacional-socijalističke koalicije koje će najpre nastupiti jesu nemogućnost servisiranja dugova zbog topljenja deviznih rezervi. One će se topiti zato što će dobar deo ljudi podizati svoje štedne uloge, kojih sada ima skoro pet milijardi evra. Topiće se i zbog toga što će mnogi prodati vrednosne papire – recimo, komercijalne zapise Narodne banke, kojih ima skoro tri milijarde – ali će dobijene dinare menjati za devize. Dakle, devizne rezerve će početi munjevito da se tanje, kaže Miroslav Prokopijević:
"Vlada bi u takvoj situaciji rekla kako ne može da gleda egoizam sitnih štediša dok se oni bore za Kosovo i tako će ponovo nastati stara devizna štednja."
Kakav udar na budžet i na stanove za koje otplaćuju hipotekarne kredite, mogu očekivati građani Srbije kada sadašnji kurs dinara prema evru počne da se dramatično urušava? Prokopijević kaže:
"U takvoj situaciji, kada se ovakav kurs dinara ne može braniti na ovom nivou, kurs će početi da kliza prema 100, pa 130, pa 190, pa 250 itd. Ljudima koji su uzeli kredite plate će i dalje biti, na primer, 80.000 dinara, ali to više neće biti 1000 evra već će to biti 600 evra, zatim 400 itd., dok će rate biti prilagođavane skoku vrednosti evra."