Šta stoji iza tvrdnje Vlade Srbije da najmoćniji srpski tajkun MIroslav Mišković potajno radi na smeni Dačićevog kabineta i na stvaranju novog, bez naprednjaka. Istovremeno, javnosti je saopšteno da u tri od 24 sporne privatizacije čiju reviziju traži Evropska unija, prste ima umešane baš vlasnik razgranate Delta kompanije stvorene na osnovu početnog kapitala čije poreklo potiče iz 90-ih godina. Uz to Vlada najavljuje i novi Zakon o poreklu imovine koji bi doveo u pitanje poznato tajkunsko pravilo: ne pitaj samo kako sam zaradio prvi milion.
Ime srpskog tajkunaMiroslava Miškovića u poslednje vreme često se spominje; zanimljivo je da je od najpoželjnijeg saradnika, finansijera i savetnika, najmoćnijeg čoveka iz senke, postao meta napada i sa leva i sa desna. Prvo je Boris Tadić nakon izbora izjavio da srpski tajkun Miroslav Mišković želi da sastavi vladu bez demokrata, da bi samo koji mesec kasnije potpredsednik Vlade bez demokrata Aleksandar Vučić izjavio da isti taj Mišković želi da sruši Vladu i napravi novu, bez naprednjaka. U međuvremenu, gubitnik Tadić je okrivio svog rivala u trci za mesto lidera stranke Dragana Đilasa da je pod uticajem tajkuna Miškovića i da od stranke hoće da napravi poslovni klub.
Šta kažu građani, veruju li da će se vlast odreći usluga tajkuna?
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže: „Mislim da taj uticaj postoji, da je veliki ali da Srbija nije u potpunosti zarobljena država. Uticaj tajkuna na donošenje odluka političara, državnh institucija, nije na žalost nikada dovoljno istražen. Nikada nije istraženo finansiranje stranaka, nema propisa koj bi uredili lobiranje...“
Institucionalno neuređena države, dakle, pogoduje rađanju sive zone u svim sferama života, pa tako i u tokovima novca koji završavaju u stranačkim ili privatnim sefovima. U svetu, vlasnici krupnog kapitala ulažu novac u kampanje i druge vidove partijskih aktivnosti ali je to regulisano zakonsim aktima, uključujući i lobiranje za neku političku opciju. Našim rečnikom rečeno, zna se ko je čiji i znaju se granice. Na domaćoj sceni, em je sve tajno, em uticaj nije jednosmeran, kaže Nenadić.
„Reč je o dvosmernom odnosu, sa jedne strane o pokušaju zarobljavanja države zarad finansijskih interesa, ali i ,sa druge strane, o svojevsrsnoj zloupotrebi državne , političke funkcije radi ostvarivanja nekih finansijskih koristi.“
Da li se može reći da svaka partija ima svog tajkuna?
„Ne verujem da svaka partija ima svog tajkuna, pre bi se reklo da tajkuni finansiraju po nekoliko partija“ precizirao je sagovornik RSE.
A da li tajkun može da obori Vladu? Takvu nameru je potpredsednik Vučić direktno pripisao Miškoviću.
„Ako se misli da neki članovi koalicije trpe pritiske od strane poslovnih krugova, zbog toga što se najavljuju istrage o spornim privatizacijama , to je svakako moguće. Ali ne može niko ko ima para da promeni Vladu. To nije moguće, jedino ako bi se ta Vlada raspala“, kaže Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za uporedne ekonomske studije .
Od kada datira takva moć Miroslava Miškovića, da mu se pripisuje presudan uticaj na stvaranju prošle Vlade, velikog pomirenja demokrata i socijalista ili namera da sruši aktuelnu Vladu pod vođstvom naprednjaka, kako tvrdi Aleksandar Vučić?
Nemanja Nenadić
„Čini mi se da nema razloga da se pomisli da je on bio veći u doba prošle Vlade, od 2008. godine do 2012, nego što je bio u doba Koštuničine Vlade od 2004-2007, ili Vlade koja je njoj prethodila... Ja nisam video pokazatelje da je taj uticaj bio veći u poslednje četiri godine, nego što je bio ranije“, kaže Nemanja Nenadić.
Da li je zaista prošlo vreme presudnog uticaja tajkuna na državne poslove ili je prošlo vreme nekima od njih? Vreme u kome je njihova moć bila samo ponekad vidljiva. Kao, na primer, prilikom dolaska američkog potpredsednika DžozefaBajdena u Beograd kada se on, uz predstavnike države, sastao i sa Miškovićem, ili kada je procurelo u javnost da se vlada socijalista i demokrata dogovarala, nigde drugde, već na ručku baš kod Miškovića.
Da li distanciranje od Miškovića potiče od trenutka kada se pokazalo da su neke privatizacije u kojima je on zaradio dobre svote novaca, na spisku spornih, koje po nalogu EU treba proveriti? Spiska koji je vlada Mirka Cvetkovića ignorisala, a Dačićeva predala u ruke beskompromisnom Vučiću.
Šta je sa drugim uticajnim manje ili više skrivenim finansijerima političkih stranaka i njihovih medija? Nemanja Nenadić kaže da to može biti stvaranje medijske podloge za nameravane istrage, a može biti i marketinški potez.
U pokušaju abolicije tajkuna, učestvuju neki njihovi moćni medijski ljudi. Na različite načine. Mi navodimo samo jedan citat jedne moćne i vešte medijske ličnosti . “Tajkuni su naše komšije. Tajkuni su naši poslodavci. Tajkuni su logistika naših stranaka. Finansijeri naših medija. Ktitori naših hramova. Bakšiš-age naše javne scene. Naši aduti za borbu protiv prljavih stranih tajkuna. Blagajnici naših lobista. Oni su naša sudbina. Kasno je za oduzimanje. Kasno je za preispitivanje. Kasno je za podelu. Samo ih valja usmeriti da igraju prema napisanim pravilima. Samo valja da dele – pola sebi, pola Šarcu.”
