https://www.slobodnaevropa.org Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty je međunarodni medij koji pokriva Centralnu i Istočnu Evropu, Kavkaz, Centralnu Aziju, Rusiju, Bliski istok i zemlje Balkana. https://www.slobodnaevropa.org/Content/responsive/RFE/sh-SH/img/logo.png https://www.slobodnaevropa.org sh Sva prava zadržava 2010 - RFE/RL, Inc. 60 Thu, 30 Apr 2026 11:33:49 +0200 Pangea CMS – RFE/RL Udar na budžet Srbije, ali bez uticaja na druga sredstva koja dolaze iz Evropske unije (EU) – tako koordinatorka nevladinog Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković objašnjava mogućnost uskraćivanja novca iz Brisela. Zbog zastoja u reformama i narušavanja vladavine prava, Srbiji preti gubitak 1,5 milijardi evra u nepovratnim sredstvima i povoljnim kreditima iz EU. Inicijativa "Plan rasta za Zapadni Balkan", koju je Brisel usvojio pre dve i po godine, osmišljena je da ubrza ekonomsko približavanje regiona Uniji i da zemljama koje pretenduju da postanu njene članice omogući postepeni pristup delovima jedinstvenog tržišta pre punopravnog članstva. U tu svrhu evropske institucije izdvojile su šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Međutim, Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog lošeg stanja u Srbiji i trenutno procenjuje da li država ispunjava uslove za dobijanje finansijskih sredstava. Šta je Plan rasta za Zapadni Balkan?Inicijativa, koju je Evropska komisija usvojila u novmebru, zasnovana je na jačanju ekonomske integracije na jedinstvenom evropskom tržištu, ekonomskoj integraciji kroz zajedničko regionalno tržište, te ubrzanju ključnih reformi. U raspodelu šest milijardi evra sredstava uključeni su različiti kriterijumi, poput broja stanovnika i odnosa BDP-a po glavi stanovnika, ali je Evropska komisija napomenula da konačna suma "nije fiksna", već da zavisi od rezultata reformi i ispunjenja uslova. Takođe, ukoliko države-kandidati za članstvo u EU ne ispune uslove za isplatu, Komisija ima mogućnost da smanji alokaciju toj zemlji i preusmeri sredstva onima koji napreduju bolje. Vlada Srbije je u oktobru 2024. usvojila Reformsku agendu, strateški dokument koji navodi neophodne reformske korake na putu na EU i otvara mogućnost da zemlja dobije sredstva iz Plana rasta. Šta to znači za Srbiju?Za Srbiju je izdvojeno 1,5 milijardi evra, što je skoro četvrtina od ukupnih sredstava iz Plana rasta. Sredstva uključuju grantove i kredite namenjene podršci reformama i isplaćuju se dva puta godišnje, u zavisnosti od ostvarenog napretka. Od toga je skoro 400 miliona direktna budžetska dotacija kojom raspolaže Ministarstvo finansija, dok ostatak čine zajmovi pod povoljnim uslovima. "To su sredstva koja se daju za konkretne projekte u oblasti infrastrukture, javnih usluga i tako dalje. To nije novac koji najdirektnije dolazi do građana. Ukoliko dođe do uskraćivanja sredstava iz Plana rasta, to možemo tretirati kao neku vrstu izmakle dobiti", kaže Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa, mreže organizacija civilnog društva u Srbiji koja prati i učestvuje u procesu pristupanja zemlje EU. Srbija je iz Plana rasta dobila oko 110 miliona evra u okviru pretfinansiranja. Polovinom 2025. Evropska komisija je prebacila 51,7 miliona evra kao povoljni zajam u budžet Srbije, a u januaru 2026. je odobreno oko 60 miliona umesto predviđenih 112 miliona. Ova sredstva odnose se na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine. Srbija je, prema oceni Evropske komisije, realizovala tri od sedam koraka koliko je predvidela Reformska agenda za taj period. "Već prva tranša je za Srbiju bila problematična i u odnosu na ukupan iznos koji je Srbija tražila, Evropska komisija je isplatila samo polovinu predviđenih sredstava", kaže Bojana Selaković. Sagovornica Radija Slobodna Evropa napominje da eventualno blokiranje sredstava iz Plana rasta ne utiče na druga sredstva koja dolaze iz Evropske unije, poput pretpristupnih IPA i IPARD fondova (namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju). "Ostaje netaknuto, dakle, sve što ide direktno građanima i lokalnim zajednicama, za školstvo i poljoprivrednike, zatim programi koji se odnose na naučnu i obrazovnu saradnju na univerzitetskom nivou", objašnjava Selaković. Srbija je od Evropske unije dobila više od 3,6 milijardi evra bespovratne pomoći kroz različite pretpristupne programe u poslednjih četvrt veka. Ta sredstva namenjena su, između ostalog, za obuku sudija i tužilaca i modernizaciju sudnica, digitalizaciju zdravstvenog sistema i reformu obrazovanja. Deo sredstava iz IPA fondova dodeljen je Srbiji za oblast ekologije, poput prečišćavanja otpada i otpadnih voda, poboljšanje kvaliteta vazduha i ublažavanja posledica klimatskih promena. Unija je ujedno i najveći strani investitor u Srbiji. Zemlje EU zajedno čine oko 59 odsto stranih direktnih investicija. Zašto su sredstva pod znakom pitanja?"Sve smo više zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji - od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do stalnog mešanja u nezavisne medije", izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos 20. aprila, govoreći o mogućoj obustavi sredstava Srbiji iz Plana rasta. Oštre kritike iz Brisela upućene su Srbiji početkom 2026. godine, kada je parlament bez javne rasprave i konsultacije sa Venecijanskom komisijom usvojio set pravosudnih zakona. Po ubrzanoj proceduri došli su na dnevni red nakon što ih je zvanično predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić. Izmene pet pravosudnih zakona kritikovali su Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te niz strukovnih organizacija. Upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Brisel je to nazvao "glasanjem za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa". Sa druge strane, poslanici vlasti branili su te zakonske izmene tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Kako su ranije zvaničnici Evropske komisije rekli za RSE, očekuje se da do kraja aprila Venecijanska komisija iznese mišljenje o spornim izmenama zakona. Odluka Brisela o uskraćivanju sredstava iz Plana rasta zavisiće od toga da li će Srbija revidirati zakone u skladu sa mišljenjem ovog tela Saveta Evrope za pitanja ustavnog prava, demokratije i vladavine prava. Srbija takođe konstantno nazaduje u pogledu poštovanja ljudskih prava i medijskih sloboda u izveštajima međunarodnih organizacija. Amnesti internešnel (Amnesty International) u izveštaju objavljenom u aprilu 2026. navodi da su u Srbiji demonstranti, novinari i organizacije civilnog društva bili suočeni sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i nezakonitim nadzorom od strane vlasti koje su pokušavale da obuzdaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo. U Srbiji su 2025. godinu obeležile masovne demonstracije širom zemlje, koje su izbile zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu novembra 2024. Demonstranti su tvrdili da je nemar podstaknut korupcijom i zahtevali političku odgovornost predsednika Aleksandra Vučića, kao i prevremene izbore i široke reforme. Amnesti u izveštaju navodi da je "policija proizvoljno pritvorila stotine demonstranata, da su desetine među njima bile šamarane i udarane, a nekim pritvorenicima je prećeno silovanjem, nasiljem i smrću". U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare. Da li je Srbija preduzela korake?Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je da će zakonodavci početi sa radom na izmenama zakona odmah po dobijanju mišljenja ekspertskog tima Venecijanske komisije. "Očekujem da te izmene što pre ponovo uđu u Skupštinu", rekla je Brnabić na konferenciji za medije 20. aprila. Istog dana Vlada Srbije je naložila svim državnim organima da pri pripremi zakona posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije. Početkom 2026. godine, Vlada Srbije osnovala je Koordinacioni telo za proces pristupanja EU, koji čine predstavnici najvišeg državnog nivoa. Uloga ovog operativnog tima je, kako je objašnjeno, koordinacija ubrzanog sprovođenja svih obaveza na evropskom putu Srbije. "Na osnovnu onoga što smo videli u prethodnih nekoliko dana, rekla bih da su poruke iz Brisela ozbiljno shvaćene", smatra Bojana Selaković. Selaković, međutim, napominje da sve ovo neće biti dovoljno ukoliko se Vlada ne bude bavila suštinskim problemima, na koje je ukazao i Brisel. "Suštinski problem leži u izbornim uslovima, stanju medijskih sloboda, u represivnim praksama koje država sprovodi", podvlači Selaković. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija Srpska napredna stranka je na vlasti od 2012. godine, je u više navrata izjavio da je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj zemlje. Međutim, za sada su otvorena 22 od 35 poglavlja, a samo dva zatvorila. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-evropska-unija-plan-rasta/33737933.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-evropska-unija-plan-rasta/33737933.html Wed, 22 Apr 2026 13:57:17 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Ultradesničarski influenser iz Srbije podržao je aktuelnog mađarskog premijera Viktora Orbana u predizbornoj kampanji uoči parlamentarnih izbora. Mario Bojić, koji na svom YouTube kanalu, koji prati oko 130.000 ljudi, širi teorije zavera i prorusku propagandu, napravio je prilog iz Budimpešte u kojem je Orbana predstavio kao zaštitnika Evrope od "islamskih terorista", a opozicionog kandidata Petera Mađara (Magyar) označio kao marionetu Evropske unije. "Njegova podrška Orbanu ukazuje da postoji mogućnost da je Bojić deo mreže influensera i novinara koje Kremlj organizuje s ciljem da se pruži podrška aktuelnom premijeru Mađarske", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bulču Hunjađi (Bulcsu Hunyadi) iz instituta "Political Capital" iz Budimpešte. Bojić nije odgovorio na poziv Radija Slobodna Evropa (RSE) da bude sagovornik u ovom tekstu. Orbanova stranka Fides (Fidesz) na vlasti je u ovoj zemlji-članici Evropske unije od 2010. godine, a uoči izbora 12. aprila predizborne ankete daju prednost opozicionoj stranci TISA koju vodi Peter Mađar (Magyar). Aktuelni premijer je blizak partner Ruske Federacije, i nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, a američki mediji nedavno su objavili seriju tekstova o vezama ruskih tajnih službi sa najvišim mađarskim zvaničnicima. Iz Orbanove stranke nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu podršku koju su dobili od srpskog influensera. Šta je sve rekao Bojić?Jednočasovnu video reportažu Mario Bojić objavio je na svom YouTube kanalu "Mario Zna". Kanal ima blizu 130.000 pratilaca i više od 30 miliona pregleda od osnivanja. Video pod nazivom "Otišao sam u Budimpeštu da vidim zašto EU, (američki milijarder i filantrop Džordž) Soros i (predsednik Ukrajine Volodimir) Zelenski očajnički žele da svrgnu Orbana" je za tri sedmice videlo 13.000 ljudi. U njemu Bojić iznosi tvrdnje da "Zapad želi da svrgne Viktora Orbana i počne da vlada ovde, kao što vlada u Nemačkoj i Francuskoj". "Nemojte misliti da neće pokušati sve što mogu da ostvare svoje ciljeve i da spreče prosperitet Mađarske, da uvuku Mađarsku u ratove, kako bi mađarska vlada finansirala ratove i napustila politiku mira koju trenutno vodi", kaže Bojić. Kako kaže, Orbanovim odlaskom bi "Budimpešta postala grad pun migranata iz zemalja trećeg sveta". U jednom segmentu video priloga Mario Bojić šeta Ulicom Vaci, jednom od glavnih trgovačkih i pešačkih zona u glavnom gradu Mađarske. Dok šeta poziva gledaoce da obrate pažnju ima li među prolaznicima migranata sa Bliskog istoka i Afrike. "Bože, koliko je belaca ovde. Vidite da sve može da bude normalno", kaže Bojić. Dok stoji ispred Bazilike svetog Stefana Bojić govori o Mađarskoj kao zemlji u kojoj je hrišćanstvo brana "mentalnim bolestima", pod kojima podrazumeva homoseksualnost. Kandidata opozicije Petera Mađara Bojić, iako ne pominje direktno imenom, označio je kao "narkomana" iza kojeg stoje Evropska unija i milijarder Džordž Soros (George Soros). Afera na koju Bojić referiše plasirali su mađarski provladini mediji. U javnosti su se pojavili snimci spavaće sobe iz stana u kojem je 2024. održana žurka kojoj je, po sopstvenom priznanju, prisustvovao i Mađar. Na snimcima se vidi i sto sa alkoholom i supstancom koja izgleda kao droga. Mađar je negirao da je konzumirao drogu i dobrovoljno se podvrgao testiranju na narkotike u akreditovanoj laboratoriji u Beču. Do kraja marta 2026. godine nije objavljen nijedan pozitivan rezultat, niti je protiv njega podignuta krivična optužnica zbog narkotika. Ruski narativNovinar iz Budimpešte Mikloš (Miklós ) Barna Lipkovski kaže da je narativ koji propagira Mario Bojić identičan onom koji iznosi Orbanov Fides, ali i druge evropske desničarske stranke bliske Kremlju. "Trenutno se narativ Fidesa fokusira na to kako zli ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i Brisel hoće da unište Mađarsku. Na prethodnim izborima glavna tema je bila rodna politika i anti-LGBT narativ, pre toga antimigrantska politika. Ovaj influenser je uzeo od svega toga po malo", kaže Barna Lipkovski i podvlači: "To je čisto ruski narativ." Aktuelni premijer Mađarske, čija se desničarska vlada protivi politici EU za pružanje vojne pomoći Ukrajini protiv ruske invazije i održava dobre veze s Kremljom, u više navrata je optuživao nevladine organizacije, novinare i pojedine političare da su "plaćenici" Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i milijardera Džordža Sorosa. Mikloš Barna Lipkovski kaže da u Fidesovom predizbornom narativu predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i Evropska unija danas igraju onu ulogu koju su migranti i izbeglice imali pre dva izborna ciklusa. "To su 'strašila' kojima se skreće pažnja sa svakodnevnih problema birača. Mađarska je trenutno jedna od najsiromašnijih država EU. Imamo jedan od najmanjih GDP-a u EU", kaže Barna Lipkovski. Prema statističkim podacima iz 2024. godine, Mađarska je na 23. mestu od 27 zemalja EU po visini bruto društvenog proizvoda (BDP) po glavi stanovnika. Lošije stoje samo Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Letonija. Ruska mreža Orbanovih promoteraBulču Hunjađi iz budimpeštanskog instituta "Political Capital" kaže za RSE da je desničarska vladajuća stranka u Mađarskoj i ranije dobijala podršku ideološki bliskih aktera, u rasponu od državnih zvaničnika do influensera. Prema njegovim rečima, reč je o "međunarodnoj mreži medija i pojedinaca" koji su proruski orijentisani i koji održavaju veze sa ruskim strukturama. "Videli smo mnogo izveštaja o tome da Kremlj organizuje mreže influensera i novinara u Evropi. Na osnovu svih informacija koje su dostupne o Mariju Bojiću i njegovim vezama sa Rusijom, postoji sumnja da je on deo te proruske mreže", smatra Hunjađi. O sistemskom prožimanju ruskih obaveštajnih službi sa mađarskim vlastima pisao je američki "Vašington post" u martu 2026. godine. Kako piše ovaj list, mađarski zvaničnici su godinama pružali ruskim obaveštajnim službama privilegovani kanal u osetljive rasprave unutar EU. U odvojenom tekstu "Vašington post" je objavio da su ruske obaveštajne službe razmatrale tajne akcije kako bi uticale na parlamentarne izbore u Mađarskoj 2026. godine. Jedna od ideja bila je i organizovanje lažnog pokušaja atentata na Viktora Orbana, s ciljem da se pridobiju simpatije glasača i zaustavi pad Orbanove popularnosti. Većina nezavisnih anketa javnog mnjenja iz marta 2026. godine pokazuje da opoziciona Stranka poštovanja i slobode (TISA) ima dvocifrenu prednost u odnosu na Orbanov Fides. Bojićeve veze s RusijomMario Bojić je u nekoliko navrata na svom Instagram profilu objavljivao fotografije iz delova Ukrajine koji su pod ruskom okupacijom. U decembru 2025. pohvalio se posetom Jalti na ukrajinskom poluostrvu Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine. Na fotografiji Bojić pozira sa podignuta tri prsta, a slika je potpisana rečima: "Dobro jutro sa Jalte i ne zaboravite nikada: Krim je Rusija, Kosovo je Srbija, Grenland je Amerika." U istom periodu Bojić je objavio i fotografiju sa Denisom Pušilinom, separatističkim vođom takozvane Donjecke Narodne Republike kojeg je imenovao Kremlj. "On Rusiju opisuje kao 'oslobodioca' i kontratežu Zapadu", kaže za RSE Vesna Radojević, urednica portala "Raskrikavanje", koji se bavi razotkrivanjem lažnih vesti. U januaru 2025. Bojić je na Instagramu objavio fotografiju za koju kaže da je snimljena u prostorijama ruskog bataljona "Espanjola" u Mariupolju. Na fotografiji autor podkasta "Mario Zna" pozira pored crne zastave sa lobanjom i ukrštenim kostima – simbolom ove paravojne grupe koja je ratovala u Donjeckoj oblasti. "To je plaćeni odred koji ratuje na strani Rusije, uglavnom ga čine radikalni fudbalski huligani, a dokumentovano je da među njima ima i otvorenih neonacista", podseća Vesna Radojević. U martu 2025. godine Bojić je u svom studiju ugostio Čeja Bouza (Chay Bowes), irskog biznismena i novinara televizije RT (nekada Russia Today). Ovoj kući je Evropska unija pre četiri godine zabranila emitovanje na teritoriji EU zbog širenje dezinformacija i manipulaciju informacijama. Bouz je u Srbiji boravio u jeku masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada, koji su pokrenuti zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Tokom boravka u Srbiji snimio je dokumentarac o navodnom finansijskom uticaju Zapada na "obojenu revoluciju", što je termin kojim Kremlj opisuje svrgavanje autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Kako je počelo?Nakon izbijanja pandemije COVID-19 2020. godine Bojić se pozicionira kao jedan od najglasnijih antivaksera u Srbiji. Aktivira se na svom YouTube kanalu "Mario zna" na kojem širi dezinformacije o korona virusu i vakcinama. Vesna Radojević, urednica "Raskrikavanja" kaže da sadržaj koji Bojić i njemu slični teoritičari zavera šire "cveta" u kriznim vremenima. "Pandemija im je bila pravi bum jer su tada skupili publiku na antivakserskim sadržajima i na tome insistiraju i dalje", kaže Radojević. Krajem 2020. Bojić registruje Agenciju za proizvodnju televizijskog programa "Nulta tačka" sa sedištem u Kragujevcu u centralnoj Srbiji. Prema javno dostupnim podacima, ovo preduzeće je do sada imalo više od 50 privremenih prekida. "Nulta tačka" je i veb sajt na kojem Bojić plasira emisije sa YouTube kanala. Slogan sajta je "Vraćamo objektivnost novinarstvu". Međutim, na njemu se svakodnevno objavljuju neproverene i netačne vesti sa senzacionalističkim naslovima. Bojiću na ruku idu i algoritmi koji, prema rečima Vesne Radojević, zatrpavaju korisnike takvim sadržajem. "Platforme kao što su YouTube i Facebook ne nagrađuju tačnost, nagrađuju klik, vreme provedeno na platformi, emotivnu reakciju. A konspirativni sadržaj sve to ima u izobilju. YouTube je jedna od glavnih mašina za radikalizaciju publike, promovisanje teoretičara zavera, guranje tog sadržaja", kaže urednica "Raskrikavanja". Među temama koje Mario Bojić forsira su i teorija zavere o "zameni stanovništva", prema kojoj postoji organizovan plan političkih elita da stanovništvo neke zemlje "zameni" drugim etničkim ili verskim grupama. U januaru 2026. objavio je intervjue sa predstavnicima krajnje desničarskih grupa i partija iz Austrije i Nemačke. Jedan od sagovornika bio mu je i austrijski ultradesničar Martin Zelner (Sellner) – kome je zbog ekstremističkih stavova ranije zabranjen ulazak u Veliku Britaniju, Švajcarsku i Sjedinjene Države. U tom prilogu Bojić iznosi tvrdnju da je Beč danas "talac velikog eksperimenta Evropske unije u demografskoj zameni" koju sprovode elite u senci. Ova ničim utemeljena teorija je globalni trend, ali nije nimalo bezopasna, upozorava Vesna Radojević. "Manifest teroriste sa Novog Zelanda koji je 2019. ubio 51 osobu eksplicitno se pozivao na 'Veliku zamenu'. Dakle, ta teorija direktno utiče na pojavu nasilja prema migrantima, muslimanima pa i na pojavu masovnih ubistava. Ljude poput Bojića to ne zanima, njima je važan klik, a ne javni interes", kaže Vesna Radojević. Inače, osim Marija Bojića među vodećim promoterima ove teorije zavere u Srbiji je neformalna ultradesničarska grupa "Narodna patrola". Vođa ove grupe Damjan Knežević učestvovao je na konferenciji Međunarodne lige antiglobalista "Paladini" u Sankt Petersburgu septembra 2025. godine. Skup, na kom su se okupili predstavnici desetina stranaka i pokreta krajnje desnice iz celog sveta, organizovao je ruski oligarh Konstantin Malofejev (Malofeyev) koji je pod sankcijama zapadnih zemalja, a glavna tema je bila borba protiv dolaska migranata. https://www.slobodnaevropa.org/a/influenser-srbija-orban-predizborna-kampanja/33726867.html https://www.slobodnaevropa.org/a/influenser-srbija-orban-predizborna-kampanja/33726867.html Wed, 08 Apr 2026 14:58:26 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) "Znanje, vaspitanje i duhovno iskustvo" – tim rečima je Srpska pravoslavna crkva 3. aprila obrazložila najavljeno osnivanje novog Univerziteta Sveti Sava, u saradnji sa Vladom Srbije. Tekst Memoranduma o saradnji usvojen je dan ranije na sednici Vlade. Međutim, osim nekoliko rečenica nije detaljnije obrazloženo sa kojim ciljem se planira osnivanje univerziteta niti da li će se on voditi kao državna ili privatna ustanova, s obzirom na to da isključivo vlada može da formira državne univerzitete. Iz Vlade su za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da će nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju dve strane "započeti razgovore o detaljima osnivanja ovog univerziteta". Iz Ministarstva prosvete i Srpske pravoslavne crkve nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o detaljima ove inicijative. "To je protivustavno, jer se u ovom slučaju udružuju vrh crkvene i državne vlasti u sekularnoj državi. To se daleko odmiče od našeg Ustava", ocenjuje za RSE Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu. Najava o osnivanju nove visokoškolske ustanove dolazi u danima kada vlast optužuje državni Univerzitet da je odgovoran za smrt studentkinje koja je krajem marta pronađena mrtva ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zbog toga je policija u nekoliko navrata pretresala Rektorat i zgradu fakulteta, što deo akademske zajednice vidi kao zloupotrebu tragedije kako bi se ograničila autonomija Univerziteta. Predstavnici akademske zajednice u Srbiji su na meti kritika vlasti otkako su podržali studentske blokade i proteste pokrenute zbog tragedije u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Srpska pravoslavna crkva stala je na stranu vlasti i označila antivladine proteste kao pokušaj destabilizacije države. Šta je do sada poznato?Informacija o tome da je Vlada potpisala sa SPC Memorandum o razumevanju saopštena je u četvrtak, 2. aprila nakon sednice u Nemanjinoj 11. Kako je navedeno, dve strane su ušle u ovaj projekat, "imajući u vidu potrebu za stalnim unapređivanjem obrazovnog sistema i podizanjem njegovog kvaliteta u skladu sa načelima znanja, vaspitanja i morala". Dan kasnije, 3. aprila, oglasila se i Srpska pravoslavna crkva koja je u saopštenju navela da je ova "crkvena inicijativa" prirodna posledica "viševekovne brige Srpske pravoslavne crkve za prosvećivanje sopstvenog naroda". "Istovremeno, sâm Memorandum treba razumeti u njegovoj pravoj meri: on nije konačno rešenje niti gotov institucionalni oblik nego uvod u složeni proces u kojem tek predstoji da se precizno odrede ciljevi, metodi rada, unutrašnja struktura, kao i odnosi između učesnikâ", navodi se u saopštenju SPC. Privatna škola na državnom budžetuVukašin Milićević, teolog i bivši docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, kaže za RSE da je u ovom slučaju naročito sporno što bi se privatni univerzitet mogao finansirati iz budžeta Republike Srbije. "SPC ne može da osniva niti suosnivač državne ustanove. Ona ima prava pravo da – ukoliko ispunjava uslove – osniva svoje obrazovne ustanove. Međutim, ovde postoji partnerstvo koje direktno dovodi u pitanje princip Ustavom garantovane sekularnosti, odnosno odvojenosti Crkve od Države, i to na polju na kojem je tako nešto najneophodnije", kaže Milićević. U članu 11 Ustava navodi se da je Republika Srbija svetovna država, te da su "crkve i verske zajednice odvojene od države". Prema rečima Vukašina Milićevića, o ovoj inicijativi se već neko vreme priča u crkvenim krugovima. "To je jedna u nizu akcija ovog režima usmerenih ne samo direktno protiv Univerziteta, već i protiv bilo kog vida obrazovanja koje neguje kritičku misao", ocenjuje sagovornik RSE. Hoće li Bogoslovski fakultet biti deo novog univerziteta?Nije poznato koji bi fakulteti bili osnovani u okviru novog Univeziteta Sveti Sava niti da li je predviđeno da Pravoslavni bogoslovski fakultet pređe pod okrilje Univerziteta Sveti Sava. O tome se do sada nisu izjašnjavali ni Vlada niti SPC. Ovaj fakultet trenutno radi u okviru državnog Univerziteta u Beogradu. Vukašin Milićević kaže da bi izmeštanje te visokoobrazovne ustanove iz Beogradskog univerziteta predstavljalo pravno nasilje. "Taj fakultet je formalno-pravno državna ustanova. To bi značilo da Republika Srbija prepusti svoju obrazovnu ustanovu koja ima tradiciju dužu od 100 godina nekakvom privatnom univerzitetu, koji će po svoj prilici biti na državnim jaslama", ocenjuje Milićević. On kaže da je vrh SPC "protivzakonitim postupcima razorio" tu instituciju i učinio nemogućim dalji opstanak Bogoslovskog fakulteta u sastavu Beogradskog univeziteta. Podsetimo, prethodnih godina je nekoliko profesora izbačeno sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kojem je Statutom zagarantovana samostalnost. Bez posla na fakultetu ostali su profesor Rodoljub Kubat i vladika Maksim Vasiljević nakon što im je Sinod SPC uskratio blagoslov za nastavu. Docentu Marku Vilotiću je uskraćena nastava, a docent Andrej Jeftić je otpušten 2022. Vukašin Milićević je ostao bez posla jer nije reizabran u zvanje docenta, kasnije je lišen svešteničkog čina i isključen iz SPC. Poznat je po kritici crkvenog vrha. Vasiljević i Milićević bili su među nekoliko profesora Bogoslovskog fakulteta koji su 2017. uputili javni apel protiv peticije za reviziju izučavanja teorije evolucije 2017. godine. "Ono što ljudi koji vode SPC očekuju od obrazovnog sistema je da bude sistem indoktrinacije", kaže Milićević. Srpska pravoslavna crkva je zvanično zauzela stav vlasti o studentskim blokadama. Predstavnici vlasti nazvali su ih "obojenom revolucijom", što je termin kojim Kremlj opisuje svrgavanje autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Istu sintagmu upotrebio je i poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije u Moskvi tokom susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. "Inicijativom za formiranje Univerziteta Sveti Sava se verifikuje simbioza između vladajuće Srpske napredne stranke i vrha Srpske pravoslavne crkve", smatra Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu. "To je do sada bilo intenzivno u lukrativnim poslovima i podršci SPC-a vladavini Aleksandra Vučića", dodaje. Prema njenim rečima, ovo je istovremeno i poruka akademskoj zajednici koja je pružila podršku studentskim blokadama i građanskim protestima nakon tragedije u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Pritisci na UniverzitetInicijativa o osnivanju novog univerziteta obznanjena je u danima kada policija i tužilaštvo vode istragu o smrti studentkinje nakon pada sa petog sprata na Filozofskom fakultetu krajem marta. Uprava kriminalističke policije upala je 31. marta u Rektorat, gde je provela 10 sati, dok su profesori, studenti i građani protestovali ispred zgrade. Policija je zaplenila veliku količinu dokumentacije i studentskih rekvizita iz vremena blokada, pravdajući to slučajem koji vodi. Sa druge strane, rektor Vladan Đokić i deo akademske zajednice ovaj čin su ocenili kao zastrašivanje i osvetu zbog podrške studentskim protestima. "To je bio očigledan udar na Univerzitet. Ta ofanziva na zgradu Rektorata je bila značajna za osvešćivanje građana do koje mere je Univerzitet ugrožen", kaže profesorka Biljana Stojković. Prema njenim rečima, vlast već dugo pokušava da centralizuje rad javnih visokoškolskih ustanova, a ti pritisci su se pojačali nakon što je akademska zajednica podržala studentske blokade. Blokade su pokrenute zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a studenti su predvodili masovne građanske proteste širom Srbije, kojima se zahtevala najpre krivična i politička odgovornost za ovu tragediju, a potom i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast je negirala odgovornost za tragediju u Novom Sadu koja se dogodila četiri meseca nakon svečanog otvaranja rekonstruisane Železničke stanice. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković optužio je čelnike univerziteta da koriste blokade "za njihove političke ambicije". Predsednik Srbije i član predsedništva Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić optužio je rektora Vladana Đokića za terorizam. Kao odgovor na blokade, koje je podržao deo profesora, Vlada Srbije je izmenila Uredbu o standardima rada univerziteta, na osnovu koje su zaposlenima na fakultetima na kojima se ne odvija nastava značajno umanjene zarade. Takođe, Vlada je pokušala da donese izmene zakona kojima bi se dozvolilo stranim fakultetima da u Srbiji otvaraju svoje ispostave bez akreditacije, koje su inače neophodne svim državnim fakultetima. Akreditaciju fakultetima odobrava Nacionalno akreditaciono telo, utvrđuje da li visokoškolska ustanova ispunjava standarde u pogledu studijskih programa, potrebnog broja nastavnog osoblja sa odgovarajućim kvalifikacijama, odgovarajućeg prostora i opreme. "Sve to zajedno jasno ukazuje da ovaj režim želi da uništi obrazovanje", podvlači Biljana Stojković. Nakon 17 dana protesta dela akademske zajednice okupljene oko inicijative "Pobunjeni univerzitet" u centru Beograda, Vlada je u junu 2025. odustala od spornih izmena zakona. * Saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković https://www.slobodnaevropa.org/a/univerzitet-srbija-crkva/33724233.html https://www.slobodnaevropa.org/a/univerzitet-srbija-crkva/33724233.html Fri, 03 Apr 2026 18:27:52 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) "Ovo je zastrašivanje studenata i građana." Tim rečima Dina Mehović, studentkinja Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše hapšenje dvojice kolega proteklog vikenda. Studenti Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović uhapšeni su 22. marta pod sumnjom da su "pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije". Zvanično, međutim, nije poznat povod zbog kog su uhapšeni. Policija je tokom hapšenja zaplenila laptopove i telefone, a Osnovni sud u Novom Pazaru im je odredio jednomesečni pritvor. Studenti iz ovog grada na jugozapadu Srbije sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, postali su jedan od simbola studentskih blokada i protesta koji su izbili zbog smrti 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu novembra 2024. godine. Da li su studenti nelegalno prisluškivani?Tri dana nakon hapšenja Ziljkića i Marjanovića nije zvanično saopšteno šta je bio povod da policija ovu dvojicu brucoša liši slobode. Iz Osnovnog suda u Novom Pazaru su za RSE naveli da im se stavlja na teret pripremanje ubistva državnih zvaničnika, za šta je zaprećena kazna od jedne do pet godina zatvora. Maida Toković, advokatica koja zastupa dvojicu studenata, kaže za RSE da se njih dvojica terete na osnovu, kako navodi, tajno snimljenog telefonskog razgovora koji je bio obojen šaljivim tonom. "Nama na saslušanju nije bio predočen transkript njihovog razgovora", kaže Toković. Ona dodaje da nema dokaza da su nadležne službe imale odobrenje da prisluškuju telefonske razgovore studenata. Maida Toković je rekla da je za krivično delo koje se dvojici studenata stavlja na teret neophodno da je oružje za izvršenje spremno ili u izradi, a prilikom pretresa njihovih stanova policija nije pronašla "ni praćku". Iz Osnovnog tužilaštva u Novom Pazaru nisu odgovorili na upit RSE na osnovu kojih dokaza su dvojica studenata uhapšeni i da li je istina da su prisluškivani. Dr Senad Ganić, bivši profesor međunarodnog prava na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, ocenjuje za RSE da je mnogo nepoznanica u slučaju hapšenja dvojice studenata. "Ceo ovaj slučaj je proceduralno sumnjiv, jer da biste prisluškivali nečiji razgovor, morate da imate neke dokaze sa kojima ćete izaći pred sudiju za prethodni postupak koji jedino može da odobri praćenje komunikacije. Mnogo toga ovde ukazuje na zloupotrebu ovlašćenja od strane policije, tužilaštva i suda", kaže Ganić. Prema rečima Dine Mehović, Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović su od početka bili uključeni u studentsku pobunu. Sve to vreme, kako dodaje sagovornica RSE, nisu davali nikakve sporne izjave medijima. "To za šta se oni terete je potpuna besmislica. Mi studenti smo se organizovali kako da rešimo problem nefunkcionisanja osnovnih institucija. Tvrdnje da smo planirali da rušimo državu su potpuno neistinite", kaže Dina Mehović. 'Zastrašivanje'Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru su, zajedno sa kolegama na državnim fakultetima širom Srbije, mesecima blokirali nastavu, u okviru masovnih protesta zbog smrti 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sasu novembra 2024. godine. Građani i studenti su protestima zahtevali krivičnu i političku odgovornost vlasti Srpske napredne stranke (SNS). Vlast SNS-a negira odgovornost i odbacuje kritike za korupciju. Studenti iz Novog Pazara postali su simbol studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz tog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Prema popisu iz 2011. godine, u ovom gradu živi više od 106.000 stanovnika, a skoro 80 odsto izjasnili su se kao Bošnjaci. Studentkinja Dina Mehović smatra da vlast namerno pokušava da izazove razdor i zastraši studente i građane u tom gradu. "Kolege su nam uhapšene u nedelju, trećeg dana praznika Bajrama. Mislim da su to uradili namerno", kaže. Hapšenje dvojice pazarskih studenata Senad Ganić vidi kao poruku upućenu svim građanima, a prvenstveno studentima i njihovim profesorima. "Ovo je poruka kako će se postupati u budućnosti. Nakon ovakvog hapšenja studenata više nijedan građanin nije siguran da li će mu upasti policija u kuću pod izgovorom da su prisluškivali telefonske razgovore", kaže Ganić. Sendu Ganiću nije produžen ugovor na DUNP-u u oktobru 2025. godine. On je tokom blokada fakulteta podržavao studente, a akademska javnost je njegovu smenu ocenila kao odmazdu vlasti. Prema Ganićevim rečima, vlast je osetila da se povukao deo građana koji su učestvovali u protestima. Kao primer navodi da se tek nekoliko desetina ljudi okupilo 24. marta ispred Osnovnog suda u Novom Pazaru na skupu podrške dvojici uhapšenih studenata. "Vlast je već na neki način uterala strah i poslala im poruku kako mogu da prođu i mislim da su građani uplašeni", smatra Senad Ganić. Nakon novosadske tragedije koja se dogodila svega četiri meseca nakon svečanog otvaranja rekonstruisane Železničke stanice, studenti su blokirali fakultete zahtevajući da vlast objavi kompletnu dokumentaciju u vezi rekonstrukcijom. Takođe su tražili da se prekinu pravosudni procesi protiv uhapšenih na protestima, da nadležne institucije identifikuju i kazne ljude koji su fizički napadali studente, kao i da država poveća budžet za fakultete za 20 odsto. Organizacije studenata koje vode proteste su u maju 2025. saopštile da vlast nije ispunila nijedan od tih zahteva. Tada su postavile i peti zahtev – da se u Srbiji raspišu vanredni parlamentrani izbori. Šef države i član Predsedništva SNS-a Aleksandar Vučić tada je odbio da raspiše izbore. Mesec dana posle Vučić je ličnom predsedničkom odlukom pomilovao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke (SNS) koji su optuženi da su bejzbol palicama pretukli studentkinju u Novom Sadu u januaru 2025. godine. Istovremeno, pred sudom u Novom Sadu se vodi proces protiv šestoro studenata i političkih aktivista koji su takođe optuženi za pokušaj rušenja ustavnog poretka. Oni su uhapšeni u Novom Sadu, na severu zemlje, 14. marta 2025. godine, dan uoči velikog antivladinog protesta u Beogradu. Prethodno je na nekoliko kanala sa nacionalnom pokrivenošću emitovan tajno snimljen snimak njihovog razgovora u prostorijama opozicionog Pokret slobodnih građana u Novom Sadu. Nakon više meseci provedenih u zatvoru, šestoro aktivista prebačeno je u kućni pritvor. Tužilaštvo za ista krivična dela tereti još šestoro omladinskih aktivista koji su i dalje egzilu i za kojima je raspisana poternica. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-novi-pazar-studenti-hapsenje-zastrasivanje/33716479.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-novi-pazar-studenti-hapsenje-zastrasivanje/33716479.html Wed, 25 Mar 2026 18:31:00 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) "Državne institucije i kompanije ne vode dovoljno računa o sajber bezbednosti", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Filip Milošević iz nevladine Fondacije "Share", komentarišući krađu više stotina hiljada podataka iz baze "Telekoma Srbije". Dok u "Telekomu" navode da su iz njihove baze ukradeni podaci oko 150.000 korisnika satelitske televizije, Fondacija "Share" tvrdi da je su hakeri na internetu objavili ukupno blizu 600.000 ličnih podataka. Ovaj slučaj je tek jedan u nizu velikih napada na informaciono-komunikacione sisteme državnih službi i institucija u poslednjih šest godina. Na meti hakera bili su Elektroprivreda Srbije, Katastar, ali i službe u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji. "Nijedno od tih preduzeća ili kompanija kojima je povereno da brinu o informacionim sistemima tih kompanija nije odgovarala ili mi ne znamo da je odgovarala", kaže Filip Milošević. Slučaj 'Telekom'Državna telekomunikaciona kompanija obavestila je javnost 17. marta da su hakeri uspeli da upadnu u bazu i ukradu podatke korisnika usluge satelitske televizije, te da su se kontaktirali "Telekom" sa ciljem da ucenjuju kompaniju. Iz "Telekoma" su za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da baza ne sadrži jedinstvene podatke poput matičnog broja, broja lične karte ili pasoša, e-mail adrese ili brojeva telefona korisnika. Međutim, na jednom forumu na dark netu se 17. marta pojavio link sa kojeg je moguće preuzeti oko 169.000 zapisa, koji na osnovu podeljene fotografije baze sadrži ime i prezime korisnika, adresu, broj sprata, stana, broj mobilnog, jedinstveni matični broj, kao i neke dodatne podatke koje su zaposleni u Telekomu upisivali. Prema dostupnim informacijama, reč je o podacima građana koji su od 2019. do 2026. godine imali ugovore sa "Telekomom" u vezi sa satelitskom televizijom. Kasnije tokom dana na istom forumu otvorena je nova tema sa linkovima za preuzimanje baze od oko 450.000 podataka. Povodom hakovanja "Telekomove" baze podataka Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Beogradu pokrenulo je 18. marta istragu protiv nepoznatih osoba zbog hakovanja i krađe ličnih podataka. Postupak je pokrenuo i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Filip Milošević kaže da je "Telekom Srbija" morao da učini više kada je reč o bezbednosti korisničkih podataka. "Ako imate podatke građana i informacioni sistem, sve što treba da radite je da sprečite da ti podaci ne budu kompromitovani. To je obaveza svakoga ko prikuplja i obrađuje podatke građana", ocenjuje Milošević. On podvlači da "Telekom", kao državna telekomunikaciona kompanija, spada u kritičnu infrastrukturu, te da samim tim mora imati dodatno obezbeđene informacione sisteme. "To dovodi u rizik ne samo podatke građana, već i nacionalnu bezbednost. Ako imate 'bušne' informacione sisteme u jednoj telekomunikacionoj kompaniji, to znači da i neki drugi akteri to mogu da zloupotrebe", kaže Filip Milošević iz Fondacije "Share". Kako se korisnički podaci mogu zloupotrebiti Filip Milošević iz Fondacije "Share" kaže da objavljeni lični podaci omogućavaju hakerima da lakše naprave poruke za fišing (fishing) ili neki drugi oblik hakerskog napada. Fišing poruke predstavljaju cljano slanje e-mailova ili SMS poruka kako bi hakeri došli do poverljivih informacija korisnika. "Kada znate kako se neko zove, imate njegov broj telefona i znate gde živi i čije usluge koristi – imate informacije kojima možete da olakšate prevaru", kaže Milošević, te dodaje: "Fišing napadi mogu da idu u pravcu toga da vas neko natera da kliknete na link i tako vam zarazi uređaj. Drugi pravac je da vas link odvede na lažnu veb stranicu gde vam traže da ukucate svoje podatke za neki od servisa i da ukucate broj svoje kreditne kartice", objašnjava sagovornik RSE. Duga lista hakerskih napadaNije samo "Telekom Srbija" bio meta hakerskih napada. U poslednjih šest godina zabeleženo je više slučajeva upada u informacione sisteme javnih ustanova, institucija i preduzeća. U julu 2025. godine informacioni sistem Ministarstva pravde Srbije bio je nedeljama pod napadom hakera, zbog čega je bio onemogućen rad velikog broja službi, poput javnih beležnika i izvršitelja, a liste nepokretnosti u katastru nisu bile ažurirane. Zbog bojazni da bi hakeri mogli da obrišu ili zaključaju baze podataka, nadležni u Ministarstvu pravde su "isključili kompletan mrežni pristup Data centru". Državni data centar otvoren je u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, u maru 2020. godine i u njemu se čuvaju podaci grada, gradskih uprava, javnih preduzeća i ustanova. Ovaj centar takođe omogućuje povezivanje sa republičkim bazama podataka. U istom mesecu kada je srpsko Ministarstvo pravde bilo pod hakerskim napadom, nacionalna aviokompanija "Er Srbija" (AirSerbia) saopštila je da je njen sistem bio na meti hakera. Javnost je ostala uskraćena za zvaničnu informaciju koji segmenti delovanja kompanije su bili pogođeni, kao i da li su procureli lični podaci zaposlenih ili građana. Na društvenim mrežama pojavile su se informacije da iz napada stoji navodni zlonameni akter "INFINIHACK", kao i da su pojedini podaci kompanije procureli na forumu na dark netu. Da su pojedini resursi kompanije "Er Srbija" kompromitovani upozoravali su sa foruma Bezbedan Balkan još početkom 2024. godine. Krajem 2023. godine u informacioni sistem Elektroprivrede Srbije (EPS) upala je hakerska grupa Qilin. Na sajtu ove grupe objavljeno je da EPS nije vodio računa o internet bezbednosti i bezbednosti svojih kupaca i partnera, te da kompanija ne stupa u kontakt sa ucenjivačima i ne želi da reši problem bez gubitaka i rizika po reputaciju. Nekoliko nedelja kasnije hakeri su na dark netu objavili više od 34 gigabajta dokumenata, koje su navodno skinuli tokom napada na ovo javno preduzeće. Tako se u javnom prostoru našlo oko 340.000 stranica različitih navodnih dokumenata EPS-a. Iz EPS-a i Vlade Srbije, koja je osnivač ovog preduzeća, nisu se oglašavali o objavljivanju stotina hiljada dokumenata na dark netu. Tokom 2023. godine na crnom tržištu našli su se navodni mejl nalozi, kao i mejl prepiske zaposlenih u EPS-u, ugovorima, obračunima, porukama sindikata, izvestili su sa ovog foruma. Prodavali su se i nalozi zaposlenih u Elektromreži Srbije. U junu 2022. zlonamerni ucenjivači zaključali su podatke i delove informacionog sistema Republičkog geodetskog zavoda. Utvrđeno je da je virus ubačen 25. maja i aktiviran 14. juna, a otkriveni su izvori napada iz Holandije, Bugarske, sa Sejšela i iz Litvanije. Zbog ovog napada javnost nije imala pristup digitalnim servisima Katastra skoro deset dana. U tom slučaju suspendovano je troje radnika RGZ-a, zbog sumnje da su bili umešani u hakerski napad. Pre šest godina, u martu 2020, zabeležen je i veliki hakerski napad na informacioni sistem Javnog komunalnog preduzeća "Informatika" u Novom Sadu, u kojem je pohranjen veliki broj ličnih podataka građana ovog grada, drugog po veličini u Srbiji. Napadači su blokirali pristup podacima i za njihovo otključavanje tražili približno 400.000 evra od Grada, koji je to odbio da plati. Nema informacija da je bilo ko u ovim slučajevima odgovarao. Propusti bez sankcija"To je definitivno nešto što zabrinjava, jer dolazimo do toga da takve vrste propusta ne nailaze na bilo kakvu vrstu sankcija", kaže Filip Milošević iz Fondacije "Share". On kaže da je problematično što nadležni krivicu svaljuju isključivo na hakerske grupe, dok zanemaruju svoju odgovornost. "Odgovornost je najpre na tim kompanijama i institucijama koje ne vode dovoljno računa o tehničkim i organizacionim merama da zaštite svoje sisteme. Nama kao građanima koji plaćaju porez treba da bude bitno da su ti sistemi zaštićeni", zaključuje Milošević. Prema podacima Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima (CERT) za 2024. godinu, u Srbiji je evidentirano više od 111 miliona napada na informacione sisteme. Od toga najveći broj incidenata otpada na neovlašćeno prikupljanje podataka – više od 108,6 miliona, dok je 2,4 miliona incidenata povezano sa upadima u informaciono-komunikacione sisteme. Na trećem mestu su onlajn prevare sa 66.250 prijavljenih slučajeva. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-telekom-hakerski-napadi/33710963.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-telekom-hakerski-napadi/33710963.html Fri, 20 Mar 2026 07:15:00 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) "To je savez fašista. Oni se ne kriju iza termina poput ekstremne desnice ili 'far right', već su jako ponosni na sopstveni fašizam." Ovim rečima Đorđo Frušone (Giorgio Fruscione), analitičar Italijanskog instituta za međunarodnu politiku, komentariše skup više evropskih partija krajnje desnice u Rimu, na kojem je srpski ultradesničar Miša Vacić salutirao fašističkim pozdravom. Vacić je, uz Gorana Davidovića poznatog pod nadimkom "Firer", bio jedan od dva predstavnika iz Srbije, na konferenciji pod nazivom "Evropa se diže. Ne ratu za Izrael", koju je organizovala italijanska neofašistička stranka "Nova snaga" (Forza Nuova). Iz ove stranke su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da se ne ograđuju od Vacićevog gesta, pošto je on u tom trenutku odao poštu "saborcima koji su tokom poslednjih pedeset godina pali, ubijeni od strane crvenog fronta". Ovo nije prvi put da Miša Vacić, lider krajnje desničarske Srpske desnice, javno salutira fašističkim pozdravom – to je uradio takođe u Rimu 2021. godine na skupu koji su organizovali italijanski krajnji desničari. Vacić se od 2023. nalazi na listi sankcija Ministarstva finansija SAD zbog "zlonamernih aktivnosti u korist Rusije". Do zaključenja ovog teksta nije odgovorio na poziv RSE povodom pozdrava koji je uputio na skupu u Italiji. Šta je rekao Vacić?U subotu, 14. marta, u glavnom gradu Italije okupili su se predstavnici ekstremno desničarskih partija iz osam zemalja – Italije, Španije, Nemačke, Francuske, Grčke, Rumunije, Srbije i Rusije. Na video snimku italijanske novinske agencije ANSA vidi se Miša Vacić u crnom odelu, dok drži govor pred nekoliko desetina prisutnih u sali hotela "Kristofer Kolumbo". "Ima ona čuvena izreka – kada si u Rimu ponašaj se kao Rimljanin, tako da u ime svih naših palih drugova od Beringovog moreuza, preko Beograda, Rima do Lisabona, u ime svih nacionalista Evroazije i svih koji su pali za našu borbu da im rimskim pozdravom kažem – Presente (prisutni)", rekao je Vacić, podigavši desnu ruku u stilu italijanskih fašista i nemačkih nacista iz 20. veka. Deo njegovog govora objavio je u video klipu i Goran Davidović na mreži X. U tom snimku vidi se da je Vacićev gest propraćen aplauzom u publici, a deo okupljenih je takođe podigao desnice uvis. U stranci "Nova snaga" kažu da ova vanparlamentarna partija "oduvek koristi rimski pozdrav tokom komemorativnih svečanosti", te da je Vacić gestikulirao u tom kontekstu. "Kontekst je, dakle, bio isključivo komemorativni i predstavljao je trenutak sećanja na pale saborce. Iz tog razloga se naš pokret ne ograđuje od tog gestа, koji pripada simboličnoj tradiciji putem koje se sećamo naših poginulih", kažu u stranci "Nova snaga". Šta kaže zakon u ItalijiĐorđo Frušone nije iznenađen odbijanjem italijanskih ultradesničara da se ograde od fašističkog salutiranja na njihovom skupu. "Miša Vacić je i otišao tamo da salutira na taj način jer se u tom pozdravu on i ostali prisutni prepoznaju. To je u skladu sa njihovim idealima", kaže Frušune za RSE. U Italiji postoji zakon koji zabranjuje isticanje simbola grupa i organizacija koje šire mržnju i propagiraju etničku i rasnu superiornost. Poznat kao Manćinov zakon, po tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Italije na čiju inicijativu je donet 1993. godine, ovaj akt predviđa zatvorsku kaznu do tri godine za isticanje fašističkih simbola i zastupanje fašističkih stavova. "I sam gest i crna košulja mogu da predstavljaju krivično delo. Dakle, sve što podseća na vreme kada je vladao Benito Musolini", kaže Đorđo Frušone. Upravo je "Nova snaga" bila jedan od glasnih zagovornika ukidanja ovog zakona, pod izgovorom da "uništava slobodu". Prema rečima Đorđa Frušonea, italijanska Vlada koju od 2022. vodi krajnje desničarska stranka "Braća Italije" (Fratelli d'Italia) je normalizovala neofašistički narativ. "'Rimski pozdrav' je, zahvaljujući ovoj Vladi, postao najnormalnija stvar u ovoj zemlji, zahvaljujući procesu normalizacije ekstremnih stavova. To je apsolutno u skladu sa našom aktuelnošću", kaže Frušone. Inače, Miša Vacić je salutirao fašističkim pozdravom i na skupu ultradesničara u Rimu 2021. godine. U izjavi za RSE pre pet godina je rekao da ne vidi problem sa tim gestom, jer je koristio "stari rimski pozdrav". Ko je organizovao skup?Konferencija pod nazivom "Evropa se diže. Ne ratu za Izrael" predstavljena je kao treći sastanak Alijanse za mir i slobodu (Alliance for peace and freedom – APF). To je koalicija koju su 2015. oformile stranke krajnje desnice iz više evropskih zemalja, između ostalih Velike Britanije, Nemačke i Španije. Predsedavajući APF-a je Roberto Fiore, inače prvi čovek italijanske "Nove snage". Fiore je, prema pisanju italijanskog portala "La Repubblica" uoči skupa u Rimu posetio Ambasadu Irana u Rimu "kako bi preneo svoje pozdrave i solidarnost italijanskog naroda iranskom narodu". Na sastanku sa "nekoliko visokih zvaničnika Ambasade", Fiore je 6. marta ponovio dosledan stav svoje organizacije "u odbrani naroda koji se protive cionizmu i njegovim užasima". Poseta je uledila nakon što su SAD i Izrael 28. februara otpočeli vazdušne napade na Iran, u kojima su ubijeni iranski vrhovni verski vođa Ali Hamnei i drugi visoki zvaničnici. "Nova snaga" je neofašistička stranka, osnovana sredinom devedesetih i poznata je po anti-LGBT i antimigrantskoj retorici, a nakon ruske agresije na Ukrajinu podržali su Rusiju. Prema pisanju italijanskih medija članovi "Nove snage" borili su se na ruskoj strani u Donbasu na istoku Ukrajine. Tokom gotovo tri decenije rada stranka nije uspela da uđe u italijanski parlament. Đorđo Frušone kaže da je reč o marginalnoj grupi koja želi da iskoristi trenutak u kojem krajnja desnica širom sveta jača. "Oni uviđaju da ekstremna desnica trenutno ima najbolje razdoblje od kraja Drugog svetskog rata", kaže Frušone. U tom kontekstu on tumači i konferenciju koju je organizovala "Nova snaga" u Rimu prethodnog vikenda. "'Nova snaga' vidi da te ideje imaju veći prostor i da treba iskoristiti ovaj momenat ne samo na međunarodnoj sceni, već i unutar Italije – da pokažu da su jaki i da imaju mrežu i kontakte", kaže Frušone. Veze sa srpskim ultradesničarimaMiša Vacić je u julu 2023. godine u Beogradu organizovao skup na kojem su učestvovali predstavnici ultradesničarskih partija iz nekoliko evropskih zemalja. Među njima je bio i Roberto Fiore, generalni sekretar "Nove snage". Uz njega, na skupu u Medija centru Udruženja novinara Srbije, govorio je i britanski ultradesničar Nik Grifin (Nick Griffin), koji je krajem devedesetih osuđen u matičnoj zemlji zbog negiranja Holokausta. Veze Roberta Fiorea sa Srbijom datiraju od 2012. godine, kada ga je u Skupštini Srbije ugostio Dejan Mirović, tadašnji poslanik opozicione ultranacionalističke Srpske radikalne stranke. Tom prilikom su u parlamentu Srbije bili i pripadnik neonacističke grupe "Nacionalni stroj" iz Novog Sada, te Ilja Gorjačev, vođa neonacističkog pokreta "Ruski obraz", koji u Rusiji služi doživotnu kaznu zatvora zbog više ubistava. Osim Miše Vacića, jedan od govornika na skupu u Rimu bio je Goran Davidović, javnosti u Srbiji poznat kao vođa zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj. Ovu grupu je Ustavni sud zabranio 2011. godine zbog izazivanja verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Vacić i Davidović su krajem 2024. godine najavili formiranje Partije srpskih nacionalista, koju su na konferenciji za medije predstavili kao "političku borbenu formaciju koja će legalnim sredstvima da se bori za učešće u vlasti". RSE nije pronašao ovu stranku u Registru političkih partija Srbije. Goran Davidović je u Srbiji osuđen na jednogodišnju kaznu zatvora, zbog upada na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2005. godine. Tom prilikom su on i grupa neonacista verbalno i fizički napali prisutne. Davidović je 2007. ponovo optužen za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje – ovoga puta zbog napada na učesnike antifašističke šetnje u Novom Sadu 2007. godine. I taj sudski proces je trajao godinama, a Davidović je bio u Italiji i nedostupan pravosudnim organima Srbije i sudilo mu se u odsustvu. U Srbiju se vratio 2019. godine, nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu protiv njega. Prema rečima Đorđa Frušonea, evropski ultradesničari gaje mit o zaštiti hrišćanstva i zato vide srpske nacionaliste kao borce za hrišćanstvo. "To se svodi na mišljenje da je borba za Kosovo borba za hrišćanske vrednosti i da su se Srbi devedesetih borili protiv radikalnog islama. To je njihov zajednički teren za uspostavljanje saradnje", kaže Frušone. Vacić se predstavlja kao lider vanparlamentarne stranke Srpska desnica, sa kojom je učestvovao na predsedničkim izborima 2022. godine i završio na poslednjem mestu sa oko 33.000 glasova (0,89 odsto). https://www.slobodnaevropa.org/a/fasisticki-pozdrav-misa-vacic-desnicari-rim-skup/33708692.html https://www.slobodnaevropa.org/a/fasisticki-pozdrav-misa-vacic-desnicari-rim-skup/33708692.html Tue, 17 Mar 2026 10:34:44 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Deo krajnje desničarskih grupa na platformi Telegram gotovo svakodnevno prati i komentariše rat na Bliskom istoku, a većina njih podržava rukovodstvo u Iranu. Konzervativni pokret "Naši", ultradesničarska grupa koja ne krije veze sa Rusijom, održala je u Beogradu protest podrške narodu Irana, dok su neke Telegram grupe u više navrata pozivale Teheran da bombarduje američku vojnu bazu Bondstil na Kosovu. "Narativ koji se širi na ovim kanalima prije svega je izraz snažnog antizapadnog i anti-NATO diskursa koji je već dugo prisutan u dijelu srpske desnice", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Hikmet Karčić, naučni saradnik na Institutu za istraživanje zločina Univerziteta u Sarajevu. SAD i Izrael su 28. februara otpočeli vazdušne napade na Iran, u kojima su ubijeni iranski vrhovni verski vođa Ali Hamnei i drugi visoki zvaničnici. Sukob se proširio na druge zemlje Bliskog istoka, nakon što je Teheran lansirao dronove i projektile na Izrael i arapske države Persijskog zaliva u kojima SAD imaju vojne baze. Srpski plaćenik kao geopolitički analitičarTelegram kanal Dejana Berića, srpskog državljanina koji je jedno vreme ratovao u Ukrajini na strani Rusije, redovno objavljuje postove o dešavanjima na Bliskom istoku od početka napada Izraela i SAD na Iran. Berić, čiji kanal prati više od 102.000 ljudi, prvenstveno objavljuje propagandu Kremlja u vezi sa ratom u Ukrajini, ali je od 28. februara u fokus stavio Iran. U objavama dele izjave iranskih zvaničnika i snimke bombardovanja izraelskih gradova. Uz naslov "Predlog od milion dolara", kanal je 10. marta preneo deo saopštenja Iranske revolucionarne garde u kojem se arapske zemlje pozivaju da proteraju američke i izraelske diplomate, a da će im zauzvrat Iran omogućiti "potpun i slobodan prolaz kroz Ormuski moreuz". Istog dana Berić na Telegramu prenosi vest sa svetskih agencija da je američka kompanija "Planet Labs" produžila ograničenja pristupa svojim snimcima sa Bliskog istoka kako bi sprečila protivnike da ih koriste za napad na SAD i njihove saveznike. Kako je preneo Rojters "Planet Labs", koja upravlja velikom flotom satelita za snimanje Zemlje i prodaje često ažurirane snimke vladama, kompanijama i medijima, je obavestila kupce 9. marta da odlaganje od četiri dana, uvedeno prethodne sedmice, proširuje na period od 14 dana. U svojoj objavi Berić iznosi tvrdnju da ova mera nije uvedena "da se spreče Iranci da dobiju obaveštajne podatke, već suprotno da se spreče Amerikanci da vide koliko su oni upropašćeni". "I naravno bez brige – Kinezi i Rusi obezbeđuju slike u realnom vremenu", piše Berić. Pred Višim sudom u Beogradu se protiv Dejana Berića vodi postupak za učešće u ratu u stranoj državi. On, međutim, nije dostupan srpskim organima, pošto se od 2014. nalazi u Rusiji. Poziv da se gađa BondstilMeđu kanalima koji redovno dele objave o dešavanjima na Bliskom istoku je i "Bunt je stanje duha". Ovaj telegram kanal sa više od 80.000 pratilaca, je u nekoliko navrata pozivao Iran da ispalli rakete na Bondstil (Bondsteel), najveću američku vojnu bazu koja se nalazi na Kosovu. U tim objavama "Bunt" je naveo i koordinate Bondstila, zajedno sa linkom koji na Gugl mapi pokazuje tu lokaciju. Koordinate kampa Bondstil ili pozive na njegovo bombardovanje objavili su i drugi proruski desničarski kanal poput "Сербский Вестник", "Srpska Sparta Info", "Bunker". Svi oni zajedno imaju više od 50.000 pratioca. Nekoliko dana ranije, 6. marta, teza da Bondstil može biti meta napada plasirana je u prorežimskom beogradsakom listu "Večernje nosvosti". Proruski kanal "Koridor", koji prati nešto više od 11.000 ljudi, je na dan početka rata 28. februara napisao da neće "prenositi vesti ovog rata ukoliko ne bude nekih značajnijih vesti, kao na primer da je pogođen Bondstil". Hikmet Karčić sa Univerziteta u Sarajevu smatra da ultradesničarske grupe ne vide Iran nužno kao ideološkog saveznika, već kao državu koja se suprotstavlja Sjedinjenim Državama i zapadnim saveznicima. "Zbog toga se često predstavlja kao dio šire borbe protiv američkog uticaja u svijetu", kaže Karčić. Istovremeno, dodaje sagovornik RSE, ove grupe nastoje da globalne sukobe povežu sa lokalnim temama, pre svega sa Kosovom. "U tom kontekstu se pominje i baza Bondstil. Radi se o kombinaciji lokalnih narativa i šireg ideološkog okvira koji je posljednjih godina snažno promovisan kroz proruske i ultrakonzervativne mreže", kaže Karičić i dodaje: "Lokalni elementi su prije svega anti-NATO sentiment i kosovsko pitanje, dok je širi narativ o globalnoj borbi protiv Zapada velikim dijelom preuzet iz transnacionalnog desničarskog diskursa koji promovišu akteri povezani sa Rusijom, uključujući i mreže oko ruskog oligarha Konstantin Malofeeva". Protest podrške Iranu u Beogradu"Mi Srbi smo uz narod Irana i uz sve slobodoljubive narode na čitavom svetu." To je na skupu podrške Iranu 7. marta u Beogradu izjavio Ivan Ivanović, vođa desničarske organizacije Konzervativni pokret "Naši". Njegov kratki govor, objavljen u video formatu na Telegram kanalu Ivanovićevog udruženja, pratilo je par desetina ljudi. Na skupu su se mogle videti zastave Irana, ali i Belorusije, čijeg autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka "Naši" često veličaju na ruskoj platformi za razmenu poruka. U avgustu 2025. "Naši" su zakupili bilborde na kojima su čestitali rođendan beloruskom predsedniku i jednom od retkih saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina. Rođendan su čestitali i lideru Severne Koreje Kim Džong Unu, a podršku su pružili i Marin Le Pen, predsednici francuske ultranacionalističke partije "Nacionalno okupljanje". Konzervativni pokret "Naši" registrovan je u Agenciji za privredne registre u decembru 2024. godine. U Statutu udruženja navodi se da je jedan od ciljeva "promovisanje učlanjenja u Evroazijsku uniju". Ovo udruženje nastalo je od Srpskog narodnog pokreta "Naši", čiju je zabranu 2012. tražilo Republičko javno tužilaštvo, između ostalog, zbog izazivanja nacionalne, verske, rasne i seksualne mržnje i diskriminacije. Međutim, Ustavni sud je tada procenio da nisu ispunjeni uslovi za zabranu njihovog rada. Telegram kanal ove grupe otvoren je 2022. godine i za četiri godine stekao je nešto manje od 130 pratilaca. U svojim objavama osim podrške ruskoj invaziji, targetiraju predstavnike prozapadnih opozicionih partija u Srbiji, studente u blokadi koji su predvodili masovne antivladine proteste nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, kao i pojedine novinare. U februaru 2025. godine u Beogradu su lepili plakate sa likom Melanije Tramp, supruge američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), i porukom na engleskom "Serbia loves Melania" i "Make Serbia great again" ("Srbija voli Melaniju" i "Učinimo Srbiju ponovo velikom"), što je aluzija na slogan iz Trampove predizborne kampanje "Učinimo Ameriku ponovo velikom". Nakon što su SAD uhapsile predsednika Venecuele Nikolasa Madura početkom 2026. godine, "Naši" na svom kanalu objavljuju Trampovu fotografiju sa potpisom "Svetski terorista broj 1". Za i protiv IranaKada je 1. marta stigla informacija da je u izraelsko-američkim udarima ubijen iranski vođa ajatolah Ali Hamnei, "Koridor" je to ocenio kao "odličnu vest". Uz tu objavu stavili su i fotografiju sa sastanka bivšeg predsednika Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovića i Hamneija. U istoj objavi je napisano da je "Ali Hamnei pružao logističku i materijalu podršku" Armiji Bosne i Hercegovine tokom rata u toj zemlji devedesetih godina. Inače, kanal "Koridor" ranije je koristila "Brigada sever", koju je uz "Civilnu zaštitu", Vlada Kosova proglasila za terorističku organizaciju juna 2023. Za razliku od ovog kanala, podršku Iranu pružila je neregistrovana ultradesničarska grupa "Srbska akcija". U objavi od 5. marta kanal "Srbske akcije" označio je Iran kao "jedinu stvarnu prepreku" Izraelu u ostvarenju njihovog nauma da "ustoliče svog mesiju, to jest Antihrista". Ovaj kanal je 3. marta preneo objavu grupe "Paladini", iza koje stoji ultrakonzervativni ruski oligarh Konstantin Malofejev, u kojoj se Iran označava kao "teroristička država", a cionizam kao "tumor čovečanstva" koji "mora biti uništen". "Paladini" su u septembru 2025. organizovali konferenciju na kojoj su učestvovale ultradesničarske grupe sa više kontinenata, a među njima su bili i predstavnici "Srbske akcije". Glavna tema bila je borba protiv dolaska migranta sa Bliskog istoka i iz Afrike. Kanal "Dobošar", koji ima oko 400 pratilaca, je u objavi od 2. marta napisao da pruža podršku Iranu, "do pobede i uništenja satanske države Izrael". Nakon što su mediji objavili da je Iran zvanično izabrao Modžtabu Hamneija za ajatolaha, ovaj kanal je čestitao novom vrhovnom vođi Irana i poželeo mu "mudrost, istrajnost i hrabrost u borbi protiv Izraela". "Dobošar" nije zvanična organizacija, već Telegram kanal koji je i pre najnovijih sukoba na Bliskom istoku širio teorije zavere da Jevreji vladaju svetom. Ovaj kanal povezan je sa kanonski nepriznatom Istinskom pravoslavnom crkvom, na čijem čelu je episkop Akakije. Akakije je inače u više navrata predvodio desničarske grupe na protestima za rehabilitaciju predsednika kvislinške vlade Milana Nedića, premijera koga je u okupiranoj Jugoslaviji postavila nacistička Nemačka. Podrška Teheranu deo antizapadnog narativaPrema rečima Hikmeta Karčića, u percepciji ovih grupa Zapad i liberalni poredak predstavljaju glavnog protivnika, pa se svi akteri u sukobu sa Zapadom posmatraju kao taktički saveznici. "Zbog toga podrška Iranu ne proizlazi iz bliskosti sa iranskom teokratijom, već iz šireg antizapadnog geopolitičkog narativa. Istovremeno se pravi razlika između podrške državi koja se suprotstavlja Zapadu i neprijateljskog stava prema migrantima iz muslimanskih zemalja, što im omogućava da u javnom diskursu pomire te naizgled kontradiktorne pozicije", kaže Karčić. Poslednjeg dana februara SAD i Izrael su započeli operaciju napada na istaknute mete u Iranu, uključujući iranske vojne objekte i rezidencije najviših zvaničnika zemlje. U ovoj operaciji, kojoj je prethodila višenedeljna napetost i ubrzano američko vojno prikupljanje snaga, ubijen je iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei. Američki predsednik Donald Tramp rekao je i da je 48 iranskih lidera ubijeno u napadima, te da bi napadi mogli trajati četiri nedelje. S druge strane, Iran je započeo napade na američke i zapadne vojne objekte i civilne lokacije u Izraelu, Persijskom zalivu i drugim zemljama. Na meti su se tako našli Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Katar, Bahrein. Izrael je uzvratio napadima na položaje Hezbolaha, militantne grupe i bliskog saveznika Irana, u Libanu. Prema podacima vlasti u Iranu, tokom gotovo dve sedmice rata u toj zemlji je bombardovano skoro 10.000 civilnih objekata, a ubijeno je više od 1.300 civila. Pentagon je saopštio da je oko 140 pripadnika američkih oružanih snaga ranjeno, a sedam poginulo od početka napada na Iran. U Izraelu su poginula dva vojnika i 11 civila, uključujući devet osoba koje su stradale u iranskom raketnom napadu. U Libanu je, prema podacima tamošnjeg ministarstva zdravlja, u izraelskim napadima poginulo najmanje 486 ljudi. U Iraku je zabeleženo najmanje 15 smrtnih slučajeva u različitim incidentima, uključujući ubistvo vojnog komandanta u vazdušnom napadu. Saradnja na tekstu:Mirjana Jevtović https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-desnicari-ultranacionalisti-telegram-podrska-iran/33703844.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-desnicari-ultranacionalisti-telegram-podrska-iran/33703844.html Thu, 12 Mar 2026 17:06:20 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Usporavanje istraga i prolongiranje krivičnih postupaka. Ovo će, prema navodima Tužilaštva za organizovani kriminal, biti posledice odluke da četvoro tužilaca ne nastavi svoj rad u tom tužilaštvu. Reč je o tužiocima koji su, pored ostalog, bili angažovani na ispitivanju moguće korupcije vlasti u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, te istrazi u slučaju zaplene pet tona marihuane u selu kod Kruševca u centralnoj Srbiji. U prvom slučaju osumnjičeni su bivši ministri iz redova članovi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), a u drugom članovi te stranke. Iz Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da je povlačenje tužilaca "jedan od najozbiljnijih institucionalnih udara na efikasnost rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u poslednjih nekoliko meseci". "U ovim ali i svim drugim predmetima u kojima su postupali javni tužioci koji nisu upućeni (reizabrani, prim.nov) neminovno će doći do ozbiljnih zastoja u istražnom postupku ili do odlaganja suđenja", ističu. Odluku da četvoro tužilaca ne nastavi rad u TOK-u doneo je Visoki savet tužilaštva. Za njihov reizbor bilo je potrebno da pozitivno glasa osam od 11 članova tog tela. Protiv su glasali ministar pravde Nenad Vujić i pravnik Vladimir Simić, kojeg je na to mesto izabrala vladajuća većina u Skupština Srbije. Dvojica tužilaca bili su uzdržani, što je takođe uticalo na ishod glasanja. Jedan od njih uzdržanih, tužilac Predrag Milovanović, nije želeo za RSE da govori o razlozima takvog glasanja. Na pitanja RSE nisu odgovorili ni iz Ministarstva prave i Visokog saveta tužilaštva. Povlačenjem četvoro od 11 tužilaca koji su privremeno radili u TOK-u, ta institucija ostaje sa 16 tužilaca. "Namere vlasti nisu uopšte skrivene - ili da se zaustave ove istrage ili da se neki glavni pretresi uspore, a onda da se pošalje vrlo jasna poruka ostalim tužiocima da, ako previše ozbiljno shvate svoj posao, jednim potezom pera mogu da završe kao ovih četvoro ljudi", kaže za RSE Sofija Mandić iz nevladinog Centra za pravosudna istraživanja. TOK je poslednjih meseci na meti napada državnih zvaničnika zbog više predmeta koje vodi protiv predstavnika vlasti, među kojima je i postupak protiv aktuelnog ministra kulture Nikole Selakovića za zloupotrebu položaja. 'Institucionalna opstrukcija u slučaju pada nadstrešnice'Na predmetima u Tužilaštvu za organizovani kriminal više neće raditi Aleksandar Barac i Dragoljub Miladinović. Reč je o dva tužioca koji su bili ključni članovi tužilačkog tima koji je radio na predmetu istraživanja finansijskih tokova novca u projektu modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. U okviru tog projekta je rekonstruisana nadstrešnica novosadske Železničke stanice koja se nekoliko meseci kasnije obrušila. Među osumnjičenima su dva bivša ministra iz redova SNS-a - Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća. "Aleksandar Barac je od samog početka bio jedan od ključnih nosilaca predmeta zadužen za praćenje novčanih tokova, analizu bankarskih transakcija i proveru podizvođača i povezanosti pravnih lica angažovanih na radovima železničke stanice u Novom Sadu", istakli su iz TOK-a. "Dragoljub Miladinović je, imajući u vidu obim i strukturu predmeta, odmah po upućivanju uključen u rad na predmetu zbog svog iskustva i specijalizovanih znanja u oblasti praćenja novčanih tokova i procesuiranja predmeta privredno-finansijskog kriminala i pranja novca", dodaju. Iz Tužilaštva podsećaju da ova odluka Visokog saveta tužilaštva dolazi nakon što su u septembru 2025. godine direktor policije, direktor Poreske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca povukli saglasnost za učešće u Udarnoj grupi koja je radila na ovom predmetu. "Rad na ovom predmetu nastavljen isključivo u okviru tužilačkog tima", napominju. "Ovakvim odlukama nadležnih institucija, pa i Visokog saveta tužilaštva kao garanta samostalnosti tužilaštva i javnih tužilaca, Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal poslata je jasna poruka da se neće dozvoliti nesmetan rad na ovom predmetu i da postoji namerna institucionalna opstrukcija", dodaju. TOK je istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge pokrenuo u avgustu 2025. Bivši ministri i ostali osumnjičeni terete se da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Pad nadstrešnice pokrenuo je masovne demonstracije u Srbiji koji traju duže od godinu dana. U fokusu protesta su sumnje da je do nesreće dovela upravo korupcija vlasti na najvišem nivou. Zaplena pet tona droge i 'Balkanski kartel'Među onima čiji rad u TOK-u će biti prekinut je i Irena Bjeloš, tužiteljka koja je naložila akciju tokom koje je priveden lokalni funkcioner SNS u selu Konjuh kod Kruševca, na čijem imanju je pronađen kanabis. Tada je zaplenjeno pet tona marihuane koja je stigla iz Severne Makedonije. To je bila, po rečima nadležnih, najveća količina droge otkrivena u Srbiji. Na osnovu optužnice TOK-a, pokrenut je i sudski postupak protiv 28 članova "Balkanskog kartela", optuženih za šverc najmanje sedam tona kokaina iz Južne Amerike. Među optuženima je i Mladen Papović, bivši direktor Javnog gradskog saobraćajnog prevoza u Novom Sadu, koji je uhapšen krajem novembra 2024. godine. Irena Bejloš bila je angažovana i u tom predmetu. Iz TOK-a navode da je "posebno zabrinjavajuća činjenica" i to što ostaju bez tužioca Aleksandra Isailovića s obzirom na to da je bio jedini koji je radio na predmetima koji se odnose na borbu protiv terorizma i finansiranja terorizma. Posledica izmena pravosudnih zakonaIz Tužilaštva ističu da je "poražavajuće što tokom rasprave na sednici Visokog saveta tužilaca nije iznet nijedan argument koji bi doveo u pitanje stručnost, rezultate rada ili profesionalni integritet" tužilaca koji nisu dobili dovoljno glasova. Napominju i da Tužilaštvo nema pravne mehanizme kojima bi moglo da ospori ili preispita ovakvu odluku Saveta. To što se o sudbini ovih tužilaca odlučivalo na sednici Saveta, posledica je nedavno usvojenih izmena seta pravosudnih zakona na predlog poslanika vladajuće SNS Uglješe Mrdića. Prema dotadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer odluku o njihovom upućivanju donosi Visoki savet tužilaca, a ne kao pre Vrhovni javni tužilac. Izmene pravosudnih zakona oštro su krikovali Evropska unija (EU), ali i deo stručne javnosti opisući to kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. U TOK-u bi trebalo da radi 25 tužilaca. I pre ove odluke bilo ih je manje, a nakon glasanja članova Saveta u TOK-u je ostalo devet nepopunjenih mesta. Sofija Mandić iz CEPRIS-a objašnjava da se ova mesta mogu popuniti i putem konkursa. "A drugi način je da se na nekoj narednoj sednici ponovo otvori pitanje upućivanja. Bilo bi dosta čudno da se ovi ljudi koji nisu upućeni, sada ponovo upute, ali ne isključujem ni tu mogućnost", kaže. Napominje i da i dalje nisu završeni izbori za Savet, a čiji ishod "tesno vezan" za sudbinu budućeg sastava TOK-a. Istraga navoda o pritiscima na tužiocePonovljeni izbori za Visoki savet tužilaštva održani su 25. februara, kada su sa tesnom razlikom pobedili kandidati koji su dobili podršku udruženja koja su podržala izmene pravosudnih zakona. Ipak, taj rezultat nije konačan pošto su na izbore uloženi prigovori, te se čeka odluka Ustavnog suda da li će na nekim mestima biti još jednom ponovljeni. Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je da joj je potvrđeno da su, uoči izbora, pojedini tužioci imali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) na kojem je traženo da glasaju za određene kandidate. Iz BIA nisu odgovorili na upit RSE, a Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je 3. marta da ispituje ove navode. https://www.slobodnaevropa.org/a/tuzilastvo-za-organizovani-kriminal-nadstresnica-zaplena-droge-srbija/33702203.html https://www.slobodnaevropa.org/a/tuzilastvo-za-organizovani-kriminal-nadstresnica-zaplena-droge-srbija/33702203.html Wed, 11 Mar 2026 18:55:40 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Jovana Krstić, Dušan Komarčević) Aleksandar Kandić, srpski dobrovoljac koji je poginuo u Ukrajini ratujući na strani Rusije, sahranjen je 6. marta u Trsteniku u centralnoj Srbiji, a na grob je položen venac sa potpisom ruskog Ministarstva odbrane. Sahrani su prisustvovali i predstavnici udruženja Svesrpski savez "Bojevo bratstvo" koji je povezan sa istoimenom organizacijom u Moskvi. Kandić je poginuo na frontu u maju 2025. godine, a detalji o njegovoj pogibiji nisu poznati, kao ni to u kojoj jedinici se borio. Kandić je više puta ranjavan, a novinari Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa pronašli su njegovo ime u dokumentaciji baza pacijenata medicinskih ustanova Glavnog vojno-medicinskog direktorata Ministarstva odbrane Rusije u martu 2025. godine. Nema zvaničnih podataka o broju srpskih državljana koji učestvuju na strani Rusije u ratu u Ukrajini, kao ni o ukupnom broju onih koji su poginuli. Učestvovanje na stranim ratištima u Srbiji je krivično delo, za koje je do septembra 2024. godine osuđeno 37 osoba. Član 'Bojevog bratstva'Na grob Aleksandra Kandića položen je venac u bojama ruske zastave koji je nosio poruku na ruskom jeziku "Od Ministarstva odbrane Ruske Federacije". Kako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), osim porodice i prijatelja ispraćaju Aleksandra Kandića na groblju u okolini Trstenika prisustvovala je i grupa muškaraca sa crvenim i zelenim beretkama na glavama, a neki su došli u majicama sa natpisom "Armija Rusije". Među prisutnima su bili i predstavnici udruženja Svesrpski savez veterana "Bojevo bratstvo", čiji je član, kako su rekli bio i Kandić. Jedan od predstavnika ovog udruženja rekao je da se Aleksandar Kandić "borio za slobodu", kao i da su "svi ponosni na njega". Svesrpski savez "Bojevo bratstvo" je udruženje osnovano 2016. godine sa sedištem u Trsteniku. U maju 2022. ovo udruženje je organizovalo dečji kamp u Kruševcu, u centralnoj Srbiji, tridesetak kilometara od Trstenika. Tom prilikom je za decu školskog uzrasta organizovana simulacija situacije iz Drugog svetskog rata, u kojoj su imali zadatak da "pomognu jugoslovenskom partizanskom odredu i vojnicima (ruske) Crvene armije u rešavanju taktičkih zadataka i pružanju lekarske pomoći ranjenim vojnicima". Organizatori su u objavi na Fejsbuk nalogu naveli da su događaj pomogli Ambasada Rusije u Beogradu, lokalna vlast Kruševca i Srpsko-ruski humanitarni centar. Kako je RSE ranije pisao, Svesrpski savez "Bojevo bratstvo" je povezan sa istoimenom organizacijom u Moskovskoj oblasti u Rusiji. Predsednik ruskog udruženja Boris Gromov je u više mandata bio guverner Moskovske oblasti na predlog Jedinstvene Rusije predsednika Vladimira Putina. Među zamenicima predsednika je Rašid Nastuev, pripadnik ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Ova organizacija je sa "Svesrpskim savezom" 2017. potpisala sporazum o saradnji. Bez detalja o odlasku na frontPrema izveštajima medija, Kandić je poginuo u maju 2025. godine, ali su njegovi posmrtni ostaci dopremljeni u Srbiju tek u martu. O tome su nekoliko dana uoči sahrane javnost obavestili članovi njegovi njegove porodice na društvenim mrežama, a informacija je objavljena i na Instagram nalogu lokalnog portala Central.info. U toj objavi se navodi da je Kandić poginuo na frontu 25. maja 2025. godine, boreći se u ratu u Ukrajini "na ruskoj strani". Detalji o njegovoj pogibiji nisu poznati, kao ni kojim kanalima je Aleksandar Kandić regrutovan u redove ruskih snaga. U maju 2023. godine na nekoliko Facebook profila povezanih sa Kandićem objavljeno je da je poginuo na ratištu u Rusiji. Međutim, ubrzo su usledile nove objave u kojima se tvrdi da je ranjen i da se vraća u Srbiju radi lečenja. Fotografije objavljene na društvenim mrežama, pokazuju da je Kandić boravio u Srbiji u periodu od avgusta 2023. do septembra 2024.godine. U tom periodu je kao deo neformalne grupe Arbi iz Trstenika realizovao akciju postavljanja kontejnera za reciklažu i eko presa u selu Grabovac kod Trstenika. Projekat je dobio podršku EU resurs centra, programa koji finansira EU. Nije poznato kada se vratio na front. Sredinom juna 2025, vest o njegov smrti objavili su na društvenim mrežama članovi porodice ali i prosruski desničarski nalozi na Telegramu kao i Željko Tomić, koji se na mrežama predstavlja kao "Četnik dobrovoljac". Tomić se u javnosti dovodi u vezu sa regrutovanjem srpskih boraca za rusku vojsku koja učestvuje u ratu u Ukrajini. U kratkom videu, sačinjenom od kolaža fotografija Aleksandra Kandića, Tomić je napisao: "Poslednji poz brate, carstvo nebesko, brat 'Ural heroj Srbije'". Vest o Kandićevoj smrti objavila je i lokalna Radio-televizija Trstenik, uz navode da će "njegovo ime biti zapisano među onima koji su život dali za slobodu i čast". Ovaj medij je u većinskom vlasništvu Velibora Jovanovića, odbornika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Kruševcu. Aktivnosti na društvenim mrežamaPoslednju objavu na mreži Facebook Aleksandar Kandić je napisao u martu 2025. Profil na toj mreži označen je kao "zvanični nalog jednog sanjara". Na njemu nisu javno dostupne Kandićeve fotografije sa fronta u Ukrajini. Među dostupnim sadržajem je slika ruske i srpske zastave, uz Kandićev komentar: "Srećan rođendan NATO paktu, u nadi da je poslednji, želi porodica Kandić". Slika je objavljena 4. aprila 2021. godine, na godišnjicu osnivanja Severnoatlantskog saveza. Kandić je imao profil i na ruskoj društvenoj mreži Vkontakte, ali ni tamo nije javno objavljivao svoje fotografije iz Rusije. Na profilnoj fotografiji vidi se muškarac fotografisan sa leđa kako salutira pred grobom Vojislava Tankosića, majora nekadašnje Srpske kraljevske vojske i jedan od osnivača tajne organizacije "Crna ruka" s početka 20. veka. Do februara 2021. Aleksandar Kandić je bio zastupnik trsteničkog udruženja "Jerinin grad", pokazuju javno dostupni podaci. Udruženje je osnovano 2009. godine, a kao oblast ostvarivanja ciljeva navodi "demokratizaciju društva i aktivnu participaciju građana u društvenom životu opštine Trstenik". Ovo udruženje je poslednju objavu na Fejsbuku imalo u maju 2018. godine. Kako se može videti na toj društvenoj mreži, organizovali su kulturno-umetničke događaje i ekološke akcije na teritoriji Trstenika. U novembru 2016. "Jerinin grad" je objavio da je prva trstenička organizacija koja je dobila akreditaciju za besplatne omladinske razmene između Trstenika i gradova zemalja članica Evropske unije. Koliko je u Srbiji osuđenih za ratovanje u Ukrajini?Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji. Zvanični podaci o broju poginulih srpskih državljana koji su kao dobrovoljci na strani Rusije borili u Ukrajini do sada nisu objavljeni. Početkom 2025. stigla je informacija o smrti Marka Matovića koji je kao proruski dobrovoljac poginuo u Kurskoj oblasti. U aprilu 2022. je na frontu u Ukrajini poginuo i Stefan Dimitrijević, koji je u Srbiji ranije osuđen za ratovanje u stranoj zemlji. Učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora. Detaljna analiza sudskih spisa u Srbiji od 2014. godine do septembra 2024. pokazuje da je 37 osoba osuđeno za učešće u ukrajinskom ratu i još jedna za organizovanje takvog učešća. Do objavljivanja ovog teksta, iz Višeg suda u Beogradu RSE nije dobio odgovor o evenutalnim novim presudama. U šest slučajeva određene su zatvorske kazne, dok se samo jedna tiče angažmana u ratu nakon eskalacije sukoba 2022. godine. Zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini. U vreme dok je bio ministar odbrane Miloš Vučević je u januaru 2023. rekao da vojne i civilne bezbednosne agencije prate informacije o državljanima Srbije koji su se priključili ruskim jedinicama u ratu u Ukrajini. Fedir Venislavski, predstavnik predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u parlamentu Ukrajine, izjavio je u aprilu 2023. u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da ukrajinske istraživačke grupe "imaju informacije da u ruskim redovima ima i Srba", ali da njihov broj nije toliki da može da utiče na odnose zvaničnog Beograda i Kijeva. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-dobrovoljac-rat-ukrajina-rusija/33697729.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-dobrovoljac-rat-ukrajina-rusija/33697729.html Sat, 07 Mar 2026 09:05:33 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević, Sandra Cvetković, Jelena Janković) "Ovo će nedvojbeno biti daljnje pogoršanje ionako ne baš dobrih odnosa." Tim rečima bivši diplomata Hrvatske Božo Kovačević za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše preporuke Ministarstva spoljnih poslova građanima Srbije. Kao odgovor na rat u Iranu, srpsko Ministarstvo izdalo je savete za putovanja, ne preporučujući građanima odlaske na Bliski istok, dok je susednu Hrvatsku uvrstilo na listu zemalja koje treba posetiti samo "u slučajevima krajnje potrebe", a Albaniju "uz dodatne mere opreza". U Ministarstvu vanjskih i evropskih poslova Hrvatske odgovaraju da je ta zemlja "jedna od najbezbednijih u Evropi", dok se iz zvanične Tirane nisu oglašavali ovim povodom. 'Semafor' preporukeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE na osnovu kakvih bezbednosnih analiza su sročene takozvane "Semafor" preporuke građanima za putovanje u inostranstvo. Šef diplomatije Marko Đurić objavio je 4. marta na društvenoj mreži X video u kojem navodi da su preporuke napravljene na njegovu inicijativu. U preporukama, koje su objavljene na sajtu Ministarstva, države su klasifikovane u četiri kategorije – od zelene (slobodno putovanje uz redovan oprez), preko žute (putovanje uz dodatne mere opreza) i narandžaste (putovanje u slučaju krajnje potrebe) do crvene (ne preporučuje se putovanje). Hrvatska, koja je od 2013. članica Evropske unije, jedina je evropska zemlja koja se našla u narandžastoj kategoriji, u kojoj su, između ostalih, Togo, Tanzanija, Mjanmar i Republika Kongo. Kao obrazloženje se navode "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč. Državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nevena Jovanović izjavila je 6. marta da kategorizacija ne nosi nikakvu vrstu političke poruke, ali da građanima Srbije treba da predoči sve eventualne rizike na koje mogu naići i upozori na eventualne incidente koji bi mogli da se dogode. Ona je za Radio-televiziju Srbije rekla da su prilikom izrade preporuka bili razmatrani različiti faktori, između ostalih, "sveukupna bezbednosna situacija" u državama, kao i procene različitih vrsta rizika i napada, "kao i sagledavanje svih potencijalnih incidenata sa kojima se strani državljani mogu u određenim zemljama sresti". "Nije nikakva tajna da smo mi u prethodnom periodu bili suočeni sa ne malim brojem incidenata koji su bili usmereni prema našim državljanima, i uopšte prema pripadnicima srpskog naroda koji i živi u Republici Hrvatskoj", rekla je Jovanović. "Taj potez je u većoj meri posljedica projekcije koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dio političke elite u Srbiji imaju o Hrvatskoj", kaže Božo Kovačević, bivši hrvatski diplomata i politički analitičar. On navodi da u Hrvatskoj postoje pokušaji "obnavljanja ustaštva", ali dodaje da se ne može reći da je to određujuća crta hrvatske politike. U novembru 2025. godine hrvatski ultradesničari ustremili su se na događaje organizovane u okviru manifestacije Dani srpske kulture. Nekoliko desetina huligana i ratnih veterana prekinulo folklornu priredbu u Splitu, na kojoj je učestovalo kulturno-umetničko društvo iz Novog Sada. Nedugo potom, manja grupa huligana okupila se i u Zagrebu, protestujući protiv izložbe organizovane u okviru iste manifestacije. "Takvih pojava u Hrvatskoj ima, ali od njih se vlast ograđuje i općenito društvena klima nije takva da bi se pripadnici bilo koje manjine ili državljani bilo koje države trebali a priori osjećati ugroženima", kaže Kovačević. U Albaniju 'uz oprez'Albanija se našla među šezdesetak zemalja u kojima se građanima Srbije savetuju "dodatne mere opreza". Ipak, u obrazloženju Ministarstvo spoljnih poslova navodi da "u Albaniji ne postoje ozbiljne pretnje po bezbednost posetilaca". "Građanima se tokom trajanja turističke sezone, u letnjim mesecima, preporučuje da svoja dokumenta, lične stvari i stvari od vrednosti ne ostavljaju u automobilima. Kada su u pitanju vozila, preporuka je da se ostavljaju na parkinzima koji se nadgledaju, kao i da se obavezno zaključavaju", navodi se na sajtu. Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, nije uključeno na listu. Šta kažu Zagreb i Tirana?Hrvatsko Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova Hrvatske saopštilo je, ne imenujući Srbiju, da je Hrvatska svrstana u narandžastu kategoriju "zbog neodređenih 'tenzija'". "Hrvatska, članica EU, NATO i Šengena i jedna od najsigurnijih zemalja u Evropi prema podacima Eurostata, svake godine dočekuje milione posetilaca i nastavlja da beleži dosledno uspešne turističke sezone", navodi se u objavi hrvatskog Ministarstva na mreži X. "Iskustvo nas uči da kad god se podigne nivo upozorenja za putovanja, često vidimo još više posetilaca iz tih istih zemalja", dodalo je Ministarstvo nazivajući to klasičnim slučajem "zabranjenog voća". Iz Ministarstva spoljnih poslova Albanije nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu preporuke Srbije. Bivši srpski diplomata Srećko Đukić preporuke zvaničnog Beograda ocenjuje kao "nerazumnu i neracionalnu odluku". "Mislim da bi ih trebalo ukinuti. To nije politika dobrosusedskih odnosa i politike pridruživanju Evropskoj uniji", rekao je Đukić za RSE. Šta su motivi Beograda?Bivši hrvatski diplomata Božo Kovačević smatra da bi jedan od motiva za ovakvo pozicioniranje Hrvatske i Albanije mogao biti i sporazum o produbljivanju bezbednosne saradnje koji su te dve zemlje potpisale sa Kosovom. U martu 2025. godine ministri odbrane Albanije, Hrvatske – obe članice NATO saveza – i Kosova potpisali su deklaraciju o jačoj saradnji na polju odbrane i bezbednosti. Predsednik Srbije je u više navrata optuživao tri države da su napravile "vojni savez" protiv Srbije i srpskog naroda i najavio da će Beograd više investirati u odbranu. Božo Kovačević kaže da je sporazum Albanije, Hrvatske i Kosova uporediv sa Balkanskim paktom koji su potpisali Grčka i Turska kao članice NATO saveza i Jugoslavija 1953. godine. "To je bilo posredno jamstvo da će NATO braniti Jugoslaviju u slučaju da je Sovjetski Savez napadne. Tako i ovaj sporazum treba shvatiti kao pokušaj ohrabrivanja Kosova, koje su priznali i Albanija i Hrvatska", kaže Kovačević. Dalje pogoršanje odnosaDiplomatski odnosi Hrvatske i Srbije godinama unazad su daleko od skladnih. Nakon izbijanja masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada, zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024. godine, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje protesta, što su hrvatski zvaničnici oštro negirali. Prema podacima Ambasade Hrvatske u Srbiji, gotovo 20 hrvatskih državljana je proterano iz zemlje tokom protesta, uz obrazloženje da predstavljaju "bezbednosni rizik". Zbog toga je u decembru 2025. Ministarstvo vanjskih poslova Hrvatske državljanima preporučilo da "odgode putovanja koja nisu nužna", te "pojačan oprez", kao i da posebno izbegavaju "mjesta okupljanja većeg broja osoba". Božo Kovačević smatra da nema razloga da zvanični Zagreb odgovori na najnovije preporuke Srbije, ali dodaje da potez Beograda neće poboljšati odnose sa susednom Hrvatskom. "Mislim da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ponajprije imao u vidu unutrašnje političke posljedice i ovo mi izgleda kao pokušaj homogenizacije njegovog biračkog tijela", kaže Kovačević. Uprkos politički turbulentnim odnosima, značajan broj građana Srbije bira hrvatsko i albansko primorje kao letnju turističku destinaciju. Prema poslednjim podacima Hrvatske turističke zajednice iz 2023. godine, tu zemlju je posetilo 212.000 turista iz Srbije, dok je godinu dana ranije zabeleženo 186.000 srpskih turista. Prema podacima koje je u julu 2022. iznela ministarka turizma Albanije Mirela Kumbaro Furki, od 2019. do 2021. godine broj srpskih turista u Albaniji povećan za 110 odsto. *Tekst je ažuriran 6. marta u 12:36. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-hrvatska-albanija-semafor-putovanja-bezebdnost/33696315.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-hrvatska-albanija-semafor-putovanja-bezebdnost/33696315.html Thu, 05 Mar 2026 21:45:58 +0100 SrbijaHrvatskaKosovowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Baklje, venci i strojev korak. Tako je u Beogradu izgledao skup sećanja na Zorana Vujovića, mladića koji je 2008. učestvovao u paljenju Ambasade Sjedinjenih Država i tom prilikom poginuo. Komemoraciju su, kao i prethodnih godina, organizovale ultradesničarske grupe iz Srbije, a događaju su prisustvovali i predstavnici krajnje desničarskih organizacija iz Grčke, Austrije, Francuske i Belgije. Vujović je učestvovao na mitingu koji je vlast u Srbiji organizovala pre 18 godina kao odgovor na proglašenje nezavisnosti Kosova, i tom prilikom je upao u Ambasadu SAD koju su huligani prethodno kamenovali i zapalili, gde je i poginuo u požaru. Za srpske i pojedine evropske ultradesničare njegova smrt je povod za okupljanje na kojem ga slave kao heroja koji je pao za viši cilj. "Osim simboličkog čina, ovakvi događaji služe i da se osnaže neformalne veze između članova, kao i da se eventualno razmotre dalje strategije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Balša Lubarda, sociolog i koautor izveštaja "Brothers in harm" o vezama ultradesničarskih grupa sa Zapadnog Balkana i iz Evropske unije. 'Marš sećanja i pobune'"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi" – stih iz čuvenog speva "Gorski vijenac" pesnika Petra Petrovića Njegoša, ispisan je na crnom floru na vencu položenom na mestu gde je 2008. bila Ambasada Sjedinjenih Država. Venac su 21. februara položili pripadnici ultradesničarskih grupa "Srbska akcija" i "Klub 451", koji su i zvanični organizatori komemorativnog skupa. Već pet godina, koliko ove grupacije organizuju marš povodom godišnjice smrti Zorana Vujovića, protokol je isti – okupljaju se ispred Crkve svetog Marka gde pale baklje i potom postrojeni u nekoliko kolona marširaju ka nekadašnjoj lokaciji američkog diplomatskog predstavništva u centru Beograda. Nakon što polože vence i cveće, tri puta uzviknu ime poginulog mladića uz povik "Prisutan". U objavi na svom Telegram kanalu "Srbska akcija" je ovaj skup predstavila kao "marš sećanja ali i marš pobune protiv okupacije Kosova". "Ideja takve pobune nesumnjivo je vodila i Zorana", pišu u istoj objavi. Nekadašnja pokrajina Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasila u februaru 2008. godine. Zvanični Beograd taj potez ne priznaje i smatra Kosovo delom svoje teritorije. Sociolog Balša Lubarda kaže da ne očekuje da bi saradnja ultradesničara mogla da ima šire posledice po društvo, budući da su u pitanju relativno male organizacije u Srbiji. "U 99 posto slučajeva, te veze neće imati širi značaj – ipak, u vremenu političkih previranja, kao što su smjene režima, ratovi i slično, na osnovu ovih veza mogu nastati i društveno relevantne posljedice", napominje Lubarda. U Ambasadi SAD, čije je sedište u međuvremenu preseljeno na drugu lokaciju u Beogradu, nisu bili dostupni za komentar povodom komemoracije smrti Zorana Vujovića u Beogradu. Kako je zapaljena ambasada?Zoran Vujović učestvovao je na mitingu "Kosovo je Srbija" koji je organizovala Vlada Srbije pod vođstvom desničarske Demokratske stranke Srbije, kao odgovor na proglašenje nezavisnosti Kosova. Tog dana desetine hiljada ljudi došlo je organizovanim prevozom u glavni grad na miting, sa kojeg su se okupljenima obratili, između ostalih, tadašnji premijer Vojislav Koštunica i predsednik opozicione ultranacionalističke stranke Tomislav Nikolić. Demonstracije su se pretvorile u nerede, kada se iz mase odvojio deo huligana i došao ispred Ambasade Sjedinjenih Država u centru grada. Prema izveštajima reportera sa lica mesta, u tom trenutku policijski službenici nisu obezbeđivali prilaz zgradi, a policiji i drugim nadležnim službama bilo je potrebno više od pola sata da dođu na lice mesta. Ko je kriv za nerede tokom mitinga 'Kosovo je Srbija'?Za to vreme okupljeni huligani su diplomatsko predstavništvo zasipali kamenicama i bakljama kojima je deo objekta zapaljen. Zoran Vujović je ušao u zgradu Ambasade gde je i preminuo od gušenja ugljen-monoksidom. Obdukcijom i analizom na Vojno-medicinskoj akademiji zaključeno je da je dvadesetjednogodišnji mladić imao 1,59 promila alkohola u krvi, dok tragovi opijata i bojnih otrova nisu pronađeni, a obdukcionim pregledom je ustanovljeno da nije ustreljen ili uboden. Šta zvaničnici kažu o paljenju ambasade?Država zvanično ne obeležava Vujovićevu smrt. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u vreme mitinga "Kosovo je Srbija" bio generalni sekretar opozicione ultranacionalističke Srpske radikalne stranke, za njegovu smrt krivi policiju. "On je ime koje ujedinjuje sve ljude u ovoj zemlji u promišljanju tragedije kroz koju je ova zemlja prošla. Zoran Vujović će živeti mnogo duže nego mnogi od nas", izjavio je Vučić 24. februara, odgovarajući na pitanje novinara. Sociolog Balša Lubarda uveren je da je rad krajnje desničarskih grupa i njihovi kontakti sa ideološki bliskim organizacijama iz inostranstva pod lupom bezbednosnih službi Srbije, ali napominje da je "interesantno to što njihov rad nije javno proskribovan". "Mislim i da ovako popustljiv javni odnos prema krajnjoj desnici mnogo govori o samim bezbjednosnim službama ali, kao posljedicu, i društvu u kom ovakve organizacije djeluju bez zakonskih prepreka. Kada gledate, slušate ili čitate medijski sadržaj u srpskim medijima, izjave srpskih nacionalista su često sadržinski neodvojive od argumenata koje čujete od ostalih aktera", kaže Lubarda. Za paljenje Ambasade SAD pred sudovima u Srbiji vođena su dva sudska postupka. U jednom su četvorica mladića pravosnažno oslobođeni 2019. godine zbog nedostatka dokaza. U drugom postupku pred Višim sudom u Beogradu optužena su četvorica visokih policijskih zvaničnika, a sudski proces je u oktobru počeo ispočetka zbog promene sudskog veća. Koje organizacije su prisustvovale komemoraciji?Predstavnici najmanje četiri ekstremno desničarske grupe šetali su na komemorativnom maršu u čast Zorana Vujovića. Među njima su bili predstavnici neonacističke "Zlatne zore" iz Grčke, koji su o svojoj poseti objavili kratak izveštaj na svom Telegram kanalu. Navode da su tokom nekoliko dana boravka u Srbiji "bili pozvani da posete i jedan od najvećih i najstarijih manastira u zemlji", ne navodeći ime manastira. Na jednoj od fotografija vide se muškarci skrivenih lica koji poziraju sa zastavom Vizantije i obeležjem "Srbske akcije" u prisustvu sveštenika čiji identitet je takođe skriven. RSE nije dobio odgovor od Informativne službe Srpske pravoslavne crkve (SPC) da li je Sinod upoznat sa ovom posetom i kako gledaju na kontakte dela sveštenstva sa pripadnicima krajnje desnice. "Zlatna zora" pojavila se u Grčkoj 1980-ih kao mala grupa neonacista. Njen osnivač Nikolaos Mihaloliakos poznat je kao obožavalac nacizma, a na skupovima je okupljene pozdravljao podignutom rukom poput vođe nacističke Nemačke Adolfa Hitlera. Početkom devedesetih organizacija je prerasla u stranku koja je rast popularnosti doživela tokom finansijske krize nakon 2010. kada je tokom nekoliko uzastopnih izbornih ciklusa osvojila poslanička mesta u parlamentu Grčke. U jednom trenutku bila je treća stranka po snazi. Međutim, oktobra 2020. godine sud u Grčkoj proglasio je "Zlatnu zoru" kriminalnom organizacijom koja je "prerušena u političku partiju". Osuđeno je blizu 70 pripadnika ove organizacije, na čelu sa vođom i osnivačem Nikolaosom Mihaloliakosom. Među zločinima za koje su osuđeni su ubistvo grčkog muzičara Pavlosa Fisasa, napadi na migrante i političke protivnike. Izaslanike na komemoraciju u Beogradu poslala je austrijska ultradesničarska grupa "Castell Aurora". Prema pisanju nemačkih medija, "Castell Aurora" je jedan od nekoliko centara ulitradesničarskih grupa u Austriji i Nemačkoj. Slični centri otvoreni su u Kemnicu i Haleu u Nemačkoj. Na zvaničnom sajtu "Castell Aurora" o sebi piše da predstavlja "sigurno utočište za patriotske ljude iz bliže i dalje okoline koji žele da se zauzmu za svoju domovinu". Čest gost tribina koje se organizuju u tom prostoru je Martin Zelner (Sellner), jedan od najpoznatijih austrijskih ultradesničara i vođa Identitarskog pokreta (IM) u toj zemlji. Zelner je jedan od zagovornika "remigracije", ultradesničarskog koncepta koji podrazumeva proterivanje ljudi stranog porekla. Jan Vencel Šmit, član Bundestaga iz redova ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD), u više navrata je posetio IM stambeni projekat "Castell Aurora" i podržao donacijom od 5.000 evra, kako je otvoreno priznao. Ali, najveći do sada otkriveni finansijer je Peter Kurt – bivši član Hrišćansko-demokratske unije (CDU) stranke desnog centra i nekadašnji finansijski senator grada-države Berlin – koji je tajno finansirao ultradesničarska skloništa, među kojima je i "Castell Aurora". Prema istraživanju nemačkog Špigla, postoje indicije da je u njih od 2019. do 2022. uložio oko 240.000 evra. Predstavnici "Castell Aurora" posetili su u junu 2024. neonacistički Klub "451" u Beogradu. Kako su saopštili na svom Telegram nalogu, tamo su "imali priliku da se predstave". "To je važan korak za evropsko umrežavanje na Balkanu", napisali su tom prilikom. Među gostima u Srbiji bili su i predstavnici Nacionalističke studentske asocijacija (NSV) iz Belgije. To je radikalno nacionalističko studentsko bratstvo sa ekstremističkom retorikom i bliskim vezama sa krajnje desničarskom partijom Flamanski Interes (Vlaams Belang – VB), koja je na parlamentarnim izborima 2025. osvojila drugo mesto. Osnovan polovinom 1970-ih, NSV vuče korene iz flamanskog nacionalizma, tvrdeći da se zalaže za očuvanje flamanske kulture, dok protivnika vidi u multikulturalnosti Belgije. NSV je u međuvremenu proširio fokus na Evropu u širem smislu, fokusirajući se odbranu "belog evropskog identiteta". U martu 2025. organizovali su marš u Gentu, na severozapadu Belgije, zahtevajući proterivanje migranata u njihove zemlje porekla. Glavni govornik na skupu bio je austrijski ultradesničar Martin Zelner, kome je zbog ekstremističkih stavova ranije zabranjen ulazak u Veliku Britaniju, Švajcarsku i Sjedinjene Države. U Beograd su predstavnike poslali i francuski ultradesničari iz grupe "Nacionalisti" (Les Nationalistes). Prema pisanju francuskih medija, ova grupa u svojoj ideologiji katolicizam i supremaciju bele rase. Benedeti je bio aktivan član ili lider više desničarskih i ultranacionalističkih pokreta, uključujući L’Œuvre Française, organizacije koja je zabranjena od strane francuske vlade 2013. godine zbog rasističkog i antisemitističkog delovanja. Srbiju je posetio u julu 2023. godine, kada je bio jedan od govornika na konferenciji u Beogradu, koju je organizovala desna stranka Srpska desnica, na čelu sa Mišom Vacićem. Zašto je Srbija važna za evropske ultradesničare?"Srbija je ipak više od samo 'još jedne' države u nacionalističkoj mreži. Kako zbog istorijske relevantnosti i intelektualnih varijacija nacionalizma, tako i zbog zakona brojeva – činjenica da je Srbija najveća zemlja sa relativno 'šarenom' nacionalističkom scenom, čini je značajnim saveznikom za krajnje desne organizacije", objašnjava sociolog Balša Lubarda. On, međutim, dodaje da to savezništvo nosi i određene praktične probleme za nacionaliste širom Evrope, naročito nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, što je događaj koji je podelio ekstremnu desnicu. "Proruski sentiment koji je naročito izražen u srpskoj nacionalističkoj tradiciji je doveo do određene distance između srpske krajnje desnice i ostatka Evrope, naročito u ratnoj situaciji, u kojoj se ova razlika nije mogla politički prenebregnuti i 'prećutati' u zajedničkim skupovima i događajima", kaže Lubarda. Veze srpskih i evropskih ultradesničaraIzrazito proruski sentriment gaji "Srbska akcija", koja je uz "Klub 451" organizator komemoracije Zoranu Vujoviću. Predstavnici ove organizacije su u septembru 2025. učestvovali na konferenciji kranje desnih organizacija i stranaka sa tri kontinenta u Rusiji, gde je glavna tema bila "borba protiv migranata". Na istom skupu bili su prisutni i članovi "Zlatne zore" i "Nacionalista". U maju 2022. posetili poligon za obuku ruske paramilitarne grupe "Imperijalni legion" koji ratuje u Ukrajini. "Legion" je deo "Ruskog imperijalnog pokreta" kojeg su Sjedinjene Države stavile na listu terorističkih organizacija. Osim iz Rusije, održavaju manje ili više redovne kontakte sa ultradesničarima iz Rumunije, Grčke, Španije i Poljske. Ova klerofašistička grupa nije zvanično registrovana u Agenciji za privredne registre, a na svom sajtu navodi da se zalaže za "borbeno srbsko pravoslavlje", kao i za čuvanje "nacionalnog bića i rasnog identiteta". Nema istaknutog vođu, a pažnju šire javnosti je privukla krajem 2014. godine, kada su njihovi članovi ubacivali u poštanske sandučiće više beogradskih naselja letke protiv romske populacije. Njihovi članovi su učestvovali na brojnim ekstremno desničarskim skupovima i organizovali ulične skupove sećanja za saradnike okupatora iz vremena Drugog svetskog rata. "Klub 451" je beogradski kafić u kome se poslednjih nekoliko godina okupljaju ekstremni desničari iz Srbije i inostranstva. Kako je RSE ranije pisao, u ovom klubu su se 2022. sastali italijanski i srpski ultradesničari, a godinu dana kasnije su ugostili rumunske ekstremiste iz "Kamarazi" (Camarazii). Uspostavili su kontakte i sa mađarskim ekstremistima iz grupe "Legio Hungaria", koji su predstavnike "Kluba 451" ugostili u Budimpešti u junu 2024. godine, a mesec dana kasnije su Mađari uzvratili posetu. Pripadnici "Legio Hungaria" su u oktobru 2019. demolirali prostorije jevrejske zajednice u Budimpešti. Zvanični zastupnik "Kluba 451" je Marko Gajinović, nekadašnji član "Nacionalnog srpskog fronta", organizacije koja je dovođena u vezu sa Goranom Davidovićem, vođom zabranjene neonacističke organizacije "Nacionalni stroj". https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-ultradesnicari-komemoracija-zoran-vujovic/33688994.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-ultradesnicari-komemoracija-zoran-vujovic/33688994.html Thu, 26 Feb 2026 18:02:18 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Paravojni kampovi, širenje rasne i verske mržnje i špijunaža po Evropi, praćenje opozicionih ruskih aktivista, utočište za proterane ruske diplomate. To su neke od afera koje povezuju Rusiju sa Srbijom. Vlasti u Srbiji, koje održavaju prijateljske veze sa Kremljom, do danas nisu rasvetlile niti okončale nijednu od njih. "Označavanje ruskih struktura kao inspiratora ili organizatora bi značilo otvoreno zaoštravanje odnosa sa Rusijom", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ističe i da bi imenovanje ruskih službi kao aktera "potkopalo narativ o suverenosti i kontroli bezbednosnog okruženja" Srbije. Beograd se oslanja na Moskvu zbog protivljenja nezavisnosti Kosova, ali i zbog gasne zavisnosti, a takođe se poziva na tradicionalno prijateljske odnose. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zvanični kontakti nisu prekinuti ni četiri godine od rata, uprkos pozivima Evropske unije i Vašingtona Beogradu da se distancira od Moskve. "Prisustvo ruskih službi u Srbiji je signal i prema Zapadu i prema domaćim akterima, odnosno pokazivanje da Rusija i dalje ima pristup i uticaj u Srbiji", dodaje Maja Bjeloš. Kampovi za obukeSlučaj ruskog paravojnog kampa, otkrivenog uz reku Drinu na zapadu Srbije u septembru 2025, i dalje je u fazi istrage. "Osumnjičeni su saslušani, svedoci ispitani i u toku su potrebna veštačenja", navelo je za RSE Više javno tužilaštvo u Šapcu. To tužilaštvo vodi istragu protiv Lazara Popovića iz Beograda i Save Stevanovića iz Loznice. Popoviću je 6. februara pritvor zamenjen jemstvom, rečeno je za RSE u Višem sudu u Šapcu, dok je Stevanović pušten 17. oktobra nakon saslušanja svedoka. Sumnja se da je borbeno-taktička obuka, koju su organizovali u ugostiteljskom objektu Sunčana reka, imala za cilj pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana 28. septembra 2025. Obojica su povezani sa proruskim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem. Lazar Popović je njegov nekadašnji savetnik, a Stevanović je najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije. Nakon njihovog hapšenja, RSE je posetio lokaciju za koju se sumnja da je bila sedište kampa. U lokalnoj prodavnici su tada za RSE rekli da su im dolazili posetioci iz kampa i da su uglavnom govorili ruski jezik. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kasnije izjavio da su nadležni u Srbiji ustanovili da su u kampu bila tri državljanina Rusije. Nije, međutim, doveo rusku obaveštajnu službu u vezu sa kampom. Rusija se zvanično ne pominje u saopštenjima srpske policije i tužilaštva. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je navelo da je kroz borbeno-taktičku obuku u Sunčanoj reci prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora 28. septembra na kojima je proevropska vladajuća partija ubedljivo pobedila prorusku koaliciju. Iz kancelarije javnog tužioca Moldavije nisu odgovorili na raniji upit RSE u kojoj fazi je istraga i da li imaju novih saznanja u vezi sa ovim slučajem. Rusija je negirala mešanje u izborni proces Moldavije. U međuvremenu je sud u Moldaviji zbog organizovanja obuke 2024. u Bosni i Hercegovini i Srbiji osudio tri osobe. I BiH je otvorila predmet u vezi sa obukama koje su održavane u toj zemlji tokom 2024. Vlasti Moldavije su u dva navrata iznele tvrdnje da se u zemljama Zapadnog Balkana organizuju obuke za izazivanje nereda u organizaciji Rusije. I uoči predsedničkih izbora i referenduma o pridruživanju Evropskoj uniji 2024. u Kišinjevu je saopšteno da su organizovane obuke koje su vodile osobe povezane sa ruskim plaćeničkim oružanim grupama Ferma i Vagner. Izazivanje rasne i verske mržnje u Parizu i BerlinuU fazi istrage je i slučaj 11 državljana Srbije uhapšenih zbog sumnje da su u Parizu i Berlinu izveli niz rasističkih akcija. Te akcije su, kako je navela srpska policija, bile usmerene na jevrejske i muslimanske verske zajednice kako bi dodatno pojačale tenzije u društvu. Oni su uhapšeni krajem septembra 2025. u Smederevu, 60 kilometara južno od Beograda. Na upit o tome kakav je status osumnjičenih, RSE iz Višeg tužilaštva u Smederevu nije dobio odgovor. U decembru je u tom tužilaštvu za RSE rečeno da je devetorici osumnjičenih produžen pritvor, dok za dvojicu koji su ranije prebačeni u kućni pritvor nije bilo navedeno da li je i njima produžena mera. MUP Srbije je nakon hapšenja naveo i da se jedna osoba koja je u bekstvu sumnjiči da je "po instrukcijama strane obaveštajne službe" na teritoriji Srbije organizovala i obučavala 14-članu grupu srpskih državljana. Više Tužilaštvo u Smederevu je na upit RSE da li je u međuvremenu ta osoba uhapšena navelo da "u interesu nesmetanog vođenja" istrage za sada nisu mogućnosti da iznose informacije. Dva incidenta, koji su se desila u razmaku od nekoliko meseci, potresla su javnost u Francuskoj 2025. godine. Najpre su krajem maja nepoznate osobe polile zelenu farbu na Muzej Holokausta, tri sinagoge i jedan restoran u centru Pariza. Potom je početkom septembra ispred devet džamija u Parizu ostavljena svinjska glava, a na nekoliko njih bilo je ispisano ime francuskog predsednika Emanuela Makrona. Ispred Brandenburške kapije u Berlinu, ispisivali su diskriminišuće poruke. Istraživački portal Mediapart iz Pariza objavio je u novembru 2025. da je francuska obaveštajna služba došla do internih dokumenata Kremlja u kojima se vidi da je predsednička administracija Rusije "direktno odobrila" skrnavljenje jevrejskih spomenika u maju 2025. godine. Prema sažetku izveštaja, u koji su novinari pariskog portala imali uvid, Kremlj nastoji "da poveća tenzije" između jevrejske i muslimanske zajednice u Francuskoj "kako bi posejao podelu unutar francuskog društva i oslabio nacionalnu koheziju". Nadležno tužilaštvo u Francuskoj nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovim informacijama. Prema pisanju francuskih istraživačkih medija, ključni čovek u oba incidenta bio je državljanin Srbije Aleksandar Savić, čije veze sa Rusijom su detektovale francuske obaveštajne službe. RSE nije dobio odgovor iz Višeg tužilaštva u Smederevu o tome koliko njihova istraga potvrđuje informacije iz Francuske. U decembru su naveli da o detaljima ne mogu da govore u cilju dalje istrage. Afera 'Ruski špijun'Novembra 2019. godine na internetu se pojavio snimak na kojem se navodno vidi kako ruski obaveštajac daje novac jednom penzionisanom pripadniku Vojske Srbije. Snimak je, prema rečima najviših zvaničnika Srbije, napravljen skoro godinu dana ranije 24. decembra 2018. Autentičnost snimka je medijima potvrdio Relja Željski, načelnik analitike Bezbednosno-informativne agencije (BIA), rekavši da se "na njemu nalazi ruski obaveštajac Georgij Kleban". Iako je prvo sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon sastanka sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom konstatovao da je za njega afera sa ruskim obaveštajcem zatvorena. Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu su za RSE izjavili u decembru 2019. da ova institucija ne vodi postupak u ovom slučaju. Smrt predstavnika SDPR-a u MoskviPredstavnik srpske državne kompanije za trgovinu oružjem Jugoimport-SDRP u Moskvi Radomir Kurtić pronađen je mrtav u glavnom gradu Rusije polovinom novembra 2025. godine. Tu vest su mesec dana kasnije objavili provladini mediji u Srbiji tvrdeći da su srpske službe bezbednosti o "sumnjivoj smrti" obavestile predsednika države. Potom je vest potvrdio Vučić rekavši da zvanični Beograd očekuje odgovor od ruskih službi, kao i da Moskva nije poslala forenzičke izveštaje. "Znamo da su tamo nestali određeni hard diskovi i još neke stvari, ali to ne mora da znači da ima veze sa samim događajem. Dakle, to može da bude i rutinska akcija neke službe, kada ustanove identitet nekoga (ko je umro) na ulici", rekao je Vučić za RTS. On je ipak dodao i da "ne želi da učestvuje u širenju sumnji i teorije zavere". Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome da li su iz Rusije stigli traženi odgovori i izveštaji. Nakon objavljivanja vesti o smrti Kurtića ni nadležne institucije ni Jugoimport SDPR nisu odgovorili na upit RSE šta predstavnici srpskog državnog trgovca oružjem rade u Moskvi, duže od tri godine nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Ruske službe su u maju 2025. optužile Beograd da "pokušava da im puca u leđa", jer isporučuje municiju Ukrajini preko posrednika, među kojima se ističu pojedine NATO članice u Evropi. U saopštenju ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) na spisku srpskih državnih firmi koje su učestvovale u isporukama bio je i Jugoimport SDPR. Mesec dana nakon saopštenja ruske službe, Srbija je uvela moratorijum na sav izvoz naoružanja i vojne opreme koja se proizvodi u domaćoj namenskoj industriji. Zvaničnici Srbije su više puta odbacili optužbe da se Kijevu direktno isporučuje municija, ali su naglasili i da ne mogu da utiču na to gde će završiti naoružanje koje država legalno prodaje na međunarodnom tržištu. 'Zvučni top'Ruske vlasti pritekle su u pomoć zvaničnom Beogradu tokom masovnih antivladinih demonstracija i blokada fakulteta, izazvanih pogibijom 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Zvanični Beograd je zatražio da ruski istražitelji sprovedu "nezavisnu istragu" o tome da li je na antivladinom mirnom protestu 15. marta 2025. upotrebljen zvučni top. Na brojnim video snimcima vidi se kako se hiljade demonstranata u panici razbežalo sa kolovoza pred naletom, kako su opisali, jakih i neobičnih zvukova i vibracija. U izveštaju Federalne službe bezbednosti (FSB) Rusije iz aprila 2025. navodi se da je nakon sprovedenih testova zaključeno da nije korišćen zvučni top, inače nedozvoljeno oružje u Sbiji. U tom izveštaju, koji je objavljen na sajtu Bezbednosno-informativne agencije Srbije, navodi se da akustični uređaji tipa LRAD, koje poseduju policijski organi Srbije, nisu primenjeni tokom protesta. Prema izveštaju efekat emitera na biološke objekte testiran je na psima zbog "njihove visoke osetljivosti na akustične efekte". Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazuje za RSE da Kremlj, ovakvim postupcima, pruža podršku vlastima u Beogradu. "Moguće namere Kremlja su očuvanje političkog režima u Srbiji, odnosno podrška vlasti koja održava bliske odnose i ne uvodi sankcije Rusiji, te povećava ruski uticaj u regionu", dodaje ona. "Dodatno, ruske službe u kriznim momentima legitimizuju narativ vlasti o 'obojenoj revoluciji', nastojeći tako da umanje odgovornost vlasti za korupciju, nezadovoljstvo građana i nasilno gušenje studentskog protesta", ocenjuje Bjeloš. Više domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija koje su istraživale incident na protestu 15. marta, poput organizacije "Earshot", saopštile su, uz iznošenje dokaza, da je na protestu najverovatnije korišćeno zvučno oružje. Zahteve srpskim vlastima da istraže da li je na protestu korišćen zvučni top uputio je komitet Ujedinjenih nacija, kao i Evropska unija. "Očekujemo brzu, transparentnu i verodostojnu istragu o navodima o upotrebi zvučnog oružja protiv demonstranata", saopštila je Evropska komisija u ponovljenom zahtevu Beogradu 17. januara. Utočište za proterane ruske diplomate iz EUNajmanje trojica ruskih diplomata, koji su proterani iz zemalja Evropske unije zbog špijunaže, potom su akreditovana u Srbiji. Višemesečno istraživanje RSE, objavljeno u martu 2023. pokazalo je da su dvojica od njih imala veze sa ruskim obaveštajnim službama. Rusija je pojačala svoje diplomatsko prisustvo u Srbiji nakon talasa proterivanja diplomata iz EU 2022. zbog ruske invazije na Ukrajinu. Na listi Ministarstva spoljnih poslova Srbije u martu 2023. nalazilo se 62 akreditovanih diplomata, u poređenju sa 54 u martu 2022. godine. Nijedna institucija u Srbiji se do danas nije oglasila povodom ovih saznanja. Ni sada Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome da li trenutno među ruskim diplomatama ima onih koje su pojedine članice EU proterale ili stavile na "crnu listu". Špijuniranje ruskih aktivistaU decembru 2021. godine, ruski opozicioni aktivista Vladimir Kara-Murza optužio je Aleksandra Vulina, tada ministra policije, da je odneo u Moskvu snimke sastanka ruskih opozicionara u Beogradu, nakon čega je jedan od njih uhapšen u Rusiji. Vulin se u decembru te godine sastao u Moskvi sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševim sa kojim je razgovarao o navodnim "obojenim revolucijama". Vulin je demantovao tvrdnje koje je protiv njega izneo ruski opozicionar i najavio tužbu protiv Kara-Murze, ali nije poznato da li je pokrenut sudski postupak. MUP Srbije ni BIA nisu odgovorili na upit RSE da su preduzimali bilo kakve radnje u cilju ispitivanja navoda Kara-Murze. Dve godine kasnije Kara-Murza je u Rusiji osuđen za izdaju i širenje lažnih informacija na maksimalnu kaznu od 25 godina. Kara-Murza je bio među trojicom ruskih aktivista koji su u leto 2024. oslobođeni u razmeni zarobljenika između Rusije i zapadnih zemalja. Aleksandar Vulin je od jula 2023. na listi sankcija Sjedinjenih Država zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom. Pokušaj državnog udara u Crnoj GoriSlučaj "državni udar", koji je pre jedne decenije potresao javnost u susednoj Crnoj Gori, dobio je 20. februara sudski epilog. Apelacioni sud Crne Gore je saopštio da je u ponovljenom postupku potvrdio oslobađajuću presudu za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora u oktobru 2016. godine. Obrazloženje suda je da nije dokazano da su optuženi izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret. Odlukom Apelacionog suda, oslobođeni su prosrpski političari Milan Knežević i Andrija Mandić, kao i ostali optuženi u ovom slučaju. Ukupno 13 osoba iz Rusije, Srbije i Crne Gore bilo je obuhvaćeno optužnicom. Za organizaciju i finansiranje državnog udara bili su optuženi ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov. Od crnogorskih državljana, pored Mandića i Kneževića, optužen je bio i Mandićev vozač Mihailo Čađenović. Andrija Mandić je danas predsednik Skupštine Crne Gore, dok je Knežević poslanik u parlamentu. Koalicija koju su predvodili Mandić i Knežević na izborima 2023, podržala je aktuelnu Vladu premijera Milojka Spajića. Pre toga su obojica, na izborima 2020, učestvovali u smeni gotovo tridesetogodišnje vlasti Demokratske partije socijalista (DPS), čiji je lider bio nekadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović. U slučaju "državni udar", bilo je optuženo i osam državljana Srbije, među kojima je i penzionisani general srpske Žandarmerije Bratislav Dikić. Dvojica optuženih su bili nedostupni, a Srbija je odbila da ih izruči. Za Rusima Šišmakovim i Popovim Crna Gora je ranije raspisala međunarodnu poternicu. Svi optuženi negirali krivicu i tvrdili da se međusobno ne poznaju. Viši sud ih je najpre osudio na zatvorske kazne. Apelacioni je poništio tu presudu i naložio novo suđenje, a Viši sud ih je u ponovljenom procesu oslobodio. Na tu presudu Specijalno tužilaštvo je podnelo žalbu, koja je odlukom Apelacionog suda od 20. februara odbačena. https://www.slobodnaevropa.org/a/afere-rusija-srbija-crna-gora/33683536.html https://www.slobodnaevropa.org/a/afere-rusija-srbija-crna-gora/33683536.html Sat, 21 Feb 2026 10:14:28 +0100 SrbijaCrna GoraAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) "Oni kradu, siluju i pljačkaju." To je uobičajeni arsenal dezinformacija i govora mržnje koji se mogu pročitati na nalozima ultradesničarskih grupa iz Srbije na društvenim mrežama. Među najistaknutijim je Telegram kanal "Narodne patrole", neregistrovane grupe čiji nalog ima više od 11.000 pratilaca. Iako policija povremeno demantuje neke od lažnih tvrdnji, a poslednji najavljeni antimigrantski skup u Beogradu iz oktobra 2025. je zabranjen, sudski epilog po pravilu izostaje. "Praktično nema sankcionisanja za krivično delo Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje ne samo prema migrantima, već uopšte", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Milosavljević iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava. "Narodna patrola" godinama je poznata po antimigrantskim akacijama, a bliske kontakte održava sa istomišljenicima iz Rusije. Laž o silovanju u BeograduDezinformacije o migrantima svakodnevno se objavljuju na Telegram kanalu "Narodne patrole". Jedna je, međutim, bila toliko uznemirujuća da je i policija reagovala. Priču o navodnom silovanju i ubistvu devojke, koje je počinila grupa migranata u Selu Rakovica u Beogradu, ova grupa je objavila 24. januara i nekoliko dana neprestano pisala o tome. Širile su se neproverene informacije o velikom broju pripadnika policije i migranata u ovom naselju i kricima koji su se čuli iz kuće u kojoj su navodno boravili migranti. Ova grupa je optužila policiju da zataškava zločin, a građane "u svim krajevima" zemlje pozvala da osnuju "patrole" koje će "čuvati ulice i vršiti pritisak da se migranti iseljavaju". "Vest" nije dospela u konvencionalne medije, ali su je delili drugi ultradesničarski Telegram kanali. Nakon tri dana, 27. januara, oglasilo se Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je saopštilo da da je događaj izmišljen, kao i da su navedene objave na društvenim mrežama "načinjene sa ciljem izazivanja uznemirenja građana". "Policijski službenici pribavili su snimke sigurnosnih kamera iz objekta u Selu Rakovica, kao i objave sa društvenih mreža i o obavljenim razgovorima i sadržaju snimaka obavestili Više javno tužilaštvo u Beogradu, Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal, kome će biti dostavljen izveštaj na dalje postupanje", saopštio je MUP. U ovom Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da li su preduzeli korake u ovom slučaju. 'Lak posao za nadležne'"Ti narativi uznemiruju javnost, ali ono što je dobro je da policija vrlo brzo reaguje na te dezinformacije i razjašnjava šta se dešava. To je novi pristup koji nismo viđali u prethodnih deset godina", kaže u razgovoru za RSE Radoš Đurović, iz nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Marko Milosavljević iz Inicijative mladih pozdravlja reakciju policije, ali napominje da u ovom slučaju postoje i elementi krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje. "To je sad već karakteristično ponašanje 'Narodne patrole', koja je učestvovala u širenju te vesti", ocenjuje Milosavljević. Prema njegovim rečima nije potrebno mnogo resursa da MUP i nadležna tužilaštva prikupe dokaze i informacije u vezi sa širenjem ovakvih neistina. "To je vrlo lako moguće uraditi samo pregledom Telegram grupe "Narodne patrole", koja širi te dezinformacije", kaže Milosavljević. Osim lažne vesti o silovanju i ubistvu devojke u Beogradu, na istom kanalu su prethodnih dana objavljeni i drugi slični sadržaji.3 Vođa 'Patrole' uhapšen i prošle godineVođa "Narodne patrole" Damnjan Knežević nije odgovorio na upit RSE da li je dobio poziv od tužilaštva u slučaju širenja dezinformacije o navodnom zločinu migranata u Beogradu. Knežević je uhapšen u oktobru prošle godine uoči antimigrantskog skupa koji je njegova organizacija najavila, a koji je policija zabranila. Njega je Više javno tužilaštvo u Beogradu sumnjičilo za krivično delo rasna i druga diskriminacija, zbog čega je dva meseca proveo u kućnom pritvoru. Mera mu je ukinuta krajem decembra, a Knežević je na Telegram kanalu svoje organizacije napisao da protiv njega nije podignuta optužnica. Radio Slobodna Evropa je od Višeg javnog tužilaštva pokušao da dobije potvrdu ovih navoda, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Knežević je u novembru 2024. godine prvostepeno oslobođen optužbi da je pozivao na nasilnu promenu ustavnog poretka tokom protesta protiv sporazuma Srbije i Kosova u Ohridu početkom 2023. godine. RSE nije dobio odgovor od VJT-a da li je tužilac uložio žalbu na ovu presudu. Marko Milosavljević iz Inicijative mladih kaže da konstantno izostaje sankcionisanje ultradesničarskih grupa za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje ne samo prema migrantima, već i prema domaćim aktivistima. "Tih sankcija nema, pošto je činjenica da su i sami predstavnici vlasti skloni tome da koriste šovinističke izraze i da nazivaju političke protivnike raznim skarednim imenima. To prolazi bez ikakve osude", kaže Milosavljević. On podseća da je Inicijativa mladih za ljudska prava bila na meti ekstremista iz "Narodne patrole" u junu 2024. godine, kada je pred vratima ove nevladine organizacije u Beogradu ostavljena svinjska glava. "Tada smo videli da je tužilaštvo samo otvorilo predmet i da ništa dalje nije učinjeno. Mi čak nismo ni bili obavešteni od tužilaštva, već smo posredstvom medija saznali da je otvoren predmet", kaže Milosavljević. Ruske veze 'Narodne patrole'Upravo je antimigrantskim narativom i uličnim akcijama neregistrovana organizacija "Narodna patrola" dospela u fokus javnosti početkom 2020. godine. Tada je na društvenim mrežama objavljen snimak na kojem je grupa u crno obučenih muškaraca sa navučenim kapuljačama na glavama, zaustavljala migrante i izbeglice u Beogradu i delila im pamflete sa porukom da im se "zabranjuje kretanje van migrantskih centara" tokom noći. U oktobru 2021. ova grupa je objavila poternice protiv ljudi koji izdaju stanove izbeglicama i migrantima u Somboru na severozapadu Srbije. Damnjan Knežević redovno održava kontakte sa ultradesničarskim organizacijama u Rusiji i u nekoliko navrata je posetio tu zemlju. Poslednji put je tamo bio u septembru 2025. godine, kao učesnik konferencije Međunarodne lige antiglobalista "Paladini", u organizaciji ruskog oligarha Konstantina Malofejeva (Malofeyev) koji je pod sankcijama zapadnih zemalja. Na skupu su se okupili predstavnici desetina stranaka i pokreta krajnje desnice, a glavna tema je bila borba protiv dolaska migranata. Porast antimigrantskog narativaRadoš Đurović, iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže u razgovoru za RSE da porast antimigrantskog narativa dolazi na talasu globalnih dešavanja, u kojima imigracija postaje jedna od glavnih tema koja deli javnost. "Mi smo primetili od nekih ekstremnih organizacija i influensera da pokušavaju da animiraju javnost antimigrantskim narativom. Jasno je da je reč o zloupotrebi okolnosti i korišćenju dezinformacija i pokušaju da se ostvari interes da se na tome profitira", kaže Đurović. Aktivisti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila su, kaže Đurović, na terenu primetili pokušaje ekstremno desnih grupa da prošire antimigrantski narativ u lokalnim sredinama u kojima postoji veći broj migranata i izbeglica, ali značajnija podrška za sada izostaje. "Sem društvenih mreža i lajkova, ne vidimo da se u realnosti ta promena narativa ispoljava kroz neki antagonistički odnos prema izbeglicama i migrantima", kaže Đurović. Izuzetaka, međutim, ima. Krajem 2025. godine u Kragujevcu, najvećem gradu u centralnoj Srbiji, meštani su nedeljama organizovali proteste protiv stranih radnika iz azijskih i afričkih zemalja. Kao razlog su naveli "strah za ličnu i imovinsku bezbednost", i neadekvatne uslove u kojima boravi veliki broj stranaca. Skupu su se priključile i ultradesničarske grupe, uz širenje teorije zavere o "zameni stanovništva". Ova teorija, koja nije potkrepljena nijednim argumentom, tvrdi da postoji organizovan plan političkih elita da stanovništvo neke zemlje "zameni" drugim etničkim ili verskim grupama. Viber grupama kružili su navodi o incidentima u kojima su strani radnici učestvovali. Sa druge strane, policija je saopštila da "nije evidentirala nijedno krivično delo koje su učinili strani radnici kao i da nije bilo prijava građana da su doživeli bilo kakve neprijatnosti". Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiji u svakom trenutku ima oko 1.000 migranata, a njihov broj se smanjio u januaru 2026. u odnosu na isti mesec prošle godine. Kada je reč o radnim migracijama, Srbija je, prema podacima Centra, izdala oko 100.000 radnih dozvola. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-migranti-narodna-patrola-desni-ekstremizam/33677179.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-migranti-narodna-patrola-desni-ekstremizam/33677179.html Wed, 18 Feb 2026 17:35:40 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) "Veran Matić je meta koordinisane kampanje klevetanja posebno jakog intenziteta, čak i za Srbiju." To za Radio Slobodna Evropa (RSE) Pavol Salaj (Szalai), direktor biroa međunarodne organizacije "Reporteri bez granica" (RSF), komentarišući emitovanje propagandnog filma koji targetira predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara. Film "Zlo doba 2: Stvaranje propagande" je premijerno emitovan krajem januara na televizijama bliskim vlasti, među kojima su i one sa nacionalnom frekvencijom, a kasnije je objavljen i na brojnim provladinim portalima. U njemu je Matić označen kao "autošovinista" i čovek koji gaji "mržnju prema svemu srpskom", a nepotpisani autori ga optužuju i za proneveru velike sume novca. Medijska udruženja su podnela 8. februara krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal (VTK). "Očekivao sam da će me tužilac pozvati, s obzirom na to da oni imaju obavezu da me saslušaju u roku od 48 sati, međutim to se nije dogodilo", rekao je Veran Matić za RSE. U ovom tužilaštvu nisu odgovorili na upit RSE da li su pokrenuli određene korake u ovom slučaju i zbog čega Matić nije saslušan. Matić kaže da je podneo žalbu i samoregulatornom Savetu za štampu protiv tridesetak medija koji su preneli film na svojim portalima. 'Mrzitelj Srbije'Autori filma, koji traje nešto više od pola sata, nisu potpisani. Iza njega je stala organizacija Centar za društvenu stabilnost. Ovo udruženje je prošle godine organizovalo proteste podrške vlasti protiv antivladinih blokada koje su organizovali studenti kao odgovor na pad nadstrešnice u Novom Sadu. Takođe, Centar je potpisao i filmove u kojima se negiraju genocid nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. i ratni zločin nad kosovskim Albancima u selu Račak 1999. godine. U najnovijem filmu Verana Matića optužuju da "autošovinista", te da je tokom svoje karijere "aktivno radio na razaranju nacionalnog identiteta Srba". Navode i da je "gradio kontakte sa osvedočenim neprijateljima srpskog naroda", a povezuju ga i sa aktuelnim protestima zbog novosadske tragedije, nazivajući ga "medijskim guruom blokaderskog pokreta". "Celokupno znanje, kapital, kontakte, ali pre svega mržnju prema svemu srpskom, Matić je stavio u službu tokom aktuelnog, a sada već propalog pokušaja sprovođenja 'obojene revolucije'", navodi se u filmu. "Obojena revolucija" je termin koji Kremlj i zvaničnici Srbije, koriste kako bi opisali svrgavanja autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Nakon emitovanja filma su na društvenim mrežama i lokalnim portalima koji nemaju potpisanu redakciju (Impressum) objavljene optužbe da Matić finansira albanske medije na Kosovu i da je podržao separatiste. Bez reakcije institucija"To su sve, naravno, gluposti, ali veoma opasne gluposti", kaže Veran Matić, komentarišući sadržaj filma. "Taj film de facto ima za cilj da me targetira do nivoa da me u svakom trenutku može napasti svako ko poveruje u to da sam ja 'prodao Kosovo i srpske svetinje', da sam kriv za ratove i žrtve srpskog naroda", dodaje. Matić kaže da je najnoviju kampanju doživeo kao nastavak napada na novinare od strane predstavnika vlasti u Srbiji. Kako kaže, u prethodne dve godine se pogoršavao položaj medija, posebno kada je reč o nekažnjivosti napada na novinare. Taj utisak ilustruje podacima – od 64 otvorena slučaja u 2024. godini, donete su dve osuđujuće presude. Naredne godine su od 134 otvorena slučaja sudovi izrekli svega tri osuđujuće presude. "Očigledno je da brutalnost vlasti raste i ovaj film je sublimacija načina na koji će se oni razračunavati sa svima nama u narednom periodu", kaže Veran Matić. On dodaje da je dramatično to što novinare ne štiti nijedna institucija. Poziv Vučiću da zaustavi hajkuPavol Salaj iz organizacije "Reporteri bez granica" kaže za RSE da se kampanja protiv Verana Matića ne bi mogla odvijati " bez blagoslova ili organizacije na najvišem političkom nivou", te poziva predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se javno distancira od ove hajke. "Iako ga danas smatramo predatorom slobode medija, verujemo da i dalje može da učini nešto pozitivno: da interveniše kako bi se ova kampanja zaustavila i kako bezbednost Verana Matića ne bi bila ugrožena. Ako to ne učini, postaje saučesnički odgovoran ukoliko se Veranu Matiću nešto dogodi zbog njegovog rada", kaže Salaj. RSE je Kancelarije za saradnju sa medijima predsednika Republike zatražio komentar, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Ni iz resornog Ministarstva informisanja nije stigao odgovor na pitanje zbog čega se nisu oglašavali povodom napada na Verana Matića. 'Gušenje slobode govora'Veran Matić je predsednik Upravnog odbora ANEM-a (Asocijacije nezavisnih elektronskih medija) i operater na Sigurnoj liniji za novinare u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara. "Veran Matić je, nažalost, postao osoba čiji broj telefona svaki novinar u Srbiji ima na brzom biranju, jer napadi na novinare su sada toliko učestali, a on je čovek koga zovemo da prijavimo svako ugrožavanje bezbednosti", kaže za RSE Ana Lalić Hegediš, predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Ona ocenjuje da su poslednji napadi na Matića deo strategije za "potpuno gušenje ne samo više ni slobode govora, nego i slobode zdravog razuma". "Njegove reakcije su uvek bile hitre i adekvatne, pa je režim očigledno prepoznao da je Veran Matić onaj čiju glavu treba figurativno saseći, ne bi li nam bila oduzeta i poslednja spona ka kakvim-takvim institucijama i pravdi", dodaje Lalić Hegediš. I sagovornica RSE je u nekoliko navrata bila izložena otvorenom targetiranju od strane funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i provladinih tabloida. Poslednji put u martu 2024. godine, zbog učešća na tribini u Dubrovniku, gde je kritikovala nacionalizam u srpskom društvu. Istovremeno je posredstvom društvenih mreža dobila na stotine uvreda i pretnji smrću. "Mi u toj atmosferi radimo već dugo. Poslednjih godinu i po dana je to intenzivno. Mi nemamo drugog izbora, osim da radimo svoj posao pod bilo kakvim uslovima. Jedino se nadamo da će pritisci koji se koliko-toliko čuju, naročito posle ovog poslednjeg napada na Verana Matića, ipak uroditi plodom", kaže Ana Lalić Hegediš. Pavol Salaj ocenjuje da Vlada Srbije "sistematski radi na potiskivanju slobode medija". "Zbog toga smo obavestili Evropsku komisiju o teškoj situaciji u Srbiji u našem januarskom doprinosu njenom izveštaju o vladavini prava koji će biti objavljen na leto. Nastavićemo da radimo na međunarodnom nivou kako bismo sačuvali slobodu medija u Srbiji", kaže Salaj i dodaje da će u drugoj polovini marta posetiti Beograd, zajedno sa kolegama iz drugih međunarodnih organizacija. Decenije nerešenih ubistava novinaraPrema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare. U poslednje tri decenije, u Srbiji su ubijeni novinari Slavko Ćuruvija i Milan Pantić, dok je pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima preminula novinarka Radosava Dada Vujasinović. Apelacioni sud u Beogradu je u februaru 2024. godine doneo oslobađajuću presudu u korist četvorice bivših pripadnika Službe državne bezbednosti, optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine. Vrhovni sud je početkom 2026. u postupku zaštite zakonitosti utvrdio da Apelacioni sud u oslobađajućoj presudi nije pravilno ocenio pojedine dokaze. Četvrt veka od ubistva Milana Pantića, dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine, optužnica još uvek nije podignuta. Do danas nije otkriveno ni ko je 2007. godine postavio bombe pod prozor novinara nedeljnika "Vreme" Dejana Anastasijevića. https://www.slobodnaevropa.org/a/veran-matic-novinari-srbija-targetiranje-napadi/33675419.html https://www.slobodnaevropa.org/a/veran-matic-novinari-srbija-targetiranje-napadi/33675419.html Thu, 12 Feb 2026 07:50:31 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Dvadeset pet evra – to je kazna koju je opozicioni aktivista i učitelj platio, jer je "bez dozvole" prekrečio grafit "Kad se vojska na Kosovo vrati" u dvorištu osnovne škole na jugoistoku Srbije u kojoj je zaposlen. Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) osudila je ovaj čin i označila aktiviste Zeleno-levog fronta (ZLF) iz Niša koji su učestvovali u uklanjanju grafita kao "autošoviniste". Nacionalistički slogan "Kad se vojska na Kosovo vrati" ispisan je širom Srbije, a civilni aktivisti su ga i prethodnih godina uklanjali, uz poruku da širi netoleranciju i poziva na sukobe. Srpska vojska i policija povukli su se sa Kosova u leto 1999. godine, nakon NATO intervencije pokrenute zbog ratnih zločina koje su srpske snage počinile nad albanskim civilima tokom rata. Anonimna prijava"Taj grafit poziva na rat i sukobe. Ta poruka nas vraća u devedesete, u vreme kada je Srbija gubila mlade živote i teritorije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) 54-godišnji Dejan Petrović, učitelj u niškoj školi "Učitelj Tasa". Petrović dodaje da je sporni grafit pre nekoliko godina ispisan u školskom dvorištu, te da je u više navrata sugerisao direktorki da takva poruka nije primerena i da je treba ukloniti, ali nadležni nisu reagovali. "U jednom trenutku sam rekao direktorki da ću, ukoliko ona nije u mogućnosti da pronađe način kako da to uradi, ja to uraditi o svom trošku. Ona mi to nije zabranila, već je samo oćutala. Ja sam to shvatio kao znak odobravanja", kaže Petrović. Zajedno sa kolegom Rastislavom Dinićem iz opozicionog Zeleno-levog fronta (ZLF), čiji je član, Dejan Petrović je početkom februara tokom vikenda belom bojom okrečio zid na kojem je grafit bio ispisan. Nekoliko dana kasnije u školu su došli komunalni milicajci i saopštili mu da dođe u nišku centralu te službe kako bi mu uručili prekršajnu prijavu. "Rekli su mi da je podnosilac anonimni građanin koji je podneo prijavu da sam krečio bez odobrenja direktorke", kaže. Radio Slobodna Evropa je pokušao da stupi u kontakt sa direktorkom OŠ "Učitelj Tasa" Radmilom Krstić, ali ona nije bila dostupna za razgovor niti je odgovorila na SMS poruke koje smo joj poslali. RSE se obratio i niškoj Komunalnoj policiji, sa upitom koliko je prekršajnih prijava za isto delo uručila 2025. godine, kao i da li grafite "Kad se vojska na Kosovo vrati" tretira kao širenje mržnje, diskriminacije i poziv na sukobe, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Za uklanjanje grafita sa javnih površina zadužene su komunalne službe lokalnih samouprava, dok su za fasade privatnih objekata zaduženi njihovi vlasnici. Šta kažu u vladajućoj stranci?U Srpskoj naprednoj stranci osudili su akciju niških aktivista Zeleno-levog fronta. Predsednik vladajuće stranke i bivši premijer Miloš Vučević rekao je da je to "skandalozno" delo ljudi koji se "takmiče u autošovinizmu". "Mrze sve što je srpsko, mrze oni našu vojsku i Kosovo i Metohiju", rekao je Vučević u video izjavi na društvenoj mreži X. Srpska policija i jugoslovenska vojska povukle su se sa Kosova u leto 1999. nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma čime je okončan rat i NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Devet godina kasnije, Kosovo je proglasilo nezavisnost koju zvanični Beograd ne priznaje. Pred Međunarodnim sudom u Hagu, za ratne zločine nad Albancima na Kosovu osuđeni su visoki srpski zvaničnici. Da li je prekršen Zakon o obrazovanju?Povodom uklanjanja grafita iz školskog dvorišta oglasio se Gradski odbor SNS u Nišu, koji je optužio aktiviste ZLF da su prekršili Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji zabranjuje stranačko političko delovanje u obrazovnim institucijama. "Ja sada pozivam organe da reaguju na ovo kršenje zakona, a pozivam i njihove radne organizacije da reaguju, zato što je nedopustivo da profesori, prosvetni radnici, učestvuju u stranačkoj političkoj akciji", poručio je šef odborničke grupe oko SNS-a u Skupštini grada Niša Uroš Radulović. Učitelj Dejan Petrović demantuje da je prekršio zakon, te podvlači da SNS pokušava da zastraši sve koji bi se potencijalno usudili da urade isto. "Mi jesmo bili u školskom dvorištu, ali u vreme vikenda, kada učenika nije bilo tu i kada se nije održavala nastava. Uradili smo nešto što je u korist ne samo dece, nego čitave školske zajednice", kaže Petrović. 'Državni projekat'Murali "Kad se vojska na Kosovo vrati" pojavili su se širom Srbije početkom 2023. godine. Poruku uniformnog izgleda danima su ispisivali nepoznati muškarci na javnim i privatnim fasadama, te na potpornim zidovima duž autoputeva. Reč je o stihu iz prepeva narodne pesme "Ječam žela Kosovka devojka". Kako je utvrdio antropolog Ivan Čolović, stih "kad se vojska na Kosovo vrati" ne postoji u izvornom obliku ove pesme. Prvi put se pojavljuje 2011. godine u knjizi "Kosovo je glava Lazareva" mitropolita Srpske pravoslavne crkve Amfilohija Radovića. Murali nisu potpisani, ali na jednom portalu, za koji je navedeno da je nezvanični informativni portal navijača Crvene zvezde, piše da su oni na više mesta u Beogradu oslikali taj stih na zidovima. "To je državni projekat. Takve parole možemo da nađemo ne samo ovde u Nišu, već u gradovima širom Srbije, na autoputevima, na mnogim javnim mestima", smatra Dejan Petrović. Postupci protiv aktivistaInače, za iscrtavanje murala na stambenim zgradama neophodna je saglasnost stanara koji u njoj žive, a ukoliko je objekat pod zaštitom, potrebna je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Aktivisti više organizacija civilnog društva, među kojima je i udruženje KROKODIL, u februaru 2023. su prekrečili jedan od tih murala na beogradskom Trgu Slavija. I pre nego što su završili akciju, na lice mesta je izašla komunalna policija koja je aktivistima napisala kazne. Ubrzo je na istom mestu osvanuo mural sa identičnom porukom. "Ako se 'drznete' da uklonite mural na kome piše 'Kad se vojska na Kosovo vrati', ilegalno nanesen na neku javnu površinu, zagrantovano je da će uslediti reakcija vlasti ukoliko vas primete, a i jednog broja građana koji vrlo agresivno reaguju. Kada taj isti mural biva vraćen, to se dešava usred dana naočigled policije i prolaznika", kaže za RSE Vladimir Arsenijević iz udruženja KROKODIL. Prekršajni sud u Beogradu je doneo nekoliko oslobađajućih presuda za aktiviste i aktivistkinje protiv kojih je Komunalna policija pokretala prekršajne postupke zbog krečenja murala na Slaviji. U dve odvojene odluke iz jula i novembra 2024. godine sud je ocenio da nije dokazano da su okrivljeni počinili prekršaj. Vladimir Arsenijević kaže da ovakve presude treba da budu podsticaj ne samo za aktiviste, već za sve građane. "Ako se ilegalno naneseni grafit bilo kakvog sadržaja pojavi na fasadi zgrade, građani imaju ne samo pravo nego i obavezu da ga uklone. To je ono što pokušavamo da poručimo građanima – ne postoji služba koja će doći i to ukloniti. To moramo mi da uklonimo", kaže Arsenijević. Osim murala koji pozivaju na povratak vojske na Kosovo, širom Srbije se u javnom prostoru mogu videti murali koji slave osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Jedan od najpoznatijih osvanuo je u Njegoševoj ulici u Beogradu krajem jula 2021, mesec dana nakon što je bivši komandant Vojske Republike Srpske u Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini. Svi pokušaji građana i aktivista da ga uklone nisu uspevali jer su ga nepoznati autori, za koje se sumnja da su deo desničarskih i navijačkih grupa, kroz svega nekoliko sati vraćali u prvobitno stanje. Nakon što su ga aktivisti prekrečili u maju 2023, više nije "prepravljan". Nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija) je iste godine podnela više od 300 prijava komunalnim službama u deset gradova i opština u Srbiji sa zahtevom da se uklone murali i grafiti koji slave Mladića. https://www.slobodnaevropa.org/a/mural-srbija-kosovo-desnica-nis-kazna/33674318.html https://www.slobodnaevropa.org/a/mural-srbija-kosovo-desnica-nis-kazna/33674318.html Tue, 10 Feb 2026 16:03:00 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) "Reč je o projektu koji ima odobrenje Kremlja i samim tim služi interesima Kremlja." Tako za Radio Slobodna Evropa slovački istraživač i stručnjak za bezbednosnu politiku Rihard (Richard) Straka opisuje Međunarodnu suverenističku ligu Paladins (International Sovereignist League – Paladins /ISL Paladins), transnacionalni savez desničarskih i neonacističkih organizacija osnovan u septembru 2025. godine u Sankt Peterburgu, u Rusiji. Straka navodi da se kroz ovaj savez Rusija vraća na pozicije koje je kao jedno od glavnih čvorišta međunarodne krajnje desnice na evropskom kontinentu, imala pre početka invazije na Ukrajinu. "Rusija je pretrpela ozbiljan udarac u okviru desničarske mreže kada je, 2022. godine, značajan deo evropske krajnje desnice izrazio solidarnost sa ukrajinskim partnerima. U tom kontekstu, inicijativa ISL Paladins može se posmatrati i kao pokušaj regulisanja posledica tog raskola, efikasan i jeftin način za Rusiju da ostvari svoje ciljeve", navodi Straka. Analiza Radija Slobodna Evropa pokazuje da na Telegram profilu međunarodnog saveza desničara "ISL Paladins" osnovanog u Rusiji, gotovo da nema informacija o dešavanjima na ratištu u Ukrajini. Uz tek povremeno kritičko izveštavanje o evropskoj vojnoj pomoći Ukrajini "ISL Paladins" fokus svoje komunikacije premešta na borbu protiv evropske migrantske politike. "Ruska invazija na Ukrajinu podelila je krajnju desnicu. Pitanje migracija, međutim, ne. Tema migracija je već dugo ključna tema u ruskim operacijama uticaja i propagandnim kampanjama protiv evropskih zemalja, što znači da se u suštini primenjuje već dobro proverena strategija koja daje rezultate", objašnjava Straka. Kako se tumači ruska agresija na Ukrajinu?Radikalne desničarske grupacije, među kojima je desetak organizacija iz Evrope kao i pojedini pokreti iz Afrike i Latinske Amerike, potpisnice su deklaracije Međunarodne suverenističke lige. Deklaracija u kojoj se ističu parole poput "masovne deportacije migranata, obnova tradicije i kulture i rušenje globalizma Evropske unije" usvojena je nakon skupa koji je 12. septembra 2025. godine u Sankt Peterburgu organizovao Konstantin Malofejev, ruski oligarh s bliskim vezama s Kremljom i Ruskom pravoslavnom crkvom. Skupu je prisustvovao i jedan od vodećih ideologa Kremlja i bliski prijatelj Vladimira Putina, Aleksandar Dugin. Nakon skupa u Rusiji, članice lige su između ostalih postale španske organizacije "Democracia Nacional" i "La Falange", grčka "Zlatna zora", mađarski pokret "64 županije", belgijski "Nation", francuska grupa "Les Nationalistes", italijanske neonacističke organizacije "Forza Nuova" i "Rete dei Patrioti". Objave na sajtovima ovih evropskih pokreta i izjave njihovih lidera nakon okupljanja u Sankt Peterburgu, govore u prilog sinhronizovanoj reinterpretaciji ruske agresije na Ukrajinu. Uz isticanje da se protive sukobu, zaključuju da Evropa manipuliše ratom u Ukrajini koji je, prema njihovom tumačenju, rezultat "napada međunarodnih elita na rusku kulturu i tradiciju". Nakon skupa u Sankt Peterburgu, Hervé Van Laethem, predsednik belgijskog desničarskog pokreta "Nation", izjavio da "Moskva danas više podseća na Evropu nego ulice Brisela ili Pariza", dok je španska ekstremna desnica predvođena političkom partijom "Democracia Nacional" pohvalila posvećenost ruskih saboraca na povezivanju nacionalističkih organizacija "uprkos preprekama koje im postavljaju globalisti". Ipak, teza da je Rusija "čuvar tradicije" i da je zbog toga izložena napadima globalista nije prihvaćena kod svih desničarskih organizacija, pogotovo onih iz istočne Evrope. Telegram kanal "Autonom.pl" je u novembru 2025. objavio pismo poljskih nacionalista u kojem se stvaranje "ISL Paladins" ocenjuje kao "političko i ideološko potčinjavanje evropskih nacionalističkih mreža interesima Kremlja". "Da li je ovakav događaj mogao da se održi bez znanja i učešća FSB-a? Naravno da nije! Skupovi poput ovog u Sankt Peterburgu imaju jednu svrhu: infiltraciju u evropske nacionalističke krugove", navodi se u pismu koji potpisuju "Poljski autonomni nacionalisti". Uz podsećanje da je jedan od kreatora "ISL Paladins", Aleksandar Dugin više puta govorio da za nezavisnu Poljsku nema mesta na evroazijskom kontinentu, nacionalisti iz Poljske su poručili da prekidaju kontakte sa organizacijama koje održavaju prijateljske odnose sa krugovima bliskim Kremlju i da one nisu dobrodošle na Maršu nezavisnosti koji je u Varšavi organizovan 11. novembra prošle godine. Borilački kampovi i aktiviranje mladihPrema objavama nekoliko evropskih članica saveza "ISL Paladins", iza poziva na okupljanje u Sankt Peterburgu i ideje kreiranja nove mreže desničarskih oragnizacija, zvanično stoji ruski studentski pokret Akademsko bratstvo (ru. Bratstvo Akademistov). Reč je o organizaciji koja je osnovana 2020. godine kao deo medijskog projekta "Tsargrad", koji vodi ultra-konzervativni ruski oligarh Konstantin Malofejev. Bratstvo je nastalo kao omladinska baza za podršku njegovoj kandidaturu za Državnu dumu 2021. godine. Malofejev se nalazi pod zapadnim sankcijama još od 2014. godine zbog podrške Ruskoj aneksiji Krima i destabilizacije istočne Ukrajine. U Americi je optužen za kršenje i zaveru radi izbegavanja sankcija a optužnica ga između ostalog tereti za pokušaj ilegalnog prebacivanja deset miliona dolara investicija iz jedne američke banke. Malofejev je povodom osnivanja saveza ISL Paladins na svom Telegram kanalu objavio da je više od 50 delegata iz 15 desničarskih organizacija sa tri kontinenta došlo u Sankt Peterburg. "Različiti, ali ujedinjeni oko ključnih pitanja: želje da se odbrane hrišćanske vrednosti, borbe za nacionalni identitet i suverenitet, kao i otpora našem zajedničkom neprijatelju - globalizmu", napisao je Malofejev na Telegramu 23. septembra 2025. godine. Slovački istraživač i stručnjak za bezbednosnu politiku Rihard Straka kaže za Radio Slobodna Evropa da su u kreiranju suverenističke lige Paladins primetni lični politički ciljevi Malofojeva kao i da je "Bratstvo Akademistov" i dalje politički aktivnije na domaćem nego na međunarodnom planu. "Njihove aktivnosti mogu se pratiti kroz njihove komunikacione kanale i očigledno je da raspolažu značajnim finansijskim, logističkim i kadrovskim resursima za svoje delovanje", navodi Straka. Bratstvo danas ima mrežu studentskih organizacija koje deluju u velikim ruskim univerzitetima i okupiranim ukrajinskim teritorijama poput Krima i Hersona. Prema navodima nezavisnih ruskih medija, Bratstvo akademista je formiralo svoja predstavništva na najmanje dvadesetak univerziteta širom Rusije. Od 2024. priključuju se ili pokreću zajedničke akcije sa srodnim, desničarskim grupama iz Evrope. Prema informacijama objavljenim na njihovom Telegram profilu, saradnju su prvo uspostavili sa srpskim desničarskim organizacijama "Narodna patrola" i "Srbska akcija" u septembru 2024. da bi već u novembru iste godine objavili da su u saradnji sa "bratskim organizacijama" iz Srbije, Grčke, Italije, Francuske, Portugala i Mađarske širom tih zemalja organizovani skupovi protiv "globalističke invazije na evropsku kulturu". Na domaćem terenu, aktivnosti Bratstva se kreću od promovisanja studentskih zabava, preko predavanja i debata, pa sve do organizovanja borilačkih kampova, pokazuju objave sa njihovog Telegram kanala. Organizovanje "treninga" za mlade primetno je i u slučaju još nekoliko organizacija potpisnica deklaracije "ISL Paladins". Objave sa Telegrama, pokazuju da je španska grupa "Falange of the JONS", članica suverenističke lige osnovane u Rusiji, tokom prošle godine organizovala na desetine boriličkih obuka za svoje članove. "Veruj, slušaj, bori se", piše u Telegram objavi koju je 30. novembra, uz fotografiju treninga svojih pristalica, podelila španska "Falanga JONS". Ova desničarska partija sebe predstavlja kao naslednika fašističkog pokreta koga je 1930-ih osnovao José Antonio Primo de Rivera, saveznik diktatora Franciska Franka. Kampove za obuku mladih "u cilju samoodbrane" organizuje i francuska organizacija "Les Nationalistes", takođe članica "ISL Paladins". Ovo je grupa koju predvodi Yvan Benedetti, jedan od ultranacionalističkih političara u Francuskoj. Benedetti je poznat po govoru mržnje i antisemitskim stavovima zbog kojih je više puta osuđivan. "Les Nationalistes" su u januaru 2025. godine pokrenuli školu koja uključuje i borbene obuke a, kako navode na svojim društvenim mrežama, ima za cilj "obrazovanje mladih umova u skladu sa nacionalističkom doktrinom". Od 2011. paravojne obuke sprovodi i mađarska desničarska partija "64 županije", takođe pod paralom obrazovanja mladih. Ova organizacija je imala najveću delegaciju na okupljanju radikalne desnice u Sankt Peterburgu i potpisnici su deklaracije "ISL Paladins". Među onima koji u najvećoj meri dele sadržaje sa Telegram naloga i "ISL Paldins" su podmladak "Srbske akcije - grupa Zboraška omladina" iz Srbije kao i omladinsko krilo grčke "Zlatne zore", koja je u toj državi pravosnažno označena kao kriminalna organizacija. Rihard Straka navodi da je mobilizacija mladih globalni trend organizacija i partija s desne strane političkog spektra. "Mladi ljudi, pretežno muškarci, predstavljaju primarnu ciljnu grupu krajnje desnice na globalnom nivou. To je zato što su mladi skloniji radikalizaciji ali i spremniji na ulični aktivizam", kaže Straka za RSE. On navodi i da većina organizacija članice "ISL Paladins", u svojim zemljama nema veliki politički uticaj zbog čega su spremni na udruživanje čak i sa grupacijama koje imaju različite interese, što je slučaj sa srpskim nacionalistima i mađarskom grupom "64 županije" koja se između ostalog zalaže za vraćanje mađarskih teritorija koje su deo Srbije. https://www.slobodnaevropa.org/a/rusija-liga-isl-paladins-desnicari-neonacisti/33669701.html https://www.slobodnaevropa.org/a/rusija-liga-isl-paladins-desnicari-neonacisti/33669701.html Fri, 06 Feb 2026 07:52:42 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Jelena Janković, Dušan Komarčević) Tužilaštvo u Skoplju formiralo je predmet u vezi sa zaplenom pet tona marihuane u selu Konjuh u centralnoj Srbiji. Opojna droga je navodno stigla iz Severne Makedonije, a među uhapšenima je i lokalni funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), na čijem imanju je 29. januara pronađen kanabis. Nadležni su saopštili da je ovo bila najveća zaplena marihuane u Srbiji. Poređenja radi, u poznatom slučaju "Jovanjica" kada je u Vojvodini 2019. otkrivena najveća plantaža marihuane u Evropi, policija je zaplenila nešto više od tonu i po ove opojne droge. Ova dva slučaja povezuju i navodi o vezama vlasti sa uhapšenima, koje ona demantuje. "Organizovanog kriminala nigde nema bez veza sa državnim strukturama, odnosno sa političkom vlašću", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Poslednju akciju pratili su i napadi tabloida bliskih vlasti na Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) koje je vodilo ovaj slučaj, a koje je poslednjih meseci na meti državnih zvaničnika zbog više predmeta koje vodi protiv članova SNS-a. Makedonsko tužilaštvo preduzelo aktivnostiU Javnom tužilaštvu Severne Makedonije su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da su dan nakon policijske akcije u Konjuhu obavešteni o ovom događaju, te da su odmah preduzeli aktivnosti u okviru svojih zakonskih nadležnosti. Kako navode u pisanom odgovoru, Tužilaštvo je uspostavilo "intenzivnu i kontinuiranu komunikaciju" sa nadležnim institucijama u Srbiji, "uz aktivnu razmenu relevantnih informacija i koordinaciju delovanja". "Tužilaštvo je formiralo predmet i već se preduzimaju konkretne, usmerene i koordinisane radnje radi potpunog utvrđivanja svih činjenica i okolnosti u vezi sa povezanošću Republike Severne Makedonije sa ovim slučajem", navodi Javno tužilaštvo u Skoplju. Šta se zna o zapleni?Policija je 29. januara zaplenila pet tona marihuane na području sela Konjuh kod Kruševca, oko 200 kilometara južno od Beograda. Pored opojne droge pronađeno je i vatreno oružje, najmanje četiri automatske puške i jedna "zolja", kao i novac u iznosu od oko 12.700 evra. Tužilaštvo je pokrenulo postupak protiv petorice osumnjičenih, odbornika Srpske napredne stranke Radeta Spasojevića i njegovog sina Nebojše, te protiv Ivana Dragnića, Uroša Mladenovsakog i Aleksandra Mijailovića, označenog kao organizatora grupe, koji je u bekstvu. Osumnjičeni su se na saslušanju 31. januara u Tužilaštvu za organizovani kriminal branili ćutanjem, nakon čega je Viši sud u Beogradu odredio jednomesečni pritvor za Ivana Dragića, Radeta i Nebojšu Spasojevća. Prema informacijama TOK-a, ova organizovana kriminalna grupa je marihuanu dopremila u januaru 2026. iz Severne Makedonije. "Opojnu drogu je prema planu organizatora preko granice prenosio osumnjičeni Ivan Dragnić do skladišta porodice osumnjičenih Spasojevića, odakle ju je radi dalje prodaje preuzimao osumnjičeni Uroš Mladenovski", saopštio je TOK 31. januara. Dragnić je, kako navodi Tužilaštvo, suvlasnik privrednog društva "ALPHAPHARM" u Skoplju koje je registrovano za proizvodnju i preradu medicinskog kanabisa. Uzgoj medicinskog kanabisa je u Severnoj Makedoniji legalizovan, dok u Srbiji nije dozvoljen. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je 2. februara da je marihuana bila upakovana za distribuciju i da je verovatno u Srbiju poslata iz Severne Makedonije ili Albanije, ali da će istragom biti utvrđeni svi detalji. Veze sa vladajućom strankomU video izjavi za tabloid "Srpski telegraf", supruga uhapšenog Radeta Spasojevića rekla je da je njena porodica "kolateralna šteta". "To je tu bilo samo dva, tri dana. Navodno je neko trebalo da dođe to da uzme, međutim desilo se ovo", rekla je Ana Spasojević. Deo opozicije je ubrzo nakon informacije o hapšenju osumnjičenih ukazao na veze Spasojevića sa vrhom Srpske napredne stranke. Predsednik opozicionog Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić je naveo da je uhapšeni "prijatelj i blizak saradnik" porodice ministra odbrane Bratislava Gašića koji je takođe iz Kruševca. Ministar odbrane Bratislav Gašić nije direktno komentarisao optužbe opozicije, niti pominjao ime uhapšenog, a u saopštenju je naveo da akcija policije pokazuje da "u Srbiji nema zaštićenih". Oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je demantovao da država ima veze sa slučajem zaplene droge. "Mi smo sproveli tu akciju", rekao je Vučić 1. februara za televiziju Pink. Na sličnom fonu je bila izjava ministra policije Ivice Dačića dan kasnije, koji je kao argument naveo da su novinari bili prisutni kada se desila zaplena. "Da je neko hteo nešto da sakrije, sigurno ne bi zvao novinare", kazao je Dačić. U danima nakon što je sprovedena najveća zaplena narkotika, tabloidi bliski vlasti objavili su da je čitav slučaj vodilo Više javno tužilaštvo u Beogradu, optužujući Tužilaštvo za organizovani kriminal da "preuzima zasluge" i "kiti se tuđim perjem". Više javno tužilaštvo je u odgovoru Radiju Slobodna Evropa navelo da je zaplena u Konjuhu "realizacija nastavka istrage" koju je u avgustu prethodne godine to tužilaštvo pokrenulo protiv dvojice osumnjičenih i zaplene dve tone kanabisa u beogradskoj opštini Zemunu. Kako navode, daljim operativnim radom Službe za borbu protiv droga i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu došlo se do saznanja koja su dovela do akcije u selu Konjuh. "Više javno tužilaštvo u Beogradu nema podatak kada se Javno tužilaštvo za organizovani kriminal uključilo u predistražni postupak, pošto je policija postupajućeg javnog tužioca VJT u Beogradu koji je vodio predistražni postupak, obavestila o zapleni u selu Konjuh na dan realizacije", rekli su u beogradskom Višem javnom tužilaštvu. Iz Tužilaštva za organizovani kriminal RSE nije dobio komentar na napise objavljene u medijima. Ovo tužilaštvo je već mesecima na meti državnih zvaničnika, zbog istraga koje vodi protiv više funkcionera vladajuće stranke, u predmetima koji se tiču pada nadstrešnice u Novom Sadu i skidanja zaštite kulturnog dobra sa zgrade Generalštaba u Beogradu. Da li je zatražena smena inspektora?Predrag Petrović iz BCBP-a nije optimista da će brojne nepoznanice u slučaju skladišta marihuane i umešanosti funkcionera Srpske napredne stranke, biti do kraja razrešen. "Teško da ćemo dobiti, osim ukoliko se ljudi koji su i radili na ovom slučaju, ne usude da iskorače u javnost", objašnjava. On napominje da je slučaj otkrivanja velikog skladišta marihuane kraj Kruševca "zasluga ljudi u policiji koji su duži vremenski period radili na tom slučaju". "A to su profesionalci", kaže Petrović i dodaje da je to rezultat njihovog rada u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal (TOK). Prema navodima pojedinih medija, upravo tim policajcima preti premeštaj nakon ovog slučaja. Nedeljnik "Radar" objavio je da je nedavno postavljeni načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Marko Kričak, pod čijom nadležnošću je sada Služba za suzbijanje droga, zatražio smenu Raše Popovića, načelnika Službe za suzbijanje droge, i njegovog zamenika Nikole Đokovića. "Njima je data informacija da će biti premešteni u Sektor informatike. To je ozbiljan paradoks da operativci, ljudi sa znanjem i hrabrošću budu premešteni na poziciju gde će biti u nekoj vrsti radnog odnosa, ali bez ikakvih ingerencija", kaže za RSE Milan Radonjić, novinar "Radara". Marko Kričak je na funkciju načelnika Uprave kriminalističke policije imenovan u decembru 2025. Pažnju javnosti privukao je kao komandant Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO). Studentkinja Nikolina Sinđelić optužila ga je za pretnje silovanjem i preteranu upotrebu sile nakon privođenja tokom antivladinog protesta u Beogradu 14. avgusta prošle godine. Prema rečima Milana Radonjića, postavljanje Krička na čelo UKP-a je deo promene "krvne slike u ključnim službama unutar policije". "Tu mislim na UKP i na Službu za borbu protiv organizovanog kriminala. Obe su ključne kada je reč o otkrivanju krupnog kriminala", kaže Radonjić. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na upit RSE da li su istinite informacije o najavljenom premeštaju dvojice inspektora. Prvi čovek ovog ministarstva Ivica Dačić izjavio je 2. februara da svi policajci koji su radili na tom slučaju treba da budu nagrađeni. Milan Radonjić smatra da je Dačićeva izjava u funkciji "kontrole štete". "Zaista je veliki skandal da ti ljudi koji imaju ovakav rezultat iza sebe budu smenjeni. Vidimo jasan trend da se na važna mesta postavljaju ljudi lojalni režimu", kaže novinar "Radara". Slučaj Jovanjica bez epilogaRadonjić povlači paralelu sa slučajem "Jovanjica", kada su smenjeni inspektori koji su otkrili plantažu marihuane koja je uzgajana na poljoprivrednom dobru organske hrane. Reč je o policijskoj akciji iz decembra 2019. godine, kada je na ovoj plantaži u blizini Beograda pronađeno 1.600 kilograma marihuane. Inspektori koji su rukovodili tim slučajem su smenjeni u avgustu 2023. godine. U ovom slučaju se pred Specijalnim sudom u Beogradu vode dva sudska procesa protiv Predraga Koluvije, vlasnika imanja "Jovanjica". U oba postupka se tereti da je bio organizator grupe koja je uzgajala marihuanu za prodaju i brani se sa slobode. Nakon što je sud Koluviji ukinuo pritvor 2021, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je on imao "samo tonu marihuane". "Vrlo čudno, jer on nije ubio nikoga ili ne postoji optužnica da je nekoga ubio, nije imao deset tona kokaina ili nešto slično, već, koliko sam razumeo, tonu marihuane koju su pola okruženja, Nemci i ostali, legalizovali – što on, takođe, negira da je imao", izjavio je Vučić u oktobru 2021. "Jovanjicu" je kao poljoprivredno gazdinstvo 2015. obilazio i promovisao Aleksandar Vulin, u to vreme ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Vulin je u radnoj odeći učestvovao u berbi povrtarskih zasada "Jovanjice". U predmetu "Jovanjica 1" Koluvija se zajedno sa još devet osoba tereti da je od maja 2016. do novembra 2019. uzgajao kanabis. U drugom predmetu, "Jovanjica 2", pripadnici policije, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-obaveštajne agencije terete se da su pružali zaštitu Koluviji. *Saradnja na tekstu Svetlana Božić Krainčanić**Tekst je ažuriran 3. februara. https://www.slobodnaevropa.org/a/marihuana-zaplena-srbija-severna-makedonija-vlast/33667076.html https://www.slobodnaevropa.org/a/marihuana-zaplena-srbija-severna-makedonija-vlast/33667076.html Mon, 02 Feb 2026 18:17:55 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević, Aleksandar Samardžiski) Istraga o finansijskim malverzacijama u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, kojom su obuhvaćeni članovi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), mogla bi da bude usporena ili obustavljena, ukoliko vladajuća većina donese izmene više pravosudnih zakona. Na to je upozorilo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), koje vodi ovaj i brojne druge slučajeve, ali i stručnjaci iz oblasti pravosuđa. Ukoliko budu usvojene izmene Zakona o tužilaštvima i amandmani poslanika SNS, iz tužilaštva će u kratkom roku biti povučeni tužioci koji su ranije privremeno upućeni kao pomoć, a takvih je u TOK-u više od polovine. "Namera vladajuće koalicije je da Tužilaštvo za organizovani kriminal isprazni od ljudi", upozorava Sofija Mandić, članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Dok vlast odbacuje optužbe i navodi da su izmene "u službi države i građana", Brisel kritikuje što su predložene bez javne rasprave, ocenjujući da se radi o "ubrzanom i netransparetnom procesu". Izmene dolaze nakon što su predstavnici vlasti prethodnih meseci iznosili niz optužbi i uvreda na rad TOK-a, koje u nekoliko slučajeva vodi istragu protiv državnih zvaničnika. Šta je sporno?Skupština prethodnih nekoliko dana raspravlja, između ostalog, o izmenama zakona o javnom tužilaštvu, sudijama i Visokom savetu sudstva. Odbor za pravosuđe, čiji je predsednik poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, ocenio je da su predlozi u skladu sa Ustavom Srbije. Na sednici odbora 13. januara je i prihvaćen amandman vladajućih naprednjaka koji se tiče prestanka privremenog upućivanja javnih tužilaca u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ako bi izmene Zakona o tužilaštvu bile usvojene sa ovim amandmanom, to bi značilo da se povlače svi tužioci koji su trenutno privremeno upućeni u druga tužilaštva. TOK je saopštio da bi to "značilo nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca". "Trenutno u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal funkciju vrši 20 javnih tužilaca, od kojih je čak 11 privremeno upućeno u skladu sa važećim Zakonom o javnom tužilaštvu", naveo je TOK 19. januara. U praksi to bi, kako kažu, značilo "potpunu blokadu postupaka u predmetima najopasnijih organizovanih kriminalnih grupa", kao što su slučajevi "Jovanjica 1 i 2", "Balkanski kartel", predmet koji se odnosi na finansijske tokove u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, gde se u novembru 2024. obrušila nadstrešnica i usmrtila 16 osoba. Šta kaže vlast?Uglješa Mrdić nije odgovorio na upit RSE da prokomentariše stavove TOK-a. On je 19. januara odbacio tvrdnje TOK-a da se tim predlogom narušava rad te institucije. Mrdić je u skupštinskoj raspravi 14. januara rekao da će izmene doprineti da se i deo "otuđenih sudija i tužioca" koji su, kako je kazao, "pod uticajem i domaćih centara moći", vrate da rade po zakonu i u skladu s Ustavom. Nije precizirao na koje je domaće centre moći mislio. "Svaki deo pravnog sistema treba da bude u službi države Srbije i njenih građana", kazao je Mrdić. 'Politička poruka tužilaštvu'Udruženje tužilaca Srbije saopštilo je da bi usvajanje izmena koje je predložio poslanik vlasti predstavljalo korak unazad i dodatno ugrozilo poverenje javnosti u rad tužilaštva. Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva ovog udruženja, amandman koji se odnosi na privremeno upućivanje tužilaca tumači kao poruku zakonodavne vlasti TOK-u. "To je faktički onemogućavanje njihovog rada", kaže sagovornica RSE. Ona, međutim, napominje da je situacija sa TOK-om mnogo kompleksnija, s obzirom na to da je rad ovog tužilaštva u smanjenom kapacitetu aktuelan poslednjih deset godina. "Poslednji javni tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal je imenovan davne 2017. godine. Iako po sistematizaciji oni treba da imaju 25 javnih tužilaca, oni ih imaju deset", kaže Lidija Komlen Nikolić. Ona dodaje da su od 2010. godine, četiri zamenika Apelacionog tužioca bila upućena u TOK i kao upućeni tužioci su otišli u penziju. "Ta kadrovska pitanja su se rešavala upućivanjem, što naravno nije bio odgovarajući način", kaže Komlen Nikolić. Prema Zakonu o javnom tužilaštvu, tužilac može iz opravdanih razloga, uz svoju pismenu saglasnost, biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog ili neposredno nižeg stepena najduže na tri godine. Odluku o njihovom upućivanju bi, prema predloženim izmenama, ubuduće donosio Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Vrhovni javni tužilac. Visoki savet tužilaštva je najviša tužilačka institucija u Srbiji. Rad ove institucije je blokiran, pošto još uvek nije okončana procedura izbora članova Saveta, koja se vodi od kraja decembra 2025. Kritike iz BriselaIz Evropske komisije su u pisanom odgovoru za RSE izneli kritike što prilikom donošenja izmena pravosudnih zakona nije bilo javne rasprave, "već se radi o ubrzanom i netransparentnom procesu". "Očekujemo da Srbija sprovede transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim akterima, Evropskom komisijom i Venecijanskom komisijom, pre usvajanja predloženih izmena", navodi se u odgovoru portparola Evropske komisije. Srpska napredna stranka je, prema rečima Sofije Mandića, izabrala kraći put za donošenje izmena zakona u oblasti pravosuđa, zato što ovakva zakonska rešenja ne bi dobila pozitivna mišljenja relevantnih instanci u redovnoj proceduri. "Ako se pre svega sa međunarodnog nivoa ne postave neke prepreke, bojim se da će postojati čvrsta garancija nekažnjivosti za sve ljude koji su na bilo koji način povezani sa vladajućom strankom", kaže Mandić. Centar za pravosudna istraživanja, zajedno sa grupom drugih nevladinih organizacija, se krajem prošle sedmice obratio izvestiteljki Ujedinjenih nacija za pravosuđe, sa molbom da pozove vlasti Srbije da obustave izmene zakona iz hitne procedure, a odgovor još uvek čekaju. Koje slučajeve vodi TOKU avgustu 2025. TOK je pokrenuo istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Među osumnjičenima su dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća. Oni se terete da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Na osnovu optužnice koju je TOK podigao pokrenut je i sudski postupak protiv 28 članova "Balkanskog kartela", optuženih za šverc najmanje sedam tona kokaina iz Južne Amerike. Među optuženima je i Mladen Papović, bivši direktor Javnog gradskog saobraćajnog prevoza u Novom Sadu, koji je uhapšen krajem novembra 2024. godine. Među važnijim slučajevima su i predmeti "Jovanjica 1" i "Jovanjica 2", koji se odnose na jednu od najvećih plantaža marihuane u Evropi. Policija je otkrila plantažu ove ilegalne biljke krajem 2019. godine na poljoprivrednom imanju "Jovanjica" u blizini Beograda, gde je pronađeno 1.600 kilograma skanka (vrsta kanabisa). U ovom slučaju optužen je Predrag Koluvija i još devet osoba. On se tereti da je bio organizator kriminalne grupe koja je uzgajala marihuanu za prodaju. Prvooptuženog Koluviju je u javnosti branio i sam predsednik države, rečima da "ne postoji sličan slučaj" da je čovek koji je "optužen za takvo krivično delo bio dve godine u pritvoru". Pred Specijalnim sudom u toku je ponovljeno suđenje Dijani Hrkalović, bivšoj državnoj sekretarki u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Hrkalović je u januaru 2025. prvostepeno osuđena na godinu i četiri meseca zatvora jer je iskorišćavanjem položaja u MUP-u kočila istrage i procesuiranje kriminala. Međutim, Apelacioni sud ju je u decembru oslobodio i naložio novo suđenje, pod obrazloženjem da su učinjene bitne povrede postupka. TOK tereti Dijanu Hrkalović da je u tri slučaja uticala na svoje kolege u MUP-u da koče istrage, između ostalih, protiv Veljka Belivuka, jednog od vođa kriminalnog klana koji je uhapšen i optužen za organizovani kriminal. Hrkalović je u junu 2025. bila viđena u kampu pristalica vladajuće stranke, koji je mesecima bio postavljen u centru glavnog grada. Pod istragom TOK-a je i sadašnji ministar kulture Nikola Selaković, u drugom slučaju koji se odnosi na ukidanje statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda. Selakoviću se na teret stavljaju dva krivična dela – zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave, što on negira. Vlada Srbije je planirala da zgradu Generalštaba da pod koncesiju američkoj kompaniji u vlasništvu Džareda Kušnera, sa idejom da na tom mestu bude izgrađen hotel. Nakon što je TOK pokrenuo istragu, Kušner je saopštio da odustaje od projekta. Zbog tog poslednjeg slučaja TOK-a našlo se na meti najviših predstavnika vlasti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata tužioce nazivao "korumpiranom bandom". Mesec dana kasnije predsednik države je najavio da će, u slučaju da bude podignuta optužnica za "Generalštab", pomilovati sve koji su "navodno učestvovali u malverzacijama". https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-izmena-pravosudni-zakoni-tuzilastvo-organizovani-kriminal/33656777.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-izmena-pravosudni-zakoni-tuzilastvo-organizovani-kriminal/33656777.html Fri, 23 Jan 2026 16:36:42 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Sveže otvoreni, bez pratilaca i sa minimumom objava. Tako u proseku izgledaju profili na društvenoj mreži Instagram koji su koordinisano i u kratkom vremenskom periodu zapratili kritički nastrojene medije i nevladine organizacije u Srbiji, nakon čega su njihovi nalozi na ovoj platformi privremeno suspendovani. Analiza Radija Slobodna Evropa (RSE) pokazuje da je reč o lažnim pratiocima, a udruženja novinara i civilne organizacije sumnjaju da je u pitanju planirana akcija, s namerom da ograniči domet medija koji nisu pod kontrolom vlasti. Instragram stranice više od dvadeset medija, organizacija i pojedinaca u Srbiji suspendovane su ili ugašene 18. januara nakon što je u kratkom vremenskom periodu došlo do naglog povećanja broja njihovih pratilaca. Kompanija Meta, koja je vlasnik Instagram i Fejsbuk platforme, to tumači kao sumnjive aktivnosti, što za posledicu ima suspenziju ili trajno gašenje naloga. "Ovo je nezabeležen slučaj jer je istovremeno pogođen veliki broj naloga različitih aktera, od medija i fotoreportera do organizacija civilnog društva i aktivista", ocenjuje za RSE Bojan Perkov iz Fondacije Share, koja se bavi digitalnom bezbednošću. On ističe da je problematično što Meta moderira sadržaje mašinskim putem pa često reaguju na naloge koji ne krše pravila, što se desilo u ovom slučaju. Većina profila, koji su ugašeni ili suspendovani 18. januara je dan kasnije ponovo aktivirana. RSE je od Tužilaštva za visokotehnološki kriminal pokušao da sazna da li ova institucija istražuje gašenje naloga medija i civilnih organizacija na društvenim mrežama, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Iz kompanije Meta su za RSE naveli da su njihovi timovi vratili naloge koji su greškom suspendovani kao i da rade na identifikaciji mera za sprečavanje sličnih događaja u budućnosti. Višemesečni napadi botovskih profilaNeposredno pre sinhronizovanog gašenja naloga na Instagramu, pojedini mediji su javno upozoravali na botovske napade, manifestovane kroz ekstremno uvećanje broja pratilaca u kratkom vremenskom roku. Među njima je portal "Nova S", koji je 10. januara izvestio o neouobičajenom povećanju broja pratilaca na njihovom Instagram nalogu. Prema podacima platforme za analitiku javnih profila na društvenim mrežama - Social Blade, samo u jednom danu njihov profil je zapratilo preko 40 hiljada novih pratilaca, a da nisu zabeležene viralne objave ili povećane aktivnosti. Već dan kasnije, nalog je otpratilo 25 hiljada korisnika Instagrama. Nedeljnik "Radar" je 13. januara takođe saopštio da se na njihovom nalogu za manje od dva sata broj pratilaca uvećao za oko osam procenata. Istovremeno, naglo uvećanje broja pratilaca tada su zabeležili nalozi televizija Nova S i N1 kao i omladinski portal Zoomer. Ovaj portal je identifikovao nekoliko naloga koji su istovremeno zapratili više medijskih profila u Srbiji. Prema anlizi RSE, ovi profili pokazuju jasnu strukturu lažnih (botovskih) naloga, odnosno nemaju nijednog pratioca, otvoreni su nedavno i sve objave su postavljene prvog dana, nakon čega nije bilo nikakvih aktivnosti. Veliki broj novih pratilaca beleže i profili studentskih organizacija koje su krajem 2024. pokrenule blokade fakulteta, a zatim i masovne antivladine proteste u Srbiji zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice. Tako je za poslednjih nekoliko meseci, Instagram profil "Studenti u blokadi" gotovo utrostručio broj pratilaca, sa 400 hiljada na milion. U novembru 2025. je zbog toga privremeno ugašeno nekoliko studenstkih profila. Studenti od početka protesta koriste društvene mreže kao glavne kanale komunikacije. Netransparentna pravilaIako je kod većine medijskih Instagram naloga bio primetan nagli rast pratilaca, to nije slučaj sa svim nalozima koji su ugašeni ili suspendovani. Podaci platforme za analitiku Social Blade pokazuju da u slučaju profila organizacije CRTA nije došlo do neuobičajenih aktivnosti niti povećanja broja pratilaca. To za RSE potvrđuje i Jovana Đurbabić iz ove nevladine organizacije koja se bavi monitoringom izbora, istraživanjem demokratije i vladavine prava. "Niti nam se naglo povećao broj pratilaca, što se dešavalo nekim drugim nalozima prethodnih sedmica, niti smo dobijali neke notifikacije da postoji sumnja da profil na bilo koji način krši pravila zajednice. Ujutro je koleginica koja radi društvene mreže pokušala da uđe na stranicu i naloga nije bilo", navodi Đurbabić. Prema njenim rečima, profil im je bez objašnjenja ugašen 18. januara, a dan kasnije ponovo vraćen, takođe bez obrazloženja kompanije Meta. "Dosta je čudno i simptomatično da se dogodilo u istom danu različitim nalozima. Sve i da nam je profil ugašen automatski, mora da postoji neki inicijalni korak da bi Meta banovala neke naloge", kaže Đurbabić i dodaje da je CRTA pisala Metinoj službi za podršku korisnicima, ali da do sada nisu dobili nikakav odgovor. Bojan Perkov iz Fondacije Share smatra da Meta primenjuje pravila netransparentno zbog čega nekada nije jasno kako je određena odluka u vezi sa sadržajem doneta i šta mogu biti njene posledice. "To je naročito problematično prema nalozima iz Srbije, koja nije članica EU te se ne primenjuju propisi poput Akta o digitalnim uslugama prema kojima onlajn platforme moraju da usklađuju procese upravljanja sadržajima korisnika u pogledu transparentnosti i žalbi na moderatorske odluke", kaže Perkov. Reakcije novinarskih udruženjaViše novinskih udruženja osudilo je gašenje stranica "Radara", portala "Nove" i drugih medija, i zatražili od nadležnih da hitno otkriju ko stoji iza ovih "botovskih napada". Asocijacija za elektronske medije (ANEM) je ocenila da je reč o "koordinisanoj akciji s ciljem gašenja profila nezavisnih i profesionalnih medija". Kako dodaju u ovom udruženju, "posebnu zabrinutost" budi postupanje kompanije Meta, s obzirom na to da su svi profili imali statut koji ukazuje da ne krše pravila platforme. "Takođe, redakcije i administratori nisu dobili nikakvo prethodno upozorenje pre gašenja profila, iako bi to, prema pravilima platforme, trebalo da bude standardna praksa, uz navođenje konkretnih pravila koja su navodno prekršena i ostavljanje roka za otklanjanje nepravilnosti", navodi ANEM. Nezavisno društvo novinara Vojvodine navelo je u saopštenju da ovakva dešavanja nisu izolovan tehnološki incident, već koordinisani pokušaj "digitalne sabotaže koji ciljaju nezavisne medije koji kritički izveštavaju o stanju u društvu i događajima od javnog interesa". Povodom ovog slučaja RSE je zatražio i komentar iz Evropske komisije, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao. Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. To je podatak Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara. Prema tim podacima, prethodne godine je zabeleženo 59 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara u zemljama Zapadnog Balkana, od kojih su čak 33 iz Srbije. Prema izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine, Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare. Tekst ažuriran 20. januara 2026. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-lazni-profili-instagram/33654027.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-lazni-profili-instagram/33654027.html Tue, 20 Jan 2026 07:34:55 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Jelena Janković, Dušan Komarčević) Srđan Stojanović ima 60 godina, a poslednje četiri živi na ulicama Beograda. Ovaj građevinac po struci, bez krova nad glavom ostao je nakon spleta nesrećnih okolnosti zbog kojih nije bio u stanju da plaća kiriju za stan. "Spavam na železničkoj stanici, na klupi u čekaonici. Inače, na ulici sam ceo dan", kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). Početkom januara Srbiju je pogodio ledeni talas, sa temperaturama koje su se danima kretale ispod nule. Za Srđana i ljude koji poput njega žive bez krova nad glavom takve vremenske prilike opasne su po život. Grupa nevladinih organizacija je apelovala na gradsku vlast da pod hitno povećaju kapacitete i broj ljudi angažovanih da pomognu onima koji žive u situaciji beskućništva. Polovinom 2025. godine srušeno je Prihvatilište za odrasla i stara lica u Beogradu, uz najavu lokalne vlasti da će na istom mestu biti izgrađen novi objekat sa većim kapacitetima. Izgradnja još uvek nije završena, a korisnici su prebačeni u deo Gerontološkog centra u Beogradu. Pre rušenja Prihvatilište je imalo 104 kreveta. Prema podacima koje iznose gradske institucije, na beogradskim ulicama je oko 200 ljudi bez krova nad glavom, dok nevladine organizacije navode da su pomagali više od hiljadu ljudi koji žive na ulici. Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda nije odgovorio na pitanja RSE o tome da li su postojeći kapaciteti dovoljni za smeštaj svih ljudi sa ulica. 'Malo se zagrejem, pa opet napolje'U međuvremenu je u Beogradu otvoren jedan objekat koji od 10 do 13 časova ima funkciju dnevnog boravka, a od 20 časova do 8 ujutru je prenoćište sa 40 ležajeva. Ovu ustanovu je osnovao Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda u saradnji sa beogradskim Crvenim krstom, čiji volonteri rade direktno sa korisnicima. Tu mogu da prespavaju, dobiju obrok, tople napitke i čistu odeću. Ispred Dnevnog centra razgovaramo sa Srđanom Stojanovićem. Kaže da tu svraća svakodnevno, dok u Prenoćište ne dolazi zbog nesuglasica koje je ranije imao sa drugim korisnicima. "Znači mi, dođem ovde na doručak – pašteta, mesni narezak... Malo se zagrejem, pa opet napolje", kaže. Sporenja oko broja ljudi u situaciji beskućništvaNe postoje jasni podaci o broju ljudi koji žive na ulici u Srbiji, pa tako ni u glavnom gradu. Oni se razlikuju u odnosu na to da li ih iznose gradski čelnici ili nevladine organizacije. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je u novembru 2023. izjavio da nadležni procenjuju taj broj između 150 i 200 ljudi bez krova nad glavom. Nadležni navode i da kapaciteti Prihvatilišta i Prenoćišta nisu popunjeni. "Smeštaj za beskućnike u Kumodraškoj, koji raspolaže sa 104 mesta, trenutno je popunjen sa 66 osoba. U ovom prostoru na Autokomandi taj smeštaj koristilo je 55 lica koja su ga približno 800 puta posećivala u različitim periodima", rekao je Šapić u vreme kada je Prihvatilište još radilo. Međutim, Igor Mitrović, direktor nevladine organizacije ADRA (humanitarna i razvojna organizacija Hrišćanske adventističke crkve), kaže za RSE da je u prethodnoj godini ta organizacija radila sa 1.050 ljudi bez krova nad glavom na teritoriji Beograda. "Govorimo o licima koja su de fakto u situaciji beskućništva. Dakle, nisu lica iz potstandardnih naselja, već žive ili na otvorenom u napuštenim objektima, gde nemaju pravo da budu i gde nema uslova za život za ljude", kaže Mitrović. On dodaje da je pretpostavka da je taj broj tri do pet puta veći, ali napominje da bi nadležne službe trebalo da urade ozbiljna istraživanja kako bi se utvrdio tačan broj beskućnika, naročito kroz terenski rad. RSE se obratio i Crvenom krstu Beograd, čiji volonteri svakodnevno rade sa korisnicima u okviru Dnevnog centra i Prenoćišta, ali su iz ove humanitarne organizacije odbili da govore jer, kako su rekli, navodi organizacije ADRA "ne odgovaraju njihovom iskustvu u radu sa beskućnicima". Apel nevladinih organizacijaMreža organizacija za borbu protiv beskućništva, čija članica je i ADRA, upozorila je početkom januara da gradska vlast pod hitno mora da poveća smeštajne kapacitete i ljudske resurse za pomoć ljudima na ulici. Ponudili su i pomoć u vidu angažovanja svojih timova. "Rešenje bi bilo da se najhitnije poveća broj prenoćišta, i to na više lokacija, kako bi ljudi koji su slabo pokretni mogli da im priđu", kaže Igor Mitrović i dodaje: "Takođe, važno je da ti prostori ne budu istog tipa: bilo bi dobro da neki budu samo za žene, drugi za ljude koji imaju ovu ili onu vrstu ranjivosti. Bilo bi dobro da postoji i neka priključna zdravstvena ustanova." Mitrović kaže da je Mreža poslednju komunikaciju sa nadležnima o ovom pitanju imala polovinom decembra. On, međutim, naglašava da je sa profesionalcima iz centara za socijalni rad i Sekretarijata za socijalnu zaštitu bila korektna saradnja. "Naš generalni apel nije uperen prema profesionalcima koji rade svoj posao najbolje što mogu, već prema instancama koje bi trebalo da donesu odluke da se hitno reaguje na ove apele", kaže Mitrović. Faktori koji vode u beskućništvoZvanični podaci o starosnoj i polnoj strukturi ljudi u situaciji beskućništva baziraju se na popisu stanovništva iz 2011. godine. U studiji koju je 2014. objavio Republički zavod za statistiku, navodi se da u ovoj populaciji dominira starije sredovečno stanovništvo, kod muškaraca između 55 i 59 godina, a zatim između 60 i 64 godine. Kod žena je najviše onih između 45 i 49 godina, a potom od 55 do 59. Starije stanovništvo (preko 64 godine) oba pola čini preko 10 odsto svih primarnih beskućnika, navodi se u studiji. Priča Srđana Stojanovića, sagovornika RSE sa početka teksta, kao da je pisana prema podacima iz ove studije. Ovaj čovek je na ulici završio sa 56 godina, nakon spleta nesrećnih okolnosti zbog kojih nije bio u stanju da plaća kiriju za stan. "Bio sam podstanar. Imao sam lepu garsonjeru u Velikom Mokrom Lugu kod Beograda. Nije bila skupa – 80 evra, plus troškovi. Ali, radio sam kod jednog preduzimača prevaranta koji mi je ostao dužan više od 80.000 dinara (oko 700 evra). Tako sam završio na ulici", priča. Danas, kaže, nema nikakav plan. "Sad i ne mogu da radim, hodam sa štakom, bole me noge i ruke. Šta mogu da planiram, ne znam ni šta ću da doživim sutra", dodaje. U poslednjih nekoliko godina terenski radnici ADRA-e beleže novi trend u starosnoj strukturi beskućnika. "Otkrivamo sve više mladih ljudi do 30 godina i sve više starijih od 70 godina", kaže Igor Mitrović iz ove organizacije. Kako objašnjava Mitrović, mladi koji su u riziku od neke vrste oštećenja mentalnog zdravlja su u većoj opasnosti da skliznu u beskućništvo. "To naravno nije faktor koji je sam po sebi dovoljan, ali se rizik uvećava ako dolazi u kombinaciji sa disfunkcionalnim odnosima u primarnoj porodici, sve većim troškovima života, posebno kada govorimo o nepriuštivosti stanovanja", podvlači Mitrović. Sistemski problemPoslednjih godina cene nekretnina u Srbiji su u stalnom porastu, a cena kvadratnog metra u Beogradu je u proseku veća od 2.000 evra. "Beskućništvo nije izbor osobe, već je uvek sistemski problem. To ne znači da konkretna osoba nije doprinela toj situaciji, ali znači da se u najvećem broju slučajeva dogodio odjedanput – siromaštvo, raspad porodice, gubitak zaposlenja ili nemogućnost prihodovanja dovoljnog da se omogući prisustvo na tržištu nekretnina, bilo kroz stanodavstvo ili kupovinu nekretnina", objašnjava Mitrović. Zbog toga što je reč o kompleksnom problemu, u rešavanje bi, prema Mitrovićevim rečima, trebalo da se uključe različiti resori, pre svega Ministarstvo za rad, Ministarstvo finansija i Ministarstvo građevinarstva. "Na toj osi bi trebalo da se dogodi smisleno spajanje stambene i socijalne politike", kaže Mitrović. Srđan Stojanović smatra da država treba da pomogne ljudima na ulici i da za to nisu potrebna ogromna sredstva. "Neka naprave drvene barake, malo nek oblože zidove i to je to. To ti je država, kad nema čoveka na ulici", zaključuje Stojanović. Odgovor na pitanje da li je i u kojoj meri država prepoznala ovaj višeslojan socijalni problem trebalo bi da da Strategija za socijalnu zaštitu, na kojoj trenutno radi radna grupa, koju je formiralo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Dokle je radna grupa stigla u izradi ovog dokumenta i da li je u njemu beskućništvo prepoznato kao problem, Radio Slobodna Evropa je pokušao da sazna od resornog ministarstva, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. https://www.slobodnaevropa.org/a/ljudi-bez-krova-zima-beograd-beskucnici/33652039.html https://www.slobodnaevropa.org/a/ljudi-bez-krova-zima-beograd-beskucnici/33652039.html Sun, 18 Jan 2026 14:23:29 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević)