Institucija narodnog advokata na Kosovu ove godine je primila 12 posto više žalbi u odnosu na prošlu.
Kosovski ombudsman Sami Kurteshi u četvrtak je predstavio izazove sa kojima se ova institucija saočava, te dodao da predstavljen balans obuhvata žalbe iz oblasti kršenja ljudskih prava.
“Do sada smo primili 1.650 žalbi, oko 200 više od prošle godine. Od primljenih žalbi, pokrenuli smo 533 slučajeva. Od tog broja, pokrenuto je 33 slučaja na osnovu zvaničnih obaveza. Pozitivno je okončano 207 slučajeva, odnsono oko 61 procenat”, kazao je on.
Preko 40 posto žalbi tiču se izvršne vlasti, 36 posto su u vezi pravosuđa, dok su ostale protiv javnih preduzeća.
Ombudsan Kurteshi je naglasio da još uvek ne postoji istraživanje koje bi otkrilo razloge povećanja broja žalbi, ali je dodao da to odražava javnu svest, bolju informisanost, kao i veće poverenje ovoj instituciji.
Međutim, ono što je najviše zabrinjavajuće je nesprovođenje zakona što potom utiče na poverenje građana u državne institucije.
“Kada vidimo da postoje kršenja, da se dešava haos, to tera ljude da izgube poverenje u zakonska rešenja njihovih problema. Ovo je naša velika briga. Da li se zakon krši jednom ili 1.000 puta, sasvim je svejedno. Ukoliko to rade državne institucije, to je veoma tragično”, istakao je Kurteshi.
S druge strane, Behxhet Shala iz Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda naglašava da su kršenja ljudskih prava zabeležena u mnogim oblastima.
“Ukoliko uzmemo u obzir ekonomsko-društvenu situaciju u kojoj živi većina građana Kosova, i sa nezaposlenošću od oko 60 posto, siromaštvom blizu 75 posto, teško je govoriti o poštovanju ljudskih prava u skladu sa međunarodnim standardima. Na Kosovu postoje tri vlasti – vlast međunarodne zajednice sa nekoliko izvršnih nadležnosti, kao što je EULEX, vlasti kosovskih institucija, kao i srpske vlasti na severu i u enklavama gde žive Srbi. Prema tome, veoma je teško da se stvori mehanizam u kojem bi se poštovala ljudska prava”, kazao je Shala.
On dodaje da se ljudska prava na Kosovu krše počevši od dece, koja se bave međunarodno zabranjenim poslovima, pa do penzionera, koji ne mogu da ostvare dostojan život jer im je usraćeno pravo na penziju i posle 50 godina radnog staža.
Neostvarivanje prava političkih zatvorenika, nasilje u porodici a naročito nad ženama, pretnja novinarima, nerasvetljavanje sudbine nestalih, i nasilje nad licima drugačije seksualne orjentacije su samo neke od oblasti gde se krše ljudska prava.
Kosovski ombudsman Sami Kurteshi u četvrtak je predstavio izazove sa kojima se ova institucija saočava, te dodao da predstavljen balans obuhvata žalbe iz oblasti kršenja ljudskih prava.
“Do sada smo primili 1.650 žalbi, oko 200 više od prošle godine. Od primljenih žalbi, pokrenuli smo 533 slučajeva. Od tog broja, pokrenuto je 33 slučaja na osnovu zvaničnih obaveza. Pozitivno je okončano 207 slučajeva, odnsono oko 61 procenat”, kazao je on.
Preko 40 posto žalbi tiču se izvršne vlasti, 36 posto su u vezi pravosuđa, dok su ostale protiv javnih preduzeća.
Ombudsan Kurteshi je naglasio da još uvek ne postoji istraživanje koje bi otkrilo razloge povećanja broja žalbi, ali je dodao da to odražava javnu svest, bolju informisanost, kao i veće poverenje ovoj instituciji.
Međutim, ono što je najviše zabrinjavajuće je nesprovođenje zakona što potom utiče na poverenje građana u državne institucije.
“Kada vidimo da postoje kršenja, da se dešava haos, to tera ljude da izgube poverenje u zakonska rešenja njihovih problema. Ovo je naša velika briga. Da li se zakon krši jednom ili 1.000 puta, sasvim je svejedno. Ukoliko to rade državne institucije, to je veoma tragično”, istakao je Kurteshi.
S druge strane, Behxhet Shala iz Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda naglašava da su kršenja ljudskih prava zabeležena u mnogim oblastima.
“Ukoliko uzmemo u obzir ekonomsko-društvenu situaciju u kojoj živi većina građana Kosova, i sa nezaposlenošću od oko 60 posto, siromaštvom blizu 75 posto, teško je govoriti o poštovanju ljudskih prava u skladu sa međunarodnim standardima. Na Kosovu postoje tri vlasti – vlast međunarodne zajednice sa nekoliko izvršnih nadležnosti, kao što je EULEX, vlasti kosovskih institucija, kao i srpske vlasti na severu i u enklavama gde žive Srbi. Prema tome, veoma je teško da se stvori mehanizam u kojem bi se poštovala ljudska prava”, kazao je Shala.
On dodaje da se ljudska prava na Kosovu krše počevši od dece, koja se bave međunarodno zabranjenim poslovima, pa do penzionera, koji ne mogu da ostvare dostojan život jer im je usraćeno pravo na penziju i posle 50 godina radnog staža.
Neostvarivanje prava političkih zatvorenika, nasilje u porodici a naročito nad ženama, pretnja novinarima, nerasvetljavanje sudbine nestalih, i nasilje nad licima drugačije seksualne orjentacije su samo neke od oblasti gde se krše ljudska prava.
