Zbog čega je sporno Jugoslovensko dramsko pozorište

Jugoslovensko dramsko pozorište nije se našlo na spisku predloženih ustanova koje bi mogle da dobiju status institucija od nacionalnog značaja, a među nekim beogradskim medijima se spekuliše da je nadležnoj komisiji bila sporna odrednica „jugoslovenski“ u nazivu pozorišta. S druge strane, među predlozima Komisije za sticanje i oduzimanje statusa našli su se i kandidati koji ne ispunjavaju osnovne pravne kriterijume.

Na nedavno održanom sastanku vladine Komisije i Nacionalnog saveta za kulturu, navodno je došlo do oštre polemike između pojedinih članova dva tela. U centru rasprave našli su se, prema pisanju jednog beogradskog dnevnog lista, Ivan Jevtić iz Vladine Komisije i član Saveta Egon Savin. Jevtić je tražio da se Jugoslovensko dramsko pozorište promeni ime, na šta mu je Savin odgovorio da će to biti moguće tek kada to isto učine sportski klubovi Crvena zvezda i Partizan.

Iako glavni akteri polemike nisu hteli javno da govore za RSE, da se na sastanku dvaju tela raspravljalo o imenu JDP-a potvrdila nam je Vesna Marjanović, članica Komisije za sticanje i oduzimanje statusa. Ona, međutim, dodaje da to nije bila glavna tema rasprave.

“Nije bilo presudno da li će u nazivu biti odrenica ‘jugoslovensko’, već se govorilo i o
o analizi i doprinosu širenja nacionalne kulture u poslednjih pet godina”, objašnjava Marjanovićeva.

Na naše pitanje da li bi se Jugoslovensko dramsko pozorište našlo na listi Komisije da je imalo drugačiji naziv, ona odgovara:

“Ja to sada ne znam. Bilo je poprilično rasprave. Ako bi svaka od 78 institucija koje su konkurisale dobila status od nacionalnog značaja, mislim da bi sam naziv devalvirao. Ja mogu da govorim o muzejima. Ima smisla da Muzej istorije Jugoslavije zadrži taj naziv, jer se bavi istorijskim periodom kroz koji su prošle i zemlje u regionu i Srbija. Kako je to institucija koja je već po svom statusu na finansiranju iz republičkog budžeta, nije bilo sporno da ona i zadrži taj naziv.”

Udruženje građana kao kulturna institucija

S druge strane, u Nacionalnom savetu za kulturu će verovatno predložiti JDP, kaže za RSE Mileta Prodanović, član ovog tela.

„Ja ću biti za to. Da li će i ostali članovi biti za to – koliko se iskristalisalo, verovatno hoće. Ali mislim da javnost treba da pusti Nacionalni savet da o tome raspravlja i na kraju odluči“, istilče Prodanović.

Od nešto više od 70 ustanova koje su konkurisale za status institucije od nacionalnog značaja, oko 40 se našlo na predloženoj listi Komisije. Među njima su Muzej savremene umetnosti, Biblioteka Matice srpske, Narodno pozorište, Narodni muzej, Jugoslovenska kinoteka…

Prema rečima Milete Prodanovića, spisak je u velikoj meri korektan, no on napominje da postoje i neki sporni predlozi, poput Kulturno-prosvetne zajednice Srbije koja nije zadovoljila osnovne formalne kriterijume.

“Treba pogledati Zakon o kulturi i Zakon o registraciji ustanova, pa da se vidi da Kulturno-prosvetna zajednica prosto u pravnom smislu nema taj status. To bi bilo kao kada bi za instituciju od nacionalnog značaja bilo predloženo udruženje numizmatičara ili filatelista”, kaže Prodanović.

Objašnjavajući kako je uopšte došlo do toga da se jedno udruženje građana uzme u obzir za instituciju od nacionalnog značaja, Vesna Marjanović kaže da nisu svi članovi bili za to, ali da je “u sistemu glasanja to izglasano većinski”.

Nacionalni savet će 20. februara razmatrati predloge Komisije. U oba tela naglašavaju da spisak još nije završen i da treba sačekati njegovu finalnu verziju.

Ako razmimoilaženja u predlozima Saveta i Komisije ne budu nivelisana tokom narednih nedelju dana, Ministarstvo kulture će na osnovu jednog i drugog spiska doneti konačnu odluku.