Više od hiljadu osudjenika u Srbiji uskoro će biti oslobodjeno kazne po Zakonu o amnestiji pa bi medju prvima na slobodi mogli da se nadju i neki od onih čiji slučajevi su zbog brutalnosti dugo bili u centru pažnje javnosti. Dok vlast tvrdi da je sve po evropskim standardima, opozicija upozorava da taj akt može imati pogubne posledice.
Najveće povlastice imaće osuđeni za lakša krivična dela do tri meseca, jer će odmah biti pušteni iz zatvora, na umanjenje kazne za polovinu mogu da računaju lica sa presudama od tri do šest meseci, posle kojih na red dolaze oni kojima se kazna umanjuje za četvrtinu, i na kraju osuđeni za teška ubistva i razbojništava sa smanjenjem od 10 odsto.
Aleksandra Jerkov, poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine, izjavila je za RSE da takav zakon može imati samo loše efekte.
“Ovo rešenje je apsolutno neprihvatljivo za sve ljude koji razlikuju dobro i zlo. Ne mogu se puštati iz zatvora, ili im se smanjivati kazne, kriminalci koji su pravosnažno osudjeni za teška krivična dela samo da bi se uštedeo neki novac. Poruka koja se time šalje je da to što su uradili i nije nešto strašno i da će im sve biti oprošteno onog trenutka kada njihovi dodju na vlast”, kaže Jerkov.
Vlast je najavila da će smanjenjem broja ljudi na izdržavanju kazne u prvi mah država uštedeti 130 miliona dinara, a dugoročno čak milijardu (8,5 miliona evra).
Opozicioni poslanici oštro su u parlamentu kritikovali ovo rešenje, a bivša ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da će se takva amnestija odnositi, izmedju ostalih, i na osudjene za ubistva Andriju Draškovića i Sretena Jocića, deo navijača Partizana koji su osuđeni za ubistvo Francuza Brisa Tatona, kao i na Uroša Mišića, kažnjenog sa 5,5 godina zbog napada na policajca i Miladina Kovačevića, osuđenog na dve godine i tri meseca zbog nanošenja teških telesnih povreda Amerikancu Brajanu Štajnhaueru.
Vladimir Cvijan, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke i jedan od autora novog Zakona o amnestiji, rekao je za RSE da je isključivi motiv za njegovo donošenje rasterećenje prebukiranih zatvora u Srbiji.
“Zakon je jednak za sve. Poslednji put u Evropi su u vreme nacizma donošeni zakoni koji su važili za jedne ljude na jedan način a za druge na drugi način. Ne postoji nikakva politička odluka ili poruka donošenjem ovog zakona. Ono što je važno je da ljudi koji su osudjeni za silovanje, ratne zločine, mito ili nasilje u porodici, neće biti pušteni niti na bilo koji način imati korist od amnestije", ocjenjuje Cvijan.
Novim zakonom biće obuhvaćeno 3.600 osoba, od ukupno 8.000 osudjenih, a na smanjenje kazne ili trenutno puštanje na slobodu neće moći da računaju ni kažnjeni na 30 do 40 godina zatvora, za organizovani kriminal ili preprodaju droge.
Bojan Đurić, funkcioner opozicione Liberalno Demokratske partije kaže da je veliki problem to što je zakon neselektivan.
“Na slobodi će se naći, ili će im kazne biti značajno smanjene, i ona lica koja su učinila krivična dela sa elementima nasilja. Ne govorim samo o imenima čiji su postupci izazvali skandal i najveću pažnju javnosti… Nego i o nekoliko stotina ili čak i nekoliko hiljada osoba koje sasvim sigurno ne zaslužuju smanjenje kazne ili puštanje na slobodu”, tvrdi Đurić.
Promena ionako blage politike
Mediji i pravosudje godinama su se bavili slučajevima navijača Crvene zvezde Uroša Mišića i državljanina Srbije Miladina Kovačevića koji je krivično delo učinio u Sjedinjenim Američkim Državama. Njih je u odvojenim postupcima zastupao advokat Borivoje Borović koji smatra da je novi zakon o amnestiji veoma dobar.
“Donet je u pravom trenutku kada treba da se poprave greške koje su bile u reformi pravosudja. Ranije je pravosudje bilo pod pritiskom i vrlo često su donošene presude koje nisu utemeljene na slobodnom sudijskom uverenju, već su se sudije dodvoravale političom pritisku. Pa smo tako i dobili slučajeve Mišić i Kovačević. Zakon o amnestiji ništa posebno ne pomaže ni jednom ni drugom, Mišić je već imao uslove za uslovni otpust. To su dva krivična postupka koja su bila potpuno ispolitizirana od strane bivšeg režima”, kaže Borović.
Urošu Mišiću, navijaču Crvene zvezde, Apelacioni sud svojevremeno je smanjio prvobitnu kaznu sa deset na pet i po godina zatvora - na koliko je pravosnažno osudjen zbog napada na službeno lice na tribinama stadiona beogradskog fudbalskog kluba 2007. godine.
U optužnici na osnovu koje je doneta prvobitna presuda navedeno je da je policajac Nebojša Trajković, pripadnik Žandarmerije, na utakmici Zvezda-Hajduk Kula napadnut upaljenom signalnom bakljom koja gori temperaturom od 1.000 stepeni.
Žandarm Nebojša Trajković, koga je Uroš Mišić napao, kaže da je ogorčen zbog krajnjeg sudskog epiloga i zakona o amnestiji:
“U Srbiji ne postoje ni država ni pravosudje. Sramota je za sud da presudi tako kao što je presudio. Sudija koji je presudio napisao je da je napad na mene trajao samo dve sekunde. Znači ne dva minuta, nego samo dve sekunde… Pa da li se tako radi igde na svetu? Treba pitati ministra pravosudja i vlast šta oni misle sa huliganima. Jer ja sam u tome samo pojedinac. Da li oni možda misle da taj isti neće sutra ponovo nekome uraditi to što je meni uradio. Ljudi koji su osudjeni na deset ili petnaest godina zatvora sada se puštaju na slobodu. Šta ja tu mogu više…”
Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava (Yukom) saopštio je da je vrlo problematično što zvanično nije objavljen broj počinilaca teških krivičnih dela koji će na osnovu amnestije biti pušteni na slobodu.
“Posebno je loše što se i onako blaga kaznena politika na ovaj način izuzetno menja", navodi se u sopštenju YUKOM-a.
Najveće povlastice imaće osuđeni za lakša krivična dela do tri meseca, jer će odmah biti pušteni iz zatvora, na umanjenje kazne za polovinu mogu da računaju lica sa presudama od tri do šest meseci, posle kojih na red dolaze oni kojima se kazna umanjuje za četvrtinu, i na kraju osuđeni za teška ubistva i razbojništava sa smanjenjem od 10 odsto.
Aleksandra Jerkov, poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine, izjavila je za RSE da takav zakon može imati samo loše efekte.
“Ovo rešenje je apsolutno neprihvatljivo za sve ljude koji razlikuju dobro i zlo. Ne mogu se puštati iz zatvora, ili im se smanjivati kazne, kriminalci koji su pravosnažno osudjeni za teška krivična dela samo da bi se uštedeo neki novac. Poruka koja se time šalje je da to što su uradili i nije nešto strašno i da će im sve biti oprošteno onog trenutka kada njihovi dodju na vlast”, kaže Jerkov.
Vlast je najavila da će smanjenjem broja ljudi na izdržavanju kazne u prvi mah država uštedeti 130 miliona dinara, a dugoročno čak milijardu (8,5 miliona evra).
Opozicioni poslanici oštro su u parlamentu kritikovali ovo rešenje, a bivša ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da će se takva amnestija odnositi, izmedju ostalih, i na osudjene za ubistva Andriju Draškovića i Sretena Jocića, deo navijača Partizana koji su osuđeni za ubistvo Francuza Brisa Tatona, kao i na Uroša Mišića, kažnjenog sa 5,5 godina zbog napada na policajca i Miladina Kovačevića, osuđenog na dve godine i tri meseca zbog nanošenja teških telesnih povreda Amerikancu Brajanu Štajnhaueru.
Vladimir Cvijan, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke i jedan od autora novog Zakona o amnestiji, rekao je za RSE da je isključivi motiv za njegovo donošenje rasterećenje prebukiranih zatvora u Srbiji.
“Zakon je jednak za sve. Poslednji put u Evropi su u vreme nacizma donošeni zakoni koji su važili za jedne ljude na jedan način a za druge na drugi način. Ne postoji nikakva politička odluka ili poruka donošenjem ovog zakona. Ono što je važno je da ljudi koji su osudjeni za silovanje, ratne zločine, mito ili nasilje u porodici, neće biti pušteni niti na bilo koji način imati korist od amnestije", ocjenjuje Cvijan.
Novim zakonom biće obuhvaćeno 3.600 osoba, od ukupno 8.000 osudjenih, a na smanjenje kazne ili trenutno puštanje na slobodu neće moći da računaju ni kažnjeni na 30 do 40 godina zatvora, za organizovani kriminal ili preprodaju droge.
Bojan Đurić, funkcioner opozicione Liberalno Demokratske partije kaže da je veliki problem to što je zakon neselektivan.
“Na slobodi će se naći, ili će im kazne biti značajno smanjene, i ona lica koja su učinila krivična dela sa elementima nasilja. Ne govorim samo o imenima čiji su postupci izazvali skandal i najveću pažnju javnosti… Nego i o nekoliko stotina ili čak i nekoliko hiljada osoba koje sasvim sigurno ne zaslužuju smanjenje kazne ili puštanje na slobodu”, tvrdi Đurić.
Promena ionako blage politike
Mediji i pravosudje godinama su se bavili slučajevima navijača Crvene zvezde Uroša Mišića i državljanina Srbije Miladina Kovačevića koji je krivično delo učinio u Sjedinjenim Američkim Državama. Njih je u odvojenim postupcima zastupao advokat Borivoje Borović koji smatra da je novi zakon o amnestiji veoma dobar.
“Donet je u pravom trenutku kada treba da se poprave greške koje su bile u reformi pravosudja. Ranije je pravosudje bilo pod pritiskom i vrlo često su donošene presude koje nisu utemeljene na slobodnom sudijskom uverenju, već su se sudije dodvoravale političom pritisku. Pa smo tako i dobili slučajeve Mišić i Kovačević. Zakon o amnestiji ništa posebno ne pomaže ni jednom ni drugom, Mišić je već imao uslove za uslovni otpust. To su dva krivična postupka koja su bila potpuno ispolitizirana od strane bivšeg režima”, kaže Borović.
Urošu Mišiću, navijaču Crvene zvezde, Apelacioni sud svojevremeno je smanjio prvobitnu kaznu sa deset na pet i po godina zatvora - na koliko je pravosnažno osudjen zbog napada na službeno lice na tribinama stadiona beogradskog fudbalskog kluba 2007. godine.
U optužnici na osnovu koje je doneta prvobitna presuda navedeno je da je policajac Nebojša Trajković, pripadnik Žandarmerije, na utakmici Zvezda-Hajduk Kula napadnut upaljenom signalnom bakljom koja gori temperaturom od 1.000 stepeni.
Žandarm Nebojša Trajković, koga je Uroš Mišić napao, kaže da je ogorčen zbog krajnjeg sudskog epiloga i zakona o amnestiji:
“U Srbiji ne postoje ni država ni pravosudje. Sramota je za sud da presudi tako kao što je presudio. Sudija koji je presudio napisao je da je napad na mene trajao samo dve sekunde. Znači ne dva minuta, nego samo dve sekunde… Pa da li se tako radi igde na svetu? Treba pitati ministra pravosudja i vlast šta oni misle sa huliganima. Jer ja sam u tome samo pojedinac. Da li oni možda misle da taj isti neće sutra ponovo nekome uraditi to što je meni uradio. Ljudi koji su osudjeni na deset ili petnaest godina zatvora sada se puštaju na slobodu. Šta ja tu mogu više…”
Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava (Yukom) saopštio je da je vrlo problematično što zvanično nije objavljen broj počinilaca teških krivičnih dela koji će na osnovu amnestije biti pušteni na slobodu.
“Posebno je loše što se i onako blaga kaznena politika na ovaj način izuzetno menja", navodi se u sopštenju YUKOM-a.
