Internet portali u Srbiji preplavljeni su oglasima Kineskinja koje traže brak sa državljanima Srbije, za šta nude veliku novčanu nadoknadu. Za RSE govori student Igor M, jedan od stotina potencijalnih mladoženja koji su se javili na ovakve ponude za fiktivnu ženidbu.
“Kineskinja želi fiktivan brak, plaća 10.000 evra”, “Kineskinja traži brak sa srpskim državljaninom, 8.500 evra. Hitno!", "Kineskinje traže pet muškaraca radi braka", samo su neki od oglasa u štampi i na internetu.
Ove ponude primetio je i Igor M. (24), student elektrotehnike iz Beograda, i odmah odgovorio e-mailom uz tekst “Ozbiljan muškarac, student, zainteresovan za brak sa Kineskinjom uz novčanu nadoknadu.”
Igor za RSE kaže da se na takvu ženidbu odlučio iz finansijskih razloga i da sada samo čeka odgovor.
Nezvanični podaci govore da u Srbiji ima oko 50.000 Kineza koji se uglavnom bave trgovinom, a brak sa ovdašnjim građanima im je najlakši i najbrži put da sticanjem srpskog državljanstva dobiju socijalno i zdravstveno osiguranje, boravak i mogućnost za trajan rad.
Milan Brkljač, prvi čovek Sekretarijata za upravu Beograda, kaže da nije redak slučaj da se ljudi iz inostranstva žene ili udaju za državljane Srbije, ali da matičari ne proveravaju da li je u pitanju brak iz interesa, već samo da li se na “ludi kamen” stupa slobodnom voljom.
“Kada je mlada ili mladoženja iz inostranstva tretiramo ih isto kao da su oba supružnika naši državljani. Mi najčešće nemamo razloga da sumnjamo. Ako imaju odgovarajuće papire odobravamo sklapanje braka. Mladoženja treba da ima izvod iz matične knjige rođenih, ličnu kartu i uverenje o državljanstvu, a strani državljanin pasoš i potvrdu da je slobodnog bračnog stanja… A šta se iza toga krije kao motiv mi stvarno nismo u mogućnosti da ispitamo. Ne samo za strane državljane, nego i za naše. Ali proveravamo da li su mlada i mladoženja psihofizički sposobni za takvu odluku, i da li shvataju u šta se upuštaju.”
Prema ovdašnjem zakonu, državljanstvo Srbije stranci mogu da steknu i brakom sa srpskim državljaninom koji bi trajao najmanje tri godine. Oni koji stupaju u fiktivni brak, kako se često čuje u pričama o toj temi, naknadu daju u godišnjim ratama, dok se najveći deo isplaćuje po dobijanju državljanstva.
Nada Jovičić, psiholog u agenciji “Fortuna” koja već trideset godina posreduje u sklapanju legalnih brakova, kaže da je porast interesovanja za fiktivnu udaju ili ženidbu odraz stanja u društvu i sve većeg siromaštva.
“Na žalost, ekonomska situacija je takva kakva jeste, pa svako pronalazi način da sebi obezbedi neka sredstva za život. Najekstremniji primeri u današnje vreme su da ljudi daju i oglase da prodaju bubreg… A sve zato da bi došli do novca, prosto su prinuđeni, da bi rešili neke egzistencijalne probleme.”
Za kontrolu stranih državljana zaduženo je Odeljenje za strance pri MUP Srbije a, prema zvaničnim podacima koje objavljuje štampa, od 2010. godine samo dve Kineskinje su dobile državljanstvo po osnovu braka.
“Kineskinja želi fiktivan brak, plaća 10.000 evra”, “Kineskinja traži brak sa srpskim državljaninom, 8.500 evra. Hitno!", "Kineskinje traže pet muškaraca radi braka", samo su neki od oglasa u štampi i na internetu.
Ove ponude primetio je i Igor M. (24), student elektrotehnike iz Beograda, i odmah odgovorio e-mailom uz tekst “Ozbiljan muškarac, student, zainteresovan za brak sa Kineskinjom uz novčanu nadoknadu.”
Igor za RSE kaže da se na takvu ženidbu odlučio iz finansijskih razloga i da sada samo čeka odgovor.
Nezvanični podaci govore da u Srbiji ima oko 50.000 Kineza koji se uglavnom bave trgovinom, a brak sa ovdašnjim građanima im je najlakši i najbrži put da sticanjem srpskog državljanstva dobiju socijalno i zdravstveno osiguranje, boravak i mogućnost za trajan rad.
Milan Brkljač, prvi čovek Sekretarijata za upravu Beograda, kaže da nije redak slučaj da se ljudi iz inostranstva žene ili udaju za državljane Srbije, ali da matičari ne proveravaju da li je u pitanju brak iz interesa, već samo da li se na “ludi kamen” stupa slobodnom voljom.
“Kada je mlada ili mladoženja iz inostranstva tretiramo ih isto kao da su oba supružnika naši državljani. Mi najčešće nemamo razloga da sumnjamo. Ako imaju odgovarajuće papire odobravamo sklapanje braka. Mladoženja treba da ima izvod iz matične knjige rođenih, ličnu kartu i uverenje o državljanstvu, a strani državljanin pasoš i potvrdu da je slobodnog bračnog stanja… A šta se iza toga krije kao motiv mi stvarno nismo u mogućnosti da ispitamo. Ne samo za strane državljane, nego i za naše. Ali proveravamo da li su mlada i mladoženja psihofizički sposobni za takvu odluku, i da li shvataju u šta se upuštaju.”
Prema ovdašnjem zakonu, državljanstvo Srbije stranci mogu da steknu i brakom sa srpskim državljaninom koji bi trajao najmanje tri godine. Oni koji stupaju u fiktivni brak, kako se često čuje u pričama o toj temi, naknadu daju u godišnjim ratama, dok se najveći deo isplaćuje po dobijanju državljanstva.
Nada Jovičić, psiholog u agenciji “Fortuna” koja već trideset godina posreduje u sklapanju legalnih brakova, kaže da je porast interesovanja za fiktivnu udaju ili ženidbu odraz stanja u društvu i sve većeg siromaštva.
“Na žalost, ekonomska situacija je takva kakva jeste, pa svako pronalazi način da sebi obezbedi neka sredstva za život. Najekstremniji primeri u današnje vreme su da ljudi daju i oglase da prodaju bubreg… A sve zato da bi došli do novca, prosto su prinuđeni, da bi rešili neke egzistencijalne probleme.”
Za kontrolu stranih državljana zaduženo je Odeljenje za strance pri MUP Srbije a, prema zvaničnim podacima koje objavljuje štampa, od 2010. godine samo dve Kineskinje su dobile državljanstvo po osnovu braka.
