Od formiranja nove vlasti u Srbiji, opoziciona scena je ostala gotovo sasvim nedelotvorna. Najveća partija, Demokratska stranka još se nije oporavila nakon gubitka vlasti ili još nije završila unutrašnje reforme, kako to objašnjava novo rukovodstvo. Ostale opozicione partije su slabe, a građanska opcija, nekada čvrsti antinacionalistički blok koga su činile malobrojne partije, veliki deo nevladinog sektora, nezavisni sindikati, udruženja i intelektualci, razbijen je takođe.
Na vidiku su novi izbori, naprednjaci imaju podršku velikog dela biračkog tela pa ne čudi nedavni poziv lidera Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića da se oko njegove stranke okupi građanska Srbija. Da li se to može dogoditi i pod čijom zastavom?
"Više nego ikada, danas nemamo pravo da se delimo, jer problemi sa kojima se građani suočavaju prevazilaze svakog političara ili stranku pojedinačno. U tom poslu potrebni su nam i studenti, i penzioneri, i umetnici, i civilni sektor, sindikati, i svi oni sa kojima smo se godinama borili za modernu evropsku Srbiju jakih institucija...", poručio je prošlog vikenda lider opozicionog LDP-a.
Poslanik ove partije Miljenko Dereta kaže za RSE da je ova inicijativa logičan odgovor na trenutnu situaciju u kojoj ne postoji objedinjeni glas demokratske opozicije, nasuprot naprednjačko socijalističkoj vlasti.
Zoran Živković
“Mislimo na stvaranje jednog fronta prema ovoj politici koja se sada vodi, pre svega politici koja izbegava ekonomska pitanja, dakle, prema tom delu politike treba da se stvori front koji će biti jači, glasniji a samim tim, nadajmo se, i uticajniji” ,objašnjava Dereta.
Kakve su reakcije na ovaj poziv? Bivši demokrata Zoran Živković koji osniva novu stranku, ne vidi da je to ozbiljan poziv.
“Ozbiljni pozivi se ne šalju preko medija, nego tako što pozovete na prijateljski razgovor one sa kojima mislite da treba da ostvarite neku ideju, pa onda tako počinjete svoju saradnju”, ističe Živković.
Da li iza lansiranja poruke o okupljanju razjedinjenih građanskih snaga u Srbiji stoji pragmatična potreba da se na taj način privuče što veći broj birača za partije koje ne mogu lako da pređu cenzus, pitali smo narodnog poslanika Žarka Koraća, lidera Socijaldemokratske unije, male parlamentarne stranke koja je mogla preći cenzus samo u koaliciji sa drugim strankama.
“Ne mislim da je to samo radi prelaženja cenzusa. Tada bi bilo sve prosto. Napravila bi se velika koalicija oko Demokratske stranke. Mislim da je ovo trenutak kada će se odlučiti da li je to neka programska ideja, sa nekim alternativnim programom, a ne samo predizborno okupljanje”, ocenjuje Korać.
Upražnjeno mesto
Miljenko Dereta posredno potvrđuje da se okupljanjem očekuju i bolji izborni rezultati, objašnjavajući loš skor LDP-a na prošlim izborima.
“Zato što je pobedio taj narcizam malih razlika. Zato što su svi bili rasparčani, zato što se veliki deo tih malih stranaka, koje sada mi želimo da okupimo, upustio u veće, mnogo sigurnije koalicije”, ističe Dereta.
Međutim, Žarko Korać ostaje otvoren i za druge pozive na okupljanje.
Žarko Korać
“Nešto slično govori i Đilas (predsednik DS-a) samo što on čas govori kao da će da uđe u vlast, a čas govori da je potrebno napraviti alternativni politički i ekonomski program. On je ekonomski program već ponudio. Sve u svemu, inicijative su potrebne u ovom trenutku, ali ko bi se tu mogao uključiti, to je jako, jako otvoreno pitanje”, sumnjičav je Korać.
Ni Zoran Živković, koji za sada uspešno prikuplja potpise za svoju novu stranku, ne odbija ideju o okupljanju građanskih snaga, ali čeka novog pozivara.
“Ako se pojavi neka ozbiljna inicijativa, na ozbiljan način, onda ću o tome doneti odluku zavisno od toga ko je pokreće i šta je cilj”, poručuje on.
Na opozicionoj sceni postoji upražnjeno mesto, jer se najveća opoziciona partija, Demokratska stranka još nije snašla u novim okolnostima, nakon godina loše vlasti koje ima za sobom, kaže Đorđe Vuković iz CESID-a. U toj situaciji neke političke stranke, logično, sebe vide u toj centralnoj ulozi na opozicionoj sceni.
“Meni se čini kao potpuno logična stvar takvo ponašanje lidera LDP-a. On pokušava da preformuliše partijsku scenu i pokušava da nađe za sebe ključnu poziciju u opozicionom delovanju”, rekao je Vuković.
Poziv ili najava za prolećnu akciju okupljanja Čedomira Jovanovića lansirana je nakon sve češćeg spominjanja prevremenih izbora zbog afere iz koje se premijer, za sad, izvukao. Građanska Srbija se nakon razočarenja u vladavinu Tadićeve Demokratske stranke raspukla na puno delova a neki su načinili naizgled neverovatan zaokret podržavši naprednjačko-socijalističku vlast.
Očigledno je da su, sa jedne strane, Tadićev “hedonistički autokratizam”, kako deo građnaske Srbije naziva poslednje godine prethodne vlasti, a sa druge naprednjačko-socijalističko evropejstvo iskazano na početku mandata, zatekli one koji su nakon rušenja Miloševića očekivali stvaranje građanske, moderne države.
Umesto toga, dobili su metak u reformskog premijera i politički haos u kome se sve izmešalo. U današnjoj Srbiji teško da će neko moći precizno i bez greške locirati političke opcije na spektru od levice do desnice.
U tom smislu tek treba videti koga to Jovanović može da okupi. I ko će mu se odazvati. Đorđe Vuković smatra da LDP, iako se kruni već duže vreme, kažu, zbog autoritarnosti neprikosnovenog lidera, ima kredibilitet za okupljanje tog dela rascepkane Srbije.
“On ima ekskluzivnu poziciju da dugo zadržava svoje stavove, jedan deo tih stavova je sada postao i deo državnih i opšteprihvaćenih strategija, što do pre nekoliko godina niko nije prihvatao. Reč je o stavovima o Kosovu i Evropi. Sa druge strane, on nema anatemu da je bio u prethodnoj vlasti u proteklih osam godina. Njegovo vreme kada je učestvovao u vladi je zaboravljeno i to više nije važno”, kaže Vuković.
“Videćemo dokle će uspeti u toj nameri”, zaključuje Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju.
