Nakon spomenika u Preševu pripadnicima rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđa, koji je nakon višenedeljnih tenzija i uprkos protivljenju lokalnog stanovništva srpska policija uklonila iz Preševa, temperaturu na jugu Srbije sada podiže jedan drugi spomenik.
Meštani Lučana, sela u opštini Bujanovac na jugu Srbije uglavnom naseljenog Albancima, nezadovoljni su spomenikom koji je nedavno podignut u tom mestu.
U pitanju je spomen-obeležje u obliku krsta, posvećeno pripadnicima srpske Žandarmerije stradalim tokom sukoba u toj oblasti ’99. i početkom 2000-tih godina. Predstavnici Albanaca već su se obraćali vlastima Srbije i tražili da se spomenik premesti u deo naselja u kome žive Srbi.
Kako odgovora nije bilo, lideri albanskih političkih partija i organizacija, u centru Bujanovca su organizovali protest koji je okupio oko 2000 ljudi, i sa koga je upućena ista poruka.
Šaip Kamberi, visoki funkcioner Partije za demokratsko delovanje, podizanje spomenika ocenio je provokacijom:
„Kao prvo, ’99, 2000. godine nije postojala Žandarmerija, pa tako smatramo da je nepotrebno da se postavlja spomenik Žandarmeriji koja tada nije ni postojala. Kao drugo, u tom spornom, konfliktnom periodu, Srbija je, premeštanjem svojih snaga sa Kosova, jedan deo tih snaga postavila i u ovoj zoni i tada je počela diskriminacija i policijska represija i baš u selu Lučane su bile zauzete 53 albanske kuće u koje je bila smeštena specijalna policija i one su kasnije demolirane. Zato smatramo da je to jedna provokacija Albanaca. I kao treće, tu je postavljen krst, a selo je etnički albansko i smatramo da se takvim činom ne daje primer dobrih međuetničkih odnosa u našoj opštini“, kaže Kamberi, jedan od predstavnika Albanaca sa juga Srbije i dodaje da će, ako ni ovoga puta ne dobiju odgovor, sledeći korak biti prikupljanje peticije.
Lider Nacionalnog saveta Albanaca Galip Bećiri smatra da ako je, uprkos protivljenju lokalnog stanovništva, u Preševu uklonjen spomenik pripadnicima rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, može da se premesti i spomenik Žandarmeriji, kome, kako kaže Bećiri, u selu Lučane nije mesto.
„Mi ćemo mirnim putem da vidimo... Ako u državi ima dobre volje da se to uradi, mislim da bi trebalo. Kada je urađeno za Preševo, kada je mogla da se skupi snaga da se taj spomenik skloni iz dvorišta zgrade u Preševu, onda bi bilo dobro i pametno i da se skloni spomenik koji je za nas, Albance, velika provokacija. Taj spomenik je negde oko 200 metara iznad sela i tu, u tom selu mu nije mesto“, rekao je Bećiri.
Šaip Kamberi nije, međutim, optimista da će vlasti Srbije izaći u susret i premestiti spomenik.
“Iz našeg dosadašnjeg iskustva sa u sarandnji sa vladom Republike Srbije, ne samo ovom već i prethodnim, jeste da uspeh postoji jedino kada su ključni faktori međunarodna zajednica uključeni u sam proces. Inače, nedostatak političke volje u Beogradu je dosta vidljiv”, kaže Kamberi
Spomenici su, čini se, umesto da predstavljaju stavljanje tačke na određene periode, sve češće izvori novih napetosti i tenzija. Umetnica Milica Tomić, članica udruženje “Spomenik”, podseća da ovo nije prvi put da spomenici podižu temperaturu, a razlog za takvu situaciju vidi u nedefinsianom odnosu prema ratovima i nedavnoj prošlosti.
„Mislim da je problem u tome što država s jedne strane negira da je učestvovala i da je vodila ratove devedesetih, a sa druge strane radi na normalizaciji tih ratova, dižući spomenike učesnicima u tim ratovima. Ovo je situacija, kontekst u kome pitanje učestvovanja u ratovima, produkcije politike rata, vođenja rata, nije razrešena“, ocenila je Milica Tomić
Meštani Lučana, sela u opštini Bujanovac na jugu Srbije uglavnom naseljenog Albancima, nezadovoljni su spomenikom koji je nedavno podignut u tom mestu.
U pitanju je spomen-obeležje u obliku krsta, posvećeno pripadnicima srpske Žandarmerije stradalim tokom sukoba u toj oblasti ’99. i početkom 2000-tih godina. Predstavnici Albanaca već su se obraćali vlastima Srbije i tražili da se spomenik premesti u deo naselja u kome žive Srbi.
Kako odgovora nije bilo, lideri albanskih političkih partija i organizacija, u centru Bujanovca su organizovali protest koji je okupio oko 2000 ljudi, i sa koga je upućena ista poruka.
Šaip Kamberi, visoki funkcioner Partije za demokratsko delovanje, podizanje spomenika ocenio je provokacijom:
„Kao prvo, ’99, 2000. godine nije postojala Žandarmerija, pa tako smatramo da je nepotrebno da se postavlja spomenik Žandarmeriji koja tada nije ni postojala. Kao drugo, u tom spornom, konfliktnom periodu, Srbija je, premeštanjem svojih snaga sa Kosova, jedan deo tih snaga postavila i u ovoj zoni i tada je počela diskriminacija i policijska represija i baš u selu Lučane su bile zauzete 53 albanske kuće u koje je bila smeštena specijalna policija i one su kasnije demolirane. Zato smatramo da je to jedna provokacija Albanaca. I kao treće, tu je postavljen krst, a selo je etnički albansko i smatramo da se takvim činom ne daje primer dobrih međuetničkih odnosa u našoj opštini“, kaže Kamberi, jedan od predstavnika Albanaca sa juga Srbije i dodaje da će, ako ni ovoga puta ne dobiju odgovor, sledeći korak biti prikupljanje peticije.
Lider Nacionalnog saveta Albanaca Galip Bećiri smatra da ako je, uprkos protivljenju lokalnog stanovništva, u Preševu uklonjen spomenik pripadnicima rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, može da se premesti i spomenik Žandarmeriji, kome, kako kaže Bećiri, u selu Lučane nije mesto.
„Mi ćemo mirnim putem da vidimo... Ako u državi ima dobre volje da se to uradi, mislim da bi trebalo. Kada je urađeno za Preševo, kada je mogla da se skupi snaga da se taj spomenik skloni iz dvorišta zgrade u Preševu, onda bi bilo dobro i pametno i da se skloni spomenik koji je za nas, Albance, velika provokacija. Taj spomenik je negde oko 200 metara iznad sela i tu, u tom selu mu nije mesto“, rekao je Bećiri.
Šaip Kamberi nije, međutim, optimista da će vlasti Srbije izaći u susret i premestiti spomenik.
“Iz našeg dosadašnjeg iskustva sa u sarandnji sa vladom Republike Srbije, ne samo ovom već i prethodnim, jeste da uspeh postoji jedino kada su ključni faktori međunarodna zajednica uključeni u sam proces. Inače, nedostatak političke volje u Beogradu je dosta vidljiv”, kaže Kamberi
Spomenici su, čini se, umesto da predstavljaju stavljanje tačke na određene periode, sve češće izvori novih napetosti i tenzija. Umetnica Milica Tomić, članica udruženje “Spomenik”, podseća da ovo nije prvi put da spomenici podižu temperaturu, a razlog za takvu situaciju vidi u nedefinsianom odnosu prema ratovima i nedavnoj prošlosti.
„Mislim da je problem u tome što država s jedne strane negira da je učestvovala i da je vodila ratove devedesetih, a sa druge strane radi na normalizaciji tih ratova, dižući spomenike učesnicima u tim ratovima. Ovo je situacija, kontekst u kome pitanje učestvovanja u ratovima, produkcije politike rata, vođenja rata, nije razrešena“, ocenila je Milica Tomić
