https://www.slobodnaevropa.org Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty je međunarodni medij koji pokriva Centralnu i Istočnu Evropu, Kavkaz, Centralnu Aziju, Rusiju, Bliski istok i zemlje Balkana. https://www.slobodnaevropa.org/Content/responsive/RFE/sh-SH/img/logo.png https://www.slobodnaevropa.org sh Sva prava zadržava 2010 - RFE/RL, Inc. 60 Wed, 10 Jun 2026 00:23:07 +0200 Pangea CMS – RFE/RL Ruski partneri su i dalje većinski vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS). Prolongiraju se pregovori o promeni vlasničke strukture kompanije, koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva. Moguće je i dalje produžavanje jer je američkoj Кancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) podnet nov zahtev za produženje licence za pregovore za još mesec dana. To je saopštila ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović. "I ruska i mađarska strana su posvećene da usaglase sva preostala pitanja", kaže ministarka, koja u Sankt Peterburgu učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu. Ona je nakon razgovora sa predsednikom Upravnog odbora Gaspromnjefta Aleksandrom Djuokvim navela da su "sve bliže postizanju dogovora" sa mađarskom kompanijom MOL. Postojeća licenca za pregovore o prodaji ruskog udela ističe 6. juna. MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara dogovorili okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u. Beogradski profesor ekonomije Goran Radosavljević kaže za RSE da produžavanje pregovora odgovara ruskoj strani. "Rusima ide na ruku kupovina vremena", ocenjuje. On smatra da Rusi "nikada nisu ni hteli da prodaju NIS". "Pristali na sve zarad kupovine vremena, kompanija u međuvremenu radi, u nadi da će se nešto promeniti", dodao je. SAD sankcijama nastoje da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u susednoj Ukrajini. OFAC je uveo sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. I mađarski stručnjak za energetiku Atila (Atilla) Holoda smatra da Rusija takođe može imati razloge za odlaganje pregovora, poput nastojanja da se postignu povoljniji finansijski uslovi. "Kao i zbog očuvanja političkog uticaja u Srbiji što je duže moguće, ali i čekanja na više pojašnjenja OFAC-a u vezi sa sankcijama". Istovremeno, dodaje on, pritisak sankcija stvara i podsticaj za Rusiju da pronađe održivo rešenje za izlazak iz vlasništva. Čitajte: Pred istek roka za prodaju: Preuzima li MOL ruski udeo u NIS-u?Iz Vašingtona nije odgovoreno na upit RSE o tome da li se razmatra potencijalno uklanjanje NIS-a sa liste sankcija, te da li postoji spremnost za produženje licence za pregovore o promeni vlasništva kompanije. Dok je ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović poručila iz Vašingtona da Srbija svakodnevno radi na iznalaženju dugoročnog rešenja, dok se NIS ne ukloni sa liste sankcija. Ona je navela na Instagramu da je 1. juna razgovarala o NIS-u sa izvršnim direktorom Nacionalnog saveta Bele kuće za energetsku dominaciju Džerodom Ejdženom (Jared Agen). Ali nije iznela više detalja. Rusija je pristala na prodaju svog udela u NIS-u nakon što je američka administracija počela primenu sankcija prema kompaniji. Time je njen rad doveden u pitanje jer je Rafineriji u Pančevu obustavljen dotok sirove nafte koji stiže preko hrvatskog naftovoda Janaf. Ruska državna kompanija Gaspromnjeft nije odgovorila na upit RSE o toku pregovora. Holoda smatra da glavna prepreka nije samo cena, već pronalaženje strukture koja je prihvatljiva za sve ključne aktere. "I koja će biti usklađena sa američkim sankcijama, prihvatljiva za Vladu Srbije, komercijalno razumna za MOL i politički održiva za ruske prodavce", naveo je. Možda vas zanima: Srbija sa Vučićem od balansiranja do distanciranjaUticaj promene vlasti u MađarskojKao drugi faktor koji bi mogao da utiče na tok i brzinu pregovora pominje se i promena vlasti u Mađarskoj. Vlada Viktora Orbana održavala je dobre odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i pružala diplomatsku podršku MOL-u u preuzimanju ruskog udela u NIS-u. Dok je novi premijer Peter Mađar (Magyar) najavio preispitivanje svih ugovora u vezi sa ruskim energetskim sektorom. Mađarska vlada nije odgovorila na upit RSE da li podržavaju MOL u preuzimanju većinskog udela u NIS-u i da li imaju nekih uslova za tu transakciju. Ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u maju izjavio da mu je Mađar tokom telefonskog razgovora rekao da Mađarska ostaje zainteresovana za NIS. Čitajte: Promene u Budimpešti i Mađari u Vojvodini: 'Loš signal za Vučića'Energetski ekspert Atila Holoda kaže da nova mađarska vlada na osnovu javno dostupnih informacija još nije odigrala vidljivu direktnu ulogu u toj transakciji. Međutim, on očekuje "više kontinuiteta nego radikalnih promena". "Imajući u vidu da je MOL strateška i najveća mađarska kompanija, kao i da je NIS regionalno značajan energetski resurs, svaka mađarska vlada bi prirodno imala interes za ishod", naveo je. Kako je objasnio MOL je delimično u manjinskom vlasništvu fondova bliskih državi. "Jačanje regionalne pozicije MOL-a ostaje mađarski ekonomski i energetsko-strateški interes", dodao je. Zahtevi Srbije kao manjinskog vlasnikaVlasti u Beogradu, nakon nedavnih pesimističnih izjava, sada kažu da je napravljen napredak u pregovorima. Ministar finansija Siniša Mali najavio je da se očekuje odgovor MOL-a na poslednji predlog Srbije, koji se tiče rada Rafinerije u Pančevu i još nekih otvorenih pitanja. Srbija insistira da NIS-ova Rafinerija u Pančevu radi u što većem obimu i da domaće tržište bude snabdevano pre svega iz domaće prerade, a ne iz uvoza. Mali je 2. juna izjavio za Tanjug da je optimista da do kraja nedelje može da se uspešno zatvori ova runda pregovora. Ministarstvo energetike Srbije nije odgovorilo na upit RSE da li su strane bliže kompromisu i da li je MOL prihvatio zahteve Srbije. Prethodno je ministarka Dubravka Đedović Handanović izjavila da je prethodnih dana sa MOL-om bilo više rundi razgovora i razmene nacrta ugovora akcionara. Ona je 24. maja rekla za RTS da su "približili stavove u cilju pronalaženja kompromisa" i da misli da će uspeti da dođu do zadovoljavajućeg ishoda. Objasnila je da MOL nastoji da zadrži veću operativnu fleksibilnost unutar svoje grupe, dok Srbija želi da NIS ostane dominantna kompanija na srpskom tržištu. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije. U međuvremenu su vlasti u Srbiji izrazili nameru o povećanju udela države Srbije u vlasništvu NIS-a za 5 odsto, dok sada iznosi 29,9. Kada je 22. maja produžena licenca za pregovore, predsednik i generalni direktor MOL Grupe Žolt (Zsolt) Hernadi saopštio je da su ušli u završnu fazu veoma složenih pregovora. "Ostajemo optimistični, ali određeni uslovi i dalje treba da budu finalizovani u narednim nedeljama", naveo je. MOL nije odgovorio na upit RSE da li se uslovi koji treba da budu finalizovani odnose samo na srpsku ili i na rusku stranu. Energetski stručnjak Atila Holoda kaže da za Srbiju, Rafinerija nije samo korporativna imovina, već ključni element nacionalne bezbednosti snabdevanja gorivom. On navodi da je razumljivo da srpska strana traži čvrste garancije. "U pogledu domaćeg snabdevanja, kapaciteta za preradu sirove nafte, investicionih obaveza i operativne kontrole u okviru bilo kakve nove vlasničke strukture", dodao je. Srbija je 2008. prodala ruskom Gaspromu 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra bez tendera, uz obavezu da ruska strana investira u tu kompaniju najmanje 500 miliona evra do 2012, kao i da bude izgrađen gasovod kroz Srbiju. Ugovor predviđa da, osim ako nije drugačije precizirano, bilo koja prava i obaveze ne mogu biti preneseni bez prethodne pisane saglasnosti druge strane. Gasprom se obavezao da NIS-ova rafinerija neće prestati sa radom i da količina prerade sirove nafte u NIS-u može da zadovolji potražnju domaćeg tržišta za osnovnim naftnim proizvodima. Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, a trenutno je li u ruskom vlasništvu 56,15 odsto. Zastoj ili finalizacijaZvaničnici u Beogradu najavljivali su da bi mađarski MOL mogao zvanično da preuzme NIS do polovine marta. Potom se očekivalo da do 22. maja strane podnesu dokumentaciju o kupoprodajnom ugovoru američkom OFAC-u. Međutim, od OFAC-a je traženo dodatno vreme, pa je licenca za pregovore najpre produžena krajem marta, a potom i krajem maja na dve nedelje. Ipak, Holoda trenutnu situaciju ne opisuje kao kolaps pregovora, već kao veoma složenu završnu fazu. Kašnjenje vidi kao rezultat nekoliko preklapajućih faktora, poput potrebe usklađivanja sa sankcijama, komercijalnih uslova, zabrinutosti Srbije za energetsku bezbednost. "Kao i političke osetljivosti prenosa većinskog vlasništva u tako strateškoj kompaniji", naveo je. I beogradski profesor ekonomije Goran Radosavljević trenutnu situaciju ne vidi kao odlaganje, već kaže da je reč o dugotrajnim procesima. "Za mene su bile iznenađenje najave da će sve biti završeno do marta. Rusi su NIS preuzimali dve godine, Etihad godinu dana JAT", naveo je. Dok se pregovori o promeni vlasništva prolongiraju, licenca za rad NIS-a ističe 16. juna. Prema rečima ministarke Đedović Handanović, NIS će zatražiti produženje te licence. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-madjarska-nafta-industrija-nis-mol-rusija-pregovori-vlasnistvo/33771725.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-madjarska-nafta-industrija-nis-mol-rusija-pregovori-vlasnistvo/33771725.html Thu, 04 Jun 2026 07:37:54 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) "Nove visine" strateškog partnerstva Kine i Srbije najavili su u Pekingu predsednici Si Đinping i Aleksandar Vučić. U sklopu toga dve vlade su potpisale i Memorandum o zajedničkoj promociji saradnje u okviru Globalne bezbednosne inicijative (GSI). Tom inicijativom Kina pokušava da se predstavi kao alternativa postojećim zapadnim modelima u spoljnoj i bezbednosnoj politici. A Srbija je, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, podržala tu kinesku viziju međunarodne bezbednosti i globalnog poretka. U sedištu EU za RSE kažu da evropski put Srbije zahteva jasne strateške izbore. "Kredibilna evropska perspektiva podrazumeva posvećenost regionalnoj stabilnosti i zajedničkom razumevanju bezbednosnih izazova sa kojima se suočava naš kontinent", navedeno je. U odgovoru Evropske komisije dodaje se i da je Kina istovremeno pregovarački partner, ekonomski konkurent, ali i sistemski rival EU. "Odnos između EU i Kine istovremeno je jedan od strateški najvažnijih, ali i jedan od najizazovnijih odnosa koje imamo", navedeno je. Srbija poslednju deceniju, sa Aleksandrom Vučićem na čelu, intenzivira saradnju sa Kinom, proširujući je sa političke i ekonomske i na vojnu. Tako je postala prva evropska zemlja koja je nabavila kinesko naoružanje, a započela je i zajedničke vojne vežbe sa Kinom, uprkos upozorenju Brisela. Istovremeno, Srbija kao vojno neutralna zemlja, sarađuje sa NATO savezom kroz članstvo u Parterstvu za mir. Iz sedišta NATO-a poručuju da poštuju suvereno pravo Srbije da odlučuje o pravcu svoje spoljne politike komentarišući dogovore u Pekingu. "Srbija ima važnu ulogu za stabilnost Zapadnog Balkana i očekujemo da će se konstruktivno angažovati sa NATO-om i svojim susedima", naveo je za RSE zvaničnik zapadnog vojnog saveza. Iz Stejt departmenta nije odgovoreno na upit RSE o podršci Srbije Globalnoj bezbednosnoj inicijativi. Vlasti Srbije insistiraju na tome da je članstvo u EU strateško opredeljenje zemlje. Ali istovremeno jačaju saradnju sa Kinom, a ne odriču se ni veza sa Rusijom, koja je pod zapadnim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu. "Vučić udaljava svoju zemlju od bloka (EU) kome bi trebalo da teži", ocenila je za RSE Donatijen Rui (Donatienne Ruy), iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS). Za podršku GSI kaže da dovodi Srbiju u nesaglasnost sa stavovima i EU i Sjedinjenih Država prema ulozi Kine na globalnoj sceni. "Time dodatno smanjuje usklađenost spoljno-političkih pozicija, što je neophodan uslov za pristupanje", dodala je. Šta Srbiji donosi GSI?Danijel Frid (Daniel Fried), iz američke nevladine organizacije Atlantski savet i bivši visoki američki diplomata kaže za RSE da Vučić nastavlja da vodi svoju verziju beogradske nesvrstane politike, okrećući se Kini. "Kineska GSI podseća na sovjetske inicijative koje su takođe obećavale 'nepodeljivu' bezbednost, što je značilo da Kremlj, a u ovom slučaju Peking, širi svoj uticaj i zonu uticaja", kaže Frid. Kineski predsednik Si Đinping je tokom susreta sa Vučičem rekao da fluidan i turbulentan međunarodni pejzaž zahteva bližu koordinaciju i saradnju između Kine i Srbije u globalnim poslovima. Dodao je da dve zemlje treba da praktikuju istinski multilateralizam i da se trude da nepokolebljivo unapređuju ravnopravan i uređen multipolarni svet. Tokom višednevne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini, potpisano je oko 30 sporazuma. Njima je dogovorena saradnja u mnogim oblastima, od politike, ekonomije do veštačke inteligencije i nuklearne energije. Donatijen Rui iz CSIS-a kaže da su neki od tih dokumenata prilično bezazleni ili da predstavljaju nastavak postojećih veza, za razliku od drugh, poput Globalne bezbednosne inicijative. "Koji iako ne podrazumevaju nužno konkretne rezultate niti velike promene u politici, ali su snažno simbolični. I omogućavaju Kini da tvrdi da ima podršku jedne evropske zemlje", navela je. Dok velika delegacija sa predsednikom Aleksandrom Vučićem boravi u Kini, srpski šef diplomatije Marko Đurić sreo se u Njujorku sa kineskim kolegom Vang Jiem. Ji je tokom tog susreta, kako je prenela Sinhua, rekao da je Srbija postala prva zemlja koja je izdala zajedničko saopštenje sa Kinom o promociji sprovođenja četiri globalne inicijative, uključujući GSI. Srbija je tu inicijativu podržala u maju 2024. potpisivanjem izjave Sija i Vučića o izgradnji zajedničke budućnosti između dve zemlje. Šta je cilj Kine?Globalnu bezbednosnu inicijativu pokrenuo je 2022. kineski predsednik Si Đinping. Predstavljajući je, Si je tada naveo da zemlje treba da reše svoje sporove kroz dijalog, poštujući međusobne razlike kako bi postigle "bezbednost za sve". "Zemlje širom sveta su poput putnika na istom brodu koji dele istu sudbinu", rekao je kineski predsednik. Ponovio je protivljenje Kine uvođenju jednostranih sankcija. GSI poziva na jačanje fokusa na diplomatiji i odbrani smatrajući da svet može biti bezbedniji kroz poboljšanu saradnju i dijalog. Navodi posvećenost poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja i nemešanju u unutrašnje poslove. Poziva se i na poštovanje ciljeva i principa Povelje Ujedinjenih nacija. Pitanja koja obuhvata kreću se od borbe protiv terorizma do povećanih vojnih vežbi i sveobuhvatnije razmene obaveštajnih podataka. Donatijen Rui iz CSIS-a kaže da iako iza te inicijative još uvek nema mnogo opipljivih aktivnosti, ona se fokusira na principe kao što je nemešanje u unutrašnje poslove. "I predstavlja uvod u to da Kina preuzme vodeću ulogu u kreiranju nove bezbednosne arhitekture ili bar globalnih principa međunarodnih odnosa", dodala je. Institut EU za bezbednosne studije (EUISS) naveo je u izveštaju iz marta 2023. da bi bilo pogrešno potceniti GSI, iako u početku može izgledati kao "prazna ljuštura". Navedeno je da se Kina nada da će proširiti krug prijateljskih zemalja i na kraju oblikovati postzapadni poredak upravljanja bezbednošću. Prema kineskim izvorima više od 80 zemalja i međunarodnih organizacija je izrazilo svoju podršku GSI. Uglavnom je naišla na podršku na Globalnom jugu, dok su dokument u Evropi uz Srbiju podržale i Rusija i Belorusija. Formalno članstvo ne postoji, već se bazira na političkoj podršci i izražava se kroz zajedničke izjave i diplomatske dokumente. Peking je takođe u širi okvir GSI uključio svoj predlog od 12 tačaka o tome kako okončati rat u Ukrajini. Dokument se suočio sa kritikama zapadnih lidera koji su doveli u pitanje sposobnost Kine da posreduje u postizanju primirja s obzirom na njene rastuće veze sa Rusijom. Bez sporazuma o oružjuNijedan od oko 30 potpisanih sporazuma ne odnosi se na vojnu saradnju niti nabavku kineskog naoružanja, iako je u delegaciji bio i ministar odbrane Bratislab Gašić. Ministarstvo odbrane i Predsedništvo Srbije nisu odgovorili na upit RSE o tome da li je u Kini pregovarano o novim nabavkama oružja. U međuvremenu je Vučić izjavio da je tokom posete sa kineskim rukovodstvom razgovarano o vojnom naoružanju. "Velika nas tu pojačanja (čekaju) što se tiče naše vojske, vezano za Francusku, Rusiju, Izrael, naravno i za Kinu. Verujem da ćemo otvoriti i neke druge stvari u budućnosti", rekao je 27. maja za RTS. Uoči razgovora sa Sijem, Vučić je govoreći o vojno-tehničkoj saradnji rekao da "imamo i neke molbe, neke želje", navodeći da o detaljima ne može da govori za javnost. "Ima jedno čudesno oruđe za koje nemamo pare u ovom trenutku, ali pritisci će se nastaviti, pa ćemo da vidimo", rekao je, ali takođe bez navođenja detalja. Srbija je već nabavila kineske dronove CH-92 i CH-95, te PVO sisteme FK-3 i HQ-17. Kuda vodi Srbiju 'čelično prijateljstvo' sa KinomVučić posetom Kini nastavlja da produbljuje odnose sa tom zemljom, koje zvaničnici dve države nazivaju "čeličnim prijateljstvom". Za to vreme Srbija stagnira u pregovorima za članstvo u EU, upravo zbog neusklađivanja spoljne politike i uvođenja sankcija Rusiji, ali i zbog neispunjavnja uslova. Donatijen Rui iz vašingtonskog CSIS-a kaže da odnosi sa Kinom omogućavaju priliv kapitala koji podržava srpsku privredu. "U trenutku kada se u Briselu sve glasnije govori o smanjenju određenih pretpristupnih fondova zbog pitanja vladavine prava, čime se održava Vučićeva vlast i mreža političkog patronata njegove stranke", dodala je. Upitana da li je Kina jedini stub spoljne politike Srbije koji "efikasno funkcioniše", ona kaže da je tako za predsednika Vučića i njegovu partiju. Navodi da mu daje legitimitet na međunarodnoj sceni. "Kao i izvor ekonomske i diplomatske saradnje u trenutku kada se suočava sa dugotrajnim protestima u zemlji i kada njegove političke odluke udaljavaju Srbiju od realne perspektive pristupanja (EU) u skorijoj budućnosti." U tom kontekstu Danijel Frid iz Atlantskog saveza ocenjuje da bi Srbija mogla da napreduje ka članstvu u EU, ali da "Vučić ne deluje zainteresovano". Vučić će se iz petodnevne posete Kini vratiti i sa Orednom prijateljstva, koji mu je uručio Si Đinping. Taj orden, pre Vučića, poneli su ruski predsednik Vladimir Putin i Raul Kastro, u vreme kada se nalazio na čelu Komunističke partije Kube. *Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-kina-nato-vucic-eu-/33767649.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-kina-nato-vucic-eu-/33767649.html Thu, 28 May 2026 18:50:36 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) Posle Trampa i Putina, i Vučić stiže u Peking. Petodnevna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dolazi nakon decenije jačanja odnosa sa Kinom. Upravo sa Kinom Srbija gradi "čelično prijateljstvo", kako međusobnu saradnju nazivaju zvaničnici dve zemlje. Kao zemlja koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija se poslednjih godina sve više okreće Kini. Vučić će u Kini boraviti u petodnevnoj poseti, od 24. do 28. maja, na poziv kineskog predsednika Si Đinpinga. Bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta Tomas Kantrimen (Thomas Countryman) ocenio je za RSE da je za Vučića ta poseta više od simbolike. "Kontinuirana podrška Pekinga važna mu je, i ekonomski i politički, a to Kinu ne košta puno", naveo je Kantrimen. Saradnja je sa ekonomske i infstrastrukturne proširena i na vojnu, pa je Srbija jedina evropska zemlja koja poslednjih godina nabavlja naoružanje od Kine. Protekle godine pripadnici specijalnih jedinica kineske i srpske vojske održale su u Kini i prvu zajedničku vojnu vežbu. Srbija je i deo međunarodne inicijative "Pojas i put", koju je Kina pokrenula 2013. sa ciljem razvijanja novih trgovinskih puteva i tržišta za kineski izvoz. Spoljnopolitički cilj Srbije je članstvo u EU, ali se istovremeno njena spoljna politika bazira na balansiranju između Zapada i Istoka. Kantrimen smatra da je Vučić bio relativno uspešan u nastojanju da balansira između Vašingtona, Brisela, Moskve i Pekinga, barem time što "nijednu od tih strana nije previše antagonizovao." "Međutim, to se dogodilo po cenu slabljenja težnji Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, posebno zbog bliskih i netransparentnih odnosa sa Rusijom", naveo je. Srbija od 2022. godine stagnira u evropskim integracijama, između ostalog i zbog neusklađenosti spoljne politike sa EU. Sa istorijom održavanja dobrih odnosa sa Rusijom, Beograd istrajava u odbijanju da se pridruži sankcijama EU Moskvi zbog invazije na Ukrajinu. Šta donosi put u Peking?Stefan Vladisavljev, programski direktor nevladine Fondacije BFPE za odgovorno društvo kaže za RSE da je Vučić putovao u Peking uglavnom u multilateralnim formatima. "Ovo će biti prilika da se na jednom visokom nivou usaglasi, ne samo buduća međusobna politika, već i konkretizuju određeni oblici saradnje", ocenio je. Uoči posete, Vučić je izjavio da je dogovorena milijarda evra u investicijama. On je 21. maja rekao za RTS da će biti potpisana najmanje 33 sporazuma, kao i dogovori i ugovori kojih "neće biti manje od 30." Dodao je i da će sa Sijem potpisati dve velike zajedničke izjave. Ali nije precizirao detalje o tim dokumentima. Najavio je i da će se razgovarati o proizvodnji čipova i humanoidnih robota u Srbiji. Vladisavljev kaže da će o značaju posete govoriti sporazumi koji će biti potpisani. "Moramo da vidimo da li će biti vezani za konkretne projekte, da li će biti na nivou memoranduma o saradnji ili konkretnih ugovora koji obavezuju da će projekti biti sprovedeni", naveo je. Upitan šta se može očekivati od posete predsednika Srbije Kine, bivši zvaničnik Stejt departmenta Tomas Kantrimen odgovara "vrlo malo". Vučić će se, kako je najavio portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Guo Đijakun, odvojeno sastati sa predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Ćijangom. On je 20. maja rekao novinarima da je Srbija prva evropska zemlja koja je zajedno sa Kinom izgradila zajednicu zajedničke budućnosti u novoj eri i da je važan partner Kine u Jugoistočnoj Evropi. "Kina posetu predsednika Vučića vidi kao priliku da izgradi čvrsto čelično prijateljstvo, proširi obostrano korisnu saradnju, obogati kulturnu razmenu i multilateralnu koordinaciju", naveo je Guo Đijakun. Kina i Srbija uspostavile su strateško partnerstvo u avgustu 2009. Tokom prve posete kineskog predsednika Beogradu, u junu 2016. potpisana je Zajednička izjava o uspostavljanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva. Za vreme druge posete Đinpinga Beogradu u maju 2024, potpisana je Zajednička izjava o izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri. Simbolika Tramp-Putin-Vučić?Vučiću ovo nije prva poseta Pekingu, ali je on opisuje kao krunu svoje političke karijere. I zbog toga što, kako je rekao, kod Sija putuje nakon predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump) i Rusije Vladimira Putina. Vučić će stići u Kinu nedelju dana nakon Trampove posete i samo nekoliko dana nakon Putina. Međutim, Vladisavljev, uz ocenu da je reč o pukoj slučajnosti, kaže će se teme razgovora sa Vučićem razlikovati od onih koje su vođene sa Trampom i Putinom. "Tramp je imao ideju da ublaži tenzije u bilateralnim odnosima, sa Putinom se radilo o produbljivanju bilateralne saradnje i fokus je bio na energetici." U slučaju Srbije, kaže, radiće se o bilateralnim sporazumima o saradnji dve države. "Samim tim uticaj koji će oni imati na neku geopolitičku dimenziju će ostati ograničen", ocenio je Vladisavljev. Srbija i Kina su 2023. godine potpisale i Sporazum o slobodnoj trgovini, koji su srpski zvaničnici opisivali kao događaj od "istorijskog značaja" za Srbiju. Od izgradnje puteva i pruga do nabavke oružjaU Srbiju stižu milijarde dolara kineskih investicija, a kineskim kreditima grade se infrastrukturni projekti. U toku je i izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, koja je deo kineskog strateškog projekta "Pojas i put". Upravo je taj projekat izgradnje pruge do granice sa Mađarskom pod istragom Tužilaštva za organizvani kriminal zbog sumnje na korupciju. Istraga je pokrenuta nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. i stradanja 16 osoba, što je dovelo do masovnih protesta u Srbiji. Nije poznato da li se ispituje odgovornost kineskih investitora, dok su osumnjičena dva bivša ministra Vlade Srbije. Svi infrastrukturni projekti Srbije sa Kinom su ugovarani bez tendera, direktnom pogodbom vlada. Na netransparentnost takvog poslovanja su u više navrata upozoravali iz Brisela. Istovremeno, raste i zaduživanje Srbije kod Kine. Najveći deo kredita uzima se za infrastrukturne projekte, puteve, mostove i železnicu, mahom kod kineske EXIM banke (Export – Import Bank Of China). Ta banka, prema podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija, spada među najveće poverioce Srbije. Vlast u Beogradu je uzimanje kredita od Kine, umesto kreditiranja iz institucija EU, čijem članstvu Srbija teži, pravdala i time da su kineski krediti "brzi" u smislu lakših procedura. Finansiranje novcem iz EU morale bi da se poštuju evropske procedure koje podrazumevaju transparentnost i raspisivanje tendera. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, robna razmena sa Kinom u 2025. iznosila je 8,29 milijardi evra. Od toga je izvoz iz Srbije iznosio 1,87 milijardi, uvoz 6,42 milijardi. Kineske kompanije preuzele su nekadašnje državne gubitaše – Rudarsko topioničarki basen Bor i smederevsku Železaru, gde zapošljavaju hiljade ljudi. Kineski rudarski gigant Ziđin u vrhu je liste najvećih izvoznika iz Srbije, a kineska HBIS grupa preuzela je gotovo ugašenu Železaru 2016. godine. Dok lokalni ekološki aktivisti ukazuju na zagađenje ključnih životnih resursa - vazduha, vode i zemljišta, kineske kompanije odbacuju te optužbe. Kompanija HBIS je 2024. godine novčano kažnjena zbog zagađenja vazduha. Među poslednjim velikim kineskim investicijama je fabrika automobilskih guma Linglong, koju takođe prate optužbe za zagađenje i prinudni rad. Zbog optužbi za koriščenje prinudnog rada američka Carina i zaštita granica (CBP) izdala je u decembru 2025. nalog za zadržavanje uvoza guma proizvedenih u Linglongu u Srbiji. Pogled Beograda u Kinu"Srbija sa divljenjem gleda na kineski razvojni model", napisao je Vučić na Instagramu 20. maja nakon susreta sa kineskim ambasadorom Li Mingom. "Za Srbiju je od izuzetnog značaja da gradi snažna partnerstva sa prijateljskim državama koje poštuju našu samostalnost i pravo na sopstveni put", naveo je. Beograd i Peking se slažu oko ključnih političkih pitanja za obe zemlje. Vladisavljev iz Fondacije BFPE podseća da obe strane često u saopštenjima naglašavaju da je neophodno poštovanje teritorijalnog integriteta i suverniteta. "Srbija to radi zbog Kosova koje Kina ne priznaje kao samostalnu državu, za Kinu je to pitanje Tajvana". Vlasti u Beogradu podržavaju kineski stav da je Tajvan kineska teritorija, dok Tajvan sebe doživljava kao suverenu državu. Vučić je tokom posete Kini u oktobru 2023, rekao da je ponosan što se Srbija nije pridružila nijednoj deklaraciji protiv te zemlje. Odnosi sa Kinom jačaju od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast u Srbiji pre 14 godina. U nastojanju da se približi Kini, Vučić je progovorio na kineskom, kada Je u decembru 2019. u video poruci, obraćajući se na kineskom jeziku, najavio da će posetiti tu zemlju u aprilu naredne godine. Predsednik Srbije je poslednji put boravio u Kini u spetembru 2025. kada je prisustvovao vojnoj paradi povodom Dana pobede. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vucic-kina-posjeta-/33762740.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vucic-kina-posjeta-/33762740.html Sun, 24 May 2026 10:18:14 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) Pregovori ne idu dobro, kažu u Beogradu, a rok za prodaju ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) ističe. Mađarski MOL je već bio viđen kao novi vlasnik NIS-a, koji je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Ali uoči isteka roka za prodaju 22. maja, koji su američke vlasti dale, u Beogradu nema optimizma. "Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno, nisam preveliki optimista", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. maja. MOL Grupa nije odgovorila na upit RSE šta su prepreke u dogovoru i da li ih ima i sa ruskom državnom naftnom kompanijom Gaspromnjeft. Da su pregovori između MOL-a i Srbije, kao manjinskog vlasnika zapeli, bilo je jasno sredinom meseca. Kamen spoticanja je rad NIS-ove Rafinerije i buduća pokrivenost tržišta Srbije naftnim derivatima. Vlasti u Srbiji najavile su ranije i dogovor sa MOL-om o povećanju udela države Srbije u vlasništvu NIS-a za 5 odsto, dok sada iznosi 29,9. MOL i Gaspromnjeft su sredinom januara dogovorili okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u. Očekivalo se da do 22. maja strane podnesu dokumentaciju o kupoprodajnom ugovoru američkom OFAC-u. Prethodno je OFAC, krajem marta produžio licencu za pregovore o prodaji do maja. SAD nastoje da onemoguće Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u susednoj Ukrajini. Stoga je američka administracija uvela sankcije NIS-u početkom 2025, ali je njihova primena počela u oktobru te godine. Potom je OFAC krajem februara 2026. izdao NIS-u licencu za rad, kojom je omogućen priliv sirove nafte u Rafineriju u Pančevu, nadomak Beograda. Zbog američkih sankcija bio je zatvoren transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja u Hrvatskoj do pančevačke rafinerije, koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. Ta licenca je produžavana i trenutno važi do 16. juna. Šta (ni)je do sada poznato?Nije poznato da li je stigao odgovor MOL-a na ponudu Srbije. Taj odgovor je ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović najavila za 18. maj. Ministarstvo nije odgovorilo na upit RSE da li je stigao odgovor MOL-a, te da li prihvatljiv za Srbiju. Niti se o tome ministarka oglašavala. Nije poznato ni šta piše u ponudi Srbije kao manjinskog vlasnika. Prethodno je ministarka Đedović Handanović rekla da zahtevi Srbije ostaju nepromenjeni. Ona je u par navrata prethodnih dana izjavljivala da Srbija nije zadovoljna iznetim predlogom, a da se to tiče budućeg rada Rafinerije i kapaciteta prerade sirove nafte. Predstavnici MOL-a su ranije izjavljivali da će održati rad Rafinerije ukoliko postanu većinski vlasnici NIS-a. Izvršni direktor za strategiju MOL Grupe, Đerđ Bača, rekao je nedavno da je najsloženiji deo pregovora usklađivanje sa sankcijama američkih i evropskih regulatora. On je 15. maja na Biznis samitu 2026 u Beogradu potvrdio da timovi MOL-a rade na usaglašavanju dogovora, ali nije želeo da navede koliko je toga dogovoreno. MOL je imao podršku doskorašnjeg premijera Mađarske Viktora Orbana i njegove vlade za preuzimanje ruskog udela u NIS-u. Orban je imao blisku saradnju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Novi premijer Peter Mađar najavio je da će preispitati sve ugovore u vezi sa ruskim energetskim sektorom. Iz samog Gaspromnjefta nema informacija. Ta kompanija nije odgovorila na upit RSE u kojoj su fazi pregovori i da li postoje prepreke. Dok je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova poručila 21. maja da ne treba obraćati pažnju na spekulacije već sačekati zvanične komentare učesnika pregovora. A predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na RTS-u 21. maja rekao da smo "počeli da dobijamo poruke od Rusa" ali nije nije otkrio više detalja. On je rekao i da promena vlasti u Mađarskoj nije zakomplikovala stvari što se tiče Srbije, a da ne zna za ostale učesnike. Ali je dodao da mu je mađarski premijer Peter Mađar tokom telefonskog razgovora rekao da Mađarska ostaje zainteresovana za NIS. Srbija između NIS-a i RusijeVlasti u Beogradu žele da očuvaju rad NIS-a u punom kapacitetu, što podrazumeva i Rafineriju i Petrohemiju, a na drugoj strani ne žele da se zamere Rusiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 12. marta za RTS da ga boli što Rusi nisu ni u jednom trenutku ponudili Srbiji da kupi NIS. Vlasti u Srbiji za sada odbacuju mogućnost da Srbija preuzme ruski udeo u NIS-u. "Da od Rusije napravimo neprijateljsku državu? Da imamo najskuplji mogući gas u ovom trenutku? Istog sekunda bi se to desilo", rekao je Vučić 20. marta novinarima. Srbija i pored preduzetih koraka u diverzifikaciji izvora i puteva snabdevanja i dalje dominantno zavisi od Rusije u nabavci gasa. Vučić je više puta poručivao da Srbija želi da izbegne nacionalizaciju NIS-a po svaku cenu i da bi u slučaju promene vlasništva platila ruskoj strani njihov udeo. Javljaju se i novi navodni kupciTaman kada se očekivala finalizacija dogovora sa MOL-om, pojavila su se još dva zainteresovana kupca. Međutim, nijedan se do sada nije bavio naftnom industrijom. Prvi od njih je Ranko Mimović, vlasnik kompanije "Senator dva", malo poznat javnosti. Kaže da je za većinski udeo NIS-a ponudio dve milijarde evra. On tvrdi da je ispunio zahteve OFAK-a i da je svu potrebnu dokumentaciju dostavio i OFAK-u i NIS-u. Mimović je ponudio dve milijarde evra, navodeći da ima sopstveni kapital u bankama i dobre kontakte sa fondovima i bankama. Izjavljivao je da ne bi zatvorio NIS-ovu rafineriju u Pančevu. Firma "Senator Dva" osnovana je u Srbiji polovinom prošle godine, a o njenom poslovanju nema mnogo javno dostupnih informacija. Mimović je u javnosti ranije predstavljan kao biznismen sa nizom firmi u Srbiji i regionu, od kojih su mnoge ugašene. Njegovo poslovanje u Sloveniji pratile su sumnje na prevare i pranje novca. Drugi zainteresovani kupac je poznati biznismen i političar Bogoljub Karić. Karić, koji je predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije, tvrdi da su članovi tog udruženja spremni da kupe NIS po ceni "koja se ne odbija". Porodična imperija Karića prelazi granice Srbije, u Belorusiji su se probili do samog vrha industrije nekretnina, ostvarivši ogromnu dobit u tom procesu, prema izveštajima kompanije. Njihova kompanija je bila pod sankcijama SAD zbog, kako je navedeno, poslovanja u Belorusiji i veza sa autoritarnim liderom Aleksandrom Lukašenkom, dok je Bogoljuba Karića sankcionisala Evropska unija. Kompanija "Dana Holdings" tvrdila je da se nikada nije bavila bilo kakvim poslovima sa državom Belorusijom svih godina poslovanja u toj zemlji, a Bogoljub Karić da nema osnova za sankcije protiv njega. Za vreme 90-ih, Karić je podržavao režim Slobodana Miloševića, a krajem 90-ih kratko je bio ministar bez portfelja u Vladi Srbije. Vučić je odbacio navodnu ponudu Mimovića za kupovinu NIS-a. "Nikad se u životu time nije bavio pa će on da kupi to, pa pita se valjda i Srbija. Evo, ne možeš da kupiš", rekao je Vučić novinarima 7. maja. Na pominjanje Karića, Vučić je rekao da mu je "drago što sad već imamo dvojicu sa dve milijarde u evrima, nadam se da će uložiti u Srbiju." "Dala bi Srbija 2,2 milijarde evra, ali smo bili fer prema ruskoj strani", rekao je Vučić. Šta su prava Srbije?Ugovor o prodaji i kupovini akcija NIS-a između Srbije i Gasproma propisuje da ni jedna od strana neće prodati ili preneti vlasništvo trećem licu osim ako prethodno ne ponudi drugoj strani kupovinu. Ugovor predviđa i da, osim ako nije drugačije precizirano, bilo koja prava i obaveze ne mogu biti preneseni bez prethodne pisane saglasnosti druge strane. Srbija, kao manjinski vlasnik, prema ugovoru, ima pravo glasa o izmenama u statusu i raspolaganju imovinom. To pravo postoji dok Srbija poseduje najmanje 10 odsto akcija u akcijskom kapitalu NIS-a. Gasprom se obavezao da NIS-ova rafinerija neće prestati sa radom i da količina prerade sirove nafte u NIS-u može da zadovolji potražnju domaćeg tržišta za osnovnim naftnim proizvodima. Srbija je 2008. prodala ruskom Gaspromu 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra bez tendera, uz obavezu da ruska strana investira u tu kompaniju najmanje 500 miliona evra do 2012, kao i da bude izgrađen gasovod kroz Srbiju. Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu sa 56,15 odsto. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-nis-mol-rok/33761905.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-nis-mol-rok/33761905.html Fri, 22 May 2026 07:33:09 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) Umesto o uhapšenom čelniku beogradske policije, optužbe na račun Crne Gore. Dok javnost čeka odgovore nakon hapšenja i smene prvog čoveka policije u glavnom gradu, predsednik Srbije optužuje Crnu Goru da je "uvezla" u Srbiju narko klanove. Te navode Aleksandra Vučića zvanična Podgorica do sada nije komentarisala. Ni Vlada Crne Gore ni Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na upit RSE. A kao neprimerene kvalifikacije ocenjuje ih zamenik predsednika Odbora za bezbednost i odbranu u Skupštini Crne Gore Nikola Zirojević. "Ako Vučića pitate, svi smo mi u Crnoj Gori Srbi, jedino su kriminalci - Crnogorci i stigli su iz Crne Gore", rekao je on. Ovaj poslanik opozicionih Socijaldemokrata smatra da je bolje pitanje "zašto je bilo ko iz bilo koje države smatrao da mu je Srbija pogodno tlo za bavljenje kriminalom." "I mislim da odgovor na to pitanje ipak treba tražiti unutar granica Srbije, odnosno od izvršne vlasti u Srbiji", naveo je Zirojević. Šta je rečeno o hapšenju Milića?Veselin Milić bio je na jednom od najviših rukovodećih pozicija u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije (MUP) kada je uhapšen. Sumnjiči se da je prikrivao ubistvo muškarca kojeg mediji povezuju sa jednom beogradskom kriminalnom grupom. Ubijen je u jednom beogradskom restoranu u kome je bio i Milić. Pored Milića uhapšena su i tri policajca. Tužilaštvo sumnjiči Milića da je bio u restoranu u društvu dvojice osumnjičenih za ubistvo, te da je telefonom pozvao žrtvu i predložio mu da dođe kako bi oni raspravili međusobne nesuglasice. Dodaje se i da mu je sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Tokom vanrednog obraćanja dan nakon hapšenja prvog čoveka beogradske policije, Vučić nije izneo više detalja o Milićevoj ulozi, ali je govorio o crnogorskim kriminalnim klanovima. Advokat i nekadašnji koministar policije Božo Prelević smatra da su Vučićeve izjave o Crnoj Gori pokušaj skretanja pažnje sa onoga što se dogodilo u Beogradu. "Da se u restoranu, koji je skoro zabranjen za javnost, desilo teško ubistvo, da je nestao leš i da su uhapšeni pripadnici MUP-a", naveo je. Telo ubijenog još nije pronađeno, a u potragu je, prema saopštenjima nadležnih, uključena i vojska. Za šta Vučić optužuje Crnu Goru?Ne povezujući ih direktno sa slučajem u koji je umešan načelnik beogradske policije, Vučić je 16. maja izneo niz optužbi na račun Crne Gore. "Pobiše pola naše države. Nisu sela Škaljari i Kavači u blizini Beograda, nego ste nam uvezli to zlo ovde", rekao je. Kavački i Škaljarski klan su dve suprotstavljene kriminalne grupe iz okoline Kotora u Crnoj Gori, čiji sukob traje od 2014. kada je nestao tovar kokaina u Valensiji. Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više 70 ljudi, o čemu je RSE pisao u Crnoj knjizi: Ubistva s mafijaškim potpisom. Povezuju se sa međunarodnim švercom droge, ubistvima i drugim krivičnim delima. Radoje Zvicer slovi za jednog od vođa ozloglašenog Kavačkog klana i nalazi se na listi 50 najtraženijih evropskih begunaca. Zviceru se od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi svaki trag. Na čelu Škaljarskog klana je bio Jovan Vukotić, koji je ubijen 2022. u Istanbulu, u Turskoj. Istraživački novinar Vuk Cvijić kaže da je kriminalne grupe teško razdvojiti po nacionalnoj osnovi zato što su izmešane i rade zajedno. "I to vidimo i iz slučajeva koji su pravosnažno okončani, na primeru Darka Šarića", naveo je. Šarić, srpski državljanin od 2005. a rođen u Crnoj Gori, osuđen je u Beogradu za šverc više od pet tona kokaina. Novinar Radara Vuk Cvijić kaže da kriminalci iz Srbije i Crne Gore imaju pasoše i jedne i druge države. "I ne bi se oni nalazili u Srbiji da se ovde ne osećaju sigurno", dodao je. Svojevremeno je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio da je smanjeno delovanje crnogorskih kriminalnih grupa u Srbiji. "Dugo godina su kriminalne grupe za međusobne obračune koristile Beograd i Srbiju. Ali sasekli smo krake crnogorske kriminalne hobotnice i smanjeno je njihovo delovanje u Srbiji", rekao je Dačić za RTS u oktobru 2024. Ministar Dačić se od hapšenja prvog čoveka beogradske policije nije javno oglasio. Navodna uloga Miloša MedeniceVučić je takođe pomenuo i kako određene navode o ubistvu u Beogradu iznosi crnogorski begunac Miloš Medenica u video porukama na društvenoj mreži X, čiju verodostojnost RSE nije mogao da utvrdi. "To je rekao ovaj presudom osuđeni kriminalac, opet iz Crne Gore, a koga prema našim obaveštajnim podacima sada štiti kavački klan i drži na teritoriji Crne Gore", rekao je Vučić. Crnogorsko Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na upit RSE da li crnogorska policija ima informacije o Milošu Medenici koje je izneo Vučić, niti da li su utvrđivali poreklo snimaka. Prethodno je crnogorska policija tvrdila da su snimci, koji su nakon bekstva Miloša Medenice više puta objavljivani na društvenim mrežama kreirani pomoću veštačke inteligencije, dok eksperti kažu da za te tvrdnje nema dovoljno dokaza. Medenica je u Crnoj Gori u januaru osuđen na deset godina zatvora zbog organizovanog kriminala, nakon čega je pobegao iz kućnog pritvora i za njim je raspisana međunarodna poternica. Njegova majka Vesna Medenica, bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore, takođe je osuđena na deset godina zatvora. Varnice na dvadesetu godišnjicu nezavisnosti Crne GoreAdvokat Božo Prelević ocenjuje da su optužbe protiv Crne Gore, koja ovog meseca obeležava 20 godina nezavisnosti od kada je izašla iz državne zajednice sa Srbijom, izrečene zarad biračkog tela. "Da li su sad problem Hrvati, Crnogorci, Makedonci, treba da se baci neka dimna bomba i da neko objašnjava", dodao je. Smatra da je indikativno i ponašanje provladinih tabloida u slučaju doskorašnjeg šefa beogradske policije. "Kada se to desilo - tajac u državnim tabloidima, što znači da im nije dozvoljeno da pišu, a onda on (Vučić) kaže nešto o Crnogorcima i onda oni pišu o tome", naveo je. Vučić je i povodom godišnjice nezavisnosti uputio teške reči susednoj Crnoj Gori i odbio je da prisustvuje proslavi. "Srbiju volim najviše na svetu i da slavim tako nešto bilo bi me sramota i pljunuo bih sebi i svom narodu u lice", poručio je 14. maja. Te poruke je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ocenilo kao politički neodgovorne. Takođe je u autorskom tekstu između ostalog napisao i "izvinite što smo vas voleli više nego vi nas." I Vučićeve navode o crnogorskim kriminalnim klanovima, crnogorski poslanik Zirojević dovodi u vezi sa, kako kaže, hibridnom kampanjom u susret proslavi 20 godina crnogorske nezavisnosti. "On kreira atmosferu da je on štit između strašnih organizovanih kriminalnih grupa koje dolaze iz Crne Gore i prijete da poharaju Srbiju", naveo je. Do sada su zvaničnici u Srbiji isticali kako je procenat kriminala i broj ubistava u vreme vlasti Srpske napredne stranke smanjen. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-policija-hapsenje-crna-gora/33759590.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-policija-hapsenje-crna-gora/33759590.html Mon, 18 May 2026 18:56:17 +0200 SrbijaCrna GoraAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) Tražili su nadoknadu štete na usevima, dobili su jak mlaz vode iz cisterne. "Mi smo mirno stajali, oni su pustili tu vodu na nas bez ikakvog upozorenja. Niko nas nije zaštitio", rekla je za RSE Biljana Kojić iz sela Medveđa kod Trstenika, u centralnoj Srbiji. Vlasnici parcela iz nekoliko sela kod Trstenika, u centralnoj Srbiji, protestuju već treću nedelju 30-ak kilometara dalje, na deonici Moravskog koridora u Ratini, nadomak Kraljeva. Biljana Kojić je bila među onima koji su se 14. aprila našli na udaru mlaza vode za koju nije jasno ko je pustio, da li radnici ili obezbeđenje na Moravskom koridoru. Moravski koridor, odnosno autoput Pojate-Preljina dužine 112 kilometara, povezaće veće gradove centralne Srbije, gde živi više od pola miliona ljudi. Glavni izvođač radova američko-turski konzorcijum Behtel-Enka (Bechtel) do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE ko je odgovoran za puštanje jakog mlaza na građane. Bez odgovora je pitanje da li su to učinili radnici ili obezbeđenje koje je angažovano na toj deonici, te da li ih je angažovao Behtel-Enka ili neko od podizvođača. Na video snimcima pored cisterne se vidi vozilo na kome piše obezbeđenje i više osoba sa šlemovima na glavama i sa žutim prslucima. Na nekim od tih prsluka može se videti natpis obezbeđenje. Na snimcima se vidi da je zbog jedne žene koja je bila pod mlazom vode intervenisala Hitna pomoć. Biljana Kojić kaže da su prvo pokušali da ih izguraju na magistralni put, a kada nisu uspeli da su dovezli cisternu sa vodom. "Većina nas je bila mokra do gole kože. Osećam neki svrab. Kad su tu vodu pustili, ne znam da li je prljava ili kakva je voda bila", dodala je. Učesnici protesta kažu da pokušavaju da malim delom blokiraju radove na Moravskom koridoru kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve. Tvrde da su pretrpeli štetu na usevima zbog gradnje Moravskog koridora i zahtevaju nadoknadu. Policija nije reagovalaMinistarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nije odgovorilo na upit RSE zbog čega nisu reagovali tokom polivanja vodom učesnika mirnog protesta. Kao ni na pitanje da li su utvrdili ko je odgovoran. Advokat Milan Đorđević, koji zastupa više meštana koji traže nadoknadu štete, bio je prisutan tokom incidenta. "Policija nije ništa preduzela. Policija je samo mirno posmatrala. Stajali su 50-ak metara od tog mesta", rekao je on za RSE. On kaže da su od policije tražili zaštitu, ali da im je rečeno da nema elemenata krivičnog dela. "Čuo sam da je jedan od njih u jednom trenutku rekao 'što se nas tiče, oni samo peru taj deo magistrale i mesto za izvođenje radova i ništa više'", naveo je advokat. Kako je rekao, prethodno je obezbeđenje pokušalo da izgura okupljene na magistralu. Kada nisu uspeli, kaže, da im je osoba koja se predstavila kao šef obezbeđenja rekla da kamion mora da prođe "ovako ili onako". "U jednom trenutku su, bez najave, samo tako pustili mlaz iz šmrkova, koji je bio toliko jak da je ljude čak i nosio, po metar bacao. Ta cisterna se potpuno ispraznila", naveo je. Kako je naveo Đorđević, dan posle incidenta na toj deonici je promenjeno obezbeđenje. Ni Koridori Srbije, državno preduzeće koje je investitor Moravskog koridora, nije odgovorilo na upit RSE o incidentu na izgradnji deonice tog autoputa. Radovi na Moravskom koridoru započeti su u decembru 2019. direktnim ugovaranjem na osnovu međudržavnog sporazuma između Vlade Srbije i Vlade SAD. Ceremoniji početka radova, uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića, članova Vlade Srbije i predstavnika konzorcijuma Behtel-Enka, prisustvovao je i tadašnji ambasador SAD Entoni Godfri. Kasnije je, u aprilu 2023. otvaranju jedne od deonica na Moravskom koridoru prisustvovao i tadašnji američki ambasador Kristofer Hil. "Ponosan sam jer sam ovde, jer je jedna američka kompanija donela Srbiji nešto najbolje", rekao je Hil tada. Prethodno je Skupština Srbija usvojila poseban Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije izgradnje koridora. Na osnovu tog zakona, Vlada je donela Uredbu kojom je praktično suspendovana regulativa koja se odnose na javne nabavke. Konzorcijum Behtel-Enka gradio je deonice autoputeva u Albaniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Srbiji. Poslove je neretko dobijao bez tendera i uz promene zakona. Zašto vlasnici parcela u Srbiji traže nadoknadu štete?Vlasnici parcela iz okoline Trstenika koji zahtevaju nadoknadu štete, kako kaže njihov advokat, tužili su Koridore Srbije. Advokat Milan Đorđević navod da su prvi problemi nastali sredinom 2023, kada je naišao veliki poplavni talas u tom delu Srbije. "Nekoliko stotina hektara parcela je bilo poplavljeno koje nikada ranije nisu poplavljene", naveo je. On kaže da su veštaci utvrdili da "regulacija vodotoka nije rađena po projektu izgradnje autoputa". Pored izgradnje autoputa, projekat Moravskog koridora obuhvata i regulaciju reke Zapadne Morave i njenih pritoka, kao i izgradnju telekomunikacione infrastrukture. Posle poplavnog talasa, kako je Đorđević, šteta je nanošena teškim bagerima i kamionima koji su "bez ikakve najave ulazili na privatne parcele." "Kad oni prolaze tim makadamskim putevima, prašina se diže uvis 20 metara. To na kraju padne na te poljoprivredne useve, koji se u nekom trenutku osuše", dodao je. Prema njegovim rečima nekim vlasnicima parcela koji su podneli tužbe je nadoknađena šteta, a nekima nije. Koridori Srbije nisu odgovorili na upit RSE ni u vezi sa tužbama sa nadoknadu štete. Kako kaže advokat Đorđević, sudski postupci u većini predmeta traju skoro tri godine. Samo njegova kancelarija, kako navodi, od početka procesa zastupala je oko 200 ljudi. Jedna od njih Biljana Kojić kaže da polivanje vodom na protestu doživljavaju i kao uvredu. "Što po ko zna koji put po nama i našoj imovini oni tu vodu puštaju." "Naše useve su uništili 2023. (kada je bila poplava), a sada naše lične stvari, torbe, telefone, dokumentaciju, garderobu. Meni telefon ne radi", rekla je ona. Rok za izgradnju autoputa, na čijoj trasi je planirana izgradnja 88 mostova i nadvožnjaka i 29 podvožnjaka, bio je kraj 2023. Sada se završetak radova najavljuje za polovinu 2026. a cena izvođenja radova je povećavana. Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije navedeno je da je vrednost investicije 2,1 milijardi evra. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-protest-autoput-izgradnja-moravski-koridor-nadoknada-unisteni-usevi/33734480.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-protest-autoput-izgradnja-moravski-koridor-nadoknada-unisteni-usevi/33734480.html Fri, 17 Apr 2026 14:24:54 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) U Beogradu veruju da će mađarski MOL nastaviti postupak kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama. Zeleno svetlo američkih vlasti za kupovinu, preduhitrila je promena vlasti u Mađarskoj. Vlada odlazećeg premijera Viktora Orbana pružala je diplomatsku podršku za ulazak mađarske naftne i gasne kompanije MOL u NIS. Budući premijer Peter Mađar (Magjar, čija je stranka Tisa pobednik parlamentarnih izbora 12. aprila, najavljuje preispitivanje svih ugovora u Mađarskoj u vezi sa ruskom energetikom. Ipak, mađarski energetski stručnjak Atila (Attila) Holoda smatra da bi promena vlasti u Mađarskoj mogla da utiče na nivo političke podrške MOL Grupi, ali da ne bi nužno bila presudan faktor. "Odlazak Viktor Orbana mogao bi da smanji intenzitet političke podrške, što bi potencijalno usporilo proces ili ga učinilo opreznijim, ali to ne bi automatski uklonilo ovaj dogovor sa dnevnog reda", naveo je Holoda za RSE. Kako kaže Holoda, direktor konsultantske kompanije za energetiku i rudarstvo Aurora Energy, transakcije te veličine vode se poslovnim i strateškim razlozima. Mađarski MOL i ruska državna kompanija Gaspromnjeft dogovorili su sredinom januara okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u. Dan nakon mađarskih parlamentarnih izbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da MOL želi da nastavi pregovore. "Opredeljenje MOL-a je da se nastave razgovori kako sa Srbijom, tako i sa ruskim partnerom, i da to onako kako smo razgovarali u prethodnom periodu završimo", rekao je Vučić. On je 13. aprila naveo za RTS da su tog dana razgovarali sa predstavnikom MOL-a i da ta kompanija očekuje uskoro potpisivanje međudržavnog sporazuma sa Srbijom. On nije precizirao ko je razgovarao sa predstavnikom mađarske kompanije. MOL grupa nije odgovorila na upit RSE o daljem toku pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u. NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene, američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Prvobitni rok za pregovore, koji je isticao 24. marta, produžen je do 22. maja. Za to vreme je NIS-u više puta produžena licenca za rad, a poslednja ističe sredinom aprila. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije. Promena u Budimpešti problem za Rusiju?Ni ruski Gaspromjeft nije odgovorio na upit RSE o tome da li bi promena vlasti u Mađarskoj mogla uticati na njihovu odluku o prodaji udela u NIS-u mađarskom MOL-u. A upravo bi za rusku stranu to bilo važnije, smatra energetski stručnjak Atila Holoda, navodeći da se Rusija rukovodila geopolitičkim okruženjem i režimom sankcija. "Mogla bi da utiče na politički okvir i klimu saradnje, naročito s obzirom na reakcije Moskve na rezultate mađarskih izbora iako ne bi bila presudna", ocenio je. Moskva je, reagujući na izborne rezultate u Mađarskoj, tu zemlju svrstala u "neprijateljske" države u nizu drugih članica Evropska unija. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je 13. aprila da Moskva neće čestitati izbornu pobedu lideru mađarske opozicione stranke Tisa. Dan kasnije Peskov je rekao da će se Moskva voditi konkretnim koracima nove mađarske vlade. Budući mađarski premijer Peter Mađar obećao je obnovu zapadnog fokusa Mađarske i okončanje zavisnosti od ruske energije do 2035. godine, istovremeno težeći "pragmatičnim odnosima" sa Moskvom. Dok je njegov prethodnik Viktor Orban blokirao usvajanje 20. paketa sankcija Evropske unije protiv Rusije, kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu i napredovanje te zemlje u pristupnom procesu. Odlazeći mađarski premijer insistirao je da Ukrajina omogući nastavak tranzita ruske nafte kroz naftovod "Družba" ka Mađarskoj. I Mijat Kostić iz beogradske nevladine organizacije Novi treći put ocenjuje da bi nakon rezultata mađarskih izbora ruska strana mogla biti ta koja će se predomisliti. "Ukoliko se promeni stav Budimpešte prema sankcijama Rusiji", dodaje. On objašnjava da je MOL bio prihvatljiv za Rusiju i sa ekonomskog i sa političkog stanovišta. "Rusija ima interes da pravi poslove sa kompanijama na čije vlade može da utiče, kao što je bila Orbanova", kaže. Na drugoj strani, Kostić kaže da Mađarska nema razloga da odustane od NIS-a navodeći da je u interesu bilo koje mađarske vlade energetska dominacija u regionu. Mađarska MOL Grupa posluje u više od 30 država, navedeno je na sajtu kompanije. Poslovanje je pre svega u Centralnoj i Istočnoj Evropi preko maloprodaje goriva i rafinerija, ali i u Egiptu, Iraku, Kazahstanu, Azerbejdžanu, Rusiji i Pakistanu. Na Balkanu MOL je prisutan u Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. MOL ima tri rafinerije nafte – U Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvarskoj, a kupovinom NIS-a dobio bi još jednu, i 2.400 benzinskih pumpi. Politika ili ekonomski interes?Holoda smatra da bi nova mađarska vlada, koja ne bi bila proruski nastrojena, mogla da utiče na donošenje odluka u MOL-u kroz promene u strateškim prioritetima, pristupu Evropskoj uniji i stavu prema zavisnosti od ruske energije. "Međutim, kao kompanija koja je na berzi, MOL odluke na kraju donosi na osnovu ekonomske racionalnosti, pa je malo verovatno da će se njegov strateški fokus značajno promeniti", dodao je. Holoda kaže da je u pregovorima između MOL-a i Gaspromnjefta politika igrala važnu ulogu u pogledu diplomatske podrške i međunarodnog okruženja. "Ali su poslovna logika i tržišni faktori takođe bili ključni pokretači", dodao je. Viktor Orban je izgradio dobre odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok se više puta sukobljavao sa Evropskom unijom. Kritikovao je sankcije Rusiji i insistirao na mogućnosti nabavke ruskih energenata. Diplomate EU očekuju od budućeg premijera Mađarske Petera Mađara ukidanje veta na kredit Ukrajini i deblokadu 20. paketa sankcija Rusiji. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) ocenila je 13. aprila da se Mađarska "vraća na evropski put". EU je suspendovala milijarde eura sredstava Mađarskoj zbog zabrinutosti za demokratske standarde u toj zemlji. Poput Orbana, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio je da održava dobre odnose sa Moskvom. A Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja se nije pridružila sankcijama EU uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-mol-nis-orban/33732145.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-mol-nis-orban/33732145.html Tue, 14 Apr 2026 17:44:02 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) Departmani za istoriju, srbistiku i ruski jezik prestaju da postoje na Filozofskom fakultetu u Nišu, na jugu Srbije. Te studije izučavaće se na Fakultetu srpskih studija, koji je Vlada Srbije nedavno osnovala u tom gradu. To se odnosi na sva tri nivoa studija – osnovne, master i doktorske. Ministarstvo prosvete oduzelo je 8. aprila dozvolu za rad Filozofskom fakultetu za istoriju, srbistiku i ruski. Istom odlukom odobrilo je Fakultetu srpskih studija da nastavi izvođenje tih studijskih programa. Nalaženo je da novi fakultet preuzme imovinu, prava, obaveze i matične knjige studenata tih departmana. Ta odluka doneta je uoči aprilskog ispitnog roka. Bogdan Ristić je apsolvent na istoriji na Filozofskom fakultetu. "Ja sam upisao Filozofski fakultet i ja sam na Filozofskom fakultetu apsolvent i imam nameru da taj fakultet i završim", rekao je on za RSE. Na protestu 9. aprila studenti su, ispred zgrade Filozofskog fakulteta, iscrtali crvenu liniju. Poručili su da nema prelaska te linije i da ne daju fakultet. "Formiranje Fakulteta srpskih studija nije u skladu sa zakonom i ja i moje kolege ne želimo da budemo deo toga", kaže ovaj student. On tako odgovara na pitanje da li bi prešao na novoosnovani Fakultet srpskih studija koji preuzima njegov departman sa Filozofskog fakulteta. Na Filozofskom fakultetu kažu da je odluka nezakonita i najavljuju pravnu bitku pred Upravnim sudom. "Podnećemo tužbu i za izdavanje dozvole za rad Fakultetu srpskih studija, ali i za izmenu dozvole za rad Filozofskom fakultetu", rekla je za RSE Marija Vujović prodekanka za finansije. Dodala je da razmatraju i druge pravne opcije. Kako je ukinuta dozvola za rad?U obrazloženju Ministarstva prosvete kaže se da je Vlada Srbije u novembru 2025. donela odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija Univerziteta u Nišu. Navodi se da je tom odlukom predviđeno izdvajanje departmana za istoriju, srbistiku i ruski jezik sa Filozofskog fakulteta. U odluci Ministarstva piše da je početnom akreditacijom od 27. marta Fakultetu srpskih studija odobreno da nastavi izvođenje studijskih programa koji su prethodno bili akreditovani na Filozofskom fakultetu. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na upit RSE na osnovu kojih zakonskih odredbi je oduzelo dozvolu za rad za tri studijska programa na Filozofskom fakultetu. Na Filozofskom fakultetu kažu da se protiv takve odluke jednoglasno izjasnilo Nastavno-naučno veće fakulteta, kao i Savet. Filozofski fakultet saopštio je 8. aprila da se izmena ili oduzimanje dozvole za rad može vršiti isključivo u zakonom propisanom postupku, koji u ovom slučaju nije sproveden. "Zakon o visokom obrazovanju ne predviđa mogućnost prenosa studijskih programa sa jedne ustanove na drugu", navedeno je. Fakultet je ocenio i da odluka predstavlja presedan sa "dalekosežnim negativnim posledicama po pravnu sigurnost i stabilnosti visokog obrazovanja." Filozofski fakultet, koji obeležava 55 godina postojanja, naveo je i da je odlukom Ministarstva "dovedena u pitanje autonomija univerziteta". Irena Ljubomirović, redovna profesorka departmana za istoriju, smatra da je reč o pokušaju primene sile. "Da se nasilnim putem, protivno zakonu, fakultetu oduzmu akreditovani studijski programi. To se apsolutno nikada nije dogodilo", rekla je ona za RSE. Dozvola za rad može se izmeniti ili oduzeti kada se u postupku spoljašnje kontrole kvaliteta utvrdi da ustanova ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti. Prema Zakonu o visokom obrazovanju tu kontrolu sprovodi Komisija za akreditaciju Nacionalnog akreditacionog tela. Zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu kažu da takva zakonska procedura nije sprovedena. Šta doneta odluka znači?Zaposleni navode da nisu dobili instrukcije kako sprovesti rešenje Ministarstva prosvete. "Od utorka nam kreće aprilski rok, mi ne znamo kako ćemo te ispite da realizujemo", kaže za RSE Dejan Milutinović, redovni profesor srbistike. Zakon o visokom obrazovanju propisuje da u slučaju nedobijanja akreditacije za neki studijski program, dozvola za rad važi još godinu dana bez prava upisa novih studenata. Takođe predviđa da već upisani studenti mogu da završe studije na tom fakultetu. Na sva tri departmana ima 643 aktivnih studenata na sva tri nivoa, osnovnim, master i doktorskim studijama. Profesor Milutinović smatra da je odluka o ukidanju strašna jer u najvećoj meri pogađa studente. Da li će studentima biti omogućeno da završe započeto školovanje na Filozofskom fakultetu ili automatski postaju studenti Fakulteta srpskih studija? Šta će biti sa profesorima na istoriji, srpskom i ruskom jeziku? Na ta pitanja nisu odgovorili ni Ministarstvo prosvete, ni novoosnovani Fakultet srpskih studija. "Ovo je odluka koja je doneta preko kolena", smatra profesor Milutinović. On navodi da niko nema ništa protiv Fakulteta srpskih studija, ali da se to radi na drugačiji način. "Ovo je sve ispod žita. Način na koji se osniva je diskutabilan pre svega u pravnom smislu", dodaje. Na departmanima za srbistiku, istoriju i ruski jezik zaposleno je 36 nastavnika. Kako je rečeno za RSE na Filozofskom fakultetu prilikom izjašnjavanja o prelasku na Fakultet srpskih studija, 23 nastavnika je bilo protiv, a 13 za. Šta se zna o Fakultetu srpskih studija?Na sajtu Fakulteta srpskih studija navodi se je njegova misija da razvija identitetske nauke. Navedene su istorija, srpski jezik i književnost, slavistika, nacionalna bezbednost, nacionalna arheologija, kulturologija i etnologija. "Naša ustanova simbolizuje odlučan korak ka jačanju srpske državotvorne i akademske svesti i stvaranju naučnog uporišta koje spaja tradiciju i savremena znanja", navodi se. Za sada fakultet ima samo studijske programe istorije, srbistike i slavistike, koji postoje na Filozofskom. Vršilac dužnosti dekana je profesor Slaviša Nedeljković. Nedeljeković je profesor Departmana za istoriju Filozofskog fakulteta i dobitnik Vidovdanskog ordena koje dodeljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Predsednik Privremenog saveta je Milan Lazarević, docent na Medicinskom fakultetu u Nišu i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti u Niškoj Banji. On je odbornik vladajuće Srpske napredne stranke u Nišu, gde predvodi i Pokret za narod i državu koji je formirao Vučić. Fakultet srpskih studija nije odgovorio na upit RSE povodom protesta zbog odluke Ministarstva prosvete i kritika načina na koji je taj fakultet osnovan. Šta su posledice cepanja niškog Filozofskog fakulteta?Profesorka Irena Ljubomirović ocenila je da je odluka o stvaranju Fakulteta srpskih studija - politička. "Budući da je na osnivanju tog fakulteta i oduzimanju departmana Filozofskom radila grupa ljudi koji su politički aktivni i bliski vladajućim strukturama", rekla je. Profesor Dejan Milutinović smatra da vlast nakon kraha ideje o dovođenju sumnjivih fakulteta iz inostranstva želi pojedinim fakultetima da stavi do znanja šta i kako treba raditi. "Ovo što se dešava u Nišu jeste ogledni primer onoga što će se dešavati na drugim fakultetima. U krajnjoj instanci ovo je ukidanje autonomije univerziteta", ocenio je. Niški Filozofski fakultet je prvi fakultet u tom gradu koji je podržao studentske proteste i blokade zbog stradanja 16 ljudi u Novom Sadu. U novembru 2024. započele su studentske blokade fakulteta. Studenti su zahtevali odgovornost vlasti zbog obrušavanja betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu. Slobodni univerzitet u Nišu, neformalna grupa profesora, zatražio je poništavanje odluke o gašenju tri studijska programa na Filozofskom fakultetu. "Danas su obrisani departmani. Sutra će biti obrisani studenti. Ko garantuje da će studenti završiti započete studije? Ko potpisuje njihove diplome? Ko preuzima odgovornost — ili je i to izbrisano", navedeno je u saopštenju. Na Filozofskom fakultetu kažu da očekuju podršku čitave akademske zajednice. "Ako se dozvoli i napravi jedan ovakav presedan na Filozofskom fakultetu, on definitivno neće biti presedan nego će postati praksa", smatra profesorka Ljubomirović. Filozofski fakultet ima pravo žalbe Upravnom sudu u roku od 30 dana. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-nis-fakultet-srpskih-studija-istorija-srbistika-ruski-jezik/33728771.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-nis-fakultet-srpskih-studija-istorija-srbistika-ruski-jezik/33728771.html Fri, 10 Apr 2026 07:37:09 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je optužbe da su navodi o osujećenoj diverziji ruskog gasovoda u Srbiji imali veze sa izborima u Mađarskoj. On tvrdi da vlasti Srbije imaju određene tragove, ali da neće izvlačiti zaključke dok ne budu potpuno sigurni ko iza toga stoji i dok ne prođu izbori u Mađarskoj. Vlasti Srbije saopštile su 5. aprila da je sprečen pokušaj diverzije na gasovodu kojim se ruski gas doprema u Mađarsku. Vest da je pronađen eksploziv blizu gasovoda nedaleko od mađarske granice, objavljena je sedam dana uoči parlamentarnih izbora u Mađarskoj na kojima je neizvesno da li će premijer Viktor Orban uspeti da sačuva vlast. Vučić je na konferenciji za medije rekao da su sa "pojedinih regionalnih telefona upućivani pozivi nekim ambasadama u Srbiji". "I sad mi vama da kažemo koje su to ambasade, vi biste razne teorije zavere izvlačili", dodao je. Naveo je i da je lice koje je trebalo da izvrši diverziju imalo vojni čin u armiji svoje zemlje odakle je prebeglo, između ostalog, i na teritoriju Srbije. Predsednik Srbije je izjavio da je mađarski premijer Viktor Orban "veliki lider, izuzetno zaslužan za najbolje odnose Srba i Mađara". "Da li bih voleo da on pobedi, nikada to nisam krio. Nikada nisam krio da bih voleo da pobedi. Da li bih zloupotrebio vojsku da se meša u mađarske izbore, ne bih nikada ni u srpske, kamoli u mađarske", poručio je. Koje su sumnje iznete?Mađarski istraživački novinari pišu da se nedeljama pre objave o sprečenoj sabotaži, imali saznanja da se priprema "operacija pod lažnom zastavom" uz pomoć Srbije i Rusije. "Srbija. Srbi ili Rusi će izvršiti 'napad' na mađarske interese u naredne tri nedelje. Toliko do sada znamo. Orbanov cilj je da uvede vanredno stanje." Tu poruku je 25. februara od izvora dobio istraživački novinar Balaš Kaufman. Istraživački novinari su takođe krajem marta pozivajući se na izvore pisali da su osobe koje je navodno poslao Kremlj da utiču na izbornu kampanju u Mađarskoj stigle u Budimpeštu nekoliko nedelja ranije. Mađarski novinar Sabolč Panji, koji istražuje ruski uticaj, objavio je da je ruski predsednik Vladimir Putin angažovao grupu "političkih tehnologa" sa zadatkom da utiču na izborni proces i pomognu Orbanu. Prema tim navodima operaciju koordinira blizak Putinov saradnik i prvi zamenik šefa administracije ruskog predsednika Sergej Kirijenko. Kirijenko je ranije bio povezan sa operacijama za koje se sumnja da su uključivale mešanje u izbore u Moldaviji. Nema navoda da je ta grupa povezana sa događajem u Srbiji. Mađarske vlasti se nisu oglašavale, a Ambasada Rusije u Budimpešti, oštro je demantovala navode o aktivnostima Putinovih ljudi u Budimpešti. Na drugoj strani, lider opozicije u Mađarskoj Peter Mađar izjavio je da su on i njegova stranka Tisa nedeljama dobijali upozorenja iz više izvora da Orban, uz pomoć Srbije i Rusije, možda planira da odloži ili otkaže izbore. "Mnogi ljudi su sugerisali da bi nešto moglo kao slučajno da se dogodi u Srbiji, moguće u vezi sa gasovodom, oko Uskrsa. I sada se desilo", napisao je 5. aprila Mađar na mreži Iks. Rusko mešanje u izbore u MoldavijiVlasti Moldavije su u dva navrata iznele tvrdnje da se u zemljama Zapadnog Balkana organizuju obuke za izazivanje nereda u organizaciji Rusije. Paravojni kamp uz reku Drinu na zapadu Srbije otkriven je u septembru 2025. Sumnja se da je njemu organizovana borbeno-taktička obuka za pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana 28. septembra 2025. Vlasti u Srbiji su, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, ustanovili da su u kampu bila tri državljanina Rusije. Međutim, on nije doveo rusku obaveštajnu službu u vezu sa kampom. Rusija se zvanično ne pominje u saopštenjima srpske policije i tužilaštva. U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora 28. septembra na kojima je proevropska vladajuća partija ubedljivo pobedila prorusku koaliciju. Dok je Rusija negirala mešanje u izborni proces Moldavije, sud u Moldaviji je zbog organizovanja obuke 2024. u Bosni i Hercegovini i Srbiji osudio tri osobe. I uoči parlamentarnih izbora i referenduma u oktobru 2024, zvanični Kišinjev objavio je da su na lokacijama u Srbiji i BiH organizovane obuke koje su vodile osobe povezane sa ruskim plaćeničkim oružanim grupama Ferma i Vagner. Ruske službe vrbovale građane SrbijePresudama srpskog suda, u koje je RSE imao uvid, utvrđeno je da je grupa iz Srbije po nalogu ruske obaveštajne službe izazivala nerede u Francuskoj i Nemačkoj. Državljani Srbije učestvovali su u nizu rasističkih akcija u Parizu i Berlinu u proleće i leto 2025. Viši sud u Smederevu, u severoistočnoj Srbiji, osudio je trojicu državljana Srbije za špijunažu i rasnu diskriminaciju. U presudama se navodi da su akcije grupe bile usmerene na jevrejsku i muslimansku versku zajednicu, kako bi se pojačale tenzije u Nemačkoj i Francuskoj. Naloge, instrukcije i novac za akcije, grupi su davale "strukture obaveštajne službe Ruske Federacije". Evropski parlament je još u izveštaju iz 2023. ocenio da Rusija koristi uticaj u Srbiji pokušavajući da destabilizuje i meša se u pitanja susednih suverenih država. Pre toga je američki Stejt department 2019. okarakterisao Srbiju, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, kao državu sa "najpropustljivijim okruženjem" za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vucic-diverzija-gasovod/33726784.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vucic-diverzija-gasovod/33726784.html Tue, 07 Apr 2026 15:13:12 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković, Mirjana Jevtović) Mađarski premijer Viktor Orban čeka informacije iz Srbije o navodnim planovima diverzije Turskog toka, kojim ruski gas stiže u Mađarsku. "Sačekajmo činjenice, Srbi će nam ih pružiti", rekao je Orban tokom obilaska gasovoda sa mađarske strane. On je tada naveo da "Ukrajinci imaju mogućnost da to urade", ali je dodao da se ne zna da li stoje iza ove akcije. Međutim, Beograd je odbacio mogućnost umešanosti Ukrajine kada su srpske vlasti iznele navode o pronalasku eksploziva u blizini gasovoda. Tim gasovodom doprema se ruski gas, preko Turske, Bugarske i Srbije, u Mađarsku. Ali još nema odgovora ko stoji iza planova o sabotaži gasovoda u Srbiji, koji su objavljeni nedelju dana uoči neizvesnih parlamentarnih izbora u Mađarskoj. Dan kasnije na mestu na kome je pronađen eksploziv nema ni vojske ni policije. Za Srđana Cvijića iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) mnogo je nepoznanica zbog kojih smatra da je reč o operaciji "pod lažnom zastavom" kako bi se Orbanu pomoglo u finišu kampanje. "Napada se gasovod na tački gde potencijalno razaranje, a i efekti tog razaranja, nisu tako ozbiljni", primećuje on. Kaže da bi na drugim neuralgičnim tačkama, kao što je konvertorska stanica u Žabarima, na istoku Srbije ili gde gasovod prolazi ispod reka, posledice bile ozbiljnije. "Bira se tačka na izuzetno preglednoj ravnici na severu Vojvodine, zgodno blizu granice sa Mađarskom u oblasti gde živi većinsko mađarsko stanovništvo, izborna baza Orbana", naveo je Cvijić. Na tom mestu bi, prema njegovim rečima, čak i ako zemlja ne bi u dovoljnoj meri amortizovala eksploziju, posledice bile ograničenog karaktera jer bi se prekid dotoka gasa relativno brzo mogao sanirati. Pripadnici Vojske Srbije započeli su sredinom marta pojačano obezbeđenje kompresorske stanice "Velika Plana" u Žabarima, u istočnoj Srbiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da se to čini iz bezbednosnih razloga zbog situacije na Bliskom istoku. Šta je rečeno o Ukrajini?Mađarske vlasti, koje su u sporu sa Ukrajinom zbog obustave isporuke ruske nafte preko naftovoda Družba, nisu direktno optužile Kijev. Mađarski šef diplomatije Peter Sijarto izjavio je da su poslednjih nedelja desetine dronova napale gasovod Turski tok koji snabdeva Mađarsku. "Ova serija napada takođe uključuje pokušaj napada i sabotaže koji su sprečili Srbi", rekao je Sijarto. Međutim, u Beogradu izričito tvrde da nije tačno da su Ukrajinci pokušali da organizuju sabotažu. Đuro Jovanić, direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA), rekao je da postoje dezinformacije da će pripadnici Vojske Srbije da rade za neku drugu ili treću stranu tako što će pronaći ukrajinski eksploziv i time optužiti Ukrajince. On je na konferenciji za medije 5. aprila dodao da "to nije tačno". Takođe je poručio da to ko je proizvođač eksploziva, ne znači da je on i naručilac ili izvršilac. Otkrio je da se po oznakama na eksplozivu nedvosmisleno vidi da je proizveden u Sjedinjenim Državama. "Da li će sada neko da kaže da možda u ovom momentu Sjedinjenim Državama odgovara ovako nešto", upitao je. Kijev je odbacio mogućnost umešanosti, ocenjujući da je verovatno reč o lažnoj ruskoj operaciji, sa ciljem mešanja u mađarske izbore. Dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio da je "vrlo verovatno da će i ovog puta biti pronađeni znaci umešanosti kijevskog režima". Peskov je naveo da je i ranije "kijevski režim bio direktno umešan u takve akte sabotaže protiv kritične energetske infrastrukture". Za bezbednosnog analitičara Srđana Cvijića to što Beograd nije upro prstom u Ukrajinu jeste političko odmeravanje. "Naši ipak ne smeju direktno da izađu sa optuživanjem Ukrajine nego izmišljaju neke tobož migrante, zgodno se uklapajući u Orbanovu antimigracionu retoriku." Srpske vlasti su objavile da su službe imale informaciju da će lice iz grupe migranata pokušati da izvrši diverziju na gasnu infrastrukturu. Objavljeno je da je jedna "vojno osposobljena osoba povezana sa migrantskom grupom" i dalje u bekstvu. Nije precizirano iz koje zemlje dolazi taj migrant. A po tvrdnjama vlasti biće uhapšena. "Pitanje je samo da li će istraga trajati tri dana ili više meseci", rekao je Đuro Jovanić, direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA). Kakvi su efekti?Osim toga ko stoji iza navodne diverzije, otvoreno je i pitanje da li će i na koji način ta objava uticati na mađarske izbore 12. aprila. Ta vest bi bila korisna za Orbana, kaže za RSE mađarski novinar iz Budimpešte Gabor Bodiš, da je pronađena ukrajinska veza. "Pošto iz Srbije nije stigla vest da su Ukrajinci umešani, taj događaj ne može da se iskoristi za nešto bombastično u finišu predizborne kampanje", smatra on. Bodiš to objašnjava u kontekstu toga da su, kako je rekao, glavna meta Orbanovog Fidesa u predizbornoj kampanji Ukrajinci, a potom Brisel. Istovremeno Orban svog protivnika Petera Mađara, lidera opozicione Tise, pokušava da predstavi kao eksponenta Brisela. Sumnju povodom navoda o eksplozivu iznela je opozicija i u Srbiji i u Mađarskoj. Orbanov protivkandidat Peter Mađar je događaj nazvao operacijom "pod lažnom zastavom" sa ciljem uticaja Rusije na izbore. "Peter Mađar je rekao ako je tako ozbiljna stvar neka se Viktor obrati NATO-u, čija je Mađarska članica", naveo je novinar Gaboš Bodiš. Nema informacija da li se Mađarska obratila NATO-u. Nezavisni novinari i stručnjaci iz Budimpešte kažu da su nedeljama govorili o scenariju da Srbija i Rusija utiču na ishod izbora u Mađarskoj. Na iznete sumnje u navode o planiranoj diverziji nisu odgovorili na upit RSE u kabinetu predsednika Srbije, ni VBA. Na taj upit nije odgovorio ni kabinet mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta. Odnosi vlasti u Beogradu i BudimpeštiVlasti u Beogradu i Budimpešti održavaju bliske veze. A vladajuće partije u Srbiji su pozvale birače sa dvojnim državljanstvom da na mađarskim izborima podrže Orbana. Obe vlade su nastavile da održavaju kontakte sa Moskvom, nakon što je EU uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Mađarska se u više navrata postavljala kao zaštitnica Srbije unutar EU. Srđan Cvijić iz BCBP-a ocenjuje da mu sve nedorečenosti koje prate slučaj diverzije ukazuju da se "želelo pomoći prijatelju Orbanu u nevolji". "Sa druge strane, u Beogradu su ipak donekle bili svesni da će takav potez odmah biti prozren u većini evropskih zemalja i da će proizvesti odijum većine evropskih partnera i doprineti daljoj izolaciji režima u Srbiji." Srbija od kraja 2021. ne napreduje u evropskim integracijama, čime je izgubila status predvodnika u evrointegacijama na Zapadnom Balkanu. Jedan od razloga je i neusklađivanje sa spoljnom politikom EU, odnosno odbijanje uvođenja sankcija Rusiji. Bezbednosni analitičar Srđan Cvijić ocenjuje da se u operaciji navodne diverzije prepoznaju sve teze ruskog dezinformacionog diskursa koji se plasira u ovim delovima Evrope i šire. U prethodnom periodu su na teritoriji Srbije organizovani kampovi za izazivanje nereda u Moldaviji u cilju ruskog mešanja u izbore u toj zemlji. Takođe su državljani Srbije bili uključeni u izazivanje međurasnih incidenata u Francuskoj i Nemačkoj po nalogu ruskih službi. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-madjarska-ekploziv-ruski-gasovod/33726025.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-madjarska-ekploziv-ruski-gasovod/33726025.html Mon, 06 Apr 2026 17:38:56 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) Policija u Rektoratu Univeziteta u Beogradu skoro 10 sati. Za vlast legitimna istraga smrti studentkinje nakon pada sa petog sprata na Filozofskom fakultetu. Za rektora i deo akademske zajednice zastrašivanje i osveta zbog podrške studentskim protestima. "Uglavnom je tu bilo vanredno stanje", tim rečima profesor Filozofskog fakulteta Goran Vidović opisuje za RSE kako je izgledao nastavni dan 31. marta. Policija je, kako kaže, legitimisala profesore i studente. Studenti su mogli da uđu samo uz indeks i lična dokumenta. "Uzimali su bilo kakve rekvizite povezane sa studentskim protestima kao dokazni materijal, razvlačili transparent, slikali ga", ispričao je Vidović. Pripadnici Uprave kriminalističke policije (UKP) ušli su u prostorije Rektorata po nalogu Višeg javnog tužilaštva. Kroz Rektorat se ulazi i ka Filozofskom fakultetu, a pretres njegovih prostorija je ranije izvršen. Policija i tužilaštvo tvrde da istražuju smrt studentkinje, a deo akademske zajednice smatra da se tragedija koristi za ograničavanje autonomije Univerziteta. Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić ocenila je za RSE da je umesto ozbiljnog pokušaja utvrđivanja uzroka smrti studentkinje došlo do zloupotrebe svega toga. "Upad u Rektorat je demonstracija odlučnosti vlasti da eliminišu autonomiju Univerziteta", ocenila je Rakić Vodinelić. U okviru istrage smrti 25-gdišnje studentkinje, čije je telo 26. marta pronađeno na platou Filozofskog fakulteta, tužilaštvo ispituje i propuste u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih na fakultetu. Takođe, istražuje i unošenje i paljenje pirotehničkih sredstava u zgradu Filozofskog fakulteta. Dok je policija vršila pretres u Rektoratu, ispred zgrade su se okupili studenti, profesori i građani. Došlo je do više incidenata i fizičkih sukoba između policije i demonstranata. U Evropskoj komisiji je za RSE rečeno da pažljivo prate razvoj događaja, kao i proteste na Univerzitetu u Beogradu. U odgovoru je navedeno da je od suštinskog značaja da se sve aktivnosti sprovode u potpunom skladu sa zakonom. "Bez ikakvog političkog uticaja ili percepcije političkog uticaja, kao i uz puno poštovanje akademskih sloboda", rekao je Gijom Mersije portparol Evropske komisije. Reagovala je i Mreža univerziteta iz evropskih prestonica UNICA izražavajući solidarnost sa Beogradskim univerzitetom, koji je njen član, da očuva akademske slobode i autonomiju univerziteta. "Tragična smrt studentkinje trebalo je da dovede do transparentne i pravno utemeljene istrage. Umesto toga, čini se da je iskorišćena kao izgovor za nametljive policijske akcije u univerzitetskim prostorijama", navela je Mreža. Da li je ugrožena autonomija univerziteta?Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić ocenila je za RSE da nije bilo potrebe da toliki broj policajaca bude u Rektoratu, navodeći da rektor "smeta" vlastima zbog podrške studentskim protestima. "Bezočno je kao povod upotrebljena smrt jedne mlade osobe na jednom fakultetu da se postavi pitanje delatnosti Univerziteta", navela je. Rektor Vladan Đokić je bio među prvima koji su podržali studente, a u javnosti se pominje kao kandidat za premijera ili predsednika na budućim izborima. Vanredni parlamentarni izbori jedan su od zahteva studenata u blokadi, koji su pokrenuli višemesečne masovne antivladine proteste nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. "Rektor oličava otpor jednog dela profesora tog Univerziteta i to je bilo ono što je trebalo da se pokaže", dodala je Rakić Vodinelić. Rektor Đokić je poručio da univerzitet podržava svaku zakonitu istragu, ali da "ovo nema veze sa istragom, već sa zastrašivanjem". "Došli su da ponize i kažu svakom profesoru, studentu i građaninu – vidite šta se desi onima koji ne ćute", ocenio je rektor obraćajući se 31. marta okupljenima. Studenti u blokadi su više meseci držali blokirane fakultete zahtevajući krivičnu i političku odgovornost zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Đokić je pozvao univerzitete širom Evrope, Evropsku komisiju, Evropski parlament da se oglase. RSE se obratio Evropskoj asocijaciji univerziteta (EUA) i Međunarodnoj asocijaciji univerziteta (IAU), čiji je član Beogradski univerzitet, ali odgovori nisu stigli do objave teksta. Istovremeno, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je poručivao da se na fakultetima dešava "anarhija". On je 30. marta rekao za TV Pink da treba da bude zadržana nastavno-naučna autonomija, ali da o upravljanju Univezitetom treba mnogo više da se pita onaj ko je osnivač i finansijer, odnosno država. Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da su najave o ograničavanju autonomije univerziteta opasne. Pribojava se da bi eventualne zakonske izmene kasnije poslužile za čišćenje profesora, kao što je bilo učinjeno 1998. na osnovu takozvanog Šešeljevog zakona o univerzitetu. Tim zakonom ukinuta je autonomija kao osveta profesorima zbog podrške studentskim demonstracijama nakon krađe lokalnih izbora. Šta podrazumeva autonomija univerziteta?Autonomiju univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova garantuje Ustav Srbije. I Zakon o visokom obrazovanju navodi da se delatnost visokog obrazovanja zasniva na akademskim slobodama i autonomiji. Taj Zakon propisuje pravo visokoškolskih ustanova na utvrđivanje studijskih programa, izbor organa upravljanja, izbor nastavnika i saradnika, raspolaganje finansijskim sredstvima. Takođe garantuje i nepovredivost akademskog prostora odredbom da policija ne može ući bez dozvole nadležnog organa te ustanove, osim u slučaju ugrožavanja opšte sigurnosti, života, telesnog integriteta, zdravlja ili imovine. Prema rečima direktora policije Dragana Vasiljevića, policija je ušla u Rektorat po zahtevu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i nalogu Višeg suda u Beogradu. Istraga smrti ili napad na univerzitet?Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu saopštilo je 1. aprila da je pretres Rektorata jedna od brojnih preduzetih istražnih radnji. U saopštenju je navedeno da su pored servera sa video-zapisima oduzeti i pirotehnika (topovski udari i petarde), sprejevi, špricevi, igle, braunile, infuzije, megafoni, radio-stanice, voki tokiji, vojne gas maske, farbe, zavoji. Među oduzetim predmetima se navodi i više transparenata sa političkim sadržajima i zapisnici sa studentskih plenuma tokom blokada fakulteta, ali i papirni tanjiri. Tužiteljka Zorica Šćekić rekla je da će petarde i sprejevi pronađeni u Rektoratu biti upoređeni sa zapaljenim petardama i sprejevima koji su zatečeni prilikom uviđaja posle smrti studentkinje. Nekoliko dana ranije, dekan Filozofskog fakulteta u Danijel Sinani rekao je Fonetu da policija u toj ustanovi nije pronašla ništa od pirotehničkih i bilo kakvih zapaljivih materija. A pravni zastupnik rektora, advokat Jugoslav Tintor tvrdi da policija ni u Rektoratu nije pronašla ništa što je predmet krivičnog dela. Rektor Vladan Đokić je naveo da je policija pronašla materijale koji su ostali od studentskih protesta i da je potpisao sve zapisnike osim jednog. Kako je objasnio, u jednom podrumu iz kojeg se ulazi iz dvorišta tokom pretresa, u kojem su učestvovali policajci i službenici Rektorata, nije ništa pronađeno. Ali je kasnije, kako je rekao, neko pozvao jednog od pripadnika kriminalističke policije da se ponovo ide u tu prostoriju. "I onda su oni ponovo ušli bez naših službenika. I onda su u tom drugom pretresu navodno pronašli petarde koje su se odjednom pojavile. Taj deo zapisnika nisam hteo da potpišem", rekao je rektor za TV Nova. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE povodom ovih navoda rektora. Profesorka Vesna Rakić Vodinelić kaže da je jedino važno kod ulaska policije u Rektorat bilo pokupiti snimke sa nadzornih kamera i ništa drugo. "Ako su našli igle, braunile to je sadržina svake kutije za prvu pomoć. Imati voki toki u zgradi nije krivično delo. Ako je bila pirotehnika, imati pirotehniku nije krivično delo, upotrebiti jeste prekršaj", dodala je. Ona kaže da je sasvim normalno da na fakultetima postoje tragovi višemesečnog boravka studenata na fakultetima tokom blokada. "I mislim da više ide u prilog nego na teret rektoru, to što nije ni pokušao te tragove da sakrije." Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković poručuje da su oni koji su odgovorni za bezbednost zgrade odgovorni i za zapaljiva sredstva koja su se našla na fakultetu u trenutku tragedije. On je 29. marta za RTS rekao da u ovom trenutku Ministarstvo prosvete mora da uzme "štafetnu palicu" u upravljanju fakultetima od dekana, "koji su pokazali da nemaju svest o svojoj dužnosti, kako bi zaštitili studente". U razvijanju tog narativa, ministar za javna ulaganja Darko Glišić je sa TV Pink poručio 1. aprila građanima da "ne upisuju decu na blokaderske fakultete jer će vam ih vratiti kao što su vratili ovu devojku, u kovčegu". Pojedini provladini mediji u izveštajima targetiraju rektora i dekana Filozofskog fakulteta, a na jednoj od tih televizija prenošen je ulazak policije u Rektorat. Da tragedija na Filozofskom fakultetu nije tretirana kao pitanje odgovornosti, već kao materijal za konstruisanje narativa smatraju studenti u blokadi. Oni su u saopštenju 1. aprila naveli da se kriminalistička policija usmerila na studente umesto da se bavi okolnostima tragedije. "Policija ide pravo u prostorije koje su korišćene za aktivnosti plenuma, pretura po svakoj kutiji, svakom kutu i svakom papiru", naveli su o upadu u Rektorat. Konstatovali su da je Univerzitet prestao da bude autonoman prostor i postao prostor kontrole. U međuvremenu je kriminalistička policija ponovo bila na Filozofskom fakultetu kako bi uzela Pravilnik o bezbednosti, a za 3. april je najavljena i inspekcija Ministarstva prosvete. https://www.slobodnaevropa.org/a/rektorat-univerzitet-beograd-policija-istraga-pretres-studentkinja/33723325.html https://www.slobodnaevropa.org/a/rektorat-univerzitet-beograd-policija-istraga-pretres-studentkinja/33723325.html Thu, 02 Apr 2026 15:59:10 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) Viktor Orban poziva glasače u Srbiji da učestvuju na parlamenarnim izborima 12. aprila u Mađarskoj, članici Evropske unije, ocenjući te izbore presudnim. Na adrese građana u Srbiji, koji imaju i mađarsko državljanstvo, stižu pisma mađarskog premijera sa pozivom da iskoriste svoje biračko pravo. U pismima Orban, koji prvi put ima jakog protivnika na izborima, tvrdi da njihov ulog "nije ništa manje nego budućnost nacije." "Rizik od rata koji preti Evropi sve više raste i donosi ozbiljnu energetsku krizu i porast troškova života. U takvim vremenima Mađari mogu računati jedino jedni na druge", poručuje Orban. Orban i njegova stranka Fides suočeni su sa izazovom na ovim izborima jer predizborne ankete prednost daju Peteru Mađaru, koji predvodi opozicionu stranku Tisa. A predstavnici vlasti u Srbiji, dugogodišnji partneri mađarskog premijera, poručuju biračima da glasaju za Orbana. To su učinili Srpska napredna stranka (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njen koalicioni partner Savez vojvođanskih Mađara (SVM). Đenđika Paunović iz Beograda kaže za RSE da je odlučila da glasa i bez poziva vlasti u Srbiji. "Glasam za Orbana. Od kada je na vlasti, dosta vodi brigu o Mađarima iz dijaspore. Mislim da (Peter) Mađar neće brinuti toliko. Slušaće strogo Brisel. To je moj utisak." Ona kaže da preduzetnici i poljoprivrednici mogu za svoje mašine da dobiju bespovratna sredstva od mađarske vlade, a mladi bračni parovi za nekretnine. Među onima koji su to dobili su, kako je rekla, njeni prijatelji i rođaci. Mađari su prema poslednjem popisu iz 2022. najbrojnija manjina u Srbiji sa preko 184.000 građana. Prema podacima mađarske Nacionalne izborne kancelarije, 85.933 mađarskih državljana se registrovalo za glasanje u Srbiji. Kako je rečeno za RSE u komisiji većina njih, 85.353 glasaće poštom, dok će 580 glasati u predstavništvima Mađarske u Beogradu i Subotici. Među njima je i Klara iz Beograda, koja kaže da glasa već 10 godina koliko dugo ima dvojno državljanstvo. "Nije me motivisalo ni Orbanovo pismo ni poziv srpskih vlasti. Time što imam državljanstvo smatram da imam pravo, a i građansku obavezu da glasam", rekla je za RSE. Poziv srpskih vlasti da se glasa za vladajuću stranku u Mađarskoj doživljava kao vrstu pritiska. "Mislim da je to zabrinjavajuće. Smisao izbora je da date glas na osnovu stava koji ste doneli svojim slobodnim promišljanjem", dodala je. Desničarski, populistički lider Viktor Orban bori se za novi mandat posle 16 godina vlasti u trenutku kada se Mađarska suočava sa slabim rastom i inflacijom. Orban je neretko u konfliktu sa Briselom i Evropskom unijom zbog Rusije, sa čijim liderom Vladimirom Putinom održava bliske odnose. Procenjuje se da ishod mađarskih izbora može imati uticaja i van mađarskih granica zbog uspona konzervativnih i krajnje desničarskih političkih pokreta u Evropi. Orbana su pred izbore podržali lideri evropskih populista i krajnje desnice, poput Marin Le Pen i Gerta Vildersa. A među populističkim, desnim i konzervativnim ličnostima koje se pojavljuju u promotivnom spotu podrške Orbanu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Zašto vladajuće snage u Srbiji podržavaju Orbana?Da vladajuća SNS "svim srcem navija" za pobedu Fidesa i Orbana, poručio je 22. marta predsednik stranke Miloš Vučević. "Ja ne krijem, SNS svim srcem navija za pobedu Fidesa, mi navijamo da Orban pobedi 12. aprila. Mislim da je pobeda Orbana garant najboljih mogućih odnosa između Srbije i Mađarske“, rekao je za TV Pink. Slične poruke upućene su nekoliko dana ranije sa regionalnog građanskog skupa u organizaciji SVM-a, koalicionog partnera naprednjaka. Na događaju "Sigurna tačka. Siguran izbor. Sigurna budućnost", održanom 18. marta u Subotici na severu Srbije, Orban je putem video poruke zatražio podršku. Poručio je da je to glas za "izostanak Mađarske i Srbije iz ratnih zbivanja" i nastavak izgradnje dobrih mađarsko-srpskih odnosa. Lider SVM-a Balint Pastor poručio je sa tog skupa da će se maksimalno raditi na mobilizaciji birača sa dvojnim državljanstvom. "Zbog toga što Viktor Orban razmišlja o jedinstvenoj naciji i pruža podršku i onima koji žive izvan granica Mađarske, SVM će sve učiniti da u što većem broju vojvođanski Mađari, koji imaju dvojno državljanstvo, pruže podršku Viktoru Orbanu i Fidesu", rekao je tada Pastor za RTS. SVM je sestrinska stranka Orbanovog Fidesa i najveća stranka Mađara u Srbiji. SNS i SVM nisu odgovorili na upit RSE u vezi sa podrškom Orbanu i Fidesu. A Bojan Pajtić, profesor na novosadskom Univerzitetu, kaže za RSE da opozicija može sebi da dozvoli podršku nekoj stranci u drugoj državi na izborima, ali ne i vlast. Navodi da onaj ko je na vlasti ne treba da se meša u izbore u drugim državama zbog toga što će morati da sarađuje sa tom državom, pogotovo kada je reč o susednoj zemlji. "U tom slučaju SNS potencijalno nanosi veliku štetu nacionalnim interesima samo zbog ličnih odnosa između dva predsednika", smatra Pajtić. Šta veže Orbana i Vučića?Dejan Bursać, viši naučni saradnik beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, poziv vlasti u Srbiji za podršku Orbanu vidi kao politički interes. "U želji da se namakne svaki glas to je međusobna saradnja dva autoritarna režima, koji funkcionišu unutar demokratskih institucija, koje su fragilne u obe zemlje." Viktor Orban i Aleksandar Vučić godinama unazad intenziviraju saradnju dve zemlje, ocenjujući da su odnosi na "istorijskom maksimumu". Tokom zajedničkih susreta obojica su poručivali da njihove zemlje mogu da računaju jedna na drugu. Orban je jedan od stranih lidera koje Vučić naziva "velikim prijateljima Srbije." Novosadski profesor Bojan Pajtić ukazuje da je Orban u dosta prilika podržao Vučića. "Smatrao se na neki način čak i njegovim mentorom s vremena na vreme." Mađarska i Orban se zalažu za brzi ulazak Srbije u EU, dok zemlja stagnira na tom putu od početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. "Vidimo tu i brojne projekte i političku podršku u evropskim institucijama, energetici, ekonomiji i naravno pri glasanju", naveo je Bursać. Srbija i Mađarska grade naftovod kojim bi se Srbija povezala na ruski sistem "Družba". Pruga Beograd - Budimpešta zajednički je projekat Kine, Srbije i Mađarske u okviru kineske globalne inicijative "Pojas i put" sa ciljem prodora Kine na evropsko tržište. Takođe je mađarska naftna i gasna kompanija Mol ušla u pregovore sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), kada je američka administracija uvela sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Mađarska vlada, prema rečima zvaničnika u Budimpešti, pruža diplomatsku podršku MOL-u u preuzimanju većinskog udela u NIS-u. Dok vlasti sarađuju, opozicija u obe zemlje ih optužuje za urušavanje demokratije, a Brisel kritikuje i Mađarsku i Srbiju zbog stanja vladavine prava i medijskih sloboda. Takođe i Orban i Vučić intenziviraju odnose sa Pekingom i Moskvom, što nailazi na osudu EU. "Autoritarni režimi bolje opstaju kad imaju neki takav režim u susedstvu jer građani vide da tako nešto može da funkcioniše i drugde", ukazuje Bursać. Ovi izbori su specifični jer je Orbanov Fides dobio ozbiljnog konkuretna u stranci Tisi, dok se Vučićev SNS suočava sa popularnošću studentskog pokreta. Studenti u blokadi prevodili su višemesečne antivladine proteste izvodeći na ulice širom Srbije veliki broj građana, koji su se mobilisali nakon što je u padu nadstrešnice u Novom Sadu stradalo 16 osoba. Šta bi Orbanov pad značio za Beograd?"Promena vlasti u Mađarskoj predstavljala bi signal da niko nije nesmenjiv", navodi profesor Bojan Pajtić. Ocenjuje da bi to za Vučića u psihološkom smislu predstavljalo problem ne samo zbog toga što gradi imidž nesmenjivog lidera. "Nego i zbog toga što bi u Evropi ostao bez podrške poslednjeg ozbiljnog političara, jer Orban jeste ozbiljan političar iako za sobom nosi ozbiljan broj kontroverzi." Sam Vučić je tokom gostovanja na RTS-u 12. marta priznao da se nada da će Orban da pobedi na izborima. "Bio bih nefer i pokazao bih nezahvalnost ukoliko ne bih rekao da smo mi srećni saradnjom sa Viktorom Orbanom. Time sam vam sve rekao", izjavio je Vučić. Politikolog Dejan Bursać kaže da bi Orbanov poraz pokazao građanima u Srbiji da autokratski režimi nisu nepobedivi na izborima. "Podrška Mađarske režimu u Beogradu bi došla pod upitnik jer je sadašnja opozicija mnogo više prodemokratski i proevropski nastrojena", naveo je. Pitanje je, kaže, i kako će se u slučaju poraza Fidesa ponašati politički predstavnici mađarske manjine u Srbiji, navodeći da je SVM sada "produžena ruka Fidesa u Srbiji". "Jasno je zašto se upućuju ovi pozivi i zašto je SNS-u stalo iz praktičnih i strateških razloga da Orban ostane na vlasti", dodao je. Predsednik Srbije u promotivnom spotu podrške Orbanu kaže da se nada "da će naredni izbori mnogo značiti svima nama, što znači da ćemo svedočiti još jednoj pobedi Fidesa". Osim Vučića na taj način Orbana su podržali italijanska premijerka Đorđa Meloni, vicepremijer Italije Mateo Salvini, premijer Česke Andrej Babiš, francuska opozicionarka Marin Le Pen, premijer Izraela Benjamin Netanjahu , predsednik Argentine Havijer Milei. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vucic-madjarska-izbori-orban/33718001.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vucic-madjarska-izbori-orban/33718001.html Tue, 31 Mar 2026 07:31:04 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) Rusija i dalje ostaje glavni snabdevač Srbije u prirodnom gasu. Još jednom je postojeći kratkoročni ugovor produžen na tri meseca po kome će Srbija uvoziti šest miliona kubnih metara gasa dnevno. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je nakon telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da će cena gasa biti između 320 i 330 dolara za hiljadu kubnih metara. Te uslove Vučić je ocenio kao "veoma povoljne", na čemu se zahvalio Putinu. Kremlj je saopštio da je taj razgovor održan na inicijativu srpske strane. Kratkoročni sporazum postignut u decembru ističe 31. marta. Od ruske invazije na Ukrajinu Srbija smanjuje gasnu zavisnost od Moskve, ali ipak trenutno preko 80 odsto potreba za tim energentom pokriva iz Rusije. To oslanjanje na Rusiju, kako za RSE ocenjuje mađarski energetski stručnjak Atila (Attila) Holoda, uslovljeno je i ekonomskim i političkim faktorima. Ali smatra da je u ovom trenutku ekonomski faktor i dalje neposredniji. "Ruski gas dugo je isporučivan Srbiji pod relativno povoljnim uslovima, a postojeća infrastruktura i komercijalni odnosi čine tu opciju najlakšom na kratak rok", naveo je. Istovremeno je, kako kaže Holoda, nesumnjivo važna i politička dimenzija, u kojoj Beograd nastoji da očuva stabilne odnose sa Moskvom, uz jasno balansiranje u odnosu na svoj put ka EU." EU pokušava da smanji Rusiji prihode od energetike za rat u Ukrajini i planira da do 1. januara 2028. potpuno ukine uvoz ruske nafte i gasa. Postepena obustava uvoza ruskog gasa na teritoriju EU, krenula je početkom godine i ne odnosi se na tranzit ruskog gasa trećim zemljama. Međutim, EU očekuje od Srbije, kao zemlje kandidata za pristupanje, postepeno usklađivanje sa svim odlukama. Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Srbija već kupuje gas od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine. Da li Azerbejdžan može da zameni ruski gas?Srbija je prvi put diversifikovala izvore snabdevanja gasom ugovorom sa azerbejdžanskom državnom energetskom kompanijom SOCAR krajem 2023. Međutim, iako se količine ruskog gasa na tržištu Srbije smanjuju, on je i dalje dominantan. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike u prva tri meseca, Srbija je iz Azerbejdžana uvezla 96 miliona kubnih metara gasa, šest puta manje od ukupnih količina uvezenih iz Rusije. Ministarstvo je u odgovoru za RSE navelo da je od početka godine do 22. marta Srbija iz Rusije uvezla 576 miliona kubnih metara gasa, odnosno u proseku 214,6 miliona mesečno. Dok je u istom periodu iz Azerbejdžana uvezeno 96 miliona kubnih metara gasa, odnosno 35,5 miliona u proseku mesečno. U Ministarstvu energetike i rudarstva kažu za RSE da je Srbija spremna za veći uvoz iz Azerbejdžana. Kako su naveli za zimski period od novembra do marta obezbeđene su fiksne količine u opsegu od 100.000 do milion kubnih metara dnevno sa opcijom do 1,5 miliona kubika dnevno. "U razgovorima koji se odvijaju redovno sa predstavnicima SOKAR-a, razmatra se opcija snabdevanja fleksibilno do 2,5 miliona kubika dnevno", stoji u odgovoru Ministarstva. Napominju da uvoz isključivo zavisi od cene gasa "jer se u tom slučaju plaća cena koja je na berzi, a koja je viša od cene ruskog gasa koju Srbija plaća u ovom trenutku." Azerbejdžanski SOCAR nije odgovorio na upit RSE da li može da poveća isporuke gasa Srbiji i od čega bi to zavisilo. U 2025. azerbejdžanski gas činio je osam odsto ukupnog uvoza. To je rast od pet odsto u odnosu na 2024. kada je udeo gasa iz Azerbejdžana činio 2,9 odsto. Energetski stručnjak Atila Holoda kaže da je udeo azerbejdžanskog gasa i dalje prilično nizak uglavnom zato što su infrastruktura i ugovori noviji u odnosu na dugogodišnje snabdevanje iz Rusije. "Kao i zbog toga što Azerbejdžan još uvek ne može samostalno da zameni ruske količine za Srbiju u velikom obimu", dodao je. Šta je do sada urađeno?Interkonektor Bugarska–Srbija otvoren u decembru 2023, kojim u Srbiju stiže azerbejdžanski gas, omogućio je fizički pristup neruskim rutama snabdevanja. Međutim, Holoda ukazuje da sama fizička infrastruktura ne znači automatski i potpunu zamenu u kratkom roku. "To zavisi i od dostupnosti različitih izvora snabdevanja, dugoročnih ugovora, regionalne konkurencije za količine i uređenja domaćeg tržišta", naveo je. Srbija diversifikuje izvore i rute snabdevanja prirodnim gasom izgradnjom gasnih interkonekcija prema Severnoj Makedoniji, koji bi omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, i Rumuniji. Najavljeno je da se završetak tih projekata očekuje do 2028. "Srbijagas", koji je zadužen za snabdevanje gasom, rezervisao je 300 miliona kubika gasa u grčkom LNG terminalu Aleksandropolisu na period od 10 godina. Srbija planira i da obezbedi 500 miliona kubnih metara godišnje kroz mehanizam zajedničke nabavke gasa EU, kojem se priključila 2025. Ta količina, prema rečima zvaničnika, predstavlja petinu potreba zemlje. Takođe, Srbija se krajem februara sa još 12 država pridružila i američkoj inicijativi za jačanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom u centralnoj i istočnoj Evropi. Zvaničnici su tada objasnili da će Srbija moći da nabavlja i američki LNG (tečni prirodni gas) ali da taj gas, proizveden iz uljanih škriljaca, ne može biti jeftiniji od konvencionalnog prirodnog gasa. Može li se zameniti ruski gas?Energetski ekspert Atila Holoda kaže da Srbija može tokom vremena u potpunosti da zameni ruski gas. Potpuna zamena bi, kako objašnjava, zahtevala kombinaciju većih količina gasa iz Azerbejdžana i pristup LNG-u preko Grčke, a moguće i Hrvatske. Takođe i "jače regionalne interkonekcije i pouzdanije komercijalne ugovore sa neruskim dobavljačima." "Potpuna zamena u veoma kratkom roku nije verovatna, ali je značajno smanjenje zavisnosti od Rusije realno u narednih nekoliko godina, ukoliko se realizuju odgovarajuća infrastruktura i ugovori", ocenio je. Zaključio je da Srbija još uvek nije iscrpela sve raspoložive mogućnosti za diversifikaciju izvora i snabdevanja gasom. Srbija, prema podacima Ministarstva energetike, u podzemnom skladištu Banatski Dvor i u Mađarskoj ima 587,5 miliona kubnih metara prirodnog gasa. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-gas-sporazum-vucic-putin/33719778.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-gas-sporazum-vucic-putin/33719778.html Mon, 30 Mar 2026 12:14:24 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) "Srbija će biti uz Rusiju", poruka je zvaničnika Beograda dan nakon što su Sjedinjene Države upozorile na ulogu Rusije u destabilizaciji Zapadnog Balkana. Tu poruku preneo je ministar bez portfelja Vlade Srbije Nenad Popović, koji je pod američkim sankcijama, tokom posete Beogradu ruskog ministra za ekonomski razvoj Maksima Rešetnjikova. Rešetnjikov, koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije i SAD, najavio je održavanje sednice Mešovitog komiteta za saradnju Rusije i Srbije u aprilu u Beogradu. "Računamo da će događaj u aprilu biti jedan snažan podsticaj naše saradnje u svim oblastima", naveo je. Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, uverena je da će i ova poseta sankcionisanog ruskog ministra Beogradu imati odjeka u EU. "Naravno da će se naći u svim izveštajima i da će je evropske diplomate pominjati, da će to dodatno ući u tzv. dosije Srbije o evropskim integracijama", rekla je ona za RSE. Selaković kaže da se poslednje četiri godine ponavlja situacija da dok deo Vlade Srbije komunicira sa evropskim zvaničnicima, drugi deo je sa ruskim. "Ono što pokazuju jeste da i dalje planiraju to sedenje na više stolica". Srbija se ni četiri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, nije pridružila sankcijama EU uvedenim Rusiji. To je jedan od razloga usporavanja evropskog puta Srbije, koja je od decembra 2021. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u pregovorima sa EU. Poseta Rešetnjikova dogodila se uoči isteka ugovora o isporuci ruskog gasa Srbiji, koja je i dalje dominantno zavisna od Rusije u tom energentu. Rusija i dalje partner Beograda"Današnji sastanak i priprema za međuvladinu sednicu prilika je da pokažemo da ćemo u budućnosti biti još više zajedno", rekao je proruski ministar Vlade Srbije Nenad Popović. Bojana Selaković konstatuje da Popović radi ono što je i do sada bio njegov "posao u Vladi". "On je vrlo jasan eksponent ruskih interesa u Vladi i ovo mu nije prvi mandat", dodala je. Popović i Rešetnjikov su kopredsednici međuvladinog komiteta za saradnju, koji se nije sastao tokom 2025. Po tvrdnjama zvaničnika razlozi odlaganja bili su tehničke prirode, a poslednje zasedanje održano je u novembru 2024. u Sankt Petersburgu. Taj komitet je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, u razgovoru sa srpskim kolegom Markom Đurićem u februaru 2025, označio kao najvažniji mehanizam za razvoj odnosa dve zemlje. A ono što je sada na dnevnom redu srpsko-ruskih odnosa je gasni aranžman, pošto kratkoročni ugovor o snabdevanju Srbije ruskim gasom ističe krajem marta. Srbija nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom prošle godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon razgovora sa Rešetnjikovim rekao da poremećaji na svetskom tržištu energenata zahtevaju dugoročno održive aranžmane. Tokom susreta ruskog ministra sa srpskim zvaničnicima istaknuto je da Srbija nabavlja ruski gas po povoljnoj ceni uz očekivanje da će se to nastaviti. Kako je rekao Vučić, Srbija trenutno ruski gas plaća 320 dolara po kubnom metru, dok je cena na tržištu 730 dolara. Šta se dogodilo nakon posete Rešetnjikova 2024?Zbog prethodne posete Rešetnjikova Beogradu u oktobru 2024. predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkazala je susret sa tadašnjim premijerom Milošem Vučevićem. U EK je tada za RSE rečeno da planirani sastanak nije imao svrhu nakon saopštenja premijera u kome je najavljeno jačanje saradnje Srbije i Rusije u oblasti ekonomije i drugih politika. Prethodno je iz Vlade Srbije saopšteno da je Vučević sa Rešetnjikovim razgovarao o daljem jačanju ekonomske i sveukupne saradnje dve zemlje. Zvaničnici Srbije nastavili su da održavaju odnose sa ruskim zvaničnicima. A da su ti odnosi u međuvremenu zahladneli, ocenio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je 9. marta naveo za nemački list Zidojče cajtnug da su tokom pregovora o vlasničkoj strukturi Naftne industrije Srbije (NIS) iz Rusije stizale pretnje prekidom isporuke gasa, a da su ga ruski mediji "napadali oštrije nego mnoge zapadne lidere". NIS se našao pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva i u toku su pregovori mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela. Sada je Vučić najavio da će pokušati da razgovara o gasnom aranžmanu pre 31. marta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Na šta upozoravaju američke obaveštajne službe?Američke obaveštajne agencije upozorile su u godišnjem izveštaju da Zapadni Balkan ostaje područje pojačanih političkih tenzija i spoljnih uticaja, uz posebno istaknutu ulogu Rusije u destabilizaciji regije. U izveštaju objavljenom 18. marta navedeno je da je rat u Ukrajini produbio podele između Zapada i Moskve, što se održava i na Balkan. Rusija, kako se navodi, "podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizuje, i Kosova", ali i "podržava odvajanje entiteta Republika Srpska od Bosne i Hercegovine". https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-ruski-ministar-sankcije/33711834.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-ruski-ministar-sankcije/33711834.html Fri, 20 Mar 2026 18:05:15 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) U sred objave o kupovini kineskih supersoničnih balističkih raketa, Srbija je pozvala NATO na zajedničku vežbu. Vojna vežba najavljena za maj na jugu Srbije, biće njihova prva zajednička vežba od 2018. kada je održana terenska vežba za upravljanje posledicama katastrofe. I prva vežba sa NATO-om od moratorijuma na vojne vežbe sa svim partnerima, koji je Beograd uveo na početku ruske agresije na Ukrajinu. U NATO-u kažu za RSE da je najavljena vežba u maju sa Srbijom važna obuka. "Doprineće jačanju stabilnosti na Zapadnom Balkanu, koji ostaje region od strateškog značaja za NATO", naveo je zvaničnik Alijanse za RSE. Kako je rekao, vežba će se sprovesti uz puno poštovanje zvanično proglašene politike vojne neutralnosti Srbije. "Planiranje je u toku, a detalji vežbe se finalizuju u koordinaciji sa srpskim vlastima", dodaje se u odgovoru. Kurt Basener (Bassuener) iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu ocenjuje za RSE da vežba sa NATO-om nije strateški pomak u politici Srbije. "Niti potpuno usklađivanje Srbije sa Zapadom", dodao je. Vlasti Srbije insistiraju na vojnoj neutralnosti dok se zemlja nalazi na putu pridruživanja Evropskoj uniji (EU). Ali i sarađuju sa NATO-om kroz Partnerstvo za mir, čiji su deo zajedničke obuke i vežbe. Srbija se Partnerstvu za mir, koji predstavlja bilateralnu saradnju između članica i pojedinačnih država partnera, pridružila 2006. Istovremeno Srbija poslednjih godina jača vojnu saradnju sa Kinom nabavljajući kinesko oružje kao prva evropska zemlja. I geopolitički analitičar i crnogorski general u penziji Blagoje Grahovac ne vidi u pozivu Beograda NATO-u približavanje Zapadu. "Srbija čuda čini da se naoruža i NATO države nude Srbiji jednu drugačiji politiku, miroljubivu, pa u tom kontekstu treba gledati i moguće zajedničke vježbe." Grahovac je za RSE naveo da na NATO odluku o zajedničkim vežbama gleda kao na ponudu da "konačno dođe do urazumljivanja politike Srbije." Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na upit RSE o detaljima vojne vežbe koja se planira na poligonu Borovac kod Bujanovca, na jugu Srbije. Taj poligon, u blizini granice sa Kosovom, koristi se za pripremu jedinica za međunarodne misije, uključujući mirovne operacije Ujedinjenih nacija. Najavu o održavanju vežbe objavila je Komanda združenih snaga NATO-a u Napulju 7. marta navodeći da će se sprovesti na poziv Srbije. "Zajednička obuka poboljšava interoperabilnost, jača praktičnu saradnju i podržava stabilnost na Zapadnom Balkanu", navela je Komanda na mreži X. Beograd između saradnje i kritika NATO-aNATO komanda u Napulju je navela da je Zapadni Balkan region od strateškog značaja za Alijansu. "Zajednička obuka poboljšava interoperabilnost, jača praktičnu saradnju i podržava stabilnost na Zapadnom Balkanu", navedeno je u saopštenju od 7. marta. Srbija je skoro potpuno okružena članicama NATO, ali vlasti kažu da neće ući u taj savez. "Mi ćemo da čuvamo svoju neutralnost, ali imamo korektne, dobre odnose i nastavićemo da ih gradimo", naveo je Vučić 12. marta za RTS. U Srbiji postoji negativan narativ prema NATO-u, koji podržavaju i vlasti, kao posledica NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. zbog zločina srpskih snaga nad Albancima na Kosovu. Iako su poslednjih decenija obnovljeni odnosi sa Alijansom, taj negativni sentiment nije nestao. Kurt Basener kaže da ima utisak da je NATO prihvatio ponudu Srbije za vojnu vežbu kako bi održao i dalje razvijao svoje komandne i operativne kontakte sa srpskim oružanim snagama. On dalje navodi da naslućuje da je poziv za vežbu upućen kako bi se unapredile veze Beograda sa NATO komandnim centrima i američkim oficirima. "Sa ciljem da se uspostave veze koje bi ograničile bilo kakve multilateralne regionalne odnose izvan struktura saveza", dodao je Basener. Mesecima pre poziva NATO-u, Vučić je optuživao Hrvatsku, Albaniju i Kosovo da "formiraju vojni savez kako bi napali Srbiju u nekom trenutku". Vlasti Hrvatske i Albanije, dve članice NATO-a, kao i Kosova, u više navrata su odbacili te Vučićeve navode, podsećajući da nije formiran vojni savez već potpisana deklaracija u oblasti odbrane i bezbednosti. Basener primećuje da ne može da odvoji poziv Beograda NATO-u od Vučićeve "pregrejane retorike" o "pripremi za napad" i odbrani teritorijalnog integriteta Srbije. "Smatram apsurdnim projektovati ekspanzionističke planove usmerene ka Srbiji iz tog odbrambenog sporazuma, koji izgleda da je zasnovan na agresivnom programu naoružanja Srbije", dodao je. Održavanje prisustva KFOR-a na Kosovu kao mogući motivNajava zajedničke vežbe usledila je dan nakon beogradskog susreta predsednika Srbije sa komandantom Komande združenih snaga NATO u Napulju, admiralom Džordžom Vajkofom. Vučić je saopštio da je na tom sastanku istakao važnost KFOR-a za mir i zaštitu Srba na Kosovu. "Verovatno ima dosta veze sa Vučićevim interesovanjem za održavanje prisustva KFOR-a", ocenjuje Basener komentarišući poziv Beograda NATO-u za vojnu vežbu. KFOR je, između ostalog, odgovoran i za bezbednost na granici između Kosova i Srbije, dok dve susedne zemlje i dalje imaju napete odnose. A prethodnih dana pojavili su se izveštaji da SAD preispituju svoje vojno prisustvo u Evropi, uključujući Kosovo, dok Pentagon ne potvrđuje niti negira bilo kakav mogući plan. Nastavak 'balansiranja'Poziv Beograda NATO-u, Basener vidi i kao pokušaj Vučića da dodatno "demonstrira svoju sposobnost da sprovodi geopolitičko arbitriranje između SAD, Kine i Rusije, kao i drugih aktera - Turske, Izraela, zemalja Zaliva. "Dok se ova vežba preduzima sa NATO-om, mislim da Vučić takođe ima u vidu Vašington", smatra Kurt Basener. Basener dodaje da Vučić takođe nastavlja da se "igra sa EU" kroz proširenje i dijalog Beograda i Prištine. Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pod čijim pokroviteljstvom pregovara o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koje je proglasilo nezavinost od Beograda 2008. Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija poslednjih godina intenzivira saradnju sa Kinom kupujući od te zemlje naoružanje. Takođe se ne odriče bliskih veza sa Rusijom i ne sledi politiku EU u uvođenju sankcija toj zemlji zbog četvorogodišnje invazije na Ukrajinu. Blagoje Grahovac ocenjuje da je Beograd "sklon manipulacijama", pa tako i poziv NATO-u vidi kao manipulaciju. Šta je bilo izuzeto iz moratorijuma?Srbija nije zvanično ukinula moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima, uveden u februaru 2022. nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Ali su postojali izuzeci poput vojnih vežbi "Platinasti vuk" 2023. i 2025, koje su održane sa oružanim snagama Sjedinjenih Država i još nekoliko članica NATO-a. "To govori o značaju koji za Vojsku Srbije ima saradnja sa SAD", rekao je u julu 2025. ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić. On se tada sastao sa zamenikom pomoćnika sekretara za odbranu SAD Dejvidom Bejkerom. Takođe je u aprilu 2025. održana zajednička inžinjerijska obuka pripadnika Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja. Predsednik Srbije je u novembru 2023. najavio da će uputiti zahtev Vladi Srbije da razmotri odluku o ponovnom održavanju zajedničkih vežbi sa NATO. Međutim, nije poznato da li je usledio takav zahtev, koji je Vučić tada najavio tokom obraćanja sa tadašnjim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. Osim vežbi sa oružanim snagama SAD, u kojima su učestvovale još neke članice NATO-a, Vojska Srbije održala je i vojne vežbe sa kineskom vojskom. U julu 2025. održana je desetodnevna obuka specijalnih jedinica vojski Srbije i Kine u kineskoj provinciji Hebej na severu te zemlje uprkos upozorenju Brisela Beogradu. To je bila prva zajednička vojna obuka Kine i Srbije. Za razliku od prethodnih godina, od 2022. nije bilo zajedničkih vežbi Srbije sa Rusijom i Belorusijom. Srbija je kritikovana iz Evropske unije zbog zajedničkih vežbi sa tim zemljama. Zbog toga je Beograd 2020. otkazao učešće na rusko-belorusko-srpskim vežbama jer su se održavale u Belorusiji u trenutku kada je tu zemlju potresala politička kriza nakon predsedničkih izbora. *Tekst je ažuriran odgovorom NATO-a. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vojne-vezbe-nato-kineske-rakete-/33709075.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vojne-vezbe-nato-kineske-rakete-/33709075.html Wed, 18 Mar 2026 07:27:14 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) Godinu dana bez zvaničnog odgovora odakle potiče jak zvuk koji je prekinuo tišinu na antivladinom protestu u Beogradu. Hiljade ljudi se zbog tog zvuka razbežalo sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. "To je nešto što kao otac ne mogu nikada da oprostim onom ko je to naredio, zato što su mi i deca bila tu", kaže za RSE Beograđanin Miloš Blanuša. Sa suprugom i sinovima od šest i 14 godina Blanuša je 15. marta 2025. bio na velikom protestu u Beogradu, jednom u nizu na kojima se tražila odgovornost vlasti za novosadsku tragediju. "Zvučalo je kao da neko usisava, uvlači vazduh. Imao sam osećaj da je sve gotovo i da će nešto da uleti, voz, avion, leteći brodovi", priča Blanuša. Vlast negira da je koristila nedozvoljeno oružje – zvučni top, "potkrepljujući" te tvrdnje izveštajem Ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Ali ni insitucije u Beogradu ni ruski FSB nisu dali odgovor šta je izazvalo da se masa ljudi rastrči sa ulice. "Zvučni top" spada u grupu nesmrtonosnog oružja koje se može koristiti u policijske i vojne svrhe – za kontrolu nereda, odbijanje napada ili komunikaciju na velikim udaljenostima. Šta je do sada urađeno?I posle godinu dana predmet se nalazi u fazi predistražnog postupka u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu. "I dalje se uzimaju izjave od građana, a do sada je ispitano oko 170 građana", navelo je to tužilaštvo za RSE. U odgovoru se dodaje da će se tužilaštvo oglasiti o daljem postupanju nakon što budu uzete izjave od svih građana koji su prijavili da su 15. marta imali tegobe. Nakon protesta usledila su brojna svedočenja o zdravstvenim tegobama, poput vrtoglavice, nesvestice, mučnine, povišenog pritiska, problema sa sluhom. Beograđanka Tatjana Rosić kaže za RSE da je fizičke posledice osetila dan nakon protesta. "Počela sam da osećam pritisak u bubnim opnama, osećala sam kako mi se žare bubne opne." Ona je za RSE ispričala da je nedelju dana imala promene raspoloženja, neobjašnjive iznenadne nagone za plakanjem i depresivne epizode. Na brojnim video snimcima vidi se kako se hiljade demonstranata u panici razbežalo sa kolovoza pred naletom, kako su opisali, jakih i neobičnih zvukova i vibracija. "Prvo sam mislila da su pustili konjicu sa leđa jer je postojala jedna vrsta topota kao tektonskog nekog zvuka. Zatim se čuo neki šum", kaže Tatjana Rosić. Onda je shvatila da je to nešto potpuno "nepoznato i prilično sablasno." "Imala sam jedan potpuni black out, jedno zacrnjenje koje nije trajalo suviše dugo", rekla je. Prisećajući se tog događaja, Miloš Blanuša kaže da je utisak bio toliko jak, jači od traumatične saobraćajne nesreće na autoputu, koju je doživeo sa porodicom par nedelja kasnije. "Udario nas je auto otpozadi pri velikim brzinama, neprijatno je bilo jako i opasno po život, ali oba sina su mi rekla da to nije ništa naspram impresije sa protesta". U Evropskoj komisiji (EK) ponavljaju da i dalje očekuju brzu, transparentnu i verodostojnu istragu navoda o upotrebi zvučnog oružja protiv demonstranata. "Podsećamo da, prema evropskim standardima ljudskih prava, vlasti moraju da zaštite učesnike okupljanja od povrede ili nasilja", naveo je za RSE portparol EK. Da li je istraga bila efikasna?Katarina Golubović iz nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) ocenjuje da se nakon godinu dana odsustva bilo kakvog akta tužilaštva može govoriti o neefikasnosti istrage. "Predmet predstavlja jasan znak diskonekcije sa tužilastvom i ostalim institucijama koje bi morale da preduzmu mere kako bi se otkrio uzrok već utvrđenih posledica", navela je ona za RSE. U međuvremenu je Evropski sud za ljudska prava izdao privremenu meru kojom je obavezao vlasti u Beogradu da spreče upotrebu zvučnog oružja na protestima i sprovedu efikasnu istragu. Odluka međutim, kako je objašnjeno, ne znači da je sud zauzeo bilo kakav stav o tome da li je zvučni top upotrebljen 15. marta. Sud još nije počeo da postupa po predstavkama građana za utvrđene povrede prava. "Uskoro, sud će se obratiti državi sa pitanjima dokle se stiglo. Taj dopis države će dati odgovore na mnoga pitanja", navela je Golubović. Takođe su specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija protiv torture i za slobodu okupljanja pokrenuli postupke zbog događaja 15. marta. Golubović podseća da je nekoliko nevladinih organizacija podnelo krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) za terorizam. TOK je u avgustu vratio predmet Prvom osnovnom javnom tužilaštvu na dalje postupanje čime je završio istragu o mogućoj upotrebi zvučnog topa. Po oceni Maje Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Prvo osnovno javno tužilaštvo poslužilo je da "legitimizuje narativ vlasti da nijedan nadležni organ nije upotrebio zvučni top, ali ne i da utvrdi šta se zapravo dogodilo." "Tako je stvoren privid da je država preduzela korake iako se krajnji ishod nije promenio – niko nije sankcionisan zbog upotrebe zvučnog topa", navela je. Uloga ruskog FSBTvrdnje vlasti Srbije da nije upotrebljen zvučni top potvrdio je ruski FSB, čiji je izveštaj u aprilu 2025. predstavio predsednik Srbije Aleksadar Vučić. Istraga je za eksperiment "koristila pse" testirajući zvučne uređaje koje poseduju srpski policijski organi. Kao zaključak je saopšteno da tokom ispitivanja "biološki objekti nisu pokazali nelagodnost", kao i da tri dana posle testiranja nisu uočene promene u njihovom stanju. Maja Bjeloš iz BCBP-a kaže za RSE da je FSB pokušao da opravda nesrazmernu i nezakonitu upotrebu zvučnog oružja nad mirnim demonstrantima. "Izveštaj, koji se pripisuje 'ekspertskoj grupi FSB-a', imao je za cilj da oslobodi režim odgovornosti za sumnje u akte državnog terorizma i da krivicu prebaci na demonstrante", ocenila je ona. Izveštaj FSB objavljen je na sajtu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije kao nepotpisan. "FSB je po pozivu Srbije navodno sproveo istragu o ovom incidentu umesto nadležnih organa", ukazuje Bjeloš. Srpske vlasti su nakon svedočenja demonstranata i optužbi da je na protestu upotrebljeno nedozvoljeno zvučno oružje pozvale ruski FSB i američki Federalni istražni biro (FBI) da sprovedu nezavisnu istragu. Međutim, nema informacija kako je FBI odgovorio. Vučić je 31. marta za TV Pink rekao da nije siguran da li će predstavnici FBI doći u Srbiju "pogotovo otkad je došao ruski FSB". Maja Bjeloš ocenjuje da je Kremlj pristao da pruža podršku vlastima u Beogradu. "Mogući motivi su podrška vlasti koja održava bliske odnose sa Moskvom i ne uvodi sankcije Rusiji, čime se ujedno jača ruski uticaj u regionu", dodaje ona. Ipak, kako kaže, Evropski sud za ljudska prava nije priznao istragu FSB niti njihove nalaze, već je pozvao nadležne organe u Srbiji da sprovedu sopstvenu istragu. Od Srbija nema zvučni top, do 'kupili smo, ali ne koristimo'Vlasti su u početku negirale da poseduju zvučni top, da bi potom priznale da policija ima sonične uređaje, ali da oni "nikada nisu upotrebljeni". Četiri dana nakon protesta, policija je demonstrirala akustični uređaj dugog dometa LRAD, kolokvijalno nazvanog "zvučni top". Sa njega je emitovana poruka kojom se građani upozoravaju da odmah prestanu sa narušavanjem javnog reda i trebalo je pokaže da uređaj "nema štetnih posledica" po okupljene. Ministar policije Ivica Dačić potvrdio je da je taj model "zvučnog topa" bio u blizini Skupštine Srbije tokom protesta 15. marta, ali je tvrdio da nije korišćen nijednog trenutka. Istog dana se oglasila i američka firma Genesis (Genasys), proizvođač LRAD uređaja kojeg je prikazala srpska policija. Ta firma je navela da "video i audio dokazi koje su videli i čuli ne ukazuju na upotrebu LRAD-a tokom incidenta 15. marta u Beogradu". Građani i dalje traže odgovoreGrađani koji su 15. marta 2025. bili izloženi neidentifikovanom zvuku i dalje traže odgovore. "Verujem sasvim sigurno da će to krenuti da se radi kada se sve resetuje, kada se stvari dovedu na svoje mesto", uveren je Miloš Blanuša. Studentski i građanski antivladini protesti u Srbiji i dalje traju. Na njima se osim odgovornosti za tragediju u Novom Sadu zahtevaju i vanredni parlamentarni izbori. Vlasti za sada to obijaju, a predsednik Srbije je najavio kraj godine kao mogući datum za njihovo održavanje. *Saradnja na tekstu: Svetlana Božić Krainčanić https://www.slobodnaevropa.org/a/zvucni-top-beograd-protest-odgovori/33706670.html https://www.slobodnaevropa.org/a/zvucni-top-beograd-protest-odgovori/33706670.html Sun, 15 Mar 2026 10:35:29 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) Šta se dešavalo u novosadskoj hali Spens posle pada Vukovara u jesen 1991. – odjeknulo je nakon otkazivanja jednog muzičkog koncerta u tom centru. Do tada se u široj javnosti Spens nije pominjao kao jedno od mesta zatočenja Hrvata iz Vukovara i okoline, poput više logora u Srbiji. Postojanje logora za Hrvate vlasti Srbije negiraju i 30 godina od ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Ta mesta nisu obeležena i osim jedne osobe niko nije procesuiran za zločine počinjene prema zatočenicima. "To je nedopustivo i uvredljivo za žrtve", kaže za RSE novosadska novinarka i antiratna aktivistinja Branislava Opranović. "Šta smo radili više od tri i po decenije, zašto ni u Srbiji ni u Hrvatskoj nismo utvrdili ko je koga i gde mučio, zatvarao, ubijao", pita ona. Opsada Vukovara trajala je tri meseca uz neprekidne napade avijacije, tenkova i pešadije Jugoslovenske narodne armije (JNA) i dobrovoljačkih paravojnih jedinica iz Srbije i hrvatskih Srba. Grad je razoren, a prema hrvatskim podacima tokom opsade JNA u Vukovaru je stradalo 2.700 branitelja i civila. Vukovar još uvek traži oko 300 nestalih. RSE donosi priču o mestima na kojima su bili logori za Hrvate i istražuje šta je bilo na Spensu. Šta se dešavalo na Spensu?Zvanično sportski i poslovni centar Vojvodina u Novom Sadu (Spens) korišćen je kao prihvatni centar za izbeglice iz Vukovara i okoline, uglavnom Srbe. Ali u Hrvatskom društvu logoraša srpskih koncentracionih logora (HDLSKL) tvrde da postoje svedočenja njihovih članova da su bili zatočeni u dvorani Spens. Predsednik udruženja Zdravko Komšić rekao je za RSE da takvih svedočenja ima oko desetak. Na sajtu HDLSKL-a postoji svedočenje jedne osobe o Novom Sadu pod inicijalima V.M. koji je naveo da je u Spens doveden 21. novembra 1991. Prema tom svedočenju, stražari su čuvali zatočenike na galeriji Spensa. "Mogli smo odozgo vidjeti da je velika dvorana puna prognanika i da uniformirani vojnici, policajci izdvajaju pojedince, naročito mlađe muškarce", stoji u tom iskazu. M.V. je naveo da je iz Spensa sa ostalima prebačen u Stajićevo. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije navelo je za RSE da nema saznanja da je Spens "korišćen na bilo koji način povezan sa kršenjem ratnog prava". Jovana Kolarić, autorka Dosijea o logorima za Hrvate u Srbiji Fonda za humanitarno pravo (FHP), kaže za RSE da se i u njihovom istraživanju kao jedna od lokacija prolaznih centara pominje Novi Sad. "Imamo podatke da je i Spens korišćen kao prihvatni centar za izbeglo i nasilno iseljeno stanovništvo sa tog područja, i Srbe i Hrvate, kao i indicije da je iz njega izvestan manji broj ljudi prebačen i u logore", navela je. Međutim, kako objašnjava Kolarić, nisu došli do više izvora koji bi takve indicije mogli dodatno da objasne. "I da nam omoguće da utvrdimo obrazac postupanja na toj lokaciji, na isti način kao što smo to učinili za neke druge lokacije sa kojih su ljudi prebacivani u logore", dodaje ona. U Dosijeu se navodi da je takvih tranzitnih tačaka bilo više, a izdvojeni su objekti u Šidu, nastavni centar Vojne policije u Bubanj Potoku i kasarna JNA u Paragovu. Branislava Opranović, koja je bila novinarka Dnevnika na početku rata, kaže za RSE da ona ne zna da je na Spensu bio logor, "što ne znači ni da ga je bilo, ni da ga nije bilo." "Ono čemu sam ja svedočila, neposredno po razaranju Vukovara, je da su autobusom stigle izbeglice. Njima na čelu, razume se, nije pisalo da li su Srbi ili Hrvati, niti bih ja to pitala." Kako kaže deo tih ljudi, od kojih su većina bili žene i deca, prevežen je prema Hrvatskoj, a deo prema Beogradu i mestima gde su bili centri za izbeglice. "Neko je tada rekao ’hajte vi Srbi na levu stranu, a vi Hrvati na desnu stranu, u autobuse.’ Ja sam to videla. Da li je među tim ljudima bilo nekog koga je policija, vojska ili neko sklanjao - ja to nisam videla", kaže Opranović koja je napustila Dnevnik zbog ratnohuškačke politike tog lista. Novosadski Spens nije se pominjao kao mesto zatočenja ili tranzitni centar na suđenjima za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pred Haškim tribunalom, niti u optužnicama. Logori za Hrvate u Srbiji bili su predmet dve optužnice Tužilaštva - protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i predsednika samoproglašene Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića. Međutim, obojica optuženih su umrla pre onončanja postupka i izricanja presuda. Nakon što su snage JNA i paravojnih jedinica zauzele Vukovar i okolinu 18. novembra 1991. stanovništvo sa tog područja je prebacivano na teritoriju Vojvodine. Jovana Kolarić iz FHP-a kaže za RSE da su odatle upućivani na područja pod kontrolom hrvatskih snaga ili odvođeni na razmenu. "A neki su odmah prebačeni u neki od formiranih logora", rekla je. Kolarić kaže da su zarobljeni civili i borci u logorima provodili od par dana do devet meseci. "Kroz logore je prošlo oko 7.000, a u njima je duže zadržano oko 3.500 ljudi", navela je. Svi logori uspostavljeni na teritoriji Srbije, izuzev logora u Nišu, bili su u zoni odgovornosti 1. Vojne oblasti JNA. Logor BegejciLogor Begejci bio je prvi logor za Hrvate u Srbiji, koji je formiran na napuštenom lovačkom domu na periferiji naselja Begejci, nedaleko od Zrenjanina, u Vojvodini. Logoraši su bili smešteni u nekadašnjoj štali, dužine oko 50 i širine oko 10 metara. To je bio jedan od dva logora kroz koji je prošao i Željko Sabo, nekadašnji gradonačelnik Vukovara u posleratnom periodu. "Bili smo tučeni. Dobio sam toliko batina da su mi dva rebra polomljena u Begejcima, u Nišu ključna kost", rekao je Sabo svojevremeno za RSE. Prvi zatočenici, prema Dosijeu FHP-a, stigli su u Begejce u prvoj polovini oktobra 1991. iz kasarne JNA u Bubanj Potoku kod Beograda. To su bili civili i borci hrvatskih snaga. Takođe se navodi da su početkom oktobra 1991. u Begejce dovođeni i Hrvati iz Vojvodine, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije hapsilo pod optužbama za špijunažu, a zatim ih predavalo Vojnoj policiji JNA. Jovana Kolarić iz FHP kaže da je logor formiran na osnovu usmenog naređenja saveznog sekretara za narodnu odbranu Veljka Kadijevića, izdatog 14. septembra 1991. Prema podacima hrvatske Uprave za zatočene i nestale, u Begejcima se u trenutku zatvaranja logora nalazilo 555 ljudi. Logor StajićevoNakon Begejeca, formiran je i logor u Stajićevu, zrenjaninskoj opštini, 20. novembra 1991. Predrag Fred Matić je nakon učestvovanja u odbrani Vukovara bio odveden u devetomesečno zatočeništvo u tri logora u Srbiji, a u Stajićevu je zadržan mesec dana. "Bili smo smešteni u štalama, moram reći da je to bilo jedno zversko postupanje prema ljudima, imamo puno ubijenih ljudi, puno modrica, puno posledica koje nosimo i dan danas", ispričao je Matić za RSE u oktobru 2011. Matić, koji je preminuo u avgustu 2024, nakon Stajićeva prebačen je u logor u Nišu, a potom u Sremskoj Mitrovici. "Punih 270 dana, devet mjeseci, tri logora - Stajićevo, Niš i Sremska Mitrovica, batina za tri normalna života, možda i više... ", Matićeve su reči iz arhive RSE koji je u jednom trenutku bio i ministar branitelja. U Dosijeu FHP-a se navodi da se logor sastojao od dve štale, koje su stražari nazivali "Maksimir" i "Poljud", po fudbalskim stadionima u Zagrebu i Splitu. Zatočenici su, prema FHP-u, bili smešteni u velikoj štali, a desetak dana od dolaska prvih zatočenika oko logora je postavljena bodljikava žica. Prema podacima, prikupljenim u Dosijeu o hrvatskim logorima, kroz Stajićevo je prošlo više od 1.200 zatočenika. Među njima je bilo žena, maloletnika i ranjenika. Logor KPD Sremska MitrovicaLogor u Sremskoj Mitrovici, formiran 21. novembra 1991, prema istraživanju FHP-a, bio je najveći logor u Srbiji. Zdravko Komšić, predsednik HDLSKL-a, bio je zatočen u Sremskoj Mitrovici devet meseci - od 18. novembra 1991. do 14. avgusta 1992. "Kako je bilo? Dolazak kroz špalir, batinjanje sa jedne i druge strane svim i svačim, ne daj bože da si pao od udarca, onda su te gazili, cipelarili", rekao je on za RSE. Prva dva, tri meseca su, kako kaže, svakog dana u sobi bila ispitivanja, dok je u samici proveo 35 dana. "Sve to što smo pričali, to je sve bilo pod pritiskom, batinama. Ja sam znao reći više puta, priznao bih da sam ubio rođenog brata samo više da prestanu." Komšić kaže da je učestvovao u odbrani Vukovara i da su se branili, ali da nije počinio nijedan ratni zločin. On je nakon devet meseci razmenom zarobljenika sa Hrvatskom "svi za sve", razmenjen 14. avgusta 1992. Prema podacima HDLSKL-a, kroz logor u Sremskoj Mitrovici prošlo je oko 4.000 zatočenika. Zatvoren je sredinom avgusta 1992. U Sremskoj Mitrovici je, prema Dosijeu FHP-a, bilo zatvoreno i medicinsko osoblje vukovarske bolnice, kao i civili koji su se sklonili u bolnicu. Takođe je bilo žena i maloletnika, a najstariji logoraš imao je 86 godina. Logor u AleksincuLogor u kasarni JNA u Aleksincu kod Niša, na jugu Srbije, formiran je kao jedan od prolaznih logora na teritoriji Srbije. U novembru 1991, komanda 1. Vojne oblasti naredila je prebacivanje 400 zarobljenika iz Sremske Mitrovice u Aleksinac zbog nedostatka mesta, piše u Dosijeu FHP. Logor u KPD NišLogor u Nišu, na jugu Srbije, nalazio se u okviru Kazneno-popravnog doma i bio je pod kontrolom Vojne policije JNA, stoji u Dosijeu FHP-a. Logor je postojao od 18. novembra 1991. do 26. februara 1992. godine. Prvi zatočenici prebačeni su u Niš u novembru 1991. iz Sremske Mitrovice zbog nedostatka mesta. A nakon zatvaranja logora u Begejcima i Stajićevu u drugoj polovini decembra 1991, zatočenici su prebačeni u Sremsku Mitrovicu i Niš. Iz logora u Nišu oslobođeno je 447 zatočenika. Vojno-istražni zatvor u BeograduOd decembra 1991. do početka leta 1992. godine više grupa zarobljenih pripadnika hrvatskog Zbora narodne garde (ZNG) i MUP-a Hrvatske prebačeno je iz logora u Vojno-istražni zatvor (VIZ) u Beogradu. U Dosijeu FHP-a se navodi da su u VIZ-u duže bili smešteni zarobljenici protiv kojih je Vojno tužilaštvo vodilo istragu i podizalo optužnice. Dok je grupa zatočenika, koja je u prvoj polovini decembra razmenjena za zarobljene oficire JNA, provela u prostorijama VIZ-a dva dana pre odlaska na razmenu. ŠidPrema istraživanju FHP-a, u septembru 1991. zarobljeni meštani Tovarnika, u blizini Vukovara, prebačeni su u vojni zatvor formiran u sportskom centru u Šidu. Nakon toga su više puta prebacivani na različite lokacije po Šidu, a neki i u Sremsku Mitrovicu, da bi početkom oktobra 1991. godine bili vraćeni u Tovarnik i zatvoreni u kući jednog meštanina. U novembru 1991. godine, zarobljene civile iz Vukovara su pripadnici JNA i Teritorijalne odbrane dovodili u sportski centar u Šidu, gde su provodili par sati, najduže jednu noć, nakon čega su ih prebacivali u logore u Stajićevu i Begejcima. Kasarna JNA u Bubanj PotokuJNA je početkom septembra 1991. jedan broj zarobljenih hrvatskih meštana iz okoline Vukovara prebacila u nastavni centar Vojne policije JNA u Bubanj Potoku, nedaleko od Beograda. Odatle su zarobljene civile i borce odvodili na ispitivanje u kasarnu JNA na Topčideru, da bi početkom oktobra oko 26 zatočenika bilo prebačeno u logor u Begejcima, navodi se u Dosijeu. Kasarna JNA u ParagovuFHP navodi da su u jesen 1991. pripadnici MUP-a Srbije hapsili Hrvate u Vojvodini pod optužbama za špijunažu ili zbog odbijanja mobilizacije. Oni su nakon saslušavanja u policijskim stanicama, odvođeni u kasarnu JNA u Paragovu, nadomak Novog Sada, koja je bila pod kontrolom Vojne policije JNA. Među uhapšenima je bilo i državljana Hrvatske koji su putovali kroz Srbiju. Nakon nekoliko dana ispitivanja, zatočenici iz Paragova su prebačeni u logor u naselju Begejci. Za Srbiju reč o sabirnim centrimaVlasti Srbije ne priznaju postojanje logora već se govori o prihvatnim centrima za zarobljene Hrvate koji su bili pod nadzorom Crvenog krsta. Prema podacima FHP-a od posledica premlaćivanja i zlostavljanja, kao i odsustva adekvatne medicinske pomoći, u logorima u Srbiji preminulo je najmanje 14 zatočenika. Udruga pravnika Vukovar 1991. i FHP su u maju 2008. podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Srbije u kojoj je navedeno 54 zapovednika i stražara u logorima u Srbiji – KPD Sremska Mitrovica, KPD Niš, VIZ u Beogradu, Begejci i Stajićevo. Na upit RSE u kojoj fazi je postupak i šta je do sada utvrđeno, iz Tužilaštva je odgovoreno da "što se tiče sabirnih centara tokom 1991." sve faze krivičnog postupka, osim glavnog pretresa, prema zakonu nisu dostupne za javnost. Tužilaštvo je navelo da zbog toga nije u mogućnosti da odgovori na pitanja. Jovana Kolarić iz FHP-a kaže za RSE da je do danas pred pred pravosuđem Srbije osuđen jedino Marko Crevar. Crevar je pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu 2015. osuđen za mučenje dva zatočenika u Sremskoj Mitrovici na godinu dana i šest meseci zatvora. Bio je pripadnik Teritorijalne odbrane, a zatim milicije samoproglašene Srpske autonomne oblasi Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, koju je vodio Goran Hadžić. Za razliku od Srbije, Crna Gora je priznala odgovornost za hrvatske vojnike, policajce i civile koji su nakon zarobljavanja na dubrovačkom ratištu 1991. zatvoreni u logoru Morinj pored Kotora i isplatila im odštetu. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-logori-90-hrvati-novi-sad-spens/33704901.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-logori-90-hrvati-novi-sad-spens/33704901.html Fri, 13 Mar 2026 19:06:01 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković, Jovana Krstić) I prozivke Sjedinjenih Država zbog napada na Iran i želja za stratetškim dijalogom sa tom zemljom, poruke su Beograda od početka sukoba na Bliskom istoku. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da nije podržao ni jednu stranu u sukobu, ali je ocenio da je reč o pokušaju preuzimanja vlasti u Iranu. Uporedio je to sa NATO bombardovanjem Jugoslavije 1999. i smenom režima Slobodana Miloševića u Srbiji, koji je zemlju odveo u međunarodnu izolaciju. Po njegovoj oceni i tada je bio cilj promena režima u Srbiji i sticanje nezavisnosti Kosova. Stejt department nije do objavljivanja ovog teksta odgovorio na upit RSE za komentar tih navoda predsednika Srbije. A Marko Savković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) smatra da su u ovom trenutku pozicije Beograda i Vašingtona dosta udaljene. "Nema nekog procesa koji bi mogao da ih prbiliži, to svakako nije ni Kosovo, nije Bosna, ništa od onoga što se dešava u regionu", kaže. On primećuje da su "američki interesi očigledno negde drugde." "Možda bi jednom Beograd mogao malo da sačeka i da isprati politiku Evropske unije", dodaje Savković. Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susednim zalivskim državama. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) rekao je da je naredio napad u cilju sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje. Takođe je kao ciljeve naveo obustavljanje programa balističkih projektila i okončanje nasilja nad antivladinim demonstrantima, od kojih su hiljade ubijene u brutalnom gušenju protesta u proteklim sedmicama. U američko-izraleskim napadima na iransko vojno i političko vođstvo ubijen je i vrhovni vođa Ali Hamnei i mnogi drugi bezbednosni, vojni i politički lideri. Kakve je paralele Vučić povukao?Na početku američko-izraelske akcije na Iran, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da se sve sprovodi "kao što je bilo u Srbiji". "Lagali su nas sve vreme da je reč o nekoj humanitarnoj katastrofi", rekao je Vučić 28. februara za televiziju Informer. On je tada naveo da je suština NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. bila u smeni režima u Beogradu i sticanju nezavisnosti Kosova od Srbije, kao što je sada, kako tvrdi, preuzimanje vlasti u Iranu i okretanje te zemlje zapadnim vrednostima. "Ići će se na rušenje Hamneija u potpunosti i zatim uspostavljanje ekonomske računice koja će ići u prilog najmoćnijoj sili sveta. Time Tramp ostvaruje svoje ciljeve", naveo je Vučić. Marko Savković iz ISAC fonda kaže da to zvuči kao "izjava za unutrašnju upotrebu." "Naši ljudi su osetljivi i uvek kada je reč o vazdušnoj kampanji protiv bilo koje zemlje ta poređenja sa 1999. su neminovna", naveo je. NATO intervencija na Jugoslaviju pokrenuta je nakon progona i zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom tokom rata na Kosovu, koji su dokazani presudama vojnom i političkom vrhu Srbije pred Međunarodnim sudom u Hagu. Srpska vojska i policija su se nakon NATO bombardovanja povukle sa Kosova koje je 2008. proglasilo nezavisnost. Beograd je do danas ne priznaje. Režim Slobodana Miloševića oboren je nakon masovnih demonstracija građana 5. oktobra 2000. godine. Navodeći da je Srbija kao mala zemlja uvek predmet trgovine i da bi "uvek bilo onako kako Amerikanci kažu", Vučić je dodao "nama ostaje da sa Amerikancima krenemo u strateški dijalog, da donosimo važne odluke u odnosima sa njima." Savković ipak ne veruje da će ove Vučićeve ocene dodatno zakomplikovati ionako komplikovane odnose Srbije i SAD. "Ja u ovom trenutku, za razliku od rukovodstva u Republici Srpskoj (bh entitet), ne vidim da Beograd ima jasan kanal ka Vašingotnu", ocenio je. Američki državni sekretar Marko (Marco) Rubio najavio je u avgustu održavanje zajedničkog strateškog dijaloga sa Srbijom kasnije tokom 2025, ali do toga još nije došlo. Vučić je nedavno priznao da odnosi sa Trampovom administracijom ne idu kako se Beograd nadao, a američki predsednik nije pozvao Srbiju u Odbor za mir u Gazi. Odnosi Srbije sa IranomZvanični Beograd održava prijateljske odnose sa Iranom i drugim zemljama obuhvaćenim sukobima na Bliskom istoku, pre svega sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. "Srbija je uvek protiv bilo kakvog napada na civilne ciljeve bez obzira sa čije strane dolaze i bez obzira ko je žrtva", poručio je 5. marta šef diplomatije Marko Đurić. On je prethodno osudio napade Irana na suverenitet i teritorijalni integritet zemalja Zaliva - Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Bahreina, Kuvajta i Saudijske Arabije. U telefonskim razgovorima sa šefovima diolomatija tih zemalja naveo je da takvi napadi podrivaju regionalnu stabilnost i ugrožavaju međunarodnu bezbednost. Kako je objasnio u medijskim gostovanjima, Srbija mora principijelno da stane uz partnere ne ulazeći u analizu šireg konflikta. A jedan od partnera Beogradu je i Iran, koji je godinama pod međunarodnim sankcijama zbog razvijanja nuklearnog programa. "U Beogradu se nije ulazilo mnogo u prirodu režima u Iranu", kaže Savković. Srbija se više puta nije usklađivala sa odlukama Evropske unije o restriktivnim merama protiv Irana, kako zbog nuklearnih aktivnosti, tako i zbog kršenja ljudskih prava. Poslednji put nije se uskladila sa sankcijama EU iz januara koje su se odnosile na situaciju u Iranu u vreme masovnih antivladinih protesta. Sankcije su se odnosile i na iransku vojnu podršku ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine i oružanim grupama i subjektima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora. "Mislim da je Kosovo skoro isključivi razlog. Ne vidim nijedan drugi", kaže Savković za odbijanje Beograda da podrži sankcije Iranu. Iran podržava Srbiju u protivljenju nezavisnosti Kosova. Za razliku od političke, ekonomska saradnja je skromna, pa je trgovinska razmena u 2005 iznosila 55,4 miliona američkih dolara. Do skoro 'Trampe, Srbine', sada podrška IranuIzvođenje napada na Iran prati i promena retorike u provladinim tablodima, ranije naklonjenim američkom predsedniku Donaldu Trampu. Dok su ranije bilbordima proslavljali Trampovu pobedu, sada objavljuju naslove poput "Pada Donald Tramp?!", "Krah američkih planova", "Zversko bombardovanje u toku, Amerika i Izrael bez milosti spaljuju sve". "Iako tabloidi i te kako oblikuju pogled na svet jednog dela građana, mislim da je njihov značaj za određivanje pravaca politike vrlo, vrlo ograničen", smatra Savković. Proemenu tona prati i lider ultradesne Srpske radikalne stranke i haški osuđenik za ratne zločine Vojislav Šešelj. Dok je prethodnih godina nosio majicu sa likom Donalda Trampa, sada se upisao u knjigu žalosti povodom ubistva Hamneija. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vucic-iran-odnosi-sjedinjene-drzave-sad/33696222.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vucic-iran-odnosi-sjedinjene-drzave-sad/33696222.html Thu, 05 Mar 2026 17:45:32 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) Nakon Azerbejdžana Srbija nastavlja da jače odnose sa još jednom kaspijskom državom i bivšom članicom SSSR – Kazahstanom. Tek što je iz Beograda ispratio azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Astani sa kazahstanskim liderom Kasimom-Žomartom Tokajevim. Politički dijalog i saradnja u oblasti trgovine, odbrane i tehnologije - bile su glavne teme na stolu dve delegacije u Astani. Vučić i Tokajev najavili su da bi se saradnja mogla razvijati u ekonomiji, poljoprivredi, namenskoj industriji, informacionim tehnologijama, veštačkoj inteligenciji. Kazahstan je već prvi uvoznik sirove nafte u Srbiju, zamenjujući Irak odakle je prethodnih godina najviše uvezeno tog energenta. Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2025. uvezla najviše nafte iz Kazahstana – 64 odsto. "Poseban fokus stavili smo na energetiku, gde vidimo značajan prostor za saradnju u oblasti razvoja novih projekata od zajedničkog interesa", rekao je Vučić. Dimitrije Milić iz nevladinog Novog trećeg puta kaže da i Srbija i Kazahstan imaju relativno sličnu spoljnu i ekonomsku politiku, iako ne deluje tako na prvi pogled. "I jednoj i drugoj državi je EU glavni trgovinski partner. Obe države imaju velike kineske investicije i kinesko prisustvo, ali i tradicionalne odnose sa Rusijom", navodi. Osim toga, dodaje Milić, obe države se oslanjaju na Francusku kao svog pokrovitelja u Evropskoj uniji i u saradnji u oblasti nuklearne energije. Bogat naftom, gasom i retkim mineralima, Kazahstan pokušava da uravnoteži odnose između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Kazahstan, koji se graniči i sa Rusijom i sa Kinom, član je Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i Evroazijske ekonomske unije, organizacija koje predvodi Rusija. Ali istovremeno pokušava da izgradi bliski odnos sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trumpom). Korak u tom pravcu je i odluka Kazahstana da se pridruži američkim saveznicima u arapskom svetu u pružanju finansijske i druge pomoći, moguće i trupa. Kazahstan želi da ojača svoju ulogu regionalnog trgovinskog centra i održi strateška partnerstva sa velikim silama. Šta je dogovoreno?Dve strane su razmenile 10 memoranduma o saradnji u oblasti zdravstva, pravosuđa, kulture, nauke i IT sektora. Prema kazahstanskoj državnoj novinskoj agenciji Kazinform, kazahstanska kompanija Kaztehnolodži i srpski Jugoimport SDPR sklopili su dogovor o popravci i modernizaciji samohodnih artiljerijskih sistema kalibra 122 mm i 152 mm tipova Nora i Soko. Jugoimport je sa kompanijom Grejt skaj, prema tim navodima, potpisao okvirni sporazum o transferu tehnologije i organizaciji proizvodnje visokoenergetskih materijala. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je i da su razmatrane mogućnosti unapređenja saradnje u oblasti vojne industrije, transfera znanja i tehnologija, kao i o potencijalnim zajedničkim projektima. Vučić je u Astani poručio i da bi želeo da vidi kazahstanske građevinske kompanije i investitore u Srbiji. Takođe je naglasio i značaj Transkaspijskog transportnog koridora, poznatog kao Srednji koridor, u čijoj izgradnji učestvuje Kazahstan. To je nova trgovačka ruta duga 6.500 kilometara, koja povezuje Kinu sa Evropom preko Centralne Azije i Kavkaza, zaobilazeći Rusiju. "Mi u to moramo da se uključimo, zato sam ja sve vreme insistirao, ne slučajno i sa Kinezima i sa svima, na izgradnji logističkih centara, na izgradnji puteva, na izgradnji pruga - bez toga niste ništa", rekao je Vučić. Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev poručio je da su razgovarali o saradnji u energetici, istraživanju i eksploataciji kritičnih minerala i o upotrebi nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Preklapanje interesa u energeticiDimitrije Milić kaže da se interesi Srbije i Kazahstana preklapaju u energetici. "Srbija koja je u energetskoj diversifikaciji izbacila uvoz nafte iz Rusije i prebacila se na Kazahstan gde su se interesi dve države povezali, samim tim i trgovinska razmena", dodao je. Srbija ne uvozi naftu iz Rusije zbog sankcija Evropske unije Moskvi, uvedenih zbog ruske invazije na Ukrajinu. Zbog toga se i Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu našla pod američkim sankcijama. U toku su pregovori ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela zbog čega je američka administracija produžila licencu za rad NIS-u do 20. marta. Takođe Beograd pokušava da smanji i dalje dominantnu gasnu zavisnost od Rusije diverzifikujući snabdevanje sa Azerbejdžanom. "Ako se bude razvila međuzavisnost u drugim oblastima tek tada može da se govori o nekim dubinskim odnosima", kaže Milić govoreći o odnosima Srbije sa Kazahstanom i Azerbejdžanom. Tokom posete Alijeva Beogradu potpisan je ugovor o izgradnji gasne elektrane na jugu Srbije, koja bi trebalo da bude otvorena do 2029. Uvećan izvoz Srbije u Kazahstan nakon ruske invazijePodaci koje je RSE pregledao u bazama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju bitno uvećanje srpskog izvoza u Kazahstan od 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu. Tokom 2022. iz Srbije je u Kazahstan izvezena roba u vrednosti od 45 miliona dolara što je skoro četiri puta više nego u 2020. Naredne, 2023. izvoz se skoro duplirao na 84 miliona dolara, dok je 2024. izvezena roba u vrednosti od nepuna 63 miliona dolara, pokazuju podaci MMF-a. Ranije istraživanje RSE pokazalo je da se isto desilo sa prometom koji je uspostavljen sa Kirgistanom, odakle je deo robe reeksportovan ka Rusiji. Srbija u Kazahstan najviše izvozi hartiju i proizvode od papira, kao i obojene metale, dok je iz Kazahstana u Srbiju godinama unazad stizala uglavnom nafta. Srbija u proseku uvozi robu čija je vrednost deset puta veća od izvoza u Kazahstan. Tokom 2025. prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije iz Kazahstana je uvezena roba u vrednosti od 745 miliona evra, od čega je čak 710 miliona evra uvoz nafte. U poslednje dve godine u Srbiju se uvozi i đubrivo iz Kazahstana koje je, prema podacima Zavoda za statistiku 2021. bilo glavni izvozni proizvod Srbije u Kazahstan. Dve zemlje imaju ugovor o slobodnoj trgovini koji je na snazi od 2011. godine. Međutim, postoji lista proizvoda koji nisu obuhvaćeni pravilima slobodne trgovine, te za proizvode kao što su meso, sir, vino, automobili ne važe pogodnosti kao što su ukidanje carina ili olakšan uvoz-izvoz. Kazahstanski predsednik traži čvršću kontroluVlasti u Kazahstanu najavile su referendum o novom ustavu 15. marta, što se smatra potezom koji će učvrstiti vlast predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva. Tokajev je bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Dvodomni parlament zamenilo bi jednodomno zakonodavno telo, a novi Narodni savet, koji imenuje predsednik, ima ovlašćenje da predlaže zakone. Šef države mogao bi da imenuje potpredsednika da izdaje dekrete sa snagom zakona ako se parlament raspusti. *Saradnja na tekstu: Natalija Jovanović https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vucic-kazahstan/33689904.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vucic-kazahstan/33689904.html Fri, 27 Feb 2026 18:13:48 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković) Zastava sa slovom "Z", simbolom ruske invazije na Ukrajinu, slika je iz Beograda na godišnjicu rata. Povici desničarskih grupa "Smrt Ukrajini" i "Slava Rusiji" nasuprot ruskim antiratnim aktivistima koji su odgovarali "Ratu ne" i "Rusija bez Putina". Tako je obeležena četvrta godišnjica ruske invazije na Ukrajinu u Srbiji, zemlji u kojoj ruski predsednik Vladimir Putin ima najveću popularnost. Ruskinja Natalija kaže za RSE tokom antiratnog skupa na kome učestvuje, da oseća podršku Putinu među stanovništvom. "Zapravo, ne svuda. Uglavnom su to stariji ljudi koji su nekako pod ruskom propagandom, jer se ona ovde širi. Ko mladih ljudi ne toliko", rekla je. Ona živi poslednje tri i po godine u Srbiji i uprkos desničarskim protestima oseća se prilično bezbedno, kako kaže, bezbednije nego u Rusiji. "Čak i ako imamo različita mišljenja, ljudi u Srbiji obično nisu agresivni i prihvataju da možemo imati različita mišljenja", dodala je. Istraživanja o globalnoj podršci svetskim liderima pokazuju da Putin najveću podršku ima u Srbiji, zemlji u kojoj su hiljade Rusa našle dom od početka rata. Putina u Srbiji, prema istraživanju Gallup Internationala objavljenom u februaru, podržava 37 posto građana. Ruskinja Saša, koja poslednjih godina živi u Beogradu, kaže za RSE da je bila svesna proruskih nastojanja, ali ne i do koje mere je to duboko ukorenjeno. "Istovremeno su mi i teška i pomešana osećanja tim povodom jer od 2022. ovde živim kao neki deža vi onoga što se u Rusiji postepeno dešavalo", rekla je ona. Srbija je jedina od zemalja u Evropi, u kojima je Gallup sproveo istraživanje, sa podrškom Putinu. U svim ostalim zemljama Putin je dobio negativne ocene. Saša kaže da je po dolasku u Srbiju imala drugačiju viziju zemlje. "To je za mene uvek bilo društvo koje je više okrenuto Evropi, koje sebe vidi u demokratskoj budućnosti, koje je delovalo i humanije i osvešćenije od ruskog društva u tom trenutku", kaže ona. Pogledajte šta kažu Beograđani o PutinuNa drugoj strani Beograđanin Marko Stojanović kaže da je Putin jak, uspešan političar, ali da poslednjih godina ima probleme u vođenju spoljne i unutrašnje politike. "S druge strane, nama stižu oni koji su pobegli iz Rusije i oni imaju potpuno drugačiju sliku o Rusiji, Putinu, tako da istina je negde između", dodaje on. Filip Zlatanović je uveren da Putin i svom narodu više šteti nego što koristi. "Ne mogu da putuju nigde, nisu u bankovnom sistemu, ekonomija im je… ne znam čime se izdržavaju", rekao je. Zašto u Srbiji 'vole' Putina?Ni četvorogodišnja ruska invazija na Ukrajinu, koja je odnela živote 15 hiljada civila u toj zemlji prema procenama Ujedinjenih nacija, nije promenila raspoloženje prema Putinu u Srbiji. Za istoričara Milana St. Protića to je rezultat agresivne kampanje i propagande koja traje godinama. "Kada se to plasira sa svih strana i na jedan tako sistematski način, onda samo jedan ovakav efekat može da se očekuje", kaže za RSE St. Protić. Hiljade ljudi klicalo je Putinu ispred Hrama Svetog Save tokom njegove poslednje posete Beogradu u januaru 2019. "Hvala na prijateljstvu. Spasiba za družbu", poručio je tada Putin okupljenima, koji su došli u znak podrške ruskom predsedniku na poziv Srpske napredne stranke, partije predsednika države Aleksandra Vučića. Prema proceni policije bilo ih je više od 100.000, a sedam godina kasnije Putin izgleda da nije zaboravljen. Njegov lik može se videti na muralima na zidovima zgrada i suvenirima u centru Beograda koji dočekuju turiste. Sociolog Dario Hajrić smatra da popularnost Putina manje govori o Rusiji, a više o lokalnoj fascinaciji figurom "onog koji drži stvari pod kontrolom". "Naša politička klasa brižljivo uzgaja tu podaničku fascinaciju autoritetom i 'čvrstom rukom' da bismo ih lakše prihvatili i u lokalnim okvirima", kaže on za RSE. Kako se menja matrica događaja?Pozivajući se i na tradcionalno prijateljstvo sa Rusijom, zvanični Beograd istrajava u odluci da ne uvodi sankcije Moskvi, uprkos upozorenjima Brisela i Vašingtona. Srbija, koja zavisi od uvoza gasa iz Rusije, među je retkim evropskim zemljama koje se nisu pridružile sankcijama Evropske unije, iako je kandidat za članstvo u EU. Sociolog Dario Hajrić kaže da je Srbija formalno evropski kandidat, a informativno duboko uronjena u proruske narative i mitove o nepripadanju zapadnoj civilizaciji. "Domaće vlasti decenijama održavaju balans: formalno EU put, ali uz stalno podgrevanje ideje o Rusiji kao zaštitniku", navodi. Na podršku Moskve vlasti Srbije oslanjaju se i u međunarodnim organizacijama u protivljenju nezavisnosti Kosova, dok pod okriljem EU sa Prištinom vode pregovore o normalizaciji odnosa. Vlasti Srbije poručuju da se neće odreći prijateljstva sa Rusijom. I pored podrške teritorijalnom integritetu Ukrajini i pružanju humanitarne pomoći toj zemlji, Beograd nije prekinuo veze sa Kremljom. U provladinim tabloidima veličaju se uspesi ruske vojske na frontu, a o ukrajinskoj strani se piše kao o neprijateljskoj. Istraživanje Delegacije EU u Srbiji s kraja prošle i početka ove godine pokazalo je da samo 8 odsto građana vidi Rusiju kao krivca za rat u Ukrajini. Dok pre kao krivce označavaju NATO, Sjedinjene Države i Ukrajinu. Socilog Dario Hajrić kaže da ako je Rusija godinama simbol "zaštitnika" ili kontrateže Zapadu, onda vest o invaziji ne menja taj okvir već se menja interpretacija invazije. "Ona postaje 'provocirana', 'nužna', 'geopolitička', bilo šta osim onoga što bi srušilo postojeći narativ", navodi. Hajrić dodaje da su domaći mediji, prepisujući ruske, vrlo brzo prepakovali invaziju u "geopolitički sukob velikih sila" u kom je Putin bio prinuđen da se brani. U Srbiji rade Sputnjik i RT (Russia Today), dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističe da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj nesmetano rade ruski mediji. Evropska unija je u martu 2022. obustavila emitovanje Sputnjika i RT do okončanja agresije na Ukrajinu i dok Rusija i njoj bliski mediji ne obustave širenje dezinformacija i manipulaciju informacijama. Susreti sa Putinom ređi, ali nisu prekinutiVrata Beograda otvorena su za ruske zvaničnike, koji su uglavnom pod evropskim i američkim sankcijama. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ranije isticao broj svojih susreta sa Putinom, iste je proredio od februara 2022. Ali nije odbio Putinov poziv za učestvovanje na vojnoj paradi u Moskvi 9. maja 2025. povodom Dana pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu. Vučić se tada sastao sa Putinom u Kremlju, nakon čega je poručio da Srbija i Rusija treba da povećaju i učvrste saradnju u svim oblastima. Mnogo određeniji bio je nekoliko meseci ranije tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin kada je tokom susreta sa Putinom u Vladivostoku. Vulin je u septembru 2024. Putina uveravao da je Srbija ne samo strateški partner, već i saveznik Rusije, navodeći da je zbog toga pritisak na Srbiju "ogroman". Upitan za pozivanje na tradicionalne odnose dve zemlje, istoričar Milan St. Protić kaže da ne postoji tradicionalni sentiment prema Rusiji, već da je plasiranje takve projekcije odgovoralo ovdašnjim vlastima. "To je tako bilo i pod Miloševićem, to je tako i danas. Oni u ruskom režimu, čije je oličenje Putin, vide i imaju svog najsigurnijeg zaštitnika, pokrovitelja, tutora", ocenjuje. I dok se sa beogradskih ulica i dalje mogu čuti povici "Srbi i Rusi braća zauvek", na Rusiju i Putina se potpuno drugačije gleda u ostatku Evrope. Najnižu podršku Putin je, prema Gallupu, dobio u Ukrajini (-98 odsto), a potom u skandinavskim zemljama - Danskoj (-94), Švedskoj (-94), Norveškoj (-90). Zatim u Poljskoj (-83) i Estoniji (-88 odsto). https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-putin-popularnost/33688066.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-putin-popularnost/33688066.html Wed, 25 Feb 2026 16:55:16 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Ljudmila Cvetković)