https://www.slobodnaevropa.org/z/507 Kosovo https://www.slobodnaevropa.org/Content/responsive/RFE/sh-SH/img/logo.png https://www.slobodnaevropa.org/z/507 sh Sva prava zadržava 2010 - RFE/RL, Inc. 60 Tue, 09 Jun 2026 09:24:02 +0200 Pangea CMS – RFE/RL Nakon izbora na Kosovu 7. juna, pažnja međunarodnih partnera usmerena je na potrebu brzog formiranja novih institucija. U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), Ambasada Nemačke u Prištini naglasila je važnost da Kosovo dobije potpuno konstituisane i stabilne institucije, "bez daljeg odlaganja". "Potreban nam je snažan partner sa kojim možemo da sarađujemo. Napredak na putu ka integraciji u EU zavisi od svih političkih aktera da ostave po strani svoje razlike i rade zajedno u najboljem interesu zemlje", navodi se u saopštenju. Slično tome, i Ambasada Italije u Prištini izrazila je nadu da će postizborni pregovori dovesti do brzog formiranja novih institucija, obezbeđujući stabilnost potrebnu za nastavak reformi i rešavanje prioriteta građana. "Ohrabrujemo sve političke lidere da se uključe u konstruktivan dijalog i da zajedno rade za dobro zemlje i njene budućnosti", navodi se u izjavi italijanske ambasade za RSE. Tri izborna procesa za manje od godinu i po danaIzbori su održani nakon što Skupština Kosova nije uspela da izabere novog predsednika, u skladu sa odlukom Ustavnog suda. To su bili treći izbori u manje od godinu i po dana, nakon redovnih izbora 9. februara 2025. i još jednog vanrednog procesa 28. decembra. Prvi izbori nisu doveli do formiranja vlade, dok drugi, iako su pokretu Samoopredeljenje doneli više od 51 odsto glasova, nisu rezultirali dogovorom o izboru predsednika. Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije, Pokret Samoopredeljenje vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija osvojio je prvo mesto na izborima 7. juna sa 42,91 odsto glasova. Slede Demokratska partija Kosova sa 21,08 odsto, Demokratski savez Kosova sa 17,60 odsto, Alijansa za budućnost Kosova sa 7,17 odsto i Lista Srpska sa 6,17 odsto glasova. Iako glasovi sa uslovnim listićima i iz dijaspore još nisu prebrojani, dosadašnji rezultati pokazuju izvesne promene u odnosu na izbore iz decembra 2025. Kurti otvoren za saradnju nakon pobedeNakon objave rezultata, Kurti je ostavio otvorenom mogućnost za dijalog i saradnju sa drugim političkim partijama. "U narednim nedeljama ćemo komunicirati, susretaćemo se i sarađivati sa svim političkim subjektima", rekao je u obraćanju svojim pristalicama uveče 7. juna. Njegova partija je prvi put došla na vlast 2019. godine. Od tada su u četiri navrata održani parlamentarni izbori, uglavnom vanredni, na kojima je Pokret Samoopredeljenje svaki put pobedio. Kurti je to istakao i u svom postizbornom obraćanju: "U manje od sedam godina, ovo je peta pobeda Samoopredeljenja na parlamentarnim izborima… Zato se i na ovim petim izborima pokazalo da svi učestvuju, većina glasa, a mi pobeđujemo", rekao je. "Ne postoji prepreka koju nismo savladali, čak i kada je delovala nemoguće, mi smo je ostvarili. Jer sada je ovo država za sve, a mi smo svi za državu", dodao je Kurti. 'Koalicije su deo demokratske normalnosti'Analitičar Saveta za demokratizaciju politike u Briselu, Tobi Vogel, kaže da su eventualne poteškoće sa kojima se Pokret Samoopredeljenje može suočiti pri formiranju nove vlade normalan deo demokratskog procesa, a ne znak institucionalne disfunkcionalnosti. Kao primer navodi Belgiju, gde formiranje vlada nakon izbora često traje mesecima, pa i godinama, zbog potrebe za koalicijama. "Pošto nijedna partija nema dovoljno glasova da samostalno formira vladu, partije su primorane da ulaze u koalicije sa snagama koje nužno nisu ideološki bliske. To je normalno", rekao je Vogel za Radio Slobodna Evropa. Na konferenciji za medije dan nakon izbora, predsednik PDK-a Bedri Hamza rekao je da je za formiranje institucija potrebno što pre postići politički dogovor. Na pitanje o mogućoj saradnji sa Samoopredeljenjem, izjavio je da ne isključuje nijednu partiju i da nema "crvenih linija". U izbornoj noći, predsednik LDK-a Ljumir Abdidžiku postavio je ime Vjose Osmani kao uslov za pregovore. "Svesni smo da će pitanje predsednika biti prvo koje će se razmatrati. Imamo našu kandidatkinju i to će biti polazna tačka svakih razgovora", rekao je Abdidžiku. Osmani, koja nije imala podršku za drugi predsednički mandat, izjavila je da Pokret Samoopredeljenje nema razloga da odbije njenu kandidaturu za drugi mandat. Ipak, kasnije je u objavi na Fejsbuku pojasnila da njeno ime "nije bilo i neće biti prepreka za formiranje institucija". Radio Slobodna Evropa zatražio je komentar i od drugih zemalja Kvinte – Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva – o izbornom procesu na Kosovu i ključnim dešavanjima u ovoj fazi, i čeka odgovor. Zvaničnici Evropske unije u međuvremenu su pozvali na brzo formiranje novih institucija. "Demokratski i inkluzivni izbori na Kosovu otvaraju put za okončanje više od jednogodišnjeg političkog zastoja. Politički lideri sada treba konstruktivno da se angažuju kako bi se osiguralo brzo formiranje vlade", napisala je visoka predstavnica Evropske za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas na platformi X. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-analiza/33776060.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-analiza/33776060.html Tue, 09 Jun 2026 07:43:13 +0200 KosovoAktuelnowebteam@rferl.org (Valona Tela) Predsednik Srpske liste Zlatan Elek optužio je lidera stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića da je mandat u Skupštini Kosova dobio zahvaljujući više od 2.000 glasova Albanaca. On je istakao kako je popularnost Rašića porasla među albanskim glasačima od redovnih februarskih izbora prošle godine, te upitao: "Da li je moguće da Srbe treba da zastupa čovek za koga glasaju Albanci"? Srpska lista deluje uz podršku Beograda, dok je Rašić u dva mandata bio ministar u Vladi Aljbina (Albin) Kurtija. Na izborima održanim 7. juna, prema preliminarnim rezultatima, Srpska lista je osvojila 43.071 glas, dok je stranka Za slobodu, pravdu i opstanak dobila 5.285 glasa. U praksi bi to, prema ovim rezultatima, značilo da je Srpska lista od deset rezervisanih mesta za srpsku zajednicu dobila devet, a Rašićeva stranka jedno. "Katastrofalan rezultat u srpskim sredinama, on ni 3.000 glasova nije mogao da uzme u srpskim sredinama, osvojio je svega 2.795 glasova. Zato su se pobrinuli njegovi prijatelji, Kurti i njegovi saradnici, i dobio je 2.257 glasova u albanskim sredinama", rekao je Elek. S druge strane, Rašić je u izjavi za Radio Slobodna Evropa odbacio ove optužbe uz obrazloženje da je većinu osvojenih glasova dobio od srpske zajednice, ali da su mu poverenje dale i druge manjinske zajednice jer je u dva mandata bio ministar za zajednice i povratak. "Naša baza je u srpskim glasovima. Kontinuitet rasta koji imamo na izborima je evidentan bez obzira na pritiske iz Srpske liste. U Leposaviću (opštini sa srpskom većinom na severu) posebno je evidentan taj rast glasova. U decembru 2025. smo imali oko 830 glasova, a sada oko 1.200, što znači da nam je popularnost porasla za oko 40 odsto", kaže on. On tvrdi kako glasove nije dobijao od Albanaca, ali da uvek dobija glasove od drugih manjinskih zajednica kao rezultat njegove pozicije ministra za zajednice i povratak u poslednje tri i po godine. U prilog svojim tvrdnjama predsednik Srpske liste Zlatan Elek pomenuo je da je Rašić dobio glasove u Prizrenu, Glogovcu, Đakovici, Podujevu, Suvoj Reci, Mališevu, Đeneral Jankoviću i Južnoj Mitrovici – gradovima u kojima pripadnici srpske zajednice ne žive. Elek je naveo da se Srpska lista obratila međunarodnoj zajednici sa zahtevom da se uvaže glasovi srpske zajednice, te ponovo ustvrdio kako je Srpska lista "pokradena", kao i da je na delu "politički inženjering". Nakon decembarskih izbora 2025. takođe se pokrenulo pitanje da li su rezervisani mandati za manjinske zajednice u Skupštini Kosova ustavna zaštita političkog predstavljanja ili instrument političkog inženjeringa. Tada je Emilija Redžepi, predsednica Nove demokratske stranke koja predstavlja bošnjačku zajednicu, optužila Rašića za "manipulaciju glasovima", jer je dobio oko 200 glasova u selima opštine Prizren gde ne žive pripadnici srpske zajednice. Ona se tim povodom žalila i Vrhovnom sudu Kosova, koji je odbio žalbu uz obrazloženje da ne može utvrđivati ko je kako glasao i da svako ima pravo da glasa za koga želi. Od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, od kojih 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice koje žive na Kosovu. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-srpska-lista-rasic/33775839.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-srpska-lista-rasic/33775839.html Mon, 08 Jun 2026 12:46:12 +0200 KosovoVesti Evropska komesarka za proširenje Marta Kos pozdravila je u ponedeljak održavanje parlamentarnih izbora na Kosovu i pozvala političke snage da pronađu rešenje za formiranje institucija. "Da bi Kosovo napredovalo na svom putu ka Evropskoj uniji, političke snage sada moraju da se ujedine i pronađu kompromise kako bi izgradile institucionalnu stabilnost", poručila je Marta Kos na mreži X. Ona je prva zvaničnica Evropske unije koja je čestitala na "urednom procesu glasanja" na Kosovu i pobedi Aljbina Kurtija (Albin), premijera Kosova u tehničkom mandatu. Kos je najavila da će ponovo posetiti Kosovo "u najkraćem mogućem roku" kako bi se ubrzao rad na evropskim integracijama Kosova i nastavila realizacija finansiranja kroz Plan rasta Evropske unije. Na Kosovu su u nedelju održani vanredni parlamentarni izbori. Prema preliminarnim rezultatima, najviše glasova ponovo je osvojio Pokret Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija, ali sa manjom podrškom nego na prethodnim izborima održanim u decembru prošle godine. Ostale političke stranke zabeležile su blagi rast podrške. Međutim, izlaznost birača bila je niža i iznosila je oko 35 odsto, u poređenju sa približno 45 odsto na decembarskim izborima prošle godine. Kosovo je u poslednjih 16 meseci tri puta izlazilo na parlamentarne izbore. Zemlja se suočavala sa institucionalnom krizom jer političke stranke prošle godine nisu uspele da postignu dogovor o formiranju vlade, a potom ni o izboru predsednika države. Prema Ustavu Kosova, predsednika ili predsednicu bira Skupština. Bivšoj predsednici Vjosi Osmani mandat je istekao u aprilu, a od tada funkciju vršioca dužnosti predsednika obavlja Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), predsednica Skupštine. Preliminarni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora održanih u nedelju ponovo su otvorili pitanje političke stabilnosti na Kosovu. Brojke ukazuju na mogućnost formiranja novih institucija, ali politička realnost nagoveštava još jednu potencijalnu blokadu. Iako na papiru postoji više kombinacija za formiranje parlamentarne većine, duboka politička polarizacija među strankama dovodi u pitanje njihovu održivost i funkcionalnost, ocenjuju poznavaoci političkih prilika. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-eu-kos/33775338.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-eu-kos/33775338.html Mon, 08 Jun 2026 10:40:15 +0200 VestiKosovo Preliminarni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu održanih u nedelju stvorili su već poznati paradoks: brojke sugerišu na mogućnosti za formiranje institucija, ali politička realnost nagoveštava još jednu potencijalnu blokadu. Dok na papiru ima dovoljno kombinacija za vladajuću većinu, u praksi duboka polarizacija između stranaka dovodi u pitanje njenu funkcionalnost, kažu poznavaoci političkih prilika. Prema preliminarnim podacima Centralne izborne komisije, Pokret Samoopredeljenje je prvi s 42,91 odsto glasova, a slede Demokratska partija Kosova (DPK) s 21,08 odsto, Demokratski savez Kosova (DSK) sa 17,60 odsto, Alijansa za budućnost Kosova sa 7,17 odsto i Srpska lista sa 6,17 odsto. Brojke su tu, volja nedostajeDonika Emini, iz Savetodavne grupe za politiku Balkana u Evropi (BiEPAG), ocenjuje da bi ovi rezultati, u normalnim političkim okolnostima, stvorili gotovo idealnu osnovu za upravljanje. "U sistemu u kojem politički kompromis normalno funkcioniše, ovo bi bila idealna formula: jasan, ali ne i dominantan pobednik, što zahteva širu političku saradnju. Međutim, Kosovo se ne nalazi u normalnim okolnostima. Posle dve godine institucionalne krize i duboke polarizacije, ovi rezultati rizikuju da ponovo proizvedu blokadu", ocenjuje Emini za RSE. Na istoj liniji je politikolog Dritero Arifi koji naglašava da problem nije aritmetički, već politički. "Nije problem u tome što nema brojeva. Problem je politička volja. Ako postoji spremnost da se krene napred, rešenje se može pronaći", kaže on. Prema njegovim rečima, mnogo će zavisiti od stava Samoopredeljenja i da je ta partija spremna da uđe u koalicije. Posle objavljivanja rezultata, lider te partije Aljbin Kurti (Albin) najavio je da će komunicirati sa svim političkim subjektima, ističući potrebu za saradnjom u cilju "javnog interesa i opšte volje". "Dakle, računajte na nas, ne samo u poslu koji radimo, već i u saradnji koju ćemo ostvariti", rekao je Kurti svojim pristalicama. Predsednički čvor i teške opcijeIzbori u nedelju su bili posledica neslaganja oko izbora predsednika, posle završetka mandata Vjose Osmani. To su bili treći izbori za manje od godinu i po dana – posle redovnih izbora 9. februara 2025. i još jednih vanrednih održanih 28. decembra. Prvi nisu uspeli da dovedu do proizvedu vlade, dok drugi, iako su Pokretu Samoopredeljenje doneli više od 51 odsto glasova – najveću većinu na nezavisnom Kosovu – nisu obezbedili dogovor o predsedniku, u skladu s odlukom Ustavnog suda. Sama Osmani, koja je na izborima predstavljana kao kandidatkinja DSK-a za tu poziciju, rekla je da Samoopredeljenje nema nijedan razloga da odbije njeno ime za mesto predsednice. "Postoje hiljade razloga da se kaže 'da' i svi su u interesu države", izjavila je ona. U tom kontekstu, pitanje predsednika ostaje jedna od glavnih prepreka za politički dogovor. Prema rečima Emini, sa stanovišta institucionalne stabilnosti, najjača koalicija bi bila između Samoopredeljenja i jedne od dve glavne opozicione stranke – DPK-a ili DSK-a. "U numeričnom smislu, koalicija s DPK-om bi bila najjača, ali politički izuzetno teška zbog visokog nivoa polarizacije. Prirodnija opcija ostaje saradnja s DSK-om. Sam Kurti je u prošlosti ostavljao otvorenu mogućnost za takvo partnerstvo", kaže Emini, ali naglašava da glavni čvor ove saradnje ostaje izbor predsednika. DSK smatra da je to mesto rezervisano za Osmani, ali Samoopredeljenje nije pokazalo spremnost da je podrži pošto joj je u aprilu završen prvi mandat. Arifi takođe sa sumnjom gleda na koaliciju Samoopredeljenje-DPK, ali ne isključuje mogućnost šireg sporazuma između albanskih partija, koji bi uključivao premijera, predsednika parlamenta i predsednika zemlje. "Logično je da će se sve svesti na pitanje kome će pripasti mesto premijera. S druge strane, pitanje predsednika će se koristiti kao izgovor da se zapravo dođe do premijerske funkcije. Kako će se to izvesti? Biće veoma teško", kaže on. Između kompromisa i nove krizeU ovoj situaciji, prema mišljenju analitičarima, Kosovo se nalazi pred dva scenarija: politički dogovor koji obezbeđuje institucionalnu stabilnost ili novim ciklusom blokada koje bi mogle dovesti do novih izbora. Emini smatra da je kompromis najracionalniji put, jer bi garantovao ne samo formiranje vlade, već i izbor predsednika i dugoročnu stabilnost. Međutim, ona upozorava da dosadašnja politička praksa ostavljaju prostor za još jednu krizu. "Ako prevlada logika blokade, ne može se isključiti novi izborni ciklus. Iako je to politički i finansijski skupo, ovaj scenario ostaje realan", kaže ona. Čak i prema Arifikovim rečima, održivo rešenje zahteva sveobuhvatan dogovor. "U suprotnom, zemlja rizikuje da ostane bez institucija i da uđe u dug period neizvesnosti", naglašava on. Posledice izvan unutrašnje politikeNeuspeh u postizanju dogovora ne bi proizveo samo unutrašnju krizu, već i posledice na međunarodnom nivou. Prema rečima Emini, takva situacija bi narušila stratešku poziciju Kosova i odnose s ključnim partnerima. "Kosovo rizikuje da bude doživljeno kao sporedno pitanje u regionu, osim u slučajevima kada je povezano s bezbednosnim krizama. Istovremeno, to bi poslalo negativan signal u pogledu unutrašnjih kapaciteta države i ugrozilo bi procese integracije u EU", ocenjuje ona. Arifi dodaje da bi nepostojanje funkcionalnih institucija donelo stagnaciju u spoljnoj politici. "Ni SAD ni EU ne sarađuju sa zemljom bez institucionalne stabilnosti. Trenutno, nažalost, tapkamo u mestu i to je gubitak za državu, a ne za bilo kog određenog političkog pojedinca", zaključuje on. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-vlada-resenje/33775086.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-vlada-resenje/33775086.html Mon, 08 Jun 2026 09:39:52 +0200 KosovoAktuelnowebteam@rferl.org (Bekim Bislimi) Pokret Samoopredeljenje pobedio je na vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu 7. juna, ali sa slabijim rezultatom u poređenju s prethodnim izborima u decembru. Stranka Aljbina Kurtija, prema preliminarnim rezultatima, dobila je oko 43 odsto glasova. Demokratska partija Kosova zauzela je drugo mesto s oko 21 odsto, a slede Demokratski savez Kosova s više od 17 odsto i Alijansa sa oko sedam odsto glasova. Na izbore je izašlo skoro 37 odsto građana s pravom glasa, manje nego na decembarskim izborima. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-ocekivanja/33774711.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-ocekivanja/33774711.html Mon, 08 Jun 2026 01:58:15 +0200 KosovoVideoMultimedijawebteam@rferl.org (Trim Haliti, Arben Hoti, Ibrahim Berisha) https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-vanredni-izbori/33774657.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-vanredni-izbori/33774657.html Sun, 07 Jun 2026 19:11:57 +0200 KosovoVestiAktuelno Građani Kosova u nedjelju glasaju na novim vanrednim parlamentarnim izborima, trećim u otprilike 18 mjeseci, nakon što nijedna stranka nije uspjela osvojiti stabilnu većinu koja bi zemlju izvukla iz političke krize. Biračka mjesta su otvorena u 7:00, a očekuje se da će biti zatvorena u 19:00 sati, saopštila je Centralna izborna komisija (CIK). Prema zvaničnim podacima CIK-a, do 17 sati glasalo je 28 posto od oko dva miliona građana s pravom glasa. Predsjednik CIK-a Krešnik Radonjići (Kreshnik Radoniqi) izjavio je na pres-konferenciji da se izborni proces odvija regularno i bez ikakvih incidenata u 38 opština u zemlji. "Prema podacima koje su dostavile opštinske izborne komisije, glasanje se do ovog trenutka odvija u regularnim uslovima i bez problema koji bi ugrozili nesmetan tok izbornog procesa", rekao je. Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da je angažovalo više od 100 državnih tužilaca i pratećeg osoblja tužilačkog sistema koji dežuraju radi praćenja izbora. Više od 900 kandidata iz 17 političkih partija i tri koalicije bori se za mjesta u Skupštini Kosova, koja broji ukupno 120 poslanika. U međuvremenu, politički lideri pozvali su na što veću izlaznost na izbore i na miran i demokratski proces. Aktuelni premijer Aljbin Kurti (Albin) iz Pokreta Samoopredjeljenje, koji teži očuvanju vlasti, izjavio je nakon glasanja u Prištini kako se nada da zemlja više neće morati ići na vanredne izbore. "Želim da se ovdje na parlamentarnim izborima vidimo tek za četiri godine", rekao je Kurti. I njegovi opozicioni konkurenti, kandidat za premijera i predsjednik Demokratske partije Bedri Hamza, te lider Demokratskog saveza Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku), poručili su da u naredne četiri godine ne bi trebalo biti novih izbora. "Pozivam ih da iskoriste svoje pravo glasa u skladu sa svojim političkim uvjerenjima, da glasaju mirno, slobodno i demokratski. Mi danas odlučujemo o budućnosti za naredne četiri godine", rekao je Hamza. Abdidžiku je istakao da se danas, "u jednom danu, u roku od 12 sati od 7 ujutro do 7 navečer, odlučuje o sudbini Republike za naredne četiri godine". Šta se očekuje od ovih izbora?Analitičari političkih zbivanja predviđaju tri moguća scenarija nakon ovih izbora: koncentraciju vlasti u rukama Pokreta Samoopredjeljenje, iznuđeni politički kompromis ili nastavak krize uz rizik od novih izbora. Institucionalna nestabilnost, prema njihovim riječima, rizikuje usporavanje integracije u Evropsku uniju, ograničavanje fondova i investicija, kao i slabljenje podrške EU i Sjedinjenih Američkih Država. Agon Malići (Maliqi) je za Radio Slobodna Evropa upozorio da Kosovo rizikuje da sklizne ka modelu kakav je u Albaniji ili Srbiji, gdje se vlast koncentriše oko jednog lidera koji kontroliše sve, nasuprot alternativi sistema koji nameće saradnju i čuva demokratsku ravnotežu. "Vjerujem da bi bio potreban rezultat sličniji onom s februarskih izbora, koji nameće konsenzus ne samo za predsjednika, već i za vladu. Naš politički sistem je postavljen tako da jednoj stranci otežava ili onemogućava da kontroliše baš sve", ocijenio je. Analitičar Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) tvrdi da je situacija proizvod "neodgovorne političke klase" koja, kako kaže, djeluje u neskladu s potrebama građana. Prema njegovom mišljenju, problem nije samo u učestalosti izbora, već i u nedostatku kulture kompromisa i institucionalne funkcionalnosti. Današnji izbori su treći u manje od godinu i po dana, nakon redovnih izbora održanih 9. februara 2025. godine i još jednih vanrednih održanih 28. decembra. Prvi nisu uspjeli iznjedriti vladu, dok drugi – iako su Pokretu Samoopredjeljenje donijeli preko 51 posto glasova, što je najveća većina u historiji nezavisnog Kosova – nisu rezultirali dogovorom o predsjedniku, shodno odluci Ustavnog suda. To je automatski dovelo do raspuštanja Skupštine u ponoć 28. aprila, dva i po mjeseca nakon njenog konstituisanja, a dva dana kasnije vršiteljica dužnosti predsjednika, Albulena Haxhiu (Aljbuljena Hadžiju), raspisala je nove izbore. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-parlamentarni-izbori-glasanje/33774525.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-parlamentarni-izbori-glasanje/33774525.html Sun, 07 Jun 2026 12:53:30 +0200 VestiKosovo Ponovo na biralištima. Građani Kosova će u nedjelju, 7. juna, pokušati dati smjer krizi koja, prema ocjenama analitičara, izvire iz ambicije za potpunom kontrolom vlasti i nedostatka spremnosti na kompromis. Izlaz iz ove situacije sada je ograničen na svega nekoliko scenarija. Ovo su treći izbori u manje od godinu i po dana, nakon redovnih održanih 9. februara 2025. i još jednih prijevremenih 28. decembra. Prvi nisu uspjeli iznjedriti vladu, dok drugi – iako su Pokretu Samoopredjeljenje donijeli preko 51 posto glasova, što je najveća većina u historiji nezavisnog Kosova – nisu rezultirali dogovorom o predsjedniku, shodno odluci Ustavnog suda. To je automatski dovelo do raspuštanja Skupštine u ponoć 28. aprila, dva i po mjeseca nakon njenog konstituisanja, a dva dana kasnije vršiteljica dužnosti predsjednika, Albulena Haxhiu (Aljbuljena Hadžiju), raspisala je nove izbore. "Nakon procjene ustavnih rokova, organizacionih potreba Centralne izborne komisije i važnosti što masovnijeg učešća građana u procesu, donijela sam odluku da se prijevremeni izbori za Skupštinu Republike Kosovo održe 7. juna", izjavila je Haxhiu 30. aprila. Za predsjednika Pokreta Samoopredjeljenje i aktuelnog premijera na dužnosti, Albina Kurtija (Aljbin), raspuštanje desetog saziva parlamenta bilo je "politička bijeda" koju su izazvale stranke dosadašnje opozicije. On ih je optužio za nedostatak saradnje i namjerni bojkot sjednica za izbor predsjednika. "Ova opozicija možda može donijeti neko novo lice, ali njena vještina i karakter su joj stari. Zato se i nalazi u slobodnom padu, konstantno gubeći kroz izborne cikluse", rekao je Kurti. Na izborima 28. decembra, Demokratska partija Kosova (PDK) bila je druga sa 22 poslanička mandata, što je za 35 manje od Pokreta Samoopredjeljenje koji je osvojio 57. S druge strane, Demokratski savez Kosova (LDK) osvojio je 15 mandata, pet manje nego na februarskim izborima. Obje opozicione stranke pozdravile su izlazak na nove izbore, iako je predsjednik LDK-a Lumir Abdixhiku (Ljumir Abdidžiku) izjavio da su oni nametnuti od strane vlasti koja je, sa većinom od 51 posto, tražila političku "potčinjenost". "Sada je vrijeme za ujedinjenje dobrih ljudi ove zemlje koji žele normalno Kosovo, bez drame, bez propagande...", napisao je Abdixhiku na Facebooku. Ko učestvuje u trci?Centralna izborna komisija (CIK) saopštila je da u trci 7. juna učestvuju 22 političke partije i tri predizborne koalicije. Pokret Samoopredjeljenje na izbore izlazi u koaliciji sa tri manja politička subjekta – Guxo, Alternativa i Demohrišćanska stranka Albanaca – dok tri glavne opozicione stranke, PDK, LDK i Alijansa za budućnost Kosova (AAK), nastupaju samostalno. Samostalno nastupa i Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba, koja uživa podršku zvaničnog Beograda. Dio trke je i bivša predsjednica zemlje Vjosa Osmani, koja predvodi poslaničku listu LDK-a, stranke čiji je član bila prije predsjedničkog mandata. Prema biračkom spisku koji je odobrio CIK, pravo glasa ima oko dva miliona građana, uključujući i dijasporu. Na izborima 28. decembra glasalo je oko 900.000 birača, odnosno oko 45 posto biračkog tijela. Za organizaciju ovog procesa, aktuelna Vlada Kosova odobrila je zahtjev CIK-a za izdvajanje oko 10,9 miliona eura. Poređenja radi, decembarski izbori imali su planirani budžet od 11,5 miliona eura, dok su stvarni troškovi, prema izvještajima CIK-a, iznosili oko 7,4 miliona. I ovoga puta proces će pratiti hiljade domaćih i međunarodnih posmatrača. Vršiteljica dužnosti predsjednice, Haxhiu, u pismu upućenom evropskim liderima, navela je da bi "prisustvo Posmatračke misije EU doprinijelo transparentnosti, kredibilitetu i integritetu izbornog procesa, u skladu s kontinuiranom posvećenošću Republike Kosovo demokratskim standardima i slobodnim izborima". Iako se slažu da se izbori konstantno organizuju na dobrom nivou, analitičari političkih zbivanja na Kosovu ističu da se u ovom ciklusu ne radi samo o rotaciji vlasti, već o smjeru u kojem će krenuti sama država: veća koncentracija vlasti u rukama jedne partije, konsenzualni model ili nastavak blokade. Agon Maliqi (Malići) jasno definiše dilemu: između "jakog lidera" i iznuđenog kompromisa. On upozorava da Kosovo rizikuje da sklizne ka modelu kakav je u Albaniji ili Srbiji, gdje se vlast koncentriše oko jednog lidera koji kontroliše sve, nasuprot alternativi sistema koji nameće saradnju i čuva demokratski balans. "Vjerujem da bi bio potreban rezultat sličniji onom s februarskih izbora, koji nameće konsenzus ne samo za predsjednika, već i za vladu. Naš politički sistem je postavljen tako da jednoj stranci otežava ili onemogućava da kontroliše baš sve", kaže Maliqi za Radio Slobodna Evropa (RSE). Politički sistem na Kosovu izgrađen je na način da je za niz važnih odluka, poput izbora predsjednika, potrebna dvotrećinska većina u Skupštini. To obavezuje na međupartijsku saradnju i političke dogovore. Međutim, prema Maliqiju, problem leži u političkim akterima koji često teže većoj moći od one koju im daje izborni mandat. U svojoj analizi, on ocjenjuje da trenutna situacija pruža komoditet aktuelnoj Vladi na dužnosti, jer funkcioniše sa manje nadzora i više prostora za opravdanja. Ovakvo stanje se, prema njegovim riječima, može iskoristiti i za odlaganje donošenja teških odluka, uključujući i one koje se odnose na dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom. U sličnom kritičkom tonu, Artan Muhaxhiri (Muhadžiri) tvrdi da je situacija proizvod "neodgovorne političke klase" koja, kako kaže, djeluje u neskladu s potrebama građana. Prema njegovom mišljenju, problem nije samo u učestalosti izbora, već i u nedostatku kulture kompromisa i institucionalne funkcionalnosti. "... Jer, često se spominje Belgija ili neki drugi slučaj gdje je bilo uzastopnih izbora, ali oni imaju institucionalne i sociopolitičke sisteme koji imaju unaprijed zacrtanu putanju, imaju stabilnost i ne zavise u svemu od politike, kao što je to slučaj sa Kosovom", kaže Muhaxhiri za RSE. Sa populacijom od oko 1,6 miliona stanovnika i statusom jedne od najsiromašnijih zemalja u Evropi, Kosovo je posebno osjetljivo na posljedice političke nestabilnosti. Oba analitičara upozoravaju na rast nepovjerenja građana i razočarenje u institucije, dok EU alarmira zbog daljeg gubljenja vremena i finansijskih sredstava. Izvještaj Evropskog parlamenta, usvojen ove sedmice, opisuje 2025. godinu kao izgubljenu za Kosovo, uz rizik da se stagnacija nastavi i u 2026. godini. To bi, prema izvještaju, moglo dovesti u pitanje dobijanje miliona eura iz Plana rasta i fondova EU za Zapadni Balkan. "EU ne može raditi domaću zadaću umjesto Kosova", bila je poruka koju je predsjednik Evropskog vijeća Antonio Costa uputio kosovskim liderima tokom posjete Prištini 3. juna. "Kosovo treba jake, stabilne i funkcionalne institucije, sposobne da provode reforme i iskoriste mogućnosti koje EU nudi", poručio je on. Kada je riječ o odnosima s međunarodnim partnerima, Muhaxhiri signal koji Kosovo šalje opisuje kao "katastrofalan za stabilnost", sa konkretnim posljedicama po investicije i podršku. "Nijedan veliki geopolitički pomak Kosova ne može se ostvariti bez podrške Washingtona i Brisela. Izuzetno je razočaravajuće što naši političari nemaju dovoljno razvijenu političku svijest da sagledaju svu ovu štetu koju su nanijeli Kosovu, jer će trebati mnogo vremena da se vratimo na tačku na kojoj smo bili prije blokade", ističe on. Maliqi ide i korak dalje, upozoravajući da Kosovo zapinje u svojevrsnom limbu kada su u pitanju evropske integracije, zajedno sa zemljama poput Bosne i Hercegovine, Srbije i Sjeverne Makedonije, dok Crna Gora i Albanija napreduju. Za razliku od njih, Kosovo je ujedno i jedino koje nema status kandidata za članstvo u EU. "Troškovi ovoga će se vidjeti kasnije – dakle, troškovi nedostatka produktivnog odnosa sa zemljama EU, troškovi neuključivanja u različite ekonomske projekte, posebno one američke. Postojao je kontinuitet u oblasti odbrane od strane SAD-a koji gotovo nikada nije prekidan, ali u drugim oblastima – političkoj, ekonomskoj – postoji zastoj", objašnjava Maliqi. EU i SAD su reagovali nekoliko puta na blokade na Kosovu, tražeći formiranje institucija i izlazak iz ćorsokaka, ali bez direktnog uplitanja. Muhaxhiri smatra da će postizanje dogovora o institucijama, bez međunarodnog pritiska, biti teško. On ističe da samo pritisak iz Brisela i Washingtona, kroz upozorenja o posljedicama političke blokade, može natjerati strane na kompromis – u suprotnom, zemlja rizikuje da ostane u istom začaranom krugu pat-pozicije bez konkretnih rezultata. "I u prošlosti je bilo blokada. Postojao je, na primjer, onaj veliki jaz između PDK-a i LDK-a, ali se uz međunarodnu podršku i pritisak to uspjelo prevazići", podsjeća on. U javnoj retorici, politički lideri na Kosovu često su se izjašnjavali da su svjesni ovih posljedica. "Građani od nas očekuju jedinstvo kada su u pitanju interesi zemlje, očekuju stabilne institucije, a ne suprotno. Kasnimo sa mnogim reformama, bez ikakve potrebe", izjavila je Haxhiu. Međutim, to se nije odrazilo i na djelovanje na terenu... a za analitičare, to čini krizu uglavnom proizvedenom i reprodukovanom od strane samih političkih elita kroz njihovu tvrdoglavost u stavovima. Na koncu, ključno pitanje nije samo ko će pobijediti, već da li će Kosovo nakon 7. juna uopšte biti u stanju da ima funkcionalnu vlast. Jedini element koji ostavlja prostor za optimizam jeste činjenica da, iako je kampanju pratio polarizovan rječnik, nije bilo retorike o "crvenim linijama" koje bi u potpunosti onemogućile postizbornu saradnju. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-parlamentarni-glasanje/33774090.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-parlamentarni-glasanje/33774090.html Sat, 06 Jun 2026 17:39:34 +0200 KosovoAktuelnowebteam@rferl.org (Valona Tela) "U Srbiji imamo diktaturu na delu, koja u jednom trenutku mora da padne". Ovako Nenad Rašić opisuje vlast u Beogradu i istovremeno opravdava podršku koju njegova partija Za slobodu, pravdu i opstanak pruža studentima koji protestuju u Srbiji. U videu objavljenom 4. juna na društvenim mrežama, ta partija, koja učestvuje na prevremenim parlamentarnim izborima 7. juna na Kosovu, izrazila je solidarnost sa studentima koji se mesecima protive režimu predsednika Srbije Aleksandra Vučića. "Ja ne odustajem i zato ostajem", glasila je poruka koja je pratila video. Rašić je u dva mandata bio ministar u kosovskoj Vladi koju je predvodio Aljbin Kurti (Albin). Na prethodnim parlamentarnim izborima, njegova partija je osvojila i jedno od deset mesta rezervisanih za srpsku zajednicu u kosovskoj skupštini. Na izborima u nedelju ona će bitu jedini rival Srpskoj listi – najvećoj partiji kosovskih Srba koja uživa podršku zvaničnog Beograda. Rašić je RSE rekao da podrška studentima u Srbiji nije samo politička, već i moralna i društvena. On ih smatra "adekvatnom političkom snagom", ali, pre svega, intelektualnom snagom koja prkosi sistemu s "autoritarnim crtama". U tom kontekstu, Rašić direktno povezuje studentski pokret u Srbiji s jednim delom političke stvarnosti na Kosovu, opisujući Srpsku listu kao de fakto politički produžetak Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS). "Mi (i studenti u Srbiji) imamo zajedničkog protivnika", kaže on. "Ceo taj društveni fenomen, koji su studenti izgradili u poslednje vreme, jeste nešto što zaslužuje podršku iz svakog ugla – bilo kao pojedinci, bilo kao politička partija", dodaje Rašić. Paradoksalan diskurs ili politička kalkulacija?Međutim, ova njegova podrška otvara očiglednu političku dilemu. Studentski pokret u Srbiji, koji je najavio ulazak u politiku, objavio je prošlog meseca memorandum u kojem se Kosovo definiše kao "sastavni deo Srbije" – što je izazvalo reakcije javnosti koja ga podržava. Dokument se direktno poziva na Ustav Srbije iz 2006. godine, koji u preambuli sadrži tu formulaciju, iako je Kosovo nezavisna i međunarodno priznata država od 2008. godine Takve tvrdnje stalno opovrgavaju i kosovske vlasti, koje naglašavaju da normalizacija odnosa sa susednom državom treba da se postigne na osnovu međusobnog priznanja. I upravo se tu javlja dilema: da li se Rašić sebe dovodi u kontradiktornu poziciju? On odbacuje takvo tumačenje. Prema njegovim rečima, studenti nemaju drugi prostor osim da se pozovu na pravni okvir države u kojoj deluju, dok je njihov stvarni fokus "miroljubiva" politika i demokratske promene. "Formalni stavovi (u memorandumu) koje su deklarisali, mislim da u ovom trenutku nisu važni i ne bi ih trebalo posmatrati na način kao da su oni sada nekakvi nacionalisti... Ne, vi kao osnovu morate uzeti tu miroljubivu politiku koju studenti predstavljaju", kaže Rašić. On ne kaže da podržava memorandum pokreta studenata koji protestuju u Srbiji. Prema njegovim rečima, taj dokument nema pravno obavezujući karakter, već više predstavlja stratešku političku deklaraciju. "Kada dođe trenutak za proces, razgovaraćemo o tome. Ako se studenti transformišu u politički subjekt i pobede na narednim izborima u Srbiji, tada će se otvoriti i druge teme koje mogu imati suštinski značaj", kaže Rašić. RSE je pokušao da dobije komentar od kosovske Vlade u tehničkom mandatu u vezi s Rašićevim izjavama i njegove podrške studentskom pokretu u Srbiji, ali do objavljivanja ovog članka nije stigao odgovor. Za politikologa Ognjena Gogića iz Beograda, predizborni diskurs Rašićeve partije, uključujući i podršku studentskom pokretu u Srbiji, predstavlja čist "izborni marketing". Prema njegovim rečima, Rašić cilja na određeni segment srpskog biračkog tela na Kosovu: na one koji se protive politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Srpske liste. "Ima Srba na Kosovu koji su protiv Vučića i njihov broj nije mali. o je poruka koju on šalje. Svi oni koji podržavaju proteste studenata u Srbiji imaju zamerke na račun vlasti i veruju da je Srpska lista korumpirana i fokusirana na ličnu korist. Istu poruku prenose i studenti koji protestuju protiv Vučića", kaže Gogić za RSE. On ne veruje da Rašić podržava sadržaj memoranduma studentskog pokreta, koji tretira Kosovo kao deo Srbije. Međutim, uprkos tome, upozorava da takav stav nosi sa sobom političku cenu. "On rizikuje da Kurti odbije da sarađuje s njim ako bude viđen kao da podržava pokret koji ima takav stav. To je realan rizik, ali bez rizika nema ni glasova. A ti glasovi su mu potrebni jer je na ivici – da li će osigurati mandat u Skupštini ili ne", kaže Gogić. Prema njegovim rečima, to nije izolovana praksa – slične strategije, zasnovane na izbornim kalkulacijama i političkoj fleksibilnosti, koristili su i drugi subjekti, uključujući Srpsku listu na prethodnim izborima. "Ceo ovaj diskurs se svodi na vrstu političke snalažljivosti – kreiranje dvosmislenih poruka koje mogu privući podršku različitih grupa birača", zaključuje Gogić. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-rasic-vucic-studenti/33773656.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-rasic-vucic-studenti/33773656.html Fri, 05 Jun 2026 20:59:45 +0200 KosovoAktuelnowebteam@rferl.org (Bekim Bislimi) Nije svaki video koji izgleda stvarno i istinit. U periodu predizborne kampanje na Kosovu, sve više videa, ali i fotografija pravi se uz pomoć umjetne inteligencije u pokušaju manipuliranja mišljenjem. Zašto se vjeruje manipulisanom sadržaju i kako se to može prepoznati? https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-umjetna-inteligencija-izbori-manipulacija-/33772591.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-umjetna-inteligencija-izbori-manipulacija-/33772591.html Fri, 05 Jun 2026 11:20:14 +0200 KosovoVideoMultimedija Dok Srpska lista predstojeće vanredne parlamentarne izbore na Kosovu 7. juna opisuje kao "referendum", Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije se aktivno angažuje na terenu da animira raseljene Srbe da glasaju za ovu političku opciju koju zvanični Beograd i podržava. Jedini konkurent Srpskoj listi na predstojećim izborima je stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića, koja je 4. juna na društvenim mrežama objavila kompilaciju snimaka sa studentskih antivladinih protesta u Srbiji uz poruku "Ja ne odustajem i zato ostajem". U istoj objavi se pominje šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dogovorio u okviru dijaloga sa Kosovom, te se aludira da je zatvaranje institucija Srbije na Kosovu posledica toga. Inače, deo javnosti na Kosovu i u Srbiji kritikuje "Memorandum o Kosovu" studentskog pokreta u Srbiji u kojem, pored ostalog, navode da je Kosovo "sastavni deo Srbije". Studenti su se po prvi put prema Kosovu izjasnili na skupu 28. juna prošle godine, kada su se založili za poštovanje teritorijalnog integriteta i vojnu neutralnost a među govornicima je bio univerzitetski profesor Milo Lompar, poznat po desnim stavovima. Zoran Savić iz nevladine organizacije Aktiv smatra da su ovakve poruke dokaz da stranke nemaju nove ideje, niti građanima pokušavaju da predstave viziju izlaska iz "veoma teške situacije u kojoj se srpska zajednica danas nalazi". "Posebno zabrinjava činjenica da se ovakva kampanja vodi u trenutku kada se Srbi na Kosovu, po mom mišljenju, nalaze u najtežem institucionalnom položaju još od 1999. godine", kaže on. Politički analitičar iz Prištine, Artan Muhadžiri (Muhaxhiri), za RSE pak ocenjuje da je pristup Srbije "mešanje u izborni proces i jako štetan za demokratski život Srba na Kosovu". "Stvara neravnotežu u političkoj trci i demotiviše nove inicijative koje bi bile korisne za proširenje i poboljšanje njihove političke zastupljenosti", navodi on. Ovo su treći parlamentarni izbori na Kosovu u prethodnih godinu i po dana, a EU je redovno pozivala na slobodan i transparentan izborni proces, "bez spoljnog mešanja ili manipulacije". Između Vučića i KurtijaIz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak poručuju da je vreme da srpska zajednica "uzme svoj život u svoje ruke", te da o svojim odlukama samostalno odlučuje. Rašić se inače smatra saradnikom premijera na dužnosti Aljbina (Albin) Kurtija, u čijoj je vladi i ministar u dva mandata. Tako ne izostaju ni međusobne optužbe o "Vučićevim ili Kurtijevim Srbima". Iz Srpske liste, pored narativa da je Rašić "prodao veru za večeru", čuju se i poruke da je glas za Srpsku listu "ne" Aljbinu Kurtiju. Aktivista civilnog sektora, Zoran Savić, smatra da je politički pluralizam unutar srpske zajednice sveden na minimum, te da pripadnici srpske zajednice imaju osećaj da na nedeljnim izborima biraju između politike Aleksandra Vučića i politike Aljbina Kurtija. "Imajući u vidu položaj u kojem se srpska zajednica danas nalazi, teško je tvrditi da su politike koje su prethodnih godina dolazile iz Beograda i Prištine donele rezultate koji su značajno unapredili kvalitet života, bezbednost ili politički položaj Srba na Kosovu", kaže on. Zaključuje i da u predizbornoj kampanji, umesto konkretnih programa, jasnih planova i rešenja za nagomilane probleme, dominiraju "međusobne optužbe, politička prepucavanja i podizanje tenzija". Kako se Srbija angažuje na kosovskim izborima?Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je početkom juna pozvao sve da glasaju za Srpsku listu, što je praksa uoči svih izbornih procesa na Kosovu na kojima ova najveća stranka kosovskih Srba učestvuje. Kampanju za Srpsku listu u Srbiji vodi pre svega Kancelarija za Kosovo na čelu sa direktorom Petrom Petkovićem. On je 2. juna u Kraljevu, gradu u Srbiji, raseljenim Srbima sa Kosova poručio da je glas za Srpsku listu „glas za opstanak i ostanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“. Kako je rekao, svi oni koji imaju kosovska lična dokumenta i mogu da iskoriste pravo glasa, treba da glasaju za političku opciju koju podržava Beograd jer je ona „stožer odbrane srpskih nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji“. Prethodno je Komesarijat za izbeglice Srbije pozvao raseljena lica da iskoriste svoje pravo glasa na kosovskim izborima, te da im se obrate za više informacija. "Važan je svaki glas za opstanak i budućnost našeg naroda na Kosovu i Metohiji", piše pored ostalog u pozivu. Politički analitičar iz Prištine, Artan Muhadžiri, za RSE ocenjuje da je Srpska lista "direktan politički instrument Aleksandra Vučića", te da nije iznenađenje što država Srbija ponovo pruža podršku samo tom političkom subjektu. Kako kaže, to je način da "zadrži svoju moć u političkom životu kosovskih Srba". Kakva je situacija među albanskim strankama?Koalicija nevladinih organizacija koje prate izbore, Demokratija na delu, saopštila je 2. juna da je programska ponuda političkih subjekata tokom predizborne kampanje "reciklaža prethodnih ponuda upakovana u formu novih obećanja". Violeta (Haxholli) Hadžoli iz Demokratije na delu je, predstavljajući izveštaj, navela da je zabrinjavajuća neravnopravna konkurencija u izbornoj trci zbog korišćenja javnih resursa pre zvaničnog početka izborne kampanje. Podvukla je da su u kampanji zabeleženi i slučajevi korišćenja dece na skupovima, govor mržnje na društvenim mrežama od strane pristalica političkih stranaka i upotreba uvredljivog i diskriminatornog jezika od strane političkih subjekata. Politički analitičar Artan Muhadžiri za RSE ocenjuje da ovakva predizborna kampanja jasno pokazuje da političke stranke nisu bile spremne za nju, te da se ne vide kreativne ideje, detaljni planovi i progresivna rešenja za svakodnevne probleme građana Kosova. "Umesto pronalaženja novih solucija i ulaganja u osmišljavanje platformi za održivi sistemski, ekonomski i društveni napredak, uglavnom se vode ad-hominem bitke i upotrebljavaju se pseudopatriotski argumenti i kičasti kampanjski aranžmani", kaže on. Napominje da Pokret Samoopredeljenje uglavnom reciklira obećanja sa prethodnih izbora koja nije ispunio, te da se fokusira i na tradicionalne teme poput bezbednosti na severu Kosova. "Paradoksalno, opozicija se i dalje drži recepta koji joj je doneo katastrofalne rezultate na poslednja tri izborna ciklusa. Nema prikladnih strategija za ekonomski razvoj i poboljšanje blagostanja, nema pronicljivih planova za demistifikaciju Kurtijevih populističkih taktika, nema unutarpartijskih reformi. Zadovoljni su 'uobičajenim poslovanjem' i kritikama Kurtijevih neuspeha na Fejsbuku i TikToku, ali bez snažnih kontrastrategija i uticajnog rada na terenu", ukazuje Muhadžiri. Kao jedinu promenu, Muhadžiri vidi učešće bivše predsednice Vjose Osmani ispred Demokratskog saveza Kosova. Bez spominjanja dijaloga sa Srbijom u kampanjiPredsednik Evropskog saveta, Antonio Košta (Costa), 3. juna u Prištini je pozvao političke lidere da evropske integracije postave kao prioritet, "iznad političkih podela". Naveo je da su Kosovu potrebne snažne, stabilne i funkcionalne institucije, sposobne da sprovode reforme i ispune sve obaveze proistekle iz dijaloga Kosova i Srbije. Muhadžiri ipak napominje da je dijalog Kosova sa Srbijom "bezbroj puta demonizovan tokom Kurtijeve vladavine", te u nekim slučajevima "izjednačen sa državnom izdajom". Zbog toga se ova tema u predizbornoj kampanji uopšte ne pominje. "Zbog ovog jako negativnog konteksta, čak su i sadašnje opozicione stranke, koje su bile veoma konstruktivne u dijalogu kada su ranije bile na vlasti, sada izuzetno rezervisane u pominjanju ovog pitanja i odlučile su da ga zaobiđu u širokom luku u strahu od gubitka glasova". Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine, a zvaničnici EU su u nekoliko navrata istakli da je puno sprovođenje postignutih sporazuma neophodan i osnovni preduslov za napredak obe strane ka evropskim integracijama. https://www.slobodnaevropa.org/a/kurti-vucic-kosovo-izbori-kampanja-/33772635.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kurti-vucic-kosovo-izbori-kampanja-/33772635.html Thu, 04 Jun 2026 16:09:07 +0200 KosovoAktuelnowebteam@rferl.org (Sandra Cvetković) Kosovo je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja nije uključena u projekte koji proširuju energetski uticaj Sjedinjenih Američkih Država u regionu. Uoči prevremenih parlamentarnih izbora 7. juna na Kosovu, pitanje potencijalnog snabdevanja tečnim prirodnim gasom (TPG) iz SAD dobilo je povećanu pažnju. Posmatrači dešavanja na Kosovu smatraju da zemlja kasni u tom pogledu i da eventualno snabdevanje američkim tečnim gasom donosi energetsku bezbednost zemlje, što takođe jača i nacionalnu bezbednost. Prema njihovim rečima, da bi postalo deo lanca snabdevanja američkim TPG-om, na Kosovu je potrebna politička volja. Dok vladajući Pokret Samoopredeljenje stavlja veći naglasak na interesovanje za "gasifikaciju domaćeg uglja", dosadašnje opozicione partije jasno kažu "da" američkom tečnom prirodnom gasu. Vlada Kosova, koju je predvodilo Samoopredeljenje, odbacila je 2021. projekat koji su podržale SAD, preko Korporacije Milenijumski izazov (MCC), za povezivanje na regionalnu gasnu mrežu preko Severne Makedonije. Tadašanje vlasti su to obrazložile time da su "Kosovu potrebne dodatne informacija kako bi bilo sigurno da je gradnja gasne infrastrukture najbolja opcija" za energetsku tranziciju zemlje. U periodu 2018-2019, Vlada Kosova, koju je predvodio Ramuš Haradinaj (Ramush), promovisala je projekat izgradnje gasovoda Skoplje-Priština, koji bi povezao Kosovo s regionalnom gasnom mrežom. To, međutim, nije realizovano. Samoopredeljenje: Gasifikacija lokalnog uglja i zajedničko ulaganje u terminal u ValoniU februaru 2026. godine, na Transatlantskom samitu o bezbednosti gasa, ministarka ekonomije Kosova Artane Rizvanoli (Rizvanolli), sada u tehničkom mandatu, izrazila je spremnost zemlje da se snabdeva tečnim prirodnim gasom iz SAD. Međutim, Rizvanoli, iz redova Samoopredeljenja – parije koja je na vlasti poslednjih pet godina – nije odgovorila na pitanje RSE o tome da li njena stranka ima konkretnu obavezu da Kosovo učini delom lanca snabdevanja tečnim prirodnim gasom iz SAD. Premijer u tehničkom mandatu, ujedno i lider Samoopredeljenja, Aljbin Kurti (Albin), rekao je u intervjuu za televiziju Kanal 10 da je Vlada "zainteresovana za gasifikaciju našeg uglja koji je na površini". Gasifikacija uglja podrazumeva industrijski proces u kojem se ugalj pretvara u zapaljivi gas, nazvan sintetički gas, koji se zatim može koristiti za proizvodnju električne energije. "To (gasifikaciju uglja) možemo da uradimo s jednom američkom kompanijom, na primer", rekao je Kurti. "S druge strane, zainteresovani smo da zajedno s Albanijom investiramo u terminal u Valoni", rekao je Kurti, pritom ne precizirajući kolika bi bila korist Kosovo od takve zajedničke investicije i da li bi Kosovo dobijalo američki tečni gas. U maju ove godine, albanski premijer Edi Rama objavio je da je potpisao sporazum o strateškoj saradnji za razvoj energetskog centra u Valoni, kao i za snabdevanje Albanije tečnim prirodnim gasom, u bliskom partnerstvu sa SAD. Prema njegovim rečima, Albanija će se snabdevati američkim tečnim gasom u narednih 20 godina. DPK: Američki gas, projekat od ekonomskog i strateškog značajaDemokratska partija Kosova (DPK) je naglasila da će, u slučaju da dođe na vlast posle izbora ovog meseca, "povezati Kosovo s američkim gasom" i "okončati njegovu zavisnost od skupog uvoza energije". Kandidat DPK-a za poslanika u Skupštini Kosova Arben Mustafa kaže za RSE da se njegova stranka obavezuje da će odmah i prioritetno pristupiti projektu koji donosi američki tečni gas na Kosovo. "Kosovo hitno mora da izgradi nove energetske kapacitete. Jedna od najizglednijih opcija je svakako američki gas. Za nas ovaj projekat nije samo ekonomski značaj, već ima i od strateški značaj", kaže Mustafa. On dodaje da uključivanje Kosova u lanac snabdevanja američkim tečnim prirodnim gasom obezbeđuje zemlji energetsku stabilnost i nezavisnost, ali je takođe svrstava u ravan s interesima njenih saveznika. Mustafa očekuje da će projekat za preuzimanje američkog tečnog gasa biti napravljen s partnerima Kosova, pre svega sa SAD. DSK: Američki gas rešava problem snabdevanja energijomU slučaju da Demokratski savez Kosova (DSK) pobedi na izborima 7. juna, projekat za tečni gas iz SAD će bez ikakve sumnje sprovesti naredna vlada, navodi ta partija. Kandidat DSK za poslanika Avdulah Hoti (Avdullah) smatra da je zemlji naneta velika šteta što taj projekat dosad nije sproveden. "To bi omogućilo Kosovu da, na srednji rok, reši problem snabdevanja energijom na održiv način. Prioritet je izgradnja gasne elektrane kako bi se zadovoljila lokalna potražnja za električnom energijom, dok bi se u narednoj fazi omogućilo proširenje gasne mreže za potrebe industrije i privrede u celini", rekao je Hoti za RSE. Prema njegovim rečima, gasni projekat nije alternativa obnovljivoj energiji, već njena dopuna, čime se stvara stabilnost u energetskom sistemu i olakšava integracija novih kapaciteta iz obnovljivih izvora. Hoti tvrdi da modeli finansiranja projekta za dovođenje američkog gasa na Kosovo tek treba da se razmotre, ali imajući u vidu strateški značaj energetskog sektora, on izražava uverenje da se "finansiranje može obezbediti kroz kombinaciju privatnih investicija, javno-privatnih partnerstava i državnog zaduživanja pod povoljnim uslovima". Alijansa: Američki gas, uslov za koalicionu vladuAlijansa, partija koja je nedavno skratila ime od Alijansa za budućnost Kosova, navodi da je još ranije pokazala političku volju da dovede američki gas na Kosovo, pozivajući se na inicijativu bivšeg predsednika Ramuša Haradinaja pre osam godina. Potpredsednik Alijanse i njen kandidat za poslanika Besnik Tahiri kaže za RSE da je u program partije uključena realizacija tog strateškog projekta, koji, kako ističe, Kosovu pruža energetsku i nacionalnu bezbednost, kao i da jača veze sa strateškim saveznikom, SAD. "Alijansa ni pod kojim uslovima neće ući ni u jedan sporazum i formiranju vlade ako se u u vladin program izričito ne uključi izgradnja gasne elektrane u Uroševcu i povezivanje Kosova s cevovodima za tečni prirodni gas, koji već postoje u većini zemalja u regionu", kaže Tahiri. On dodaje da će investicije u taj projekat biti javne i američke. Energetska bezbednost i nacionalna bezbednostPoznavaoci prilika u energetskom sektoru na Kosovu procenjuju da SAD ulažu napore kako zemlje Zapadnog Balkana ne bi ostale ranjive na ruski uticaj i druge uticaje u energetici. Bivši kosovski ministar energetike Etem Čeku (Ethem Ceku) smatra da je američki tečni gas jedna od alternativa koja zemlji može da pruži energetsku bezbednost. "Najbolje rešenje imamo u korišćenju američkog gasa, koji administracija predsednika Trampa (Donald Trump) nudi kako bi udaljila Balkan od uticaja ruskog Gasproma", kaže Čeku za RSE. On ističe da bi Kosovo od snabdevanja američkim gasom imalo dvostruku korist: preko gasa bi proizvodilo električnu energiju, a ujedno bi štedelo struju koristeći gas za industriju, proizvodnju i domaćinstva. Energetska bezbednost će, prema rečima Čekuu, stvoriti i ekonomsku bezbednost, što direktno utiče i na nacionalnu bezbednost. Uključivanje u lanac snabdevanja tečnim gasom iz SAD, i prema direktoru Američke privredne komore na Kosovu Ariana Zeke, važno je za nacionalnu bezbednost. U nedavnom intervjuu za RSE on je rekao da je "energetska bezbednost danas nacionalna bezbednost" i da "Kosovo to ne uspeva da shvati". Kosovo je dosad ostalo van sistema povezivanja na mrežu koja donosi američki gas u region, ali to može učiniti povezivanjem s Albanijom ili Severnom Makedonijom, kaže Čeku. "Ja bih sugerisao povezivanje preko Albanije – ne iz političkih razloga – već zato što je to jedan od najsigurnijih regiona za moguće povezivanje kako bi se Kosovo snabdevalo gasom. Mi, takođe, moramo da imamo izgradnja neki blok za gas (za proizvodnju električne energije), koji bi snabdevanje električnom energijom učinio stabilnim", naglašava on. Čeku dodaje da će infrastruktura za dovođenje američkog tečnog gasa na Kosovo biti skupa, jer mora da se gradi od nule. Međutim, prema njegovim rečima, svako odlaganje u realizaciji tako nečega imaće još veću cenu. "Mi ne samo da kasnimo, već ćemo za svaki dan koji izgubio u vezi s projektom američkog tečnog gasa izgubiti stotine miliona (evra) na kupovinu električne energije, kao što smo već kupili struju u vrednosti od preko milijardu evra", navodi on. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-partije-americki-gas/33771881.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-partije-americki-gas/33771881.html Thu, 04 Jun 2026 07:38:40 +0200 KosovoAktuelnowebteam@rferl.org (Bekim Bislimi) Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) izjavio je da proširenje NATO-a kako bi Kosovo postalo član trenutno nije u prvom planu saveznika, ali da to ne znači da se to nikada neće desiti. Rubio je tokom saslušanja u odboru Predstavničkog doma za spoljnu politiku rekao i da SAD podržavaju Italijana za novog visokog predstavnika u BiH, navodeći da smatraju da bi on "dobro obavio posao i pomogao da se unese stabilnost na tu funkciju". Državni sekretar je odgovarao na pitanja predsednika pododbora za Evropu u Predstavničkom domu Kita Selfa (Keith Self) koji je nedavno boravio u BiH, Srbiji i na Kosovu i koji je na saslušanju ocenio da je situacija na Zapadnom Balkanu "izuzetno krhka". Self je rekao da između Srbije i Kosova postoji "nerešiv problem" i tražio od Rubija da podrži članstvo Kosova u NATO u razgovorima s četiri članice alijanse koje ne priznaju nezavisnost Kosova i time blokiraju njegovo članstvo u zapadnom vojnom savezu. Rubio je rekao da je na osnovu njegovih sastanaka s ministrima spoljnih poslova članica alijanse, NATO "fokusiran na neka druga pitanja" da "proširenje, posebnu u slučaju Kosova, ali i drugih, nije u prvom planu agendi tih zemlja, ali da to ne znači da se to neće nikada desiti". "To nije imalo značajno mesto u nedavnim razgovorima s našim NATO saveznicima", rekao je Rubio. Članstvo u NATO-u je jedan od ciljeva Kosova od proglašenja nezavisnosti 2008. godine. Self je s dvojicom kolega u Kongresu Ričijem Toresom (Ritchie Torres) i Majkom Lolerom (Mike Lawler) podneo rezoluciju Predstavničkom domu kojom se podržava članstvo Kosova u NATO-u. U toj rezoluciji tvrde da je prisustvo Kosova u alijansi neophodno za zaštitu nacionalnih bezbednosnih interesa SAD u jugoistočnoj Evropi. 'Gospodin iz Italije' za BiHNa pitanje Selfa za komentar o izboru novog visokog predstavnika u BiH posle ostavke Kristijana Šmita (Christian Schmidt), Rubio je rekao da SAD podržavaju "gospodina iz Italije", ne navodeći njegovo ime. Italijan Antonio Zanardi Landi se spominje kao kandidat koji ima podršku SAD, dok evropske zemlje imaju svoje kandidate. "Mimo toga, ostajemo angažovani na ovoj temi, kao što ste i istakli, a to smo činili i privatno. Poslednje što želimo da vidimo jeste bilo kakva vrsta konflikta tamo, bilo kakva podela, razgraničenje ili stvari te prirode koje bi izazvale dalji sukob", rekao je Rubio. U Sarajevu je u sredu počela sednica Saveta za sprovođenje mira (PIC) na kojoj se očekuje rasprava o izboru novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, kao i određivanje njegovog budućeg mandata. Pored Zanardija, među kandidatima su specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan Rene Trokaz (Troccaz), kao i sadašnji i bivši britanski izaslanici za Zapadni Balkan Karen Pirs (Pierce) i Stjuart Pič (Stuart Peach). Ako dogovor ne bude postignut, dosadašnji visoki predstavnik Šmit ostaje na dužnosti do daljnjeg, kako je i sam najavio podnoseći ostavku. Visoki predstavnik, kojeg imenuje PIC, ima mandat nadzora nad civilnim sprovođenjem Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je 1995. godine zaustavljen rat i kojem su date tzv. Bonska ovlašćena koja uključuju mogućnost nametanja odluka i zakona i smenjivanja zvaničnika u BiH. https://www.slobodnaevropa.org/a/sad-rubio-kosovo-bih/33772018.html https://www.slobodnaevropa.org/a/sad-rubio-kosovo-bih/33772018.html Wed, 03 Jun 2026 23:06:11 +0200 VestiBosna i HercegovinaKosovo Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je u sredu godišnji izveštaj o Kosovu, u kojem ocenjuje da je 2025. godina bila izgubljena za Kosovo, dok se upozorava da su i meseci ove godine ugroženi zbog političke krize. Kako se navodi u dokumentu, ova kriza mogla bi da dovede do gubitka finansijskih sredstava iz Plana rasta Evropske unije, jer postoji bojazan da Kosovo neće biti u stanju da ispuni neophodne kriterijume. Autor dokumenta i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Riho Teras, ocenio je da je poslednjih godinu i po dana bilo veoma teško za Kosovo. "Politički zastoj ima značajan uticaj na budućnost zemlje. Važno je da Kosovo ostane na evropskom putu i nastavi napredak u procesu integracije", izjavio je Teras nakon usvajanja dokumenta. On je takođe ocenio da je politička kriza ozbiljno narušila normalno funkcionisanje političkog procesa na Kosovu. Kroz ovaj dokument izražava se snažna podrška nastojanjima Kosova da se integriše u Evropsku uniju. Istovremeno se izražava žaljenje zbog političkog zastoja i, kako se navodi, polarizacije koja prati političku scenu, kao i zbog učestalih izbornih procesa poslednjih godina. U izveštaju se, između ostalog, podržava zahtev Kosova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a države članice pozivaju se da bez nepotrebnog odlaganja ovlaste Evropsku komisiju za izradu upitnika. Takođe se poziva pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo – Rumunija, Grčka, Slovačka, Španija i Kipar – da priznaju nezavisnost kako bi se omogućio ravnopravan napredak Kosova u odnosu na ostale zemlje kandidate. Pozdravlja se i odluka o ukidanju mera Kosovu, koja je, kako se navodi, zakasnela. Ocenjuje se da su mere bile neopravdane i da su imale negativan uticaj na kosovsko društvo. U izveštaju se takođe dovode u pitanje nedostatak transparentnosti i predvidljivosti u vezi sa merama, nivo informisanja javnosti, kao i njihovo produženo trajanje, uprkos činjenici da je Kosovo ispunilo uslove za njihovo ukidanje. Istovremeno, pozdravlja se kontinuirana posvećenost Kosova procesu evropskih integracija. U tom kontekstu podseća se da dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, ostaje sastavni deo evropske perspektive Kosova. Kosovo i Srbija pozivaju se da sarađuju i preduzmu sve neophodne mere kako bi odgovorni za napad u Banjskoj 2023. godine što pre bili izvedeni pred lice pravde. U izveštaju se izražava žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije krivično gonila odgovorne za taj napad, posebno Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, najveće političke stranke kosovskih Srba. Dokument usvojen u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta biće tokom leta predstavljen na jednoj od plenarnih sednica Evropskog parlamenta, gde će ponovo biti stavljen na glasanje. Nakon toga, dokument će dobiti formu Rezolucije Evropskog parlamenta o Kosovu. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-evropski-parlament-kriza/33771917.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-evropski-parlament-kriza/33771917.html Wed, 03 Jun 2026 17:57:53 +0200 VestiKosovo Šta se desilo sa dosjeima Uprave državne bezbjednosti (UDBA) nakon raspada Jugoslavije i zašto je njihov sadržaj i više od tri decenije predmet rasprave? Dokumenti tajne policije ponovo su se našli u fokusu nakon što je evropska komesarka za proširenje Marta Kos (61), suočena sa ponovljenim nedokazanim optužbama da je bila saradnica tajne jugoslovenske službe, svjedočila pred Evropskim parlamentom. Izbjegla je direktne odgovore na pitanja vezana za njen angažman iz vremena kada je Slovenija, čija je državljanka, bila dio Jugoslavije, a Marta Kos bila novinarka. U to vrijeme, Kos je bila u svojim dvadesetim. Tada je na teritoriji države, koju je činilo šest republika i dvije autonomne pokrajine, djelovala jedna služba, Uprava državne bezbjednosti, daleko poznatija po skraćenom nazivu UDBA. Iz dobrim dijelom ozloglašene službe, nakon raspada države, izraslo je sedam posebnih službi bezbjednosti. Ukoliko postoji trag o bilo čijoj povezanosti sa bezbjednosnim agencijama iz vremena bivše Jugoslavije, više od trideset godina od njene propasti, teško je utvrditi. Za šta se optužuje Marta Kos?Do optužbi da je Marta Kos bila saradnica jugoslovenske tajne policije došlo je nakon što je u prostorijama Evropskog parlamenta 10. marta 2024. godine promovisana knjiga pod naslovom "Komesarka" slovenačkog autora Igora Omerze. U knjizi su predstavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da dokazuju da je Kos sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom. Tvrdi se da je saradnja ostvarena tokom 80-ih godina, kada je Kos bila u svojim dvadesetim. Navodi se da je kooperacija nastavljena i devedestim kada je Marta Kos prešla u Keln da radi kao novinarka u sjedištu Radija Deutsche Welle u Njemačkoj. Optužbe su iznjeli članovi Slovenske demokratske stranke (SDS) političke partije bivšeg populističkog slovenačkog premijera Janeza Janše. Pozivajući se na navode iz knjige, Romana Tomc evropska zastupnica i članica Evropske narodne partije, najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu kojoj pripada SDS, tražila je od Evropske komisije da se izjasni o mjerama koje planiraju poduzeti. Nakon objavljivanja knjige Kos je iznesene tvrdnje nazvala dezinformacijama. Podsjetimo, Rezolucija Evropskog parlamenta iz 2021. godine je pozvala na otvaranje arhiva bivše Jugoslavije sa posebnim fokusom na otvaranje dosjea UDBA-e. Otvaranje arhiva u državama kao što su Istočna Njemačka, Češka i Poljska, sprovedeno je na talasu demokratizacije država nekadašnjeg istočnog bloka krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Nasuprot tome u državama bivše Jugoslavije, koje su nastajale u sukobima, ratovima i razaranjima, proces demokratizacije i transformacije državne bezbjednosti tekao je sporije i uz mnoge kontroverze. Do danas skoro da ni jedna država nije raščistila sa tim dijelom svoje prošlosti. Šta je Njemačka uradila sa svojim arhivama?Tajna policija Istočne Njemačke Štazi koja je operisala u isto vrijeme kada i UDBA, otvorila je svoje arhive i svaki pojedinac ima pravo da pristupi dokumentima koji su prikupljeni o njima. Ukoliko sumnjaju da se spominju u dosjeu neke druge osobe, također mogu da traže pristup uz pojašnjenje zašto misle da se nalaze u nečijem dokumentu. "Čak i naizgled manji događaji, poput nestanka pisama, mogu sadržavati važne tragove," navode iz arhiva. Kao odgovor na peticije javnih i privatnih agencija iz arhive će također otkriti da li postoje dokazi povezanosti osoba koje se sada nalaze na političkim pozicijama sa Štazijem. To uključuje članove vlade, parlamenata, sudije, javne službenike i druge. Od 1992. godine više od dva miliona osoba je pristupilo svojim arhivama. Pored kartoteka, filmova, audio dokumenata i mikrofilmova, Štazi arhiva sadrži više od 111 kilometara dokumenata i više od 1,7 miliona fotografija. Štazi je bila i tajna policija i tajna služba osnovana 1950. godine tokom postojanja Istočne Njemačke, a procjenjuje se da je do njenog pada 1989. godine, nezvanično, sa tajnom policijom sarađivalo 189.000 osoba, odnosno svaki 90. stanovnik Istočne Njemačke. Šta se desilo sa dosjeima u Sloveniji?Slovenija je bila prva država nastala raspadom Jugoslavije koja je otvorila arhive i dosjee, podsjeća za Radio Slobodna Evropa (RSE) hrvatski istoričar Martin Previšić. "To je bilo posebni interesantno za povjesničare i ljude iz struke ali i za politiku," kaže Previšić. Danas su ti dokumenti dostupni u Arhivu Republike Slovenije. Kako je u pisanom odgovoru za RSE naveo slovenački istoričar Božo Repe, "arhivi nisu sačuvani u cjelini niti znamo koliko ih je uopće postojalo, jer je do čišćenja građe došlo najmanje dva puta – nakon smjene Aleksandra Rankovića (Aleksandar Ranković bio je drugi čovjek socijalističke Jugoslavije sve do 1966. i Brionskog plenuma kada je zbog optužbi da je navodno prisluškivao Tita i da "skreće sa puta" Partije smijenjen sa svih funkcija. Nakon Drugog svjetskog rata, Ranković je postao prvi čovjek jugoslavenske tajne službe, odgovoran za sigurnosni aparat države.)krajem 60-ih godina, te krajem 80-ih, kada je navodno uništeno oko 17.000 dosjea". Repe kaže da nije poznato šta je u evidenciji tajne policije iz prošlog sistema "izvorno uklonjeno, dodano ili izmijenjeno (prije svega za potrebe političkih obračuna, uglavnom protiv lijevo-liberalnih političara, ali nerijetko i desnih, ako je to nekome odgovaralo)." Nakon što je 1991. proglasila nezavisnost u Sloveniji kao centralna obavještajna i bezbjedonosna služba djeluje Slovenačka obaveštajno-bezbjednosna agencija (Slovenska obveščevalno-varnostna agencija - SOVA), sa sjedištem u Ljubljani. Šta je bila UDBA?Po naredbi Josipa Broza Tita 13. maja 1944. godine u Drvaru je osnovano Odjeljenje za zaštitu naroda, poznata kao OZNA. Ovaj datum se kasnije u Jugoslaviji slavio kao dan Državne bezbjednosti. OZNA je 1946. preustrojena, pri čemu je civilni dio prerastao u UDBA-u (Uprava državne bezbjednosti), dok je vojni dio postao KOS (Kontraobavještajna služba). UDBA će 1966. biti preimenovana u Službu državne bezbednosti, ali ime UDBA ostaje široko rasprostranjeno u javnosti. Služba je raspolagala širokom mrežom doušnika i saradnika i bila je zadužena za praćenje i kontrolu političke opozicije, a služila je i kao sredstvo zastrašivanja protiv disidenata i kritičara režima. Na posebno zao glas izašla je u vreme kada ju je vodio Aleksandar Ranković, od kraja Drugog svetskog rata do 1966. godine. Pripisuje mu se odgovornost za progon političkih neistomišljenika, protivnika vlasti u zemlji, te vođenje operacija protiv emigracije u inostranstvu. Ranković se povlači nakon spora sa Josipom Brozom Titom, u nikada rasvetljenoj aferi prisluškivanja. Do raspada države UDBA je bila organizovana na nivou saveznih republika, sa odeljenjima u svakoj od njih. Hrvatska: Novo ime, stari ljudiU Hrvatskoj je od sticanja nezavisnosti 1991. godine sektor sigurnosti doživio nekoliko transformacija, a od 2006. počelo je djelovanje Sigurnosno obavještajne agencije (SOA) koja pod tim imenom postoji i danas. "U Hrvatskoj kao i u svakoj drugoj zemlji koja se reformirala u Europi djeluju razni oblici obavještajnih agencija koje imaju razne funkcije i ciljeve", kaže istoričar Martin Previšić za RSE. Previšić je autor knjige "Goli otok - istorija", svojevrsne studije logora na Golom otoku koja se bazira na mnogobrojnim dokumentima iz arhiva UDBA-e kao i nizu svjedočanstava bivših logoraša. Goli otok je bio jugoslovenski zatvor i radni logor za političke protivnike u tadašnjoj Jugoslaviji. O transformaciji tajne policije iz starog u novi sistem govori jedna anegdota iz perioda dok je Previšić prikupljao građu za knjigu i intervjuisao stare logoraše sa Golog otoka. Tako mu je jedan od njih ispričao da je uhapšen 1948. godine kao ibeovac (Ibeovac je termin za pristalicu politike koju je zagovarala Rezolucija Informbiroa (IB) 1948. godine, odnosno pristalicu Staljina u sukobu sa Titom.)kada mu je u ćeliju ušao mladi udbaš kojem je zapamtio lik. Četrdeset godina kasnije 1991. godine, Hrvatska se osamostaljuje, bivši logoraš gleda televiziju i vidi prvog predsjednika Republike Hrvatske Franju Tuđmana. Pored njega je čovjek u bijelom odijelu koji je poznat bivšem logorašu. Prepoznao je čovjeka koji je ušao u njegovu ćeliju 1948. godine. Bio je to Josip Manolić, tadašnji predsjednik vlade Republike Hrvatske. Sam Manolić je u jednom gostovanju na HRT-u 1995., o prelasku kadrova tajne policije u nove strukture Republike Hrvatske je rekao da "nije bio trenutak da se ide na raščišćavanje pojedinačnih slučajeva". "Odluka vrhovništva Republike Hrvatske – preuzmimo sve institucije koje su do sada radile u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj u sastavu u kakvom je bilo. Nikakvog refanšizma prema ljudima koji su profesionalno obavljali svoje dužnosti", rekao je tada Manolić. "Čitav aparat je naslijeđen i on je imao više-manje sličnu ulogu kao što je imao u Jugoslaviji," dodaje Previšić. Pojašnjava i da vlada "naivna" predodžba da je 1991. došlo do potpunog loma. "Jeste, Jugoslavija je propala, propala je jedna stara ideologija, neke su nove paradigme došle, ali hajmo’ biti realni, čitav sustav je preuzet nanovo od starog sustava", kaže ovaj sagovornik. Kao i Slovenija, i Hrvatska je otvorila arhive UDBA-e. Između 15 i 20 hiljada dosjea, skupljenih sve do rane 1990-te, postalo je dostupno. Danas su dosjei pohranjeni u Hrvatskom državnom arhivu. Za RSE nije stigao odgovor na pitanje da li su neki od dosijea možda ostali neotvoreni. Između ostalih među arhivama nalaze se dosije osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelj i prvog predsjednika Hrvatske Franje Tuđmana. Slučaj Perković-MustačSlučaj Perković - Mustač odnosi se na sudski proces i dugogodišnju političko-pravnu sagu oko izručenja i suđenja bivšim pripadnicima jugoslavenske i hrvatske tajne službe, Josipa Perkovića i Zdravka Mustača. U avgustu 2016. godine, sud u Minhenu osudio ih je na doživotni zatvor zbog organizacije ubistva hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića u Njemačkoj 1983. godine. Prije izručenja Njemačkoj 2014. godine, u Hrvatskoj je prije samog ulaska u EU 2013. donesen tzv. "Lex Perković" – izmjene zakona o evropskom nalogu za hapšenje koje su usporile proces izručenja. Oba su osuđenika tražila pomilovanje od hrvatskog predsjednika, što je izazvalo oštre podjele na hrvatskoj političkoj sceni 2022. godine. Perković i Mustač u njemačkom zatvoru služe doživotnu kaznu. Crna Gora otvorila mali dio arhivaUprkos tome što prakse nekih zemalja pokazuju pozitivan uticaj koji su otvaranja arhiva imala, tajni spisi UDBA-e u nekim državama ostaju tajni. Takav je slučaj i u Crnoj Gori. Agencija za nacionalnu bezbjednost (ANB) osnovana 2005, godinu dana prije proglašenja crnogorske nezavisnosti, otvorila je samo dio arhivske građe koja se odnosi na period do 1948. godine, odnosno na ranu fazu djelovanja OZNA-e i početak UDBA-e. Odgovor na pitanje RSE da li planiraju otvoriti i ostale dosjee nije stigao. Advokat Nikola Angelovski, koji je Skupštini Crne Gore prije dvije godine podnio zahtjev za donošenjem zakona o otvaranju dosjea, kaže da objavljeni materijal nije dovoljan. "Otvaranje je simbolično i ograničeno. Radi se o arhivi koja pokriva najraniji period poslijeratnog komunističkog bezbjednosnog sistema", kaže Angelovski za RSE i dodaje da je ANB deklasifikovala taj dio uz obrazloženje da ne postoji "savremeni bezbjednosni interes za njegovo dalje čuvanje kao tajnog materijala". "To ne obuhvata kasnije faze razvoja tih službi, koje su bile znatno kompleksnije i politički značajnije - period 'Infrombiroa' u Crnoj Gori, period 50-ih, 60-ih, 70-ih i 80-ih godina, kao i tranzicioni period 90-ih, pa se zbog toga ovaj njihov potez smatra 'prvim korakom', ali ne i cjelovitim i sistemskim rješenjem ovog pitanja", ističe on. Dodaje da se pitanje otvaranja dosjea već decenijama nalazi u institucionalnom vakuumu u Crnoj Gori i da država, koja je trenutno, u poređenju sa ostalim državama Zapadnog Balkana, najbliža članstvu u EU, nema ni zakon o lustraciji i zakone o vetingu u javnoj i tajnoj službi. "To znači da za sada u Crnoj Gori ne postoji jedinstven pravni okvir koji bi definisao ko ima pravo pristupa, pod kojim uslovima, u kojoj mjeri i na koji način se štiti privatnost i bezbjednosno osjetljive informacije." Srbija ne daje arhiveRazličite političke garniture u Srbiji najavljivale su da će otvoriti dosjee tajnih službi od Drugog svjetskog rata do danas. Demokratska opozicija Srbije (DOS), koja je na izborima 2000. godine pobijedila Slobodana Miloševića, to je obećala prije i po dolasku na vlast. Od maja 2001. do juna 2003. na snazi je bila uredba Vlade Srbije o uvidu u dosjea. Oko 8.000 ljudi je apliciralo, a za 420 je odobren restriktivan uvid. Među njima je bio i pisac Dragoslav Mihailović, koji je 2012. godine za RSE rekao da je pod operativnom obradom bio do 1990. godine. "U tim fajlovima bila su precrtana imena nekih ljudi koji su o meni dostavljali informacije. A ljudi iz službe beležili su, na primer, kada sam se i sa kim viđao. Recimo, mene je operativno obrađivao izvesni Brana iz Valjeva", ispričao je tada Dragoslav Mihailović, pisac koji je preminuo u martu 2023. godine. Građanin je tada u prisustvu službenika državne bezbednosti mogao da pročita svoj dosje, ali pod uslovom da ga tretira kao državnu tajnu i da ga ne prepričava porodici ili javnosti. Neki od onih koji su pogledali beleške izražavali su sumnju da im je dosje naknadno prepravljan i redigovan, a uredbu kojom je omogućen uvid država je ubrzo ukinula pod obrazloženjem da je neustavna. Zakon kojim bi se regulisalo otvaranje dosijea nije donijela nijedna vlast od 2000. do danas. Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da je važno znati svrhu otvaranja dosjea, da li je to lustracija, suočavanje sa prošlošću, krivični progon, ili sve zajedno. "Uz to, imamo važnu okolnost da su neki ljudi koji su se našli u takozvanim novim demokratskim vlastima najverovatnije bili saradnici službi bezbednosti. Bilo bi im veoma nepovoljno da se to okrije. Za mnoge od njih period od ’45. do 2000-ih nije bio autokratski, pa smatraju da dosjei ne sadrže ništa sporno", kaže Petrović. Današnja Bezbednosno-informativna agencija (BIA) Arhivu Srbije na čuvanje sukcesivno predaje dokumentaciju stariju od 30 godina, u koju spada i 80.000 personalnih dosjea građana. Operativna arhiva, takozvani živi dosijei i dokumentacija nastala posle 2002, čuva se u sedištu BIA-e u Beogradu. Broj ovih dosjea je državna tajna. Takođe, nije poznat obim arhive koju su sačinile tajne službe u Srbiji od 1945. godine. BIA je nastala 2002. godine, po gašenju Resora državne bezbednosti (MUP) Srbije, agencije koja se smatra ključnom u formiranju paravojnih formacija odgovornih za ratne zločine počinjene u ratu u bivšoj Jugoslaviji, ali i zločine u zemlji. Presude oficirima državne bezbednosti SrbijeŠef tajne službe Radomir Marković, zatim komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) u okviru Resora državne bezbednosti (RDB) Milorad Ulemek, i još petorica pripadnika JSO-a osuđeni su na višedecenijeske kazne zatvora. Izrečene su za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove 1999. na Ibarskoj magistrali, kao i za ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića u Beogradu u avgustu 2000. godine. Ulemek, kao i atentator Zvezdan Jovanović, i trojica njihovih kolega iz redova JSO osuđeni su za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića marta 2003. Pripadnici RDB-a optuženi su za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. u Beogradu, ali su odlukom Apelacionog suda iz aprila 2023. pravosnažno oslobođeni. Iste godine međunarodni sud u Hagu izrekao je kazne zatvora od po petnaest godina načelniku RDB-a od 1991. do 1998. Jovici Stanišiću i pomoćniku načelnika Franku Simatoviću zbog, kako se navodi u presudi, udruženog zločinačkog poduhvata u cilju prisilnog uklanjanja nesrpskog stanovništva iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Godišnjica ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, u zatvoru izvršioci, ali ne i nalogodavciŠta posle ocene Vrhovnog suda o nepravilnostima u presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije?Veterani ozloglašene Jedinice za specijalne operacije u Beogradu među 'studentima koji žele da uče'Bezbednosno-informativna agencija nije odgovorila na pitanje RSE o tome da li je u planu donošenje zakona kojim bi se regulisalo otvaranje dosjea. Predrag Petrović, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, smatra da se modernizacija tajne službe u Srbiji svela na kupovinu nove opreme i povećanje plata njenih pripadnika. "Zato je od njenog nastanka ređala same neuspehe. Štitila Kraljevinu, Kraljevina je propala. Kasnije smo imali službu koja štitila komunizam, komunizam je propao i pobedili su nacionalisti", rekao je Petrović. Više od polovine šefova tajne službe koji su od 2000. godine imenovani na tu poziciju prethodno nisu radili u sektoru bezbjednosti, nisu bili profesionalci. Jedan broj njih postavljen je direktno iz redova vladajućih stranaka, što je slučaj i sa sadašnjim direktorom BIA Vladimirom Orlićem. Pitanje UDBA-e arhive na KosovuDo proglašenja nezavisnosti, Kosovo nije imalo samostalnu obavještajnu službu, već je bilo pod kontrolom Službe državne bezbednosti Srbije. UDBA je na Kosovu pratila političke aktiviste i protivnike režima, a postoje optužbe i dokumentovani slučajevi represije i političkih ubistava. Jedan od poznatih slučajeva je ubistvo kosovskog albanskog aktiviste za ljudska prava Envera Hadrija 1990. godine u Briselu. Belgijski sud je 2016. utvrdio da je ovo ubistvo naručila jugoslovenska služba bezbjednosti i tim povodom Božidara Spasića, bivšeg pripadnika srpske tajne službe, osudio na doživotni zatvor. Spasić se, pak, nalazi na slobodi u Srbiji, gde učestvuje i u javnim nastupima. Na Kosovu danas funkcioniše Obavještajna agencija Kosova (AKI), formirana nakon proglašenja nezavisnosti od Srbije 2008. godine. RSE nije dobio odgovor na pitanje šta se desilo sa arhivom UDBA-e koja je bila na Kosovu. Smatra se da je AKI nastala kao institucionalni naslednik Kosovske obaveštajne službe (SHIK), koja je nastala iz struktura Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) (Specijalizovana veća u Hagu, koja se bave ratnim zločinima OVK-a u periodu od januara 1998. do decembra 2000, u optužnici Kadrija Veseljija - bivšeg predsednika Skupštine Kosova i funkcionera Demokratske partije Kosova - pominju i kao načelnika obaveštajne službe OVK-a.). Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu, navodi da se, svako otkrivanje podataka ili informacija u vezi sa arhivom UDBA-e mora posmatrati sa rezervom, uzimajući u vidu "antagonističku politiku Srbije prema Kosovu". "Srpske vlasti, kroz različite oblike specijalnog rata protiv Kosova, često koriste čak i obaveštajne podatke ili podatke UDBA-e kako bi ciljale ili naštetile uticajnim ličnostima na Kosovu. Do danas ne postoje kredibilne ili pouzdane informacije da je arhiva povezana sa UDBA-om uništena ili uklonjena sa Kosova, kada su se srpske institucije povukle", kaže on za RSE. Hapšenja zbog špijunažeU posljednjih godinu do dvije, Kosovo je uhapsilo više osoba pod sumnjom za špijunažu u korist Srbije, odnosno Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Među njima je Aleksandar Vlajić, koji je u junu 2025. osuđen na pet godina zatvora nakon priznanja krivice za špijunažu. Takođe su uhapšeni Bojan Jevtić, poručnik kosovske granične policije i Jelena Đukanović, zaposlena u OEBS-u na Kosovu. Đukanović je 27. aprila 2026. osuđena na šest godina za špijunažu, dok je Jevtić 19. maja također osuđen na šest godina. Među osumnjičenima su i pojedini kosovski Albanci, uključujući Bedrija Šabanija (Shabani), Muharema Ćerimija (Muharrem Qerimi) i Fatmira Šeholija (Sheholli). S druge strane, u Srbiji je u avgustu 2025. uhapšen Saša Đorđević iz Štrpca, zbog sumnje da je sarađivao sa obavještajnim službama Albanije preko kosovskih struktura. Takođe je zabilježen slučaj Milana Vukašinovića sa severa Kosova, koga je Policija Kosova označila kao osobu koju je navodno otela srpska Žandarmerija, dok su srpski mediji tvrdili da je uhapšen zbog špijunaže u korist kosovskih obavještajnih službi. Bosanska kompleksnostU Bosni i Hercegovini (BiH) je nakon nekoliko fragmentiranih agencija nastalih tokom i nakon rata, sigurnosni sektor 2004. godine transformisan u Obavještajno-sigurnosnu agenciju BiH. Po završetku rata 1996. je osnovana Agencija za istraživanje i dokumentaciju (AID). U periodu postojanja paradržavne tvorevine Herceg-Bosne 1994. formirana je Služba nacionalne sigurnosti (SNS) koja je također djelovala kao obavještajna agencija, dok u entietu Republika Srpska funkcioniše Obaveštajno-bezbjednosna služba formirana 1998. godine. Transformacije se nastavljaju 2002. godine kada se AID i SNS ujedinjuju u Federalnu obavještajno-sigurnosnu službu (FOSS). Dvije godine kasnije dolazi do uspostavljanja jedinstvene Obavještajno-sigurnosne agencije BiH (OSA) kada su se ujedinile FOSS i Obaveštajno-bezbjedonosna agencija Republike Srpske. "Integrirale su se ili objedinile Federalna obavještajna agencija entiteta Federacija BiH i Obaveštajno-bezbjednosna agencija, odnosno služba entiteta Republika Srpska. Danas imamo OSA-u jedinstvenu cjelovitu civilnu službu koja djeluje na prostoru cijele BiH", pojašnjava Ahmed Kico, bivši obavještajac i stručnjak za sigurnost. No, otvaranje dosjea UDBA-e praćeno je manipulacijama i tendencioznim lažnim vijestima smatra Kico. "Svi oni koji su zainteresovani za takvu vrstu podataka, novinari, diplomate, mogu to zatražiti od obaveštajnih agencija sadašnjih na temelju Zakona o pristupu informacijama", pojašnjava Kico. RSE nije dobio odgovor na pitanje šta se dešava sa dokumentima UDBA-e koje je naslijedila bh. sigurnosna agencija. "Za neke stvari treba najmanje 30 godina i više da bi se moglo pristupiti tim povjerljivim informacijama. Znači, prije svega, potreban je, pored zakona o pristupu informacijama, Zakon o lustraciji i drugi podzakonskih akti kako bi se u skladu sa zakonom koristili podaci", navodi on. Ukoliko nemate "uređenu zakonsku legislativu", smatra ovaj sigurnosni stručnjak, "vi ste u poziciji da budete meta i da budete u krajnjoj liniji žrtva." Postupci protiv bivšeg direktoraBivši direktor OSA Osman Mehmedagić je u martu 2023. stavljen na "crnu listu" Sjedinjenih Američkih Država, a Tužilaštvo BiH ga tereti za krivotvorenje službene isprave i zloupotrebu položaja ili ovlaštenja. Na američkoj crnoj listi se nalazi i njegova supruga. Pred Sudom Bosne i Hercegovine u toku je suđenje Mehmedagiću za zloupotrebu položaja i krivotvorenje fakultetske diplome. On se tereti da je periodu od novembra 2019. do 27. februara 2023. godine, odnosno do razrješenja dužnosti generalnog direktora Obavještajno-sigurnosne agencije BiH, ovu dužnost obavljao iako nije posjedovao visoku stručnu spremu koja je zakonom propisana kao uvjet za obavljanje ove funkcije. S tim u vezi, optužnicom mu se stavlja na teret da je za sebe pribavio protupravnu imovinsku korist u iznosu od 293.046,58 KM (gotovo 150.000 eura), za koji je oštetio budžet BiH. Sjeverna Makedonija otvorila sve dosijeeZakon donesen 2001. u Sjevernoj Makedoniji omogućio je da svaki dosije može da bude otvoren ako postoji potražnja. "Može da uzme da vidi ko ga je prisluškivao, ko je bio doušnik, šta je pričao za njega", pojašnjava Pavle Trojanov, bivši ministar policije Sjeverne Makedonije, koji dodaje da se radi o transparentnom procesu. Sjeverna Makedonija je otvorila oko 14.000* dosjea, a Trojanov naglašava da ih danas više niko ne koristi kao političku konkurenciju. RSE nije dobio odgovor na pitanje koliki je bio interes građana za otvaranje dosijea. "Sada nema ništa da nije otvoreno. Ako jeste ostalo to je neki drugi interes, privatni recimo. Svako ko je mogao ako ima sumnju da ima dosje mogao je da potraži, da vidi svoj dosje, da ga objavi", kaže bivši makedonski ministar. U vrijeme svog mandata rukovodio je i sigurnosnom službom Sjeverne Makedonije, koja je nakon raspada Jugoslavije prošla kroz nekoliko tranzicija uključujući i Direkciju za bezbjednost i kontraobavještajnu djelatnost, da bi konačno 2019. godine formirana Agencija za nacionalnu bezbjednost (ANB). Danas nacionalni koordinator za borbu protiv terorizma, Trojanov kaže da je prošlosti UDBA imala isti sistem rada svuda, od Slovenije do Makedonije, bez razlika. No, dodaje razlozi i pristupi saradnje sa državnom bezbjednošču su bili različiti. "Mnogi ljudi su morali da sarađuju sa službom. Neko je radio zbog karijere, neko za pare. Neko je bio primoran da sarađuje, ucijenjivan, motivi su različiti", zaključuje Trojanov. Nije poznato koliko je tačno osoba sarađivalo sa UDBA-om tokom njenog višedecenijskog postojanja. Saradnja na tekstu: Zoran Glavonjić, Sandra Cvetković i Dženana Halimović *Ispravljena verzija, u ranijoj verziji napisano 40.000 dosjea. https://www.slobodnaevropa.org/a/marta-kos-udba-jugoslavija-tajna-policija-drzavna-bezbednost-sigurnost-dosije/33745395.html https://www.slobodnaevropa.org/a/marta-kos-udba-jugoslavija-tajna-policija-drzavna-bezbednost-sigurnost-dosije/33745395.html Wed, 03 Jun 2026 05:52:46 +0200 RegijaBosna i HercegovinaSrbijaCrna GoraHrvatskaKosovoAktuelnoSjeverna Makedonijawebteam@rferl.org (Asja Hafner, Una Čilić) Izbori na Kosovu više nisu dovoljni za procjenu kvaliteta demokratije ako nisu praćeni institucionalnom stabilnošću. Česte postizborne blokade promijenile su način na koji se zemlja percipira međunarodno, pomjerajući fokus sa izbornog procesa na sposobnost upravljanja. Kosovo 7. juna ide na treće parlamentarne izbore u roku od 18 mjeseci – tempo koji udaljava izborni ciklus od demokratske normalnosti i stavlja ga u logiku ponavljane krize. Samo prije šest mjeseci, izbori su proizveli jasnog pobjednika, Pokret Samoopredjeljenje sa više od 51 posto glasova, što bi u normalnim okolnostima značilo političku stabilnost. Međutim, neuspjeh da se izabere novi predsjednik države aktivirao je ustavne rokove i ponovo vratio zemlju na birališta. Kampanja je već u punom jeku, sa skupovima, sastancima, govorima, ali njen sadržaj ostaje ograničen: više optužbi i traženja odgovornosti za ono što se dogodilo, a manje novih ideja za rješenja ili put naprijed. "Nama nije trebala još jedna pobjeda, ali opozicionom bloku je trebao još jedan poraz", rekao je predsjednik Pokreta Samoopredjeljenje, Albin Kurti, sada vršilac dužnosti premijera, pred nekim od svojih pristalica. "Oni koji su imali mogućnost i odgovornost da vode, odlučili su da ne djeluju", navodi se u video-poruci objavljenoj na Facebooku od strane predsjednika Demokratske partije Kosova, Bedrija Hamze. A "hoćemo li dozvoliti da se Kosovo umori od podjela i uzastopnih kriza, kao što drugi žele?", upitala je nositeljica liste Demokratskog saveza Kosova, Vjosa Osmani. Više od dva miliona građana s pravom glasa moći će dati odgovor na glasačkim listićima, ali za međunarodne posmatrače razvoja na Kosovu očekivanja idu dalje od samog učešća na izborima. Bivši specijalni izaslanik Evropske unije za Kosovo, Wolfgang Petrič, kaže da je, usred velikih globalnih neizvjesnosti, vrijeme da se birači ponašaju kao aktivni i zahtjevni građani, šaljući jasnu poruku političkom rukovodstvu da produžene institucionalne blokade više nisu prihvatljive i da institucije moraju funkcionisati. "Ne želim se miješati u unutrašnju politiku i ne znam kako će se naredni izbori odvijati, ali, na neki način, građani trebaju reći dominantnoj stranci i njenom lideru: Sada je vrijeme da djelujete, učinite nešto", kaže Petrič za Radio Slobodna Evropa. Bivši austrijski diplomata dodaje da česti izbori, lična rivalstva i nedostatak kompromisa ostavljaju Kosovo izvan ključnog trenutka dok se preoblikuje sigurnosna i politička arhitektura Evrope, usred rata u Ukrajini, potresa na Bliskom istoku i slabljenja američkih garancija. Prema njegovim riječima, umjesto da se predstavi kao mala, ali pouzdana demokratija, Kosovo se percipira kao dodatna tačka nestabilnosti na rubu Evrope. On kaže da je 18 mjeseci bez institucionalne stabilnosti previše za državu s krhkom sigurnošću poput Kosova i upozorava da ova situacija daje dodatne argumente za pet država EU koje još ne priznaju njegovu nezavisnost, da svoje ranije rezerve pretvore u uvjerljiviju tvrdnju da Kosovo ne može funkcionisati kao potpuna država. "Šta da priznamo? Da godinu i po ne mogu imati stabilnu vladu, ne mogu izabrati predsjednika... Dakle, radi se o dramatičnom gubitku povjerenja da Kosovo pokušava biti i postati ozbiljna država", kaže Petrič. Evropska unija, kao cjelina, ne uključujući se direktno u izborni proces, više puta je reagovala na blokade, tražeći formiranje institucija i izlazak iz političkog ćorsokaka. Tokom posjete Prištini sredinom maja, komesarka za proširenje EU, Marta Kos, pozvala je političke snage da pronađu zajednički jezik kako bi izgradile stabilne institucije, kako bi zemlja mogla napredovati na putu ka evropskom bloku. I američki State Department ocijenio je da kontinuirana politička blokada šteti povjerenju u institucije Kosova. U izjavi za Radio Slobodna Evropa ranije ovog mjeseca, portparol je rekao da očekuje da sve političke snage sarađuju u najboljem interesu građana Kosova. Prošle sedmice, State Department je Kongresu podnio i svoj prvi izvještaj o Zapadnom Balkanu, kao novu zakonsku obavezu u okviru takozvanog Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana – koji uključuje i Kosovo. Izvještaj naglašava da je vrijeme kada su SAD vodile procese izgradnje država završeno. "Administracija je fokusirana na osnaživanje lokalnih aktera da sami rješavaju svoje izazove, bez pretjeranog oslanjanja na međunarodnu intervenciju ili nadzor. Sjedinjene Američke Države spremne su pružiti podršku tamo gdje se njihovo uključivanje traži i kada služi njihovim interesima", navodi se u izvještaju. Dokument također naglašava da SAD nastavlja učestvovati u NATO misiji na Kosovu, koja ostaje ključna za sigurnost i slobodu kretanja, kao i podržavati transformaciju Kosovskih sigurnosnih snaga u profesionalnu teritorijalnu odbrambenu silu. Lisa Homel, direktorica Centra za Evropu u Atlantskom vijeću, smatra ovo "značajnim signalom" da SAD nastavlja svoj angažman s Kosovom. Stoga Kosovo "treba djelovati kao odgovoran i proaktivan saveznik kako bi sačuvalo ovu podršku". "Kad bih dala jedan savjet, bio bi ovaj: sagledati širu sliku i ostaviti po strani unutrašnje nesuglasice, blokade i stalne debate. Razmišljati o onome što donosi korist regionu i stanovništvu u narednih pet ili deset godina, a za što snažno vjerujem da je euroatlantska integracija i približavanje institucijama EU, posebno", kaže Homel za RSE. Ona dodaje da je suspenzija Strateškog dijaloga prošle godine pokazala da se strpljenje SAD-a prema neodgovornim politikama Vlade Kosova iscrpljuje, iako sigurnosne obaveze ostaju nepromijenjene. Prema njenim riječima, reforme ne treba posmatrati samo kao sredstvo za brzu integraciju u EU, već kao vrijednost samu po sebi. Kao upozoravajući primjer navodi Sjevernu Makedoniju, koja, nekada priča o uspjehu, sada je blokirana unutrašnjim političkim sporovima i zastojima. "Kosovo ima ambicije da se pridruži EU i NATO-u, ali još uvijek ima pet država EU koje ga ne priznaju i dijalog sa Srbijom je blokiran. U ovoj situaciji, zemlja nema luksuz da ostane zarobljena u unutrašnjim političkim krizama, jer one ometaju napredak, kao i njenu sposobnost da štiti interese građana i podstiče razvoj i ekonomski rast", kaže Homel. Oba poznavaoca naglašavaju da, u kontekstu globalne nestabilnosti, urušavanja liberalnog poretka nakon Drugog svjetskog rata i pogoršanja sigurnosti u Evropi, Kosovo treba iskoristiti svaki prostor za napredak, posebno u dijalogu sa Srbijom, koji ga i dalje blokira na mnogim frontovima, kako bi, kada se međunarodna politička klima promijeni, moglo pokazati da je učinilo svoj dio. Petrič jasno ističe da rješavanje spora sa Srbijom nije pitanje "pobjede" ili "poraza" nad Srbima, već nužnost za poboljšanje svakodnevnog života i jačanje državnosti za građane Kosova. "Politika ima apsolutnu odgovornost da radi na rješenju, a to zahtijeva i hrabrost. Ne može se insistirati samo na principima ‘Srbi su loši jer su nas ubijali’. To je jasno, ali politika se bavi budućnošću. Prošlost se ne smije zaboraviti, ali iz nje treba učiti i učiniti nešto što stvara bolju budućnost za vaše ljude", kaže Petrič. Posmatrači, kako domaći tako i međunarodni, smatraju izbore jednim od najkonsolidovanijih elemenata političkog sistema na Kosovu. U njihovim procjenama, oni se opisuju kao konkurentni i u skladu sa osnovnim demokratskim standardima, uz miran prijenos vlasti i aktivno učešće građana. Ipak, u nekim slučajevima pravi se poređenje s Bugarskom, koja je u posljednjih pet godina prošla kroz sedam uzastopnih izbornih ciklusa, bez postizanja institucionalne stabilnosti. Homel ovaj zastoj sažima i kao nedostatak odgovornosti prema biračima: volja građana dobija smisao tek kada izabrani uspiju izgraditi funkcionalne institucije... "a to zahtijeva kompromis i popuštanje". "Ljudi su već nezadovoljni, ali kada se jasnije shvati cijena zaostajanja, može biti više pritiska i kretanja nego do sada", kaže ona. Iz perspektive politika EU, Petrič vidi i kosovsku dijasporu kao strateški resurs, jer, kako kaže, ona uspješno funkcioniše unutar sistema vladavine prava u EU, dok zemlja porijekla ostaje blokirana nedostatkom odgovornosti i političkog kompromisa. On poziva one koji će glasati 7. juna da pošalju jasnu poruku političkom rukovodstvu da djeluje. Samo na taj način dijaspora može donijeti evropske standarde odgovornosti u kosovsku politiku i uvjerljivije približiti zemlju EU, zaključuje Petrič. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-nestabilnost-institucije-/33768493.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-izbori-nestabilnost-institucije-/33768493.html Sun, 31 May 2026 13:50:36 +0200 Kosovowebteam@rferl.org (Valona Tela) "Ima li neka majka koja ima tri ćerke i onda sina?", počinje objava jedne majke na Fejsbuku, koja u nastavku traži savete kako i ona da osigura da njeno sledeće dete bude dečak. Saveti su brojni i raznoliki: prati kineski kalendar, ispiraj se sodom bikarbonom, promeni poziciju, ostani trudna na dan ovulacije, konzumiraj goveđe meso, a muž neka pije više kafe… Ista pitanja dobijala je i specijalistkinja ginekologije, Merita Demiri Demolji (Demolli), koja kaže da uvek pokušava da razjasni roditeljima da ne postoje prirodne metode za određivanje pola. "Metode koje kruže, poput određene dijete, položaja tokom odnosa ili 'planiranja' prema ovulaciji, nemaju naučno dokazanu osnovu", kaže ona za Radio Slobodna Evropa (RSE). Naglašava da se određivanje pola, koje se može naučno uraditi putem vantelesne oplodnje (VTO), radi samo kada postoje medicinski razlozi, a ne zbog "ličnih preferencija". Kada je dozvoljen izbor pola?Neke genetske bolesti su povezane sa hromozomima koji određuju pol, pa zbog toga mogu češće pogađati muškarce nego žene. Na primer, muškarci češće obolevaju od hemofilije, slepila za boje i Dišenove mišićne distrofije, jer imaju samo jedan X hromozom. U tim slučajevima, kosovski zakoni dozvoljavaju određivanje pola tokom vantelesne oplodnje, kako bi se smanjile šanse da se dete rodi sa bolešću. Ali, suočene sa željom da u porodici imaju sina, mnoge žene upućuju jedna drugu i kod određenog ginekologa, čije ime povezuju sa pričama o rođenju sinova nakon više ćerki u porodici. Ginekolog na koga se one pozivaju, Riza Malaj, za Radio Slobodna Evropa nije bio dostupan za komentar o svojim praksama, pozivajući se na druge obaveze. RSE je pokušao da kontaktira i neke od žena koje su iskazale interesovanje za određivanje pola deteta, ali u većini slučajeva one koriste anonimne profile u Fejsbuk grupama, što onemogućava kontakt. U Krivičnom zakoniku Kosova nije predviđena posebna kazna za dela koja su povezana sa praksama koje navodno određuju pol deteta prirodnim metodama, a ni Zakon o zdravstvu ih ne pominje na poseban način. Jedina zakonska ograničenja odnose se na medicinski potpomognutu oplodnju, jer postoji administrativno uputstvo koje zabranjuje zdravstvenim klinikama selekciju pola tokom VTO procedure. Radio Slobodna Evropa pitao je Ministarstvo zdravlja kako prati rad ginekologa kada je reč o ovom problemu i koje mere preduzima kada se utvrdi da su zdravstveni radnici izvršili prekršaje, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao. Besarta Breznica, aktivistkinja za prava žena iz Mreže žena Kosova, poziva institucije na strožu kontrolu zdravstvenih klinika. "Sve je to ispiranje mozga ljudi i legalna, ako ne i ilegalna krađa", kaže Breznica za RSE. Ginekološkinja Demiri Demolji ističe da pritisak da se dobije dete određenog pola "može imati značajan uticaj i na emocionalno i na fizičko zdravlje žene". "Ovakav pristup može dovesti do ishitrenih ili neetičkih odluka, koje mogu ostaviti dugoročne posledice na fizičko i psihičko zdravlje žene", upozorava ona. Ali, posledice ne pogađaju samo majku, dodaje Breznica. "Ako odrastaš kao devojčica u porodici gde vas je možda osam sestara i i dalje postoji želja da se obavezno dobije sin… one se neminovno osećaju kao da nemaju značaj i vrednost, kao sekundarne", kaže ona. Prema njenim rečima, ovaj fenomen nastavlja da se neguje i kod mlađih generacija, iako potiče iz tradicionalnijeg načina razmišljanja. "Istorijski gledano, na Kosovu su samo sinovi viđeni kao naslednici porodice, kao nastavak porodične loze. Ako porodica nije imala sina, smatralo se da je ta porodica nestala", objašnjava Breznica. Ona to povezuje i sa potrebom za brigom o roditeljima u starosti, usled nedostatka domova za stare. Za tu potrebu roditelji su se uglavnom oslanjali na sinove, a ne na ćerke, koje su tradicionalno odlazile da žive u kućama supružnika, često sa porodicom muža. Takođe, porodičnu imovinu uglavnom nasleđuju sinovi, što dovodi do toga da je više od tri četvrtine imovine na Kosovu u vlasništvu muškaraca. "Žene su, nažalost, žrtve ovog sistema", kaže Breznica. Studije koje analiziraju želju roditelja na Kosovu da imaju sinove – mimo želje da jednostavno imaju decu oba pola – nisu rađene poslednjih godina. Ranije, 2016. godine, objavljeno je istraživanje Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo (UNFPA), koje je pokazalo da 47 odsto građana Kosova veruje da porodici "treba sin". "Ova želja za sinom primećuje se u svim regionima, društvenim slojevima i etničkim pripadnostima na Kosovu", navodilo se u tom izveštaju. U njemu su analizirani podaci iz popisa stanovništva iz 2011. godine na Kosovu i ustanovljeno je da su međe poslednjim rođenjima u kosovskim porodicama mnogo češće dečaci – što ukazuje na to da su roditelji prestajali da pokušavaju nakon što bi dobili sina. Želja za sinovima je navela roditelje da budu sujeverni, pa su davali ćerkama ime po majci ili ime Škurte (Shkurtë), u nadi da se time "skraćuje rađanje devojčica". Prema Agenciji za statistiku Kosova, ime Škurta ili Škurte nosi više od sedam hiljada devojaka na Kosovu, što ga čini jednim od najčešćih imena. Ali, mimo sujeverja i saveta o "prirodnim metodama", određivanje pola na Kosovu je zabranjeno i u jedinom naučnom obliku. Zabrana određivanja pola fetusa predviđena je i Zakonom o reproduktivnom zdravlju i vantelesnoj oplodnji (VTO) – zakon koji je vlada Aljbina Kurtija planirala da pošalje u parlament na glasanje 1. oktobra ove godine. Međutim, 28. aprila, pošto nije izabran novi predsednik, deseti saziv Skupštine Kosova je raspušten i zemlja je ponovo na pragu vanrednih izbora. Ovaj zakon je i ranije bio razmatran i stavljen na glasanje u Skupštini više puta, ali je nailazio na protivljenje i nekih poslanika koji su tada bili deo vladajućeg pokreta Samoopredeljenje. Tim zakonom se predviđa zabrana selektivnog abortusa embriona određenog pola i izbor pola deteta putem VTO, osim u slučajevima naslednih bolesti povezanih sa polom. A, mimo mitova i pravnih praznina, poruka stručnjaka ostaje jasna. "Pol ne određuje vrednost deteta. Prioritet uvek treba da bude zdravlje majke i bebe", zaključuje Demiri Demolji. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-saveti-mitovi-kako-dobiti-sina/33766697.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-saveti-mitovi-kako-dobiti-sina/33766697.html Sat, 30 May 2026 17:25:29 +0200 KosovoAktuelnowebteam@rferl.org (Doruntina Baftiu) Student Univerziteta u Severnoj Mitrovici, Miloš, nije uspeo preko platforme e-Kosova da aplicira za pomoć Vlade jer njegov Pravni fakultet nije akreditovan na Kosovu. Univerzitet u Severnoj Mitrovici inače radi u sistemu Srbije i trenutno nema dodirnih tačaka sa kosovskim visokim obrazovanjem. Miloš u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da je isključivanje mladih koji studiraju u srpskom sistemu na Kosovu iz vladinog programa finansijske pomoći neki vid diskriminacije, ali, kako kaže, nije iznenađen. "Sa gledišta srpskih studenata ovo jeste diskriminacija, ali sa gledišta prištinske strane nije", kaže on i napominje da se pripadnici srpske zajednice na Kosovu školuju u okviru srpskog sistema, te da razume da on za Kosovo nije prihvatljiv. "Tako stoje stvari na terenu", dodaje. Sanja, koja takođe studira na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, za RSE kaže da je ovakva odluka Vlade Kosova očekivana jer se srpski studenti školuju u okviru drugog sistema. Sve obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu, od predškolskih ustanova do Univerziteta, rade u sistemu Srbije. Poslednjih meseci se sve glasnije pominje njihova integracija u kosovski sistem, što srpska zajednica odbija. Obrazovne i zdravstvene institucije su gotovo jedine koje još na Kosovu rade u srpskom sistemu, jer su kosovske vlasti ostale zatvorile pošto ih smatraju "paralelnim i ilegalnim". U tom kontekstu, Sanja dodaje da pripadnici srpske zajednice na korake kosovskih vlasti ne gledaju kao na dobronamerne, te da bi to bio slučaj i sa programom pomoći za studente. "Mi vrlo rado ostajemo u ovom našem (srpskom) sistemu i apliciranje za tih 100 evra pomoći bi donelo neku nesigurnost zbog aktuelne teme integracije." Ko može da aplicira za pomoć Vlade Kosova?Vlada Kosova u tehničkom mandatu donela je odluku da građanima iz nekoliko kategorija, uključujući studente, raspodeli po 100 evra jednokratne pomoći. Ovaj korak kosovskih vlasti naišao je na oštru kritiku opozicije i civilnog sektora jer dolazi uoči vanrednih parlamentarnih izbora 7. juna. Studenti za ovu pomoć mogu da se prijave putem platforme e-Kosova i to putem obrasca za državljane Kosova i putem obrasca za strane državljane koji studiraju na Kosovu. Međutim, osnovni uslov je da je fakultet na kome studiraju akreditovan na Kosovu. Ovo u praksi znači da Albanci iz Preševske doline u Srbiji, koji studiraju na Kosovu a nemaju kosovsko državljanstvo, mogu da konkurišu za finansijsku pomoć Vlade, dok Srbi sa Kosova na to nemaju pravo jer Univerzitet na kome studiraju nije akreditovan. Ovo nije prvi put da su srpski studenti isključeni iz programa pomoći. Isto se desilo maja 2022. godine, kada su iz Vlade Kosova naveli isti razlog, odnosno da kosovske institucije nisu akreditovale Univerzitet u Severnoj Mitrovici. Iako Kosovo smatra institucije koje rade u sistemu Srbije ilegalnim i paralelnim, u praksi postoje slučajevi kada je Univerzitet u Severnoj Mitrovici na neki način priznat, odnosno kada je doneta politička odluka o tome. Naime, Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa postigli dogovor o verifikaciji diploma sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici, kako bi oni koji završe fakultete u srpskom sistemu mogli da se zaposle u kosovskom sistemu. Takođe, sredinom marta ove godine Vlada Kosova pristala je da izda privremene boravišne dozvole na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i prizna lične karte koje im izdaju srpski organi, kako bi se ublažile posledice pune primene Zakona o strancima i vozilima. Ove boravišne dozvole se pre svega odnose na profesore i studente koji studiraju na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici. Politički predstavnici Srba bez reakcijaPoslanici u Skupštini Kosova iz redova srpske zajednice ili srpski predstavnici u Vladi nisu reagovali na činjenicu da su studenti koji studiraju na nastavi na srpskom jeziku isključeni iz programa pomoći Vlade Kosova. Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba, ima devet od deset rezervisanih mesta za srpsku zajednicu u Skupštini, dok jedno pripada stranci Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića. Rašić je u aktuelnoj Vladi u tehničkom mandate i ministar za zajednice i povratak, ali nije želeo da komentariše ovo pitanje na upit Radija Slobodna Evropa. Odgovor nije stigao ni iz Srpske liste. 'Studenti kolateralna šteta'S druge strane, grupa srpskih nevladinih organizacija reagovala je na isključivanje studenata koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku iz programa pomoći Vlade Kosova. U saopštenju, koje između ostalih potpisuju Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), Društveno znanje za pravu odgovornost i transparentnost – SOKRAT, Komunikacija za razvoj društva – CSD i Ženski inkluzivni centar, navodi se da je ovakva odluka Vlade diskriminacija, a ne tehnički propust. "Mera čiji kriterijumi pristupa socijalnoj pomoći proizvode nesrazmerno negativne posledice po studente koji se školuju na srpskom jeziku predstavlja oblik indirektne diskriminacije. Studenti koji se školuju na srpskom jeziku svoja prava ostvaruju kroz obrazovni sistem Republike Srbije, što je legitimno, pravno utemeljeno i u skladu sa međunarodnim standardima zaštite manjinskih prava", navodi se. Stefan Stojanović iz nevladine organizacije SOKRAT u izjavi za RSE ocenjuje da je nedopustivo da studenti budu "kolateralna šteta nerešenih političkih pitanja". "Umesto podrške mladima, ponovo se šalje poruka podele i isključivanja. Ovakav pristup dodatno produbljuje nepoverenje i osećaj nesigurnosti među nevećinskim zajednicama. Potrebna su rešenja koja će svakom studentu garantovati jednaka prava i dostojanstven položaj, bez obzira na jezik obrazovanja ili institucionalni okvir u kojem studira", kaže on. Civilni sektor je inače zatražio da se prekine praksa korišćenja administrativnih kriterijuma za posredno isključivanje srpske zajednice iz socijalnih mera i da se, do rešavanja statusnih pitanja kroz dijalog, uspostave prelazni mehanizmi. https://www.slobodnaevropa.org/a/studenti-kosovo-severna-mitrovica-vlada-pomoc-/33768419.html https://www.slobodnaevropa.org/a/studenti-kosovo-severna-mitrovica-vlada-pomoc-/33768419.html Fri, 29 May 2026 16:21:22 +0200 Kosovowebteam@rferl.org (Sandra Cvetković) Vršilac dužnosti premijera Kosova Albin Kurti kaže da je "pametnije" da Kosovo ima sveobuhvatnu ili totalnu odbranu, umjesto obaveznog vojnog roka kojeg odavno obećava. S tim u vezi je tokom konferencije za novinare 28. maja spomenuo model Finske i baltičkih zemalja. "Model koji liči na onaj u Finskoj i baltičkim zemljama, gdje ne pravite vojsku kao veliku grupu ljudi, koju potom morate strukturirati i opremiti, već umjesto toga definišete konkretne funkcije i zadatke i određena mjesta za građane u slučaju različitih opasnosti, od prirodnih katastrofa do oružanog sukoba," rekao je Kurti. Ovo nije prvi put da njegova vlada spominje mogućnost sveobuhvatne odbrane. U septembru 2024. godine, kosovska izvršna vlast usvojila je Nacionalni program sveobuhvatne odbrane, koji ima za cilj zaštitu države od prijetnji, napada i prirodnih katastrofa. Ovim programom treba da se izgradi "otpornost društva" kako bi kosovsko društvo bilo spremno da "izdrži, reaguje i oporavi se u slučajevima prirodnih katastrofa ili oružanih napada." "Sistem se u suštini zasniva na podršci koju građani dobrovoljno daju našoj vojsci, ali i u kombinaciji s drugim državnim strukturama," izjavio je Kurti tada. Gotovo dvije godine kasnije, Kurti kaže da ovaj model totalne zaštite prati i druge aspekte, odnosno model za srednje škole pod nazivom "Sigurnosno obrazovanje", koji, prema njegovim riječima, omogućava mladima da nauče kako reagovati u slučajevima prirodnih katastrofa ili sukoba. "Također ćemo imati dobrovoljnu rezervu. Dakle, dobrovoljnu rezervu koja omogućava građanima Kosova koji će postati rezervisti KSF-a da imaju svoju opremu, od čizama do oružja, na određenoj adresi u KSF-u. Vjerujem da je ono što radimo mnogo bolje od obaveznog vojnog roka," rekao je Kurti 28. maja. Kada je ideja o sveobuhvatnoj odbrani prvi put spomenuta, direktor Kosovskog centra za sigurnosne studije, Mentor Vrajolli, rekao je za Radio Slobodna Evropa da to podrazumijeva edukaciju građana o odbrani, bez isključivanja praktične obuke. Međutim, Vrajolli je naveo da bez obaveznog vojnog roka ni koncept sveobuhvatne odbrane ne može funkcionisati. "To dvoje je nerazdvojivo jedno od drugog. Ako ne idu zajedno, onda mislim da su neizvodivi," rekao je. Ali šta je doktrina totalne odbrane Finske, na koju se Kurti pozvao? Finska, zemlja u sjevernoj Evropi koja dijeli dugu granicu s Rusijom, već godinama ima uspostavljenu nacionalnu strategiju odbrane. Doktrina totalne odbrane Finske poznata je kao Koncept sveobuhvatne sigurnosti, koji je u suštini strategija za mobilizaciju cijele države u slučaju rata. U međuvremenu, ova zemlja članica NATO-a ima i Strategiju sigurnosti za društvo, koja je evolucija prvobitne doktrine, odnosno koncept koji ima sveobuhvatan pristup društvu u vojnim i nevojnim krizama, poput prirodnih katastrofa ili čak cyber napada. "Princip totalne odbrane Finske znači da naša odbrana zavisi od snažne podrške društva," rekao je finski ministar odbrane Antti Hakkanen, nakon usvajanja vladinog izvještaja o odbrani u decembru 2024. godine. Helsinški model odbrane ima nekoliko ključnih stubova, kao što su obavezni vojni rok i rezervisti, obuka građana za reagovanje tokom vanrednih situacija i kriza, saradnja između države i drugih društvenih stubova, poput biznisa, borba protiv dezinformacija, suzbijanje cyber napada i hibridnih operacija. Finska smatra sveobuhvatnu sigurnost temeljem održivosti svog društva. Ovaj koncept je ključan za funkcionisanje društva i postiže se kroz saradnju između vlasti, poslovne zajednice, organizacija i građana "u svim okolnostima i na svim nivoima". Strateške aktivnosti, prema doktrini, predstavljaju niz zadataka koji se zasnivaju na zakonima, formalizirani su kroz sporazume i praćeni dobrovoljnim aktivnostima. "Izvršavanje zadataka u svim sigurnosnim situacijama zahtijeva pripremu i odgovor – drugim riječima, mjere za odgovor na prijetnje," navodi Komitet za sigurnost finskog Ministarstva odbrane. Ovaj komitet kaže da pripreme društva za različite scenarije smanjuju vjerovatnoću da se rizici ostvare. Pojedinci su "ključni akteri u društvu. Imaju ustavno pravo na sigurnost, ali i odgovornost da djeluju u skladu sa svojim sposobnostima na način koji povećava sigurnost u zajednicama i društvima. Međusobno poštovanje među ljudima je vitalni element za održavanje društva," navodi Komitet. Koncept 72 sataSigurnost Finske oslanja se na obavezni vojni rok za sve muškarce od 18 godina, koji bi u slučaju vojne agresije bili uključeni u rat. Priprema društva za različite situacije uključuje različite obuke, dok država ima infrastrukturu za civilnu zaštitu, uključujući skloništa za bombardovanja ili nuklearne napade. Finska ima kapacitet da, ako je potrebno, skloni više od 80 posto stanovništva u skloništa. Cijelo društvo aktivno se priprema da podrži vojsku, ako bude potrebno, dok se održavanje visokog morala među građanima smatra ključnim elementom stabilnosti društva. Još jedan aspekt je da u slučaju krize Finska nije paralizirana, u smislu da ima dovoljne rezerve osnovne hrane, zdravstvenih proizvoda, goriva i slično. Na primjer, u Finskoj, prema Komitetu za sigurnost, postoji koncept od 72 sata. Prema ovom konceptu, građanima se preporučuje da imaju dovoljne zalihe hrane i medicinske opreme u slučaju dužih nestanaka struje koji bi uzrokovali prekide u pružanju usluga. "Porodice bi trebale biti spremne da prežive same najmanje tri dana ako se to desi. Trebale bi imati zalihe hrane i lijekova za tri dana," navodi Komitet u saopštenju. Dakle, u suštini, ova finska doktrina sveobuhvatne odbrane predviđa da građani budu obučeni kako reagovati u različitim slučajevima prirodnih katastrofa, drugih opasnosti ili rata, te da podrže državu u slučaju potrebe. Finska doktrina totalne odbrane osmišljena je tokom Hladnog rata kako bi se osiguralo da zemlja može izdržati agresiju nadmoćnijeg neprijatelja, kroz kombinaciju vojnog odvraćanja, civilne pripremljenosti, ekonomske otpornosti i psihološke otpornosti svojih građana. U svjetlu ruske invazije na Ukrajinu, Finska se pridružila NATO-u 4. aprila 2023. godine. https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-vojska-sveobuhvatna-zastita-finska-/33767752.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-vojska-sveobuhvatna-zastita-finska-/33767752.html Thu, 28 May 2026 22:09:03 +0200 KosovoAktuelnowebteam@rferl.org (Mimoza Sadiku) Poseta dvojice američkih kongresmena Zapadnom Balkanu važan je korak ka potvrđivanju posvećenosti Sjedinjenih Američkih Država miru i stabilnosti u regionu "u vreme kada Srbija i Rusija nastavljaju napore za destabilizuju". Ovako Ivana Stradner iz Fondacije za odbranu demokratija u Vašingtonu ocenjuje posetu republikanskog kongresmena Kita Selfa (Keith) i demokratskog kongresmena Suhasa Subramanjama (Subramanyam) Bosni i Hercegovini, Srbiji, odnosno Preševskoj dolini, i Kosovu ove nedelje. "Kosovo i Bosna i Hercegovina ostaju posebno ranjivi na zlonamerni uticaj i politički pritisak Beograda i Moskve", kaže Stradner za Radio Slobodna Evropa. Zapadni Balkan ostaje region povišenih političkih tenzija i spoljnih uticaja, navodi se u izveštaju američkih obaveštajnih službi objavljenom ranije ove godine, u kojem se posebno ističe uloga Rusije u destabilizaciji regiona. Prema izveštaju, Rusija "podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizuje, i Kosova", ali takođe "podržava otcepljenje srpskog entiteta, Republike Srpske, od Bosne i Hercegovine". Tokom posete BiH i Kosovu, prema navodima tamošnjih vlasti, američki kongresmeni su s liderima razgovarali o bezbednosnim pitanjima, situaciji u regionu i bilateralnim odnosima. Na Kosovu se, prema navodima državnih zvaničnika, razgovaralo i o članstvu zemlje u NATO-u. Prema rečima Stradner, kongresmen Self, koji predsedava Pododborom za Evropu u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, razume da se Balkan ne može tretirati "kao sporedno pitanje", dok "Rusija i Srbija koriste svaku regionalnu liniju razdvajanja da oslabe Zapad". "Svako smanjenje američkog prisustva stvorilo bi opasan vakuum koji bi Moskva i Beograd brzo iskoristili", kaže Stradner. Ona dodaje da je stabilnost u regionu direktno povezana sa širom evropskom bezbednošću. "Ova poseta šalje važan signal da američko angažovanje i odvraćanje ostaju ključni za sprečavanje novog ciklusa regionalne destabilizacije", kaže ona. Govoreći o Kosovu, Stradner kaže da postoji "sve veća zabrinutost u vezi s budućnošću KFOR-a na Kosovu", uključujući "strah od mogućeg povlačenja SAD". "To bi bila tragična greška od koje bi direktno imale koristi Rusija i Srbija, dok bi potkopala regionalnu bezbednost i stabilnost", rekla je Stradner. Nedavno je bilo izveštaja i diskusija o mogućnosti da Vašington preispita prisustvo svojih trupa u misijama NATO-a, uključujući KFOR. Međutim, Pentagon je ranije naveo za RS da nema najava promene u raspoređivanju američkih snaga. U aprilu je kongresmen Self, zajedno sa svojim kolegama Ričijem Toresom (Ritchie Rorres) i Majkom Lolerom (Mike Lowler), pokrenuo dve rezolucije o Kosovu. Prva ima za cilj da podtakne puta Kosova ka članstvu u NATO-u. Druga poziva SAD da nastave učešće u KFOR-u. Tokom sastanaka na Kosovu, vršiteljka dužnosti predsednika Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) i premijera u tehničkom mandatu Aljbin Kurti (Albin) zahvalili su kongresmenima na podršci težnji Kosova za članstvo u zapadnom vojnom savezu i za nastavak američkog vojnog prisustva. Kosovo teži članstvu u zapadnom vojnom savezu, ali još nije podnelo zvaničan zahtev za članstvo, pošto se činjenica da ga ne priznaju četiri zemlje NATO-a (Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija) smatra preprekom na tom putu. Stradner iz Fondacije za odbranu demokratija u Vašingtonu, govoreći o situaciji u regionu, krivi Srbiju za stvaranje nestabilnosti na Zapadnom Balkanu. Prema njenim rečima, Vlada Srbije se suočava sa sve većim nezadovoljstvom u zemlji i otporom "sve većoj autokratskoj vladavini (predsednika Aleksandra) Vučića. Njegov antidemokratski model upravljanja u velikoj meri je doprineo nestabilnosti širom Zapadnog Balkana i Self jasno vidi tu Vučićevu igru". Što se tiče Bosne i Hercegovine, Stradner kaže da je situacija zabrinjavajuća jer se dejtonski okvir, prema njenim rečima, suočava sa sve većim pritiskom i destabilizujućim naporima Milorada Dodika. "Važno je da Self pošalje jasnu poruku da SAD neće tolerisati pretnje ili pokušaje koji bi ugrozili suvereniteta Bosne", kaže ona. Poslednjih godina u Republici Srpskoj je usvojen niz neustavnih zakona, dok je lider tog entiteta Milorad Dodik godinama poznat po secesionističkoj retorici. Iako američki kongresmeni nisu posetili Crnu Goru, Stradner kaže da je ova zemlja i dalje pod pritiskom u veoma važnom trenutku na putu ka članstvu u EU. "Predsednik Vučić nastavlja da vrši uticaj s ciljem da uspori evroatlantsku putanju Crne Gore, kao i da region održi politički podeljenim i nestabilnim", kaže Stradner za Radio Slobodna Evropa. Crna Gora je postigla najveći napredak ka članstvu u EU među zemljama Zapadnog Balkana i očekuje se da će Podgorica u narednim godinama postati nova članica evropskog bloka. https://www.slobodnaevropa.org/a/zapadni-balkan-kongres-self-subramanyam/33767591.html https://www.slobodnaevropa.org/a/zapadni-balkan-kongres-self-subramanyam/33767591.html Thu, 28 May 2026 16:10:39 +0200 AktuelnoBosna i HercegovinaSrbijaKosovowebteam@rferl.org (Mimoza Sadiku)