https://www.slobodnaevropa.org Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty je međunarodni medij koji pokriva Centralnu i Istočnu Evropu, Kavkaz, Centralnu Aziju, Rusiju, Bliski istok i zemlje Balkana. https://www.slobodnaevropa.org/Content/responsive/RFE/sh-SH/img/logo.png https://www.slobodnaevropa.org sh Sva prava zadržava 2010 - RFE/RL, Inc. 60 Wed, 24 Jun 2026 15:16:11 +0200 Pangea CMS – RFE/RL Srbija je na korak da ratifikuje Ugovor o izručenju sa Kinom, uprkos analizama međunarodnih organizacija koje godinama ukazuju da zvanični Peking zloupotrebljava ovaj pravni mehanizam za obračun sa političkim disidentima i aktivistima za ljudska prava u dijaspori. Poslanici Narodne skupštine Srbije počeli su 17. juna raspravu o nekoliko desetina zakona i sporazuma, a među njima je i ugovor sa Kinom. Potpisali su ga predstavnici dveju država pre dve godine u Beogradu, tokom posete kineskog predsednika Sija Đinpinga. Kina je ugovor ratifikovala u septembru 2025. godine. "Više puta smo dokumentovali kako kineska vlada koristi transnacionalnu represiju kako bi targetirala kritičare, aktiviste, branioce ljudskih prava i članove dijaspore izvan svojih granica", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Alkan Akad, istraživač za Kinu u međunarodnoj organizaciji "Amnesty International". Evropski parlament je u rezoluciji, usvojenoj u aprilu 2026, pozvao zemlje članice EU da suspenduju sporazume o izručenju s Kinom, zbog rizika od progona i represije. Šta predviđa ugovor?Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Srbije i Kine o izručenju dostupan je na sajtu Narodne skupštine. U dokumentu se, između ostalog, navodi da se izručenje odobrava za krivična dela za koje je predviđena kazna od najmanje godinu dana, kao i ukoliko je traženom licu preostalo "još najmanje šest meseci do kraja odsluženja te kazne zatvora". Navodi se i da nije bitno da li se po zakonima obe države to delo nalazi "u istoj kategoriji krivičnih dela, niti da li se za naziv tog krivičnog dela koristi ista terminologija". Izručenje se obavezno odbija ukoliko država od koje se traži izručenje smatra da je reč o "političkom krivičnom delu" ili ako je tražena osoba dobila azil. Takođe, zahtev se može odbiti ukoliko država ima "čvrste razloge" zbog kojih smatra da se izručenje traži radi krivičnog gonjenja ili kažnjavanja na osnovu rase, pola, vere, nacionalnosti ili političkog uverenja. Odluka o odbijanju izručenja može se doneti i ukoliko je tražena osoba bila ili bi mogla da bude "podvrgnuta torturi ili drugom okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kazni" u državi koja je podnela zahtev. Srbija je prethodnih godina potpisala bilateralne ugovore o ekstradiciji sa brojnim državama, poput Sjedinjenih Država, Nemačke, Belorusije, Turske, Hrvatske, Crne Gore i BiH. Ovaj dokument detaljno reguliše uslove i postupak izručenja određenoj zemlji. Ukoliko on nije na snazi, oblast uređuje Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. U Srbiji odluke o izručenju donose viši sudovi. Šta kažu zvaničnici Srbije?Predstavljajući ovaj dokument pred parlamentarcima Srbije, pomoćnik ministra pravde Vladimir Vinš je rekao da se ugovorom "stvaraju uslovi za čvršću i obavezniju saradnju između dve države" u borbi protiv svih oblika kriminala. "Zaključivanjem ovog ugovora, lica koja se krivično gone u jednoj državi, ili su u njoj osuđena zbog krivičnog dela ne bi mogla bekstvom u drugu državu da izbegnu vođenje krivičnog postupka ili izdržavanje kazne zatvora", rekao je Vinš. Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE o tome zbog čega se dve godine čekalo na ratifikaciju ovog ugovora, kao i da li su uzeli u obzir analize međunarodnih organizacija da Kina zloupotrebljava ovaj mehanizam. Srbija i Kina održavaju dobre diplomatske odnose od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine. Kineski predsednik prvi put je posetio Srbiju 2016. godine, kada su dve zemlje potpisale Deklaraciju o strateškom partnerstvu. Zabrinutost međunarodnih organizacijaKineski "dosije" o kršenju ljudskih prava već dugo izaziva zabrinutost, kaže Alkan Akad iz "Amnesty International". Zbog toga je ta organizacija, kako kaže, zabrinuta zbog svakog sporazuma o izručenju ili uzajamnoj pravnoj pomoći koji bi mogao omogućiti transfer pojedinaca u zemlje u kojima postoji stvarni rizik od ozbiljnih kršenja ljudskih prava. "U Kini su vlasti često koristile široko definisana krivična dela protiv nacionalne bezbednosti, uključujući 'subverziju', 'podsticanje subverzije' i 'separatizam', kako bi krivično gonile branioce ljudskih prava, advokate, novinare, pripadnike etničkih manjina i druge pojedince zbog mirnog ostvarivanja njihovih ljudskih prava", kaže Akad i podvlači: "U takvim okolnostima postoji rizik da se zahtevi za izručenje koriste za progon osoba zbog postupanja koje bi bilo zaštićeno međunarodnim pravom o ljudskim pravima." On apeluje da države koje razmatraju zahteve za izručenje moraju osigurati da nijedna osoba ne bude predata tamo gde postoje osnovani razlozi za verovanje da bi bila izložena stvarnom riziku od ozbiljnih kršenja ljudskih prava. U izveštaju međunarodne nevladine organizacije "Freedom House", Kina je označena kao neslobodna zemlja, čiji pravosudni sistem je na svim nivoima pod nadzorom vladajuće Komunističke partije. Partija ima uticaj na imenovanje sudija, rad suda, presude i kazne, navodi organizacija. Izveštaj koji je na svom sajtu objavio "Freedom House" navodi da su uslovi u pritvorskim jedinicama teški, sa izveštajima o neadekvatnoj ishrani, redovnom premlaćivanju i uskraćivanju medicinske nege zatvorenika. Evropski parlament o KiniNa probleme u vezi sa ekstradicionim sporazumima sa Kinom ove godine ukazao je Evropski parlament (EP) analizirajući nedavno usvojeni sporni kineski zakon o "etničkom jedinstvu i progresu". Kina je u martu 2026. usvojila zakon koji formalno promoviše etničko jedinstvo. Države Zapada, uključujući i EU, ga kritikuju. Zakon koji za Kinu znači promovisanje nacionalnog identiteta, za EU je institucionalizacija gušenja identiteta manjina. Evropski parlament je u posebnoj rezoluciji o zakonu, usvojenoj 30. aprila ove godine, ocenio da Kina njegovim usvajanjem krši ljudska prava te da zabrinjava i njegova odredba koja omogućava da i ljudi van Kine mogu da odgovaraju pred zakonom ako se proceni da "ugrožavaju etničko jedinstvo". U rezoluciji se osuđuju vanteritorijalne odredbe zakona koje predstavljaju represiju izvan granica Kine. "Sve države članice EU pozivaju se da suspenduju sporazume o ekstradiciji sa Kinom kako bi se ljudi koji borave u Uniji zaštitili od progona i rizika od represije", navedeno je u rezoluciji Evropskog parlamenta. Sudska praksaPrema podacima organizacije "Safeguard Defenders", Kina je sklopila više od 60 bilateralnih ugovora o izručenju. Ova međunarodna organizacija navodi da je od dolaska Si Đinpinga na vlast i pokretanja kampanje za progon begunaca pod nazivom "Lov na lisice" 2014. godine, Kina pokušala oko 70 puta da izdejstvuje izručenje gotovo 400 osoba, od kojih se većina nalazila u Evropi. Sudski slučaj koji je preokrenuo ovu praksu odigrao se 2022. pred Evropskim sudom za ljudska prava. Ta institucija je u presudi odbila izručenje jednog tajvanskog državljanina Kini, po zahtevu koji je Peking podneo Poljskoj. Sud u Strazburu se pozvao na izveštaje Ujedinjenih nacija i u obrazloženju naveo da se mučenje i drugi oblici zlostavljanja u kineskim kazneno-popravnim ustanovama, koji su prijavljeni u tim izveštajima, mogu "izjednačiti sa postojanjem opšte situacije nasilja" u toj zemlji. Na taj slučaj pozvali su se sudovi u Italiji u dve odvojene presude donete 2023. godine, kada su odlučili da ne dozvole izručenje Kini. Takvu odluku je iste godine doneo i sud na Kipru, koji je odbio da izruči kineskim vlastima majku i njenog odraslog sina, koji su bili optuženi za ekonomski kriminal. *Saradnja na tekstu Svetlana Božić Krainčanić. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-kina-ugovor-o-izrucenju/33783920.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-kina-ugovor-o-izrucenju/33783920.html Thu, 18 Jun 2026 17:13:28 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Odmazda. Tako deo akademske zajednice u Srbiji opisuje odnos vlasti prema visokom obrazovanju. Fakultetski profesori podržali su studente kada su akademci pre godinu i po dana stupili u blokade, u znak protesta zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici. Predstavnici vlasti su ih zbog toga optužili za "razaranje obrazovnog sistema" i najavili osnivanje novih fakulteta i univerziteta, ali i dovođenje stranih. Protiv te inicijative su u junu 2025. godine duže od dve sedmice protestovali univerzitetski profesori, nakon čega je vlada zvanično odustala od izmena zakona u tom pravcu. "Suštinski se ništa nije promenilo od tog protesta do danas", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ljubica Milović, redovna profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Poslednji u nizu slučajeva je uvođenje digitalnog sistema koji centralizuje račune fakulteta, univerzitetski profesori i naučni radnici tumače kao udar na finansijsku nezavisnost. Vlast, sa druge strane, to negira. Ukidanje računa fakultetaSistem za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI) počeo je sa radom u januaru 2026. godine. Uveden je na inicijativu Ministarstva finansija koje je to obrazložilo većom efikasnošću i transparentnošću. Predstavnici dela akademske zajednice podneli su 9. juna inicijativu Ustavnom sudu Srbije za preispitivanje odluke o uvođenju SPIRI sistema, uz ocenu da su finansije fakulteta prebačene u ruke Ministarstva finansija, što, prema rečima akademske zajednice, potkopava njihovu ekonomsku samostalnost. Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal kaže za RSE da SPIRI utiče i na međunarodne naučne projekte u kojima su članovi akademske zajednice iz Srbije do sada učestvovali. On podseća da je Srbija potpisala ugovor sa Evropskom komisijom o procesu pristupanja Evropskoj uniji, te da naučni radnici iz Srbije time imaju mogućnost da učestvuju u evropskim naučnim projektima koje finansira Evropska komisija. Jedan od uslova je, objašnjava Baucal, da visokoškolska ustanova ima svoj račun i da može da garantuje da će trošiti sredstva u skladu sa odobrenim budžetom projekta. "Kada nemate račun, kada on nije vaš nego je praktično kod nekog drugog, vi više ne možete da garantujete da ćete moći da obavite svoje obaveze prema projektu i da garantujete da će to biti urađeno u skladu sa pravilima koje ste prihvatili kada ste potpisali ugovor o finansiranju", kaže Baucal. Ministarstvo prosvete negiralo je ove navode. U saopštenju su naveli da je "devizno poslovanje i mogućnost uključivanja u međunarodne projekte" i dalje moguće pod istim uslovima kao i pre uvođenja SPIRI-ja. Kako kažu, devizni podračuni visokoškolskih ustanova nisu ukinuti i one ih mogu otvarati za svaku pojedinačnu namenu, kao i pre uvođenja novog sistema. "Uslovi po kojima se sprovode međunarodni projekti uređuju se pravilima donatora i zakonima koji važe u državi u kojoj se projekat sprovodi i uvođenje ustanova visokog obrazovanja u sistem SPIRI ni na koji način to nije promenilo", navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete. Sastanak premijera sa dekanimaU maju je premijer Srbije Đuro Macut održao nekoliko sastanaka sa dekanima društvenih i prirodnih nauka, kao i sa predstavnicima tehničkih fakulteta. Kako je saopštila Vlada Srbije, na sastancima se razgovaralo o unapređenju visokog obrazovanja, unapređenju rada visokoškolskih ustanova i modernizaciji studijskih programa. Nakon sastanka 28. maja, premijer je istakao da je cilj sastanaka sa predstavnicima univerziteta i fakulteta "usklađivanje sa društvenim tendencijama i izazovima koje nosi moderno doba". Ljubica Milović, međutim, kaže da premijer Macut nije saslušao argumentaciju dekana, već im je "izneo pretnje". "Rekao je da nije zadovoljan brojem upisanih studenata, na nekim fakultetima zato što je ispod a na drugim zato što je taj broj iznad kvote. Sa svima sa kojima je razgovarao rekao je da će morati da se radi nekakva revizija, koja će voditi tome da se neki fakulteti ukidaju ili da se otpusti višak radne snage", tvrdi Milović. Ona kaže da to predstavlja "nastavak pritiska vlasti na fakultete". Vlada Srbije nije odgovorila na upit RSE da prokomentariše ove tvrdnje. Strani fakulteti i dalje temaPredstavnici dela akademske zajednice obeležili su ove sedmice godinu dana od 17-dnevne blokade raskrsnice ispred Vlade Srbije. Jedan od zahteva tog protesta bio je da se rasformira Radna grupa za izradu izmena Zakona o visokom obrazovanju. Predsednik Srbije je ranije najavio da bi se izmenama "drugačije rasporedile pare fakultetima". "Zašto bismo mi (novac iz budžeta) davali onima koji ne žele da rade, onima koji ne žele da uče", rekao je Vučić u aprilu 2025, aludirajući na studentske blokade državnih fakulteta i dodao da ima "mnogo dobrih privatnih fakulteta, koji žele da rade". Istim zakonskim izmenama Vučić je najavio i dolazak stranih fakulteta u Srbiju. "Zaista je potpuno nelogično da primate strane univerzitete i dajete im finansijske olakšice, da studentima dajete stipendije za upis na te fakultete a da pri tome državne fakultete držite bez dovoljne visine sredstava za direktne materijalne troškove, bez ulaganja u opremu. Na taj način se stvara nelojalna konkurencija", kaže Ljubica Milović. Iako je Vlada ispunila zahtev akademske zajednice i obustavila rad na izmenama zakonskog okvira, dolazak stranih fakulteta i dalje je tema za državne zvaničnike. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je u februaru da bi otvaranje franšiza stranih fakulteta u Srbiji doprinelo zdravoj konkurenciji na tržištu visokog obrazovanja i naglasio da bi standardi akreditacije, koji važe u visokom obrazovanju, važili i za strane fakultete. On je dodao da novi Zakon o visokom obrazovanju nije u pripremi i da nije formirana Radna grupa koja bi se bavila tim pitanjem, već da su samo dati određeni predlozi za razmišljanje. 'Partijski fakulteti'U novembru 2025. godine, tačno godinu dana od pada nadstrešnice i početka studentskih i građanskih protesta, Vlada Srbije je donela odluku o osnivanju Fakulteta srpskih studija (FSS) Univerziteta u Nišu. Tom odlukom je predviđeno da se departmani za istoriju, srbistiku i ruski jezik sa niškog Filozofskog fakulteta prebace na novoosnovani FSS. "Nama se praktično oduzimaju departmani i studijski programi i pokušava se na silu da se ljudi tamo prebace", kaže za RSE Natalija Jovanović, bivša dekanka niškog Filozofskog fakulteta i redovna profesorka u toj visokoškolskoj ustanovi. Prema njenim rečima, najvećim pritiscima izloženi su zaposleni na ova tri departmana koji ne žele da pređu na Fakultet srpskih studija. Uprava Filozofskog fakulteta u Nišu, na jugoistoku Srbije, saopštila je 9. juna da nisu ispunjene zakonske pretpostavke za prelazak zaposlenih iz tri departmana. Prethodno je krajem aprila ta ustanova pokrenula spor pred Upravnim sudom protiv rešenja o oduzimanju četvrtine studijskih programa za potrebe novog fakulteta. Filozofski fakultet u Nišu bio je među prvima koji je podržao studentske blokade fakulteta, kaže Natalija Jovanović, koja je u to vreme bila dekanka. Ona smatra da je upravo to bio razlog da vlast napravi paralelni fakultet. "To je osveta, ali i pokazna vežba za ostale fakultete", kaže Jovanović. Paralelno sa ovim procesom, Vlada i Srpska pravoslavna crkva potpisale su u aprilu Memorandum o zajedničkoj saradnji na osnivanju Univerziteta "Sveti Sava". Za sada nije poznato više detalja u vezi sa ovom inicijativom. Iz Vlade su saopštili da se univerzitet formira "imajući u vidu potrebu za stalnim unapređivanjem obrazovnog sistema i podizanjem njegovog kvaliteta u skladu sa načelima znanja, vaspitanja i morala". "Namera je da se u potpunosti ukinu državni fakulteti, zato što oni nas gledaju kao svoje neprijatelje", smatra profesorka Ljubica Milović, sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Ona smatra da bi privatizovanje fakulteta dovelo do toga da profesori ne mogu da autonomno rade sa studentima. "Krajnja posledica tog procesa biće snižavanje nivoa obrazovanja", kaže Milović. Studentske blokade, koje je podržala akademska zajednica, prerasle su u višemesečne masovne antivladine proteste sa kojih se tražila krivična i politička odgovornost za novosadsku tragediju, kao i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Nijedan od ova dva zahteva još uvek nije ispunjen. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nekoliko navrata optužio profesore i nastavnike koji su podržali studentske blokade za "razaranja obrazovnog sistema" tokom blokada, kako se ne bi dozvolile promene u njemu. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-univerziteti-vlast/33777606.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-univerziteti-vlast/33777606.html Thu, 11 Jun 2026 07:31:39 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Misija Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) istražuje pogibiju pripadnika Vojske Srbije u međunarodnoj bazi u toj zemlji, rečeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz te misije. Vojnik Milovan Jovanović umro je nakon što je ranjen na području sukoba Izraelskih odbrambenih snaga sa Hezbolahom, militantno-političkom grupom koju podržava Iran. SAD Hezbolah smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija (EU) stavila na crnu listu njegovo oružano krilo. Vest o smrti vojnika iz Srbije objavilo je Ministarstvo odbrane Srbije 4. juna. Misija u Libanu jedna je od devet mirovnih misija u svetu u kojima Vojska Srbije ima svoje pripadnike. "U ovom slučaju je reč o zločinu i morala bi da se sprovede istraga o tome kako se dogodila pogibija pripadnika mirovne misije", kaže za RSE vojni analitičar Aleksandar Radić. Šta se do sada zna?Iz Misije Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) su za RSE rekli da je istraga tek pokrenuta i da je potrebno neko vreme da se završi. UNIFIL je saopštio i da "namerni napadi na mirovne snage predstavljaju teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava i Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti". U napadu 3. juna kasno uveče je stradao Milovan Jovanović, a dva pripadnika UNIFIL-a iz Španije i El Salvadora su ranjena. Prema preliminarnim informacijama Ujedinjenih nacija, incident se dogodio u blizini grada Mardž Ujun jugu Libana, kada je baza mirovne misije "pogođena indirektnom vatrom severno od reke Litani". Izraelska vojska optužila je Hezbolah da stoji iza napada. Iz Hezbolaha do sada nije bilo reakcija. Ministarstvo odbrane Srbije je navelo 4. juna da je Jovanoviću nakon ranjavanja pružena hitna medicinska pomoć u bolnici unutar baze, a potom je helikopterom transportovan do bolnice u Bejrutu, gde je preminuo. Vlasti Libana nisu odgovorile na upit RSE o tome da li su i one pokrenule istragu o napadu. RSE odgovore nije dobio ni iz Ministarstva odbrane Srbije. Prethodno su zatražili "hitnu, temeljnu i transparentnu istragu" o smrti vojnika. Ubistvo vojnika osudio je i generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Gutteres), koji je zatražio krivično gonjenje odgovorih. Sukobi između izraelske vojske i militanata Hezbolaha na području južnog Libana intenzivirali su se od početka marta, nakon što je libanska grupa ispalila rakete na Izrael, kao odgovor na američko-izraelske napade na Iran. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da UNIFIL nema mandat Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da se suprotstavi u ovom sukobu. "Oni su preuzeli zadatke na posmatranju situacije i zaštiti svojih ljudi. Povukli su ljude u veće baze, gde su bolje zaštićeni, ali nažalost ne i potpuno zaštićeni kao što se pokazalo u slučaju pogibije podoficira Vojske Srbije", kaže Radić. Šta radi UN u Libanu?UNIFIL je osnovan 1978. godine, nakon izraelske invazije na južni Liban. Cilj je bio da se osigura povlačenje Izraela i pruži pomoć libanskoj vladi u uspostavljanju vlasti u tom području. Nakon rata između Izraela i Hezbolaha 2006. godine, u kojem je poginulo više hiljada ljudi, a stotine hiljada raseljeno, Savet bezbednosti UN-a je proširio svoju misiju u Libanu. Od tada UNIFIL, između ostalog, nadgleda poštovanje obustave sukoba i pruža podršku libanskoj vojsci na jugu zemlje. Takođe, pomaže bezbedan povratak raseljenih, kao i da humanitarna pomoć stigne do civila. "Zadatak te misije je u osnovi saradnja sa lokalnim snagama na održavanju mira južno od reke Litani i takozvane plave linije koja je demarkaciona linija između Libana i Izraela", objašnjava vojni analitičar Aleksandar Radić. Napominje da misija UN-a ne može da učestvuje direktno u borbenim akcijama. "Ona je tamo da pokaže silu i da deluje obeshrabrujuće za one koji bi želeli da nasilno rešavaju probleme", dodaje. Prema podacima koje je UNIFIL dostavio RSE, u toj misiji trenutno ima oko 7.500 mirovnjaka iz 46 zemalja. Kakva je uloga Srbije?Mirovna misija u Libanu ima najveći broj pripadnika Vojske Srbije angažovanih u inostranstvu Trenutno ih ima 168. Srbija u toj operaciji UN-a učestvuje od 2010. godine. Prema rečima Aleksandra Radića, prisustvo pripadnika Vojske Srbije u međunarodnim misijama je način da država dobije spoljnopolitičke reference. "Time je poslata poruka da možemo zajedno sa velikim evropskim državama da budemo na zadatku", kaže Radić. Nakon napada Izraela i Sjedinjenih Država na Iran i eskalacije sukoba na Bliskom istoku, Hrvatska je najavila da će povući svoje vojnike sa tog područja. "Vodeći računa o bezbednosti hrvatskih vojnika koji se nalaze u misijama u zemljama Bliskog istoka, doneo sam odluku o njihovom povlačenju", izjavio je predsednik Hrvatske Zoran Milanović 2. marta. Razlog zbog kojeg i Srbija to nije uradila, Radić objašnjava time što, za razliku od Hrvatske, nije članica NATO-a. "Sve što Hrvatska radi u Alijansi se smatra mnogo važnijim nego misije UN. Srbija učešćem na ovim misijama ima međunarodnu spoljnopolitičku referencu i zato su one (za nju) tako značajne", kaže Radić. Dodaje i da je posle početka otvorenih borbi između Izraela i Hezbolaha u Libanu, stav većine zemalja-učesnica misije UN-a bio da ostanu, te da je Srbija to sledila. U kojim još misijama učestvuje Vojska Srbije?Srbija trenutno učestvuje u devet mirovnih misija – četiri su pod mandatom UN-a, četiri operacije Evropske unije, a deo je i misije nezavisne mirovne organizacije "Međunarodne snage i posmatrači" na Sinajskom poluostrvu. U tim operacijama angažovano je 207 pripadnika Vojske Srbije, prema podacima koje je Ministarstvo spoljnih poslova objavilo krajem maja. Jedna od mirovnih operacija Ujedinjenih nacija u kojima Srbija učestvuje je i na Kipru. Ova ostrvska država je od polovine 1970-ih, nakon povlačenja Velike Britanije i turske invazije, podeljena na grčki i turski deo, između kojih je tampon zona pod kontrolom Ujedinjenih nacija. Dve vojne baze vode se kao teritorija Velike Britanije. Pripadnici vojne policije iz Srbije angažovani su u sastavu britanskog kontingenta. Među zadacima su im zaštita međunarodnih snaga, vođenje istraga, bezbednosne patrole i obezbeđivanje važnih ličnosti. Takođe, štabni oficiri, zaposleni u vojnoj bolnici, te vojni posmatrači učestvuju u mirovnoj misiji UN-a u Centralnoafričkoj Republici. U ovoj državi se od 2012. godine vodi građanski rat između muslimanske grupe Séléke i hrišćanske Anti-balake. Prema zvaničnim podacima, u poslednjih 14 godina je zbog sukoba raseljeno više od 1,1 milion ljudi u zemlji od oko pet miliona stanovnika. Srbija je u Centralnoafričkoj Republici angažovana i u misiji EU za obuku bezbednosnih snaga ove zemlje. Do sada je bilo angažovano više od 160 lekara i medicinskih tehničara. Pored ostalog, Vojska Srbije od 2012. godine učestvuje i u misiji Evropske unije u Somaliji. Do sada je u ovoj misiji bilo angažovano više od 140 lekara i medicinskih tehničara iz Srbije. Operacija je usmerena na pomoć somalijskom stanovništvu i stabilizovanju institucija. Somalijski građanski rat je počeo 1991. godine nakon kolapsa centralne vlade, nakon čega su se rasplamsale borbe među klanovskim frakcijama i ratnim vođama. Od 2009. godine, u sukobu su prvenstveno pobunjenici islamističke grupe Al-Šabab i federalna vlada Somalije, koju podržavaju Afrička unija i međunarodne snage. Vojska Srbije od 2023. godine šalje i svoje inženjerske grupe u operaciju nezavisne mirovne organizacije "Međunarodne snage i posmatrači". Ta misija nadgleda sprovođenje mirovnog sporazuma između Izraela i Egipta iz 1978. godine, na Sinajskom poluostrvu. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-un-liban-pogibija-voojnika/33773566.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-un-liban-pogibija-voojnika/33773566.html Fri, 05 Jun 2026 19:27:16 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević, Jovana Krstić) "Plašim se da izađem iz stana." To za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Matea, 21-godišnja transrodna osoba, koju su pretukla dvojica muškaraca u Beogradu. Napadači su nju i njenog partnera najpre vređali, a potom ih fizički napali, nanevši joj teške telesne povrede. Matea navodi da su i u policijskoj stanici bili izloženi homofobnim i transfobnim komentarima. Udruženje "Da se zna", koje pruža zaštitu LGBT+ osobama, u 2025. godini je registrovalo više od stotinu slučajeva napada na pripadnike te zajednice i prostore u kojima se okupljaju. "To je bila najgora godina za kvir osobe. Ova 2026. godina za sada ne deluje da će biti bolja", kaže za RSE Bojan Lazić iz udruženja "Da se zna". Prvo pretnje, pa fizički napadČetvrtak, 28. maj, za Mateu je trebalo da bude dan kada će provesti popodne sa svojim prijateljima u Kalemegdanskom parku, jednom od centralnih okupljališta mladih u glavnom gradu. Nakon nekoliko sati, društvo se razišlo, a sagovornica RSE i njen dečko prošetali su do autobuske stanice na Zelenom vencu u širem centru grada. Pošto je odavno prošla ponoć sačekali su noćni autobus na liniji 72. Kako kaže, već na sledećoj stanici ušla su dva momka koji su je ubrzo primetili i počeli da je vređaju i da uzvikuju parole u kojima se poziva na ubistvo homoseksualaca. "Ja sam to ignorisala, gledala sam u telefon i izbegavala bilo kakav kontakt sa njima. Onda su počeli da maltretiraju i ostale ljude u autobusu, puštali su glasnu muziku sa telefona, a dobacivali su i mom dečku", kaže i dodaje: "U autobusu niko od putnika nije reagovao. Svi su ćutali, kao i ja." Matea i njen partner izašli su na stanici u Novom Beogradu. Nekoliko minuta peške deli ih od stana koji zajedno iznajmljuju. Sa njima su, međutim, sišli i muškarci iz autobusa. Kako kaže Matea, stavili su marame preko lica i pošli za njima. "Tu je počela da me hvata panika. Ubrzali smo hod, a kada smo došli do iza naše zgrade, opet su pustili muziku i potrčali ka nama. Kada su nas stigli, prvo su mog partnera oborili na zemlju i počeli da ga šutiraju po glavi", kaže. Jedan napadač je ostao kod Mateinog partnera, a drugi je, kako navodi, pošao za njom. "Uhvatio me je za rame i udario pesnicom u glavu. Pala sam, udarila potiljkom o zemlju i izgubila svest. Jako slabo se sećam svega što se posle dešavalo", kaže. Sledeće čega se, kako kaže, seća je da se probudila u stanu, ali nije mogla odmah da shvati gde se nalazi: "Nisam znala koji je dan, zašto krvarim niti zašto moj partner krvari. On mi je polako sve objasnio." Prijava policijiIstog jutra otišli su u Policijsku stanicu Novi Beograd, odakle su ih uputili u Urgentni centar kako bi dobili lekarski izveštaj o stepenu povreda. Tamo je Matei konstatovan prelom nosa. U stanicu policije ponovo odlaze 30. maja sa dokumentacijom, kako bi prijavili slučaj. Matea kaže da je policijski službenik koji je u to vreme bio na dužnosti bio "izuzetno neprijatan". "Kada sam mu objasnila da je razlog napada homofobija, samo mi je vulgarno odgovorio da njega baš briga za homofobiju. Sve vreme mi se obraćao u muškom rodu, a mom partneru koji je o meni govorio u ženskom rodu je rekao da to ne radi", kaže. Kako kaže, ni nakon pet dana nije joj se javio niko iz policije u vezi sa prijavom koju je podnela. Kako su reagovale institucije?Iz MUP-a nisu odgovorili na upit RSE da li su identifikovali osumnjičene za napad, te jesu li pregledani snimci kamere iz autobusa i saslušani svedoci. Nisu odgovorili niti da li je pokrenut neki postupak protiv službenika koji je sačinio službenu belešku o prijavljenom događaju. Bojan Lazić iz udruženja "Da se zna" kaže da je ovakvo postupanje nadležnih u Srbiji pravilo, a ne izuzetak. On podseća da je 10. maja bačen suzavac u jednom od retkih beogradskih lokala u kojima se LGBT+ osobe okupljaju. Ovaj klub je bio na meti i prošle godine, dok su ispred drugog kvir bara u glavnom gradu još uvek nepoznate osobe napisale homofobne grafite i neonacističke simbole. "Ni u jednom od ovih slučajeva nije bilo procesuiranja vinovnika. Kao posledica toga će se ovi napadi ponavljati, a postoji opasnost da oni budu još teži", kaže Lazić. Ako poneki slučaj napada na kvir osobe i završi pred sudom, kaznena politika je blaga. Bojan Lazić podseća na slučaj iz februara 2023. godine, kada su dva pripadnika ekstremno desničarskih grupa napala dve LGBT+ osobe u beogradskom Parku manjež. Jedan od njih je nožem ubo 23-godišnjeg mladića, nanevši mu tešku telesnu povredu u predelu leđa, dok je drugi fizički napao 26-godišnjeg momka, kome su konstatovane povrede glave. Bojan Lazić kaže da je tužilac zatražio da se jedan od napadača optuži za pokušaj ubistva, a drugi za nanošenje teških telesnih povreda, ali da je sud prekvalifikovao delo i osudio prvooptuženog na tri godine zatvora. "To je jedan od retkih primera procesuiranja, ali je kaznena politika jako blaga", kaže Lazić. Zaprećena kazna za pokušaj ubistva je od pet godina zatvora i više, dok je za nanošenje teških telesnih povreda kazna od najmanje šest meseci, uz mogućnost da bude viša. Diskriminacija kao svakodnevicaPrema podacima udruženja "Da se zna", u 2025. je ovoj organizaciji prijavljeno 110 incidenata prema LGBT+ osobama, od čega je 17 fizičkih napada. To je, prema Lazićevim rečima, najveći broj u poslednjih devet godina, koliko "Da se zna" vodi evidenciju. Komentarišući navode o homofobičnim i transobičnim izjavama policijskih službenika, aktivista udruženja "Da se zna" podseća i na slučaj iz februara 2024. godine. Tada su Andreja Obradović i njegova cimerka prijavili da su ih policajci nakon što su ušli u njihov stan u Beogradu "pretukli i zlostavljali zbog toga što su pripadnici LGBT+ zajednice". Oni su podneli krivičnu prijavu, koju je Prvo osnovno javno tužilaštvo odbacilo. Obradović je zbog toga štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije i najavio tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. "Veliki su problemi u ovoj oblasti, a volja da se rešavaju očigledno ne postoji", kaže Bojan Lazić. U redovnom izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2025. godinu, navodi se da se "pripadnici ove zajednice i dalje suočavaju sa socijalnom distancom, diskriminacijom i različitim oblicima nasilja". Matea, koja se u Beograd iz jugoistočne Srbije doselila pre tri godine, kaže da se često suočava sa diskriminacijom na ulici. "Desilo mi se jednom prilikom da mi je grupa od sedam, osam ljudi dobacivala dok sam čekala autobus. Srećom, tu je bilo dvoje mojih kolega koji su me branili, a onda su se priključili i ljudi sa stanice i stali u moju odbranu. Posle nekog vremena su prestali i otišli", kaže. Matea kaže da joj veoma znači podrška koju dobija od LGBT+ zajednice. Ipak, dodaje, da joj je nakon napada nelagodno da izlazi iz stana. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-transrodna-osoba-napad-lgbt/33772690.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-transrodna-osoba-napad-lgbt/33772690.html Fri, 05 Jun 2026 07:15:00 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Nadležni u Srbiji ne odgovaraju na upit Radija Slobodna Evropa povodom konferencije evropskih ultradesničara u Beogradu. Na skupu su se mogle čuti brojne diskriminatorne poruke na račun manjina, migranata i LGBT populacije, kao i proruska i antievropska retorika. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-konferencija-ultradesnicara-beograd/33770877.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-konferencija-ultradesnicara-beograd/33770877.html Tue, 02 Jun 2026 12:50:45 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Poruka "Kosovo je srce Srbije" ispisana je na fasadi zgrade u centralnoj pešačkoj zoni Beograda kroz koju dnevno prolazi na hiljade turista. Ovaj nacionalistički slogan, koji negira nezavisnost nekadašnje srpske pokrajine, zamenio je grafit koji negira genocid nad Bošnjacima u Srebrenici. Potonji je na tom mestu bio od juna 2024, a kao autor je bila potpisana ultradesničarska grupa "Narodna patrola". Aktivisti, okupljeni oko nevladinog udruženja KROKODIL, više puta su ga krečili, ali su nacionalističke poruke vrlo brzo vraćane. "Oni te grafite prave sa ciljem da šire propagandu, strah, mržnju, nacionalizam i slično", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Filip Jovanović aktivista koji je učestvovao u dvadesetak akcija krečenja. Nakon poslednjeg krečenja aktivista na fasadi je osvanula poruka o Kosovu, a ovog puta nijedna organizacija se nije potpisala kao autor. RSE nije dobio odgovor od Uprave Grada Beograda, kao ni od Komunalne inspekcije Opštine Stari grad, na čijoj teritoriji je sporni grafit ispisan. Šta kažu građani?Marko, 26-godišnji Beograđanin, kaže da ne vidi ništa sporno u grafitima poput onog koji se trenutno nalazi na fasadi Robne kuće "Beograd" u centru grada. "To je naša istorija i turisti koji šetaju centrom grada treba to da vide. Mislim da bi trebalo da bude još takvih murala", kaže. Sa druge strane, Beograđanka Ljubica (43) smatra da ovakvim porukama nije mesto u centru grada. "Ovo je ipak gradsko jezgro i bilo bi najbolje da nema nikakvih grafita. A, ako bi baš moralo da bude nešto, onda bi bilo dobro da bude vezano za naš folklor, kao na primer šara sa pirotskog ćilima", kaže. Iako se nalazi u centralnoj pešačkoj zoni, grafit nije zapao za oko Nenadu. "Nisam ni video taj grafit dok mi niste pokazali. Nemam ništa protiv državne politike, ali mislim da bi bilo lepše da je samo beli zid", kaže. Iz gradske Uprave i Komunalne inspekcije Starog grada nisu odgovorili na pitanja RSE zbog čega grafit koji negira nezavisnost Kosova nije prekrečen. Slogan "Kosovo je srce Srbije" postao je rasprostranjen tokom uspona srpske nacionalne politike krajem osamdesetih i kasnije tokom rata na Kosovu od 1998. i 1999. godine. Koristili su ga političari, organizacije, navijačke grupe i deo Srpske pravoslavne crkve. U upotrebu se vraća nakon 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, koju vlast u Srbiji do danas ne priznaje. Bodljikava žica za aktivisteAktivisti KROKODIL-a su sa fasade bivše Robne kuće "Beograd" više puta uklanjali grafit sa porukom na engleskom jeziku "Jedini genocid na Balkanu bio je nad Srbima". Ova poruka prvi put se pojavila na tom mestu početkom juna 2024, a kao autor je potpisana neregistrovana ultradesničarska grupa "Narodna patrola", poznata po vezama sa ideološki bliskim grupama iz Rusije i antimigrantskim akcijama. Grafit se pojavio nekoliko dana nakon što je u Ujedinjenim nacijama usvojena Rezolucija kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. Tada su, tokom rata u Bosni i Hercegovini 1995. godine, snage bosanskih Srba pod komandom Ratka Mladića ubile više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. "Poslednji put kada smo bili (16. maja), namazali su pod nekakvim mašinskim uljem i ostavili komade bodljikave žice, sa idejom da se neko od nas oklizne i poseče. Tako da smo morali pažljivo da radimo zbog toga", priča Filip Jovanović. Ovaj 23-godišnji student psihologije živi u Valjevu, 100 km jugozapadno od Beograda. U glavni grad dolazi kada god KROKODIL organizuje uklanjanje grafita. Kaže da je do sada učestvovao na dvadesetak akcija. Uprkos tome što se nacionalističke poruke brzo vraćaju, entuzijazam ga ne napušta. "Svako od nas mora da opere zube svako jutro i svako veče. Slično je i sa ovim što mi radimo, to je redovno održavanje higijene grada", kaže Jovanović. Pretnje povratkom vojske na KosovoAktivisti KROKODIL-a upravo belom farbom vraćaju u prvobitno stanje fasade na kojima su ispisane šovinističke parole. Stotinak metara od grafita "Kosovo je srce Srbije", u Sremskoj ulici, aktivisti su polovinom maja prekrečili grafit "Kad se vojska na Kosovo vrati". Vojska i policija Srbije povukle su se sa Kosova 1999. nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje tadašnje Jugoslavije pokrenuto zbog zločina srpskih snaga nad albanskim civilima. Ovaj nacionalistički slogan ispisan je širom Srbije, a civilni aktivisti su ga i prethodnih godina uklanjali, uz poruku da širi netoleranciju i poziva na sukobe. Međutim, u roku od nekoliko dana, zid u Sremskoj ulici ponovo je dobio trobojku i stih iz prepeva narodne pesme "Ječam žela Kosovka devojka". Kako je utvrdio antropolog Ivan Čolović, ovaj stih se ne nalazi u izvornom obliku ove pesme i prvi put se pojavljuje 2011. godine u knjizi tadašnjeg mitropolita Srpske pravoslavne crkve Amfilohija Radovića. Murali "Kad se vojska na Kosovo vrati" pojavili su se širom Srbije pre više od tri godine. Danima su je ispisivali nepoznati muškarci na javnim i privatnim fasadama, kao i na potpornim zidovima duž autoputeva. Murali nisu potpisani, ali na jednom portalu, za koji je navedeno da je nezvanični informativni portal navijača Crvene zvezde, piše da su oni na više mesta u Beogradu oslikali taj stih na zidovima. Filip Jovanović smatra da se nacionalistički grafiti brzo vraćaju, jer njihovo ispisivanje podržava vlast. "Oni koji ih ispisuju imaju zaštitu policije, u smislu da neće biti kažnjeni što pišu te grafite usred dana, iako je to protivzakonito", kaže. Predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), poput njenog predsednika i bivšeg premijera Miloša Vučevića, kritikovali su aktiviste koji uklanjaju nacionalističke grafite, optužujući ih da "mrze sve što je srpsko". Šta kaže zakon?Za iscrtavanje murala na stambenim zgradama neophodna je saglasnost stanara koji u njoj žive, a ukoliko je objekat pod zaštitom, potrebna je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Nema javnih podataka da je bilo ko od muškaraca koji su ispisivali ove grafite kažnjen. RSE nije dobio odgovor iz beogradske Komunalne milicije koliko je prekršajnih prijava napisano protiv ljudi koji su pisali nacionalističke grafite u poslednjih pet godina. Sa druge strane, komunalna policija je u nekoliko navrata napisala pokretala prekršajne postupke protiv aktivista KROKODIL-a koji su, zajedno sa još nekoliko organizacija civilnog društva, krečenjem grafita vraćali zidove u prvobitno stanje. Međutim, Prekršajni sud u Beogradu je doneo više oslobađajućih presuda u postupcima protiv aktivista, uz ocenu da nije dokazano da su okrivljeni počinili prekršaj. Kaznu od 25 evra morao je da plati opozicioni aktivista i učitelj Dejan Petrović iz Niša, zbog toga što je prekrečio mural "Kad se vojska na Kosovo vrati" koji je bio ispisan u dvorištu škole u kojoj je zaposlen. 'Neki misle da smo komunalna služba'Filip Jovanović kaže da sve vreme koliko se priključio akcijama nije dobio prijavu od Komunalne policije. "Dešavalo se u nekoliko navrata da nas pripadnici Komunalne policije hvale što uklanjamo grafite. To je dosta neobično", kaže. Akcije čišćenja uglavnom organizuju tokom dana, a prolaznici, kaže Jovanović, uglavnom imaju pozitivno mišljenje o tome. "Poneki čak misle da smo gradska komunalna služba koja to vraća u prvobitno stanje. Desilo nam se i da misle da smo moleri, pa pitaju da li možemo stan da im okrečimo", kaže Filip Jovanović. Nada se, kaže, da će njihovo delanje podstaknuti druge pojedince liberalnih i proevropskih stavova da se uključe u dekontaminaciju javnog prostora. Ratni zločinci na zidovimaNakon što je u polovinom 2021. pred Međunarodnim sudom u Hagu pravosnažno osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i ratnih zločina, u Beogradu i širom Srbije iscrtani su murali i grafiti u čast Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske. Jedan od najpoznatijih osvanuo je u Njegoševoj ulici u centru Beograda. Svi pokušaji građana i aktivista da ga uklone nisu uspevali jer su ga nepoznati autori, za koje se sumnja da su deo desničarskih i navijačkih grupa, kroz svega nekoliko sati vraćali u prvobitno stanje. Nakon što su ga aktivisti prekrečili u maju 2023, više nije "prepravljan". Nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava je iste godine podnela više od 300 prijava komunalnim službama u deset gradova i opština u Srbiji sa zahtevom da se uklone murali i grafiti koji slave Mladića. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-beobrad-grafiti-genocid-kosovo/33766661.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-beobrad-grafiti-genocid-kosovo/33766661.html Thu, 28 May 2026 09:49:54 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Pohvale iz Brisela i kritike opozicije i posmatrača prate usvajanje izmena četiri izborna zakona u Srbiji. Izmene su usvojene na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koji kažu da se time ispunjavaju preporuke Kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (ODIHR) za poboljšanje izbornih uslova. Evropska komesarka Marta Kos pozdravila je izmene kao "prvi korak ka slobodnim i poštenim izborima", dok opozicija i posmatrači u Srbiji navode da je to tek petina od 25 preporuka ODIHR-a, i da krucijalni problemi izbornog procesa ostaju netaknuti. "Kozmetičke, a ne suštinske izmene", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Raša Nedeljkov iz posmatračke misije CRTA. Dosadašnje izbore u Srbiji, na kojima je pobedu odnosio SNS, pratili su navodi domaćih i međunarodnih posmatrača o nepravilnostima, poput organizovanog dovođenja birača na birališta, kupovine glasova i fizičkih napada na posmatrače i novinare. Dok vlast ove navode odbacuje, poslednji lokalni izbori koji su u martu održani u 10 opština u Srbiji protekli su uz incidente i prisustvo policije na ulicama. Šta je izmenjeno?Skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu. Među ključnim novinama je dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, prema kojoj "birač može potpisom podržati više izbornih lista", dok je do sada mogao da podrži samo jednu. Uvođenje ovog pravila nalazi se na spisku preporuka ODIHR-a. Kancelarija je ovu meru predložila, pod obrazloženjem da bi se time "dodatno promovisao pluralizam u izbornom procesu i sloboda udruživanja". Raša Nedeljkov iz posmatračke misije CRTA ocenjuje da postoji opasnost da ova izmena bude zloupotrebljena "za pravljenje fantomskih lista i izborne mahinacije". Dodaje da je to jedna od retkih preporuka protiv koje je CRTA bila i nakon izbora u Srbiji 2023. godine kada je Misija ODIHR objavila svoj dokument. Nedeljkov kaže da mogućnost potpisivanja za više izbornih lista jeste međunarodni standard, ali dodaje da su njihovi posmatrači godinama unazad beležili primere lažnih lista. Šta kaže vlast?Predsednica Skupštine iz redova vladajuće Srpske napredne stranke Ana Brnabić izjavila je da je i vlast bila "protiv preporuke da jedan građanin može da potpiše više lista", ali je dodala: "Mi smo o tome konsultovali Evropsku komisiju i to je podržao i Brisel", rekla je Brnabić, odgovarajući na optužbe opozicionih poslanika da se time "legalizuju lažne liste". Njena koleginica iz redova naprednjaka Biljana Pantić Pilja rekla je tokom skupštinske rasprave da vlast ovim izmenama ispunjava preporuke ODIHR-a. "Usvajanjem ovih predloga zakona taj broj ispunjenih preporuka će da poraste i mi ćemo verovatno da ispunimo sve preporuke", rekla je ona. Poslanica opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) Ana Oreg ocenila je da vladajuća većina od 25 preporuka usvaja "one koje su tehničke i najnebitnije". "Funkcionerska kampanja ostaje, zarobljeni mediji ostaju, birački spisak u koji građani ne veruju ostaje", rekla je Oreg. Brisel pozdravio izmeneDan nakon glasanja u parlamentu Srbije, oglasila se i evropska komesarka za proširenje Marta Kos koja je poručila da je to prvi važan korak ka slobodnim i poštenim izborima. Ona je na društvenoj mreži "Iks" napisala da će EU nastaviti tesnu saradnju sa srpskim vlastima u cilju usvajanja dva ključna preostala zakona o borbi protiv korupcije i finansiranju političkih aktivnosti. Šta su preporuke ODIHR?Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava objavila je u februaru 2024. dokument sa 25 preporuka nadležnima za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji. Na listi je sedam prioritetnih i 18 "ostalih preporuka". Među prioritetnim preporukama su revizija biračkog spiska, sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa, te sprečavanje zastrašivanja i pritiskanja birača, uključujući i zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima. Ove preporuke nisu deo usvojenih zakonskih izmena. Takođe, sugeriše se da se Regulatornom telu za elektronske medije (REM) mora garantovati nezavisnost, a ovo telo bi moralo da "proaktivno koristi zakonska ovlašćenja" u slučajevima kršenja medijskih propisa u predizbornoj kampanji. "Te stvari su apsolutno netaknute, baš kao i medijske slobode, zloupotrebe javnih finansija i institucija u kampanji, kao i birački spisak. Bez tih stvari ne možemo pričati o ravnopravnim, poštenim i slobodnim izborima", kaže Raša Nedeljkov. Parlamentarni izbori u Srbiji održani su u decembru 2023. godine i na njima je pobedu odnela Srpska napredna stranka. ODIHR je u izveštaju naveo da su te izbore obeležili nepravedni uslovi za učesnike, zastrašivanja, pritisci na birače i zaposlene u javnom sektoru, funkcionerska kampanja i zloupotreba javnih resursa. U međuvremenu, održano je nekoliko lokalnih izbora koje su takođe pratili incidenti. Na poslednim, održanim u martu vladajuća Srpska napredna stranka proglasila je pobedu u svih 10 opština. https://www.slobodnaevropa.org/a/izbori-zakoni-srbija-odihr-preporuke/33762017.html https://www.slobodnaevropa.org/a/izbori-zakoni-srbija-odihr-preporuke/33762017.html Thu, 21 May 2026 20:12:56 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Uz borbu protiv korupcije – Kosovo. Objava "Memoranduma" studentskog pokreta u kojem navode da je Kosovo "sastavni deo Srbije" podigla je prašinu u javnosti koja ih podržava u najavi ulaska u političku utakmicu protiv vlasti. Dok deo građana smatra da ovakav stav ujedinjuje većinu birača u Srbiji, kritičari ocenjuju da studenti nacionalističkom politikom ne mogu da pobede Srpsku naprednu stranku predsednika Aleksandra Vučića. Akademci, koji su nakon nesreće u Novom Sadu na protestima širom zemlje okupljali stotine hiljada ljudi, optužuju vlast za korupciju i traže odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice 2024 . Ranije su poručivali da se pre ispunjenja zahteva za vanrednim izborima, koji još nisu raspisani, neće izjašnjavati o pitanjima "koja polarizuju javnost". "Memorandum pokazuje da ni studenti nisu u stanju da izbegnu zamku nacionalističke politike Srbije, koja počiva na kosovskom mitu", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Žarko Korać, profesor Univerziteta u Beogradu u penziji. Studentski pokret nema lidere, a Memorandum su objavili na društvenim mrežama putem kojih komuniciraju sa javnošću. Nema međutim odgovora na pitanja ko je autor dokumenta, niti zbog čega su svojim zahtevima sada priključili i stav o Kosovu. RSE je ta pitanja postavio krovnoj grupi "Studenti u blokadi" na Instagramu i kontaktirao neke od studenata koji su najavili odgovore, ali do zaključenja teksta oni nisu stigli. Odgovorio im je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da studenti u blokadi "ne razumeju situaciju na Kosovu". Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju ni vlast, ni većina opozicije u Srbiji ne priznaje. Beograd i Priština od 2013. uz posredovanje Evropske unije pregovaraju o normalizaciji odnosa. Šta studenti kažu o Kosovu?U Memorandumu navode da je "očuvanje Kosova i Metohije zajednički imenitelj" svih njihovih nastojanja i pozivaju se na Ustav u koji je 2006. uneto da je Kosovo sastavni deo Srbije. Memorandum ima četiri tačke. U jednoj od njih se navodi da se pitanje Kosova "ne može rešavati u izolaciji, već isključivo unutar složenih tokova međunarodne zajednice", te da vlast u Srbiji mora "aktivno i konstruktivno sarađivati sa svim relevantnim međunarodnim organizacijama" kako bi pronašla održivo rešenje "u okviru svog Ustava". Prvi zahtev studenata u blokadi bio je krivična i politička odgovornost za novosadsku tragediju, a naknadno su mu pridodali i raspisivanje parlamentarnih izbora, što vlast za sada odbija da učini. Iako izbori koje traže studenti nisu raspisani, kampanja je u toku, a profesor u penziji Žarko Korać kaže da se tema Kosova uvek poteže kada treba prikupiti političke poene iz redova nacionalističkog biračkog tela. Dodaje da je veći deo političke opozicije u Srbiji "u zabludi da mogu da se bore protiv aktuelne vlasti jačim i iskrenijim nacionalizmom". "To, nažalost, rade sada i studenti. Po mom mišljenju, poraz Vučićevog režima je moguć samo vođenjem drugačije politike", kaže Korać. "Taj studentski Memorandum je jedan sasvim neoriginalni tekst u kome se priča o mirnoj integraciji Kosova u Srbiju, za šta je jasno da je nešto što se neće dogoditi. Ne možete na mitu graditi modernu politiku u Srbiji", kaže Korać. Kako odgovara vlast?Na Memorandum studentskog pokreta reagovao je i predsednik Srbije, navodeći da u njihovom dokumentu o Kosovu ne piše ništa. "Ništa im nije jasno i ništa ne razumeju. Znaju samo da idu protiv svoje države i kritikuju svoj narod", kazao je Vučić 18. maja. Vlasti u Srbiji i na Kosovu duže od deset godina u Briselu vode dijalog o normalizaciji odnosa. Pregovori su na najvišem nivou u zastoju od septembra 2023. i oružanog napada grupe Srba na kosovsku policiju u selu Banjska. Normalizacija odnosa sa Kosovom jedan je ključnih uslova za napredak ka Evropskoj uniji, čiji je Srbija kandidat za članstvo. Šta o Memorandumu studenata kažu građani?Stav vlasti, ali i većeg dela parlamentarne opozicije, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, deli i većina građana Srbije. Prema istraživanju Instituta za evropske poslove iz 2023. godine, protiv nezavisnosti Kosova izjasnilo se više od 50 odsto građana. Takav stav za RSE iznosi i Jovan iz Beograda, ali dodaje da Kosovo nije toliko važno u kontekstu studentske borbe. "Ja podržavam ono što je bio njihov prvi zahtev, a to je da odgovornost (za nesreću u Novom Sadu)", kaže Jovan. Marko smatra da je dobro što studenti imaju stav o Kosovu. "Kako će ga dalje akrikulisati, to je na njima. Podržavam ih u svemu što rade. I ako imaju neke stavove sa kojima se nužno ne slažem, mnogo se više slažem nego sa bilo kojom drugom političkom opcijom", kaže. Sa druge strane, Dragoljub smatra da objavljivanje Memoranduma o Kosovu nije bila dobra ideja. "Kosovo je odavno nezavisna država i tako će i ostati. Podržavam studente, ali ne mogu da verujem da su takvu glupost uradili. Dovoljni zahtevi su borba protiv korupcije i izbori", kaže sagovornik RSE. Ko predstavlja studentski pokret?"Studentski pokret" se predstavlja kao krovna organizacija koja zastupa stavove usvojene na plenumima fakulteta širom Srbije. Plenumi su osnovani na početku studentskih blokada fakulteta i antivladinih protesta nakon pogibije 16 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Funkcionišu po principu direktne demokratije na kojoj se sve odluke donose većinom glasova prisutnih. Nema međutim odgovora na pitanje koliki broj studenata učestvuje u plenumima, niti koliko ih je učestvovalo u donošenju Memoranduma o Kosovu. Pre nego što je objavljen na društvenim mrežama, Memorandum je pročitan na tribini u Kragujevcu u centralnoj Srbiji, s koje su govornici poručili da su zabrinuti da bi Univerzitet u Prištini, sa sedištem u Mitrovici, mogao biti ugašen. Univerzitet u Mitrovici radi u okviru paralelnog sistema Srbije, koji je za Kosovo nelegalan. O Kosovu i na 'Vidovdanskom protestu' studenataOvo nije prvi put da su se studenti izjašnjavali o kosovskom pitanju od početka antivladinih protesta 2024. godine. Na protestu na državni i verski praznik Vidovdan u Beogradu prošle godine, istakli su da spoljna politika Srbije "mora biti zasnovana na poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, Ustava, vojne neutralnosti i zaštiti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i u regionu". Jedan od govornika na tom skupu bio je i univerzitetski profesor Milo Lompar, poznat po desnim stavovima. On je u svom obraćanju rekao da je u Ustavu Srbije "Kosovo i Metohija 'neotuđivi' deo Srbije", pominjao je i odbranu suverenosti Republike Srpske, srpskog naroda u Crnoj Gori, srpska nacionalna prava u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. U oktobru iste godine studenti Pravnog fakulteta u Beogradu su uoči lokalnih izbora na Kosovu organizovali i protest sa kojeg su zatražili "odgovornost svih koji krše prava srpskog naroda". Žarko Korać smatra da oko studentskog pokreta postoje ljudi koji ih iskreno podržavaju, "ali i onih sa političkim ambicijama koji u tom pokretu vide kraći put za svoju političku karijeru". "Kada je profesor Milo Lompar – čiji politički stavovi su jasni – govorio na studentskom protestu u junu 2025. godine, bilo je jasno da oni idu linijom manjeg otpora, putem nacionalizma", kaže Korać. Memorandum iz devedesetihSvojim nazivom studentski dokument o Kosovu podsetio je deo javnosti na kontroverzni Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) iz 1986. godine. U njemu se iznose tvrdnje o ugroženosti srpskog naroda u tadašnjoj Jugoslaviji. Kritičari ovaj dokument smatraju uvodom u ratove devedesetih koji su najpre počeli u Hrvatskoj i BiH, a potom 1998. i na Kosovu. NATO je 1999. pokrenuo bombardovanje tadašnje Jugoslavije kako bi sprečio zločine srpskih policijskih i vojnih jedinica nad albanskim civilima na Kosovu. Nezavisnost Kosova je usledila devet godina nakon okončanja bombardovanja i povlačenja srpske policije i vojske sa Kosova. Pred Međunarodnim sudom u Hagu, za ratne zločine nad Albancima na Kosovu osuđeni su visoki vojni i politički zvaničnici Srbije. Saradnja na tekstu Iva Martinović https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-studenti-memorandum-kosovo/33760156.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-studenti-memorandum-kosovo/33760156.html Tue, 19 May 2026 16:00:08 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Gotovo pola godine ministar pravde Srbije Nenad Vujić ne donosi odluku o eventualnom izručenju ruskog državljana Dmitrija Lagovskog. Nakon što su sudovi u Srbiji odobrili njegovu ekstradiciju Rusiji koja ga traži zbog navodnog privrednog kriminala, konačnu odluku ima prvi čovek Ministarstva pravde koji nema zakonski rok da potpiše ili ne potpiše odobrenje. Iz Ministarstva pravde nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa ovim slučajem. U međuvremenu, Lagovski, koji je u Srbiju pobegao sa porodicom nakon ruske invazije na Ukrajinu, izgubio je radnu dozvolu i već godinu dana, otkako je zvanično Rusija zatražila njegovo izručenje, živi u neizvesnosti. "Imam problem sa zdravljem, sa nervima i visokim pritiskom. Ne mogu da dođem do lekara, jer nemam zdravstvenu knjižicu", kaže Lagovski. On negira da je izvršio krivično delo i tvrdi da je pravi razlog to što Rusija želi da ga pošalje na front u Ukrajinu. Odluka na ministru pravdeGeneralno tužilaštvo Ruske Federacije je u januaru 2025. poslalo Srbiji zahtev za izručenje Dmitrija Lagovskog. U matičnoj državi protiv njega se vodi krivični postupak zbog toga što je kao advokat bio uključen u pripremu i pravno strukturiranje komercijalnog ugovora za prenos zemljišne parcele sa jednog na drugo privredno društvo. Ruski istražitelji su pokrenuli postupak protiv Lagovskog, uprkos tome što su ruski privredni sudovi prethodno doneli pravosnažne i obavezujuće presude koje potvrđuju zakonitost transakcije. "Ja nisam bio odgovorno lice u tom slučaju. Međutim, sudovi u Srbiji to nisu uzeli u obzir. Oni kažu, to nas ne zanima, rešite to u Rusiji", kaže Lagovski. Istovremeno, majka Dmitrija Lagovskog tvrdi da ju je ruska policija u nekoliko navrata pozivala na razgovor, sugerišući joj da ubedi sina da se vrati u Rusiju i da ode na "šest meseci" na front u Ukrajinu, uz obećanje da će "slučaj protiv njega biti zatvoren". "Ja ne mogu da idem u taj rat. Poreklom sam iz Ukrajine i ne mogu da ratujem protiv svoje braće", kaže Lagovski. Odluku o njegovoj ekstradiciji potvrdio je najpre Viši sud u Beogradu, a Apelacioni sud je odbio žalbu koju je uložio pravni tim Dmitrija Lagovskog na tu presudu. Konačnu odluku o izručenju donosi ministar pravde. Advokat Vladimir Hrle, branilac Dmitrija Lagovskog, kaže za RSE da, prema međunarodnim obavezama, Srbija ne bi smela da izruči stranog državljanina koji je u riziku da u matičnoj zemlji bude izložen postupanju suprotnom članu 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji zabranjuje torturu, neljudsko ili ponižavajuće kažnjavanje. On podseća da Lagovski pred nadležnim organima u Srbiji od decembra 2025. paralelno vodi i postupak azila, koji još uvek nije pravnosnažno okončan, kao i postupak pred Ustavnim sudom, koji takođe nije doneo odluku i nema rok do kada to treba da učini. "Iako je reč o odvojenim pravnim mehanizmima, okolnosti koje su u njima predmet ocene – pre svega u pogledu rizika od povrede osnovnih prava – nužno imaju značaj i za odluku u ekstradicionom postupku, imajući u vidu zajednički standard zaštite od vraćanja u situacijama potencijalnog kršenja osnovnih prava", kaže Hrle. Pet meseci bez posla i plateZbog pokretanja postupka za dobijanje azila, Dmitrij Lagovski je izgubio radnu dozvolu i ostao bez posla vozača u Gradskom saobraćajnom preduzeću u glavnom gradu Srbije. Njegova četvoročlana porodica – sa dva dečaka od 13 i 15 godina – danas živi samo od plate Dmitrijeve supruge. "Poslednjih pet meseci sam bez posla i primanja i to je jako teško. Supruga radi kao medicinska sestra i to nije velika plata za jednu četvoročlanu porodicu", kaže Lagovski. Kada je Kremlj početkom 2022. pokrenuo vojnu invaziju na Ukrajinu, Dmitrij Lagovski, koji je poreklom iz te zemlje, odbio je da učestvuje u ratu koji ruski državni organi zovu "specijalnom vojnom operacijom". U avgustu 2022. godine preselio se u Srbiju sa porodicom. Tokom gotovo pune četiri godine, oba njegova sina su, kaže, naučila srpski jezik i asimilovali se u društvo. Mlađi dečak, Aleksej, pohađa šesti razred osnovne škole i trenira košarku u jednom beogradskom klubu. "Sve mu se to veoma sviđa. San mu je da igra za reprezentaciju", kaže Lagovski. Stariji, Ilja, je srednjoškolac, učenik Elektrotehničke škole i učesnik školskih takmičenja. "Oni žive u neizvesnosti. Svakog dana me pitaju, kada će se sve to završiti, hoćemo da živimo mirno ponovo. Oni su dečaci u adolescenciji. To je za mene veliki problem, jer ovo je važan period u njihovom razvoju", kaže Dmitrij Lagovski. Od povratka u Rusiju, kaže, mnogo teže mu pada što bi ostavio porodicu: "Ukoliko bi me deportovali, moja supruga bi ostala sama sa dvoje dece. Ona radi po ceo dan i to bi bilo jako teško za sve njih." Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, publikovanih 2025. godine, od oko 100.000 stranaca koji legalno borave u Srbiji, više od 53.000 su državljani Rusije. Masovni priliv ruskih državljana podstakao je rat sa Ukrajinom i činjenica da je Srbija jedna od retkih zemalja koja se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije. Zvanični Beograd i Kremlj održavaju dobre odnose i nakon početka invazije, iako je Srbija u Ujedinjenim nacijama osudila agresiju na Ukrajinu. U Srbiju je 2022. ušlo stotine hiljada ruskih državljana, ali se nisu svi zadržali. Oni koji su ostali morali su da od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) dobiju dozvolu za boravak. Pojedinima je MUP oduzeo te dozvole, pod nejasnim obrazloženjem da predstavljaju bezbednosni rizik. Uglavnom je reč o antiratnim aktivistima, poput Vladimira Volohonskog i Jevgenija Iržanskog, koji su proterani u leto 2023. U julu 2024. godine, Srbiju je morala da napusti Irina Tereh sa mužem i sinom, nakon što je MUP odbio da joj izda odobrenje za privremeni boravak. Obrazloženje je bila zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana. https://www.slobodnaevropa.org/a/dmitrij-lagovski-rusij-srbija-izrucenje/33756952.html https://www.slobodnaevropa.org/a/dmitrij-lagovski-rusij-srbija-izrucenje/33756952.html Fri, 15 May 2026 10:39:31 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Vlada Srbije novcem iz budžeta države finansira Udruženje veterana "Crvene beretke", organizacije koja okuplja nekadašnje pripadnike rasformirane specijalne jedinice Državne bezbednosti, čiji su pripadnici učestvovali u ratnim zločinima i osuđeni za likvidacije političkih protivnika. Prema analizi Radija Slobodna Evropa (RSE), samo kroz konkurse Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u poslednje dve godine ovom udruženju dodeljeno je 23.000 evra. Udruženje veterana Crvene beretke dobilo je novac na svim konkursima iz oblasti boračke zaštite koje je Ministarstvo rada realizovalo od trenutka kada je na čelo tog ministarstva postavljena Milica Đurđević Stamenkovski. Đurđević Stamenkovski je predsednica krajnje desničarske stranke Zavetnici i postala je deo vlasti 2024. godine, iako njena partija na tadašnjim izborima nije prešla cenzus. Iz Ministarstva rada nisu odgovorili na pitanja RSE na šta su konkretno potrošena dodeljena sredstva i koji je javni interes da se budžetskim novcem finanisraju projekti Udruženja veterana Crvene beretke. Odgovor je izostao i od Udruženja veterana Crvene beretke. "Kada uzmete takvu jednu jedinicu i od nje ponovo pravite heroje, a poznat je njihov 'ratni put', čovjek se mora zapitati kakve to vrijednosti ova vlast propagira", kaže za RSE Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" i autor dokumentarca o "Jedinici za specijalne operacije". Šta finansira Ministarstvo?Prema podacima Agencije za privredne registre, Udruženja veterana Crvene beretke je osnovano 2019. godine. Javno dostupni podaci o poslovanju pokazuju da je prve prihode udruženje imalo 2021. godine, kada je prijavljen ukupan prihod od 4.800 evra. Najviše novca Udruženje je prikupilo tokom 2024, ukupno 29.000 evra. Podaci o iznosu prikupljenih donacija za 2025. još nisu objavljeni. Od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su u 2024. i 2025. dobili 11. 500 evra po godini, ukupno 23.000 evra, pokazuju izveštaji Ministarstva. Javno dostupni podaci ne govore o tome odakle su još stizali prihodi. Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski je odobrila finansiranje Udruženja veterana Crvene beretke u cilju organizovanja "Veteranskog višeboja", realizacije projekata "Položaj boraca u društvu danas" i "Zavet slobode". Veteranski višeboj je sportsko takmičenje veterana koje Udruženje organizuje jednom godišnje i koje je uz donacije Ministarstva rada, prethodnih godina podržano i sredstvima Vlade Vojvodine. RSE je u vezi sa dodeljivanjem sredstava ovom udruženju pisao i Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Prema podacima sa interneta, Udruženje veterana Crvene beretke je poslednje četiri godine organizovalo "Veteranski višeboj". Tom prilikom je udruženje dodelilo plaketu Dušanu Bajatoviću, funkcioneru vladajuće Socijalističke partije Srbije i dugogodišnjem direktoru državnog preduzeća "Srbijagas". Na skupu 2025. godine je, kako se može videti na objavljenim fotografijama, bio istaknut i baner "Drina je reka, a ne granica", aludirajući na prirodnu granicu između Srbije i Bosne i Hercegovine. O projektima Udruženja veterana Crvene beretke – "Zavet slobode" i "Položaj boraca u društvu danas", koje su sa 10.000 evra dotirani iz budžeta, nema javno dostupnih informacija o tome šta podrazumevaju, da li su i kada realizovani. Izveštaji o realizaciji tih projekata nisu objavljeni ni u konkursnoj dokumentaciji resornog Ministarstva. Krajem 2022. udruženje je podiglo spomenik nekadašnjem pripadniku Crvenih beretki Nikoli Simiću u beogradskom naselju Busije. Ko je prvi čovek udruženja?Zakonski zastupnik Udruženja Crvene beretke je Živorad Žika Ivanović, bivši pripadnik jedinice za specijalne operacije koji je, kako se može videti na snimku iz maja 1997. godine, raportirao tadašnjem predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću na svečanosti povodom osnivanja Jedinice u Kuli na severozapadu Srbije. Iako se njegovo ime pominjalo na suđenju bivšim šefovima Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, protiv Ivanovića nije vođen sudski postupak ni pred međunarodnim niti pred domaćim sudovima. Veterani u odbrani vlastiPoslednji put, Ivanović je bio u fokusu javnosti u martu 2025. godine kada je predvodio veterane JSO u šatorskom naselju u Pionirskom parku, gde se duže od godinu dana nalaze pristalice vladajuće Srpske napredne stranke, među njima i pojedinci sa kriminalnim dosijeima. "Posebno je perverzno to što su se oni pojavili tamo doslovno nekoliko dana uoči godišnjice ubistva premijera Zorana Đinića", kaže Švarm. Uz Žiku Ivanovića, veterane je u Pionirskom parku u Beogradu predvodio i bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, kojeg Sjedinjene Države dovode u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999. Iz vladajuće stranke tada su naveli da ne vide problem u njihovom prisustvu na skupu podrške predsedniku Aleksandru Vučiću i aktuelnoj vlasti. U međuvremenu, veterani rasformirane JSO postali su redovni učesnici manifestacija koje organizuje vladajuća stranka – od obeležavanja godišnjica istorijskih događaja do svečanosti povodom dana beogradskih opština. U decembru 2025. bili su gosti Ministarstva rada a kako su naveli na svom Instagram profilu, tom prilikom su prisustvovali radnom sastanku sa temom “daljeg unapređenja položaja boraca”. Sa njima se tom prilikom fotografisala i resorna ministarka Milica Đurđević Stamenkovski. Đurđević Stamenkovski je kao predsednica krajnje desničarske stranke Zavetnici do 2024. bila u opoziciji. Kada je u maju 2024. formirana Vlada, dobila je mesto ministarke za brigu o porodici. U aktuelnoj Vladi prešla je na čelo Ministarstva za rad. U februaru 2024. godine, tadašnji ministar odbrane i predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević, posetio je štand Udruženja veterana Crvene beretke na Novosadskom sajmu. Udruženje je tada učestvovalo na manifestaciji "Sajam zavičaja", koju je organizovao Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, uz podršku Vlade Vojvodine. Proslava 35 rođendana jedinicePovodom 35 godina od osnivanja, deo veterana Jedinice za specijalne operacije organizovao je 4. maja 2026. proslavu na kojoj se u ime bivših članova ove jedinice, Vasilije Mijović zahvalio predsedniku Aleksandru Vučiću, navodeći da je njegovim dolaskom na vlast, jedinici vraćena slava. "Uvek računajte na nas, da našu otadžbinu još dugo vodite, odavno Srbija nije imala takvog vođu, vizionara", rekao je Mijović i dodao da je "kolegijum doneo odluku da se predsedniku dodeli pseudonim 'Veliki Aleksandar'". "U ovom trenutku mislim da je to usmereno ka onom najtvrđem nacionalističkom dijelu biračkog tijela naprednjaka", kaže Filip Švarm. Fotografije objavljene na Instagram profilu Udruženja veterana Crvene beretke, pokazuju da je Mijović na nekoliko događaja s početka ove godine, bio deo delegacije ovog udruženja. Vasilije Mijović, bivši je funkcioner crnogorske tajne policije. Kao pripadnik paravojnih formacija koje su delovale u Bosni i Hrvatskoj, učestvovao je u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. O njegovoj ulozi u ratnim sukobima tokom devedesetih, govorilo se i u Tribunalu za ratne zločine u Hagu gde su ga svedoci označili kao učesnika u nehumanim postupcima protiv stanovništva kao i kriminalnim radnjama poput krijumčarenja ukradenih automobila. Mijoviću se nije sudilo zbog uloge u ratu ni pred domaćim, niti pred međunarodnim sudovima. On je 1996. pred sudom u Novom Sadu osuđen na tri godine zatvora, jer je godinu dana ranije izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginulo dvoje dece. Sud mu je godinama odlagao izvršenje kazne, koju je odslužio tek nakon više od jedne decenije. Mijović je od 1998 do 2006. radio kao specijalni savetnik pomoćnika ministra u crnogorskoj Državnoj bezbednosti. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore otpušten je 2006. zbog falsifikovanja diplome Pravnog fakulteta. Iste godine je, uoči referenduma o crnogorskoj nezavisnosti, osuđen na 10 meseci zatvora pred podgoričkim Osnovnim sudom zbog povrede sloboda opredeljenja pri glasanju i izazivanja panike. https://www.slobodnaevropa.org/a/crvene-beretke-veterani-srbija-budzet/33752156.html https://www.slobodnaevropa.org/a/crvene-beretke-veterani-srbija-budzet/33752156.html Fri, 08 May 2026 14:28:56 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Jelena Janković, Dušan Komarčević) Ministarstvo pravde Srbije nije ni potvrdilo ni demantovalo za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Uglješa Mrdić, parlamentarac iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) imenovan za člana Radne grupe formirane nakon negativnog mišljenja Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona. Te izmene pet zakona, koje je kritikovao deo stručne javnosti, ali i Evropska unija, inicirao je upravo Uglješa Mrdić, pa su po njemu kolokvijalno poneli ime "Mrdićevi zakoni". Informaciju o njegovom imenovanju u Radnu grupu za usklađivanje sa preporukama Venecijanske komisije objavio je magazin "Nedeljnik". RSE je kontaktirao Uglješu Mrdića, ali on nije želeo da govori. U međuvremenu, Visoki savet tužilaštva je u Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu uputio pet tužilaca. Vraćanje tužilaca čija su privremena upućivanja prerano okončana jedna je od devet preporuka koje je Venecijanska komisija, ekspertsko telo Saveta Evrope, uputila Srbiji nakon što je vladajuća većina u januaru donela sporne izmene seta pravosudnih zakona. Izmene je kritikovala Evropska unija, iz koje je stiglo upozorenje da bi Srbiji mogla biti uskraćeno 1,5 milijardi evra sredstava iz Plana rasta. Brisel do sada nije doneo zvaničnu odluku o zamrzavanju sredstava. Državni zvaničnici najavili su da bi preporuke Venecijanske komisije mogle biti usvojene pre juna, kada bi Srbiji trebalo da bude isplaćen deo EU novca. Upućivanje tužilaca"To je formalno ispunjenje obaveza Venecijanske komisije, ali ne i sadržinsko", kaže za RSE Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji, komentarišući sednicu Visokog saveta tužilaca. Ovo telo, koje čini 11 članova, je na sednici 4. maja donelo odluku o upućivanju pet tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Na istoj sednici upućen je i jedan tužilac u Tužilaštvo za ratne zločine, dvoje u beogradsko Više javno tužilaštvo, a izabrana je i tužiteljka za vezu sa Eurodžastom, agencijom Evropske unije za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima. Nakon što su "Mrdićevi zakoni" stupili na snagu početkom februara, iz tužilaštava su povučeni tužioci koji su ranije bili upućeni u te institucije, što je deo bio tih zakonskih izmena. Tako je TOK ostao bez četvoro tužilaca koji su radili na važnim predmetima, poput istrage o mogućoj korupciji vlasti u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je u novembru 2024. poginulo 16 ljudi. Takođe, povučena je i tužiteljka Irena Bjeloš, koja je vodila istragu u slučaju zaplene pet tona marihuane pronađene na imanju člana vladajuće stranke u selu "Konjuh" u centralnoj Srbiji. Oni su povučeni, jer izmene legislative predviđaju da odluku o njihovom upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, a ne kao pre Vrhovni javni tužilac. Na sednici Višeg javnog tužilaštva u martu ovo četvoro tužilaca – Aleksandar Isalović, Aleksandar Barac, Dragoljub Miladinović i Irena Bjeloš – nisu dobili neophodnih osam od 11 glasova. Dva meseca kasnije, Isailović i Miladinović su odlukom istog tela vraćeni u Tužilaštvo za organizovani kriminal, dok Irena Bjeloš i Aleksandar Barac, koji je radio na slučaju "Nadstrešnica", nisu dobili dovoljno glasova. 'Obezbedili broj, a ne efikasnost'Potpredsednik Saveta Miroslav Đorđević je nakon glasanja izrazio zadovoljstvo što "smo pokazali javnosti u Srbiji da smo u stanju da legitimne razlike ostavimo po strani zarad višeg interesa, javnog tužilaštva i naše Republike". "Danas smo uradili dobru stvar. Ojačali smo tri javna tužilaštva – TOK i više nego što su prvobitna upućivanja prestala. Mislim da smo adekvatno odgovorili tom delu preporuka Venecijanske komisije", rekao je Đorđević 4. maja. Vesna Rakić Vodinelić, međutim, kaže da činjenica da nisu vraćeni tužioci koji su radili na predmetima poput "Nadstrešnice" i "Konjuh" ne ukazuje da su upućivanja urađena kako bi rad TOK-a bio efikasniji. "Visoki savet tužilaštva je vodio računa o tome da vrati dovoljan broj tužilaca u TOK i da se time opravdaju, ali nisu vratili one koji su zaista mogli obezbediti efikasno vođenje postupka", kaže Rakić Vodinelić, te dodaje: "No, mislim da Venecijansku komisiju to neće toliko interesovati, nego pre svega da li je taj broj takav da TOK, makar u teoriji, može da nastavi da radi." Pitanje je, dodaje Vesna Rakić Vodinelić, kakva će biti sudbina Udarne grupe za slučaj "Nadstrešnica", a koja je rasformirana u septembru 2025. godine. Naime, rad na ovom predmetu prebačen je isključivo na tužilački tim, nakon što su direktor policije, direktor Poreske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca povukli saglasnost za učešće u Udarnoj grupi. Šta je rekla Venecijanska komisijaEkspertska grupa Venecijanske komisije je 24. aprila donela hitno mišljenje o izmenama pet pravosudnih zakona. Ovo telo Saveta Evrope ocenilo je, između ostalog, da su "Mrdićevim zakonima" uklonjene prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva, te da je pre njihovog donošenja bilo neophodno organizovati ozbiljnu javnu raspravu, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu uticaja. Umesto toga, izmene su donete po ubrzanoj proceduri, koju je inicirao Uglješa Mrdić u parlamentu. Izmene zakona usvojene su nakon što su mesecima unazad najviši državni zvaničnici, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandom Vučićem, napadali Tužilaštvo za organizovani kriminal zbog više predmeta koje vodi protiv predstavnika vlasti, među kojima je i postupak protiv aktuelnog ministra kulture Nikole Selakovića za zloupotrebu položaja u slučaju "Generalštab". Šta su rekli zvaničnici SrbijePredsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je 5. maja da će srpski zvaničnici imati još jedan krug konsultacija sa Venecijanskom komisijom o setu pravosudnih zakona i da će što pre biti usvojene preporuke ovog tela. "Ja se nadam da to svakako može da bude pre juna", rekla je Brnabić za Radio televiziju Srbije. Vesna Rakić Vodinelić kaže da se ne može predvideti kojim putem će vlast u Srbiji ići kada je reč o ispunjenju preporuka. "Te preporuke su tako jasne i kratke da je to već moglo da se uradi, međutim verovatno je bila namera da se tome da nekakav tok i u tom slučaju, naročito u izvršnim telima poput Ministarstva pravde, postoji određena doza kontrole", kaže sagovornica RSE. Upitna sredstva iz EU fondovaSporne izmene zakona dovele su u pitanje i sredstva koje je Evropska unija predvidela za Srbiju u okviru Plana rasta. Srbija iz ovog paketa ima pravo na ukupno 1,6 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. Međutim, portparol Evropske komisije Markus Lamer izjavio je 4. maja da Brisel "kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku u okviru finansijskih instrumenata EU". Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja, ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-venecijanska-komisija-mrdicevi-zakoni/33750483.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-venecijanska-komisija-mrdicevi-zakoni/33750483.html Tue, 05 May 2026 15:55:10 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Udar na budžet Srbije, ali bez uticaja na druga sredstva koja dolaze iz Evropske unije (EU) – tako koordinatorka nevladinog Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković objašnjava mogućnost uskraćivanja novca iz Brisela. Zbog zastoja u reformama i narušavanja vladavine prava, Srbiji preti gubitak 1,5 milijardi evra u nepovratnim sredstvima i povoljnim kreditima iz EU. Inicijativa "Plan rasta za Zapadni Balkan", koju je Brisel usvojio pre dve i po godine, osmišljena je da ubrza ekonomsko približavanje regiona Uniji i da zemljama koje pretenduju da postanu njene članice omogući postepeni pristup delovima jedinstvenog tržišta pre punopravnog članstva. U tu svrhu evropske institucije izdvojile su šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Međutim, Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog lošeg stanja u Srbiji i trenutno procenjuje da li država ispunjava uslove za dobijanje finansijskih sredstava. Šta je Plan rasta za Zapadni Balkan?Inicijativa, koju je Evropska komisija usvojila u novmebru, zasnovana je na jačanju ekonomske integracije na jedinstvenom evropskom tržištu, ekonomskoj integraciji kroz zajedničko regionalno tržište, te ubrzanju ključnih reformi. U raspodelu šest milijardi evra sredstava uključeni su različiti kriterijumi, poput broja stanovnika i odnosa BDP-a po glavi stanovnika, ali je Evropska komisija napomenula da konačna suma "nije fiksna", već da zavisi od rezultata reformi i ispunjenja uslova. Takođe, ukoliko države-kandidati za članstvo u EU ne ispune uslove za isplatu, Komisija ima mogućnost da smanji alokaciju toj zemlji i preusmeri sredstva onima koji napreduju bolje. Vlada Srbije je u oktobru 2024. usvojila Reformsku agendu, strateški dokument koji navodi neophodne reformske korake na putu na EU i otvara mogućnost da zemlja dobije sredstva iz Plana rasta. Šta to znači za Srbiju?Za Srbiju je izdvojeno 1,5 milijardi evra, što je skoro četvrtina od ukupnih sredstava iz Plana rasta. Sredstva uključuju grantove i kredite namenjene podršci reformama i isplaćuju se dva puta godišnje, u zavisnosti od ostvarenog napretka. Od toga je skoro 400 miliona direktna budžetska dotacija kojom raspolaže Ministarstvo finansija, dok ostatak čine zajmovi pod povoljnim uslovima. "To su sredstva koja se daju za konkretne projekte u oblasti infrastrukture, javnih usluga i tako dalje. To nije novac koji najdirektnije dolazi do građana. Ukoliko dođe do uskraćivanja sredstava iz Plana rasta, to možemo tretirati kao neku vrstu izmakle dobiti", kaže Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa, mreže organizacija civilnog društva u Srbiji koja prati i učestvuje u procesu pristupanja zemlje EU. Srbija je iz Plana rasta dobila oko 110 miliona evra u okviru pretfinansiranja. Polovinom 2025. Evropska komisija je prebacila 51,7 miliona evra kao povoljni zajam u budžet Srbije, a u januaru 2026. je odobreno oko 60 miliona umesto predviđenih 112 miliona. Ova sredstva odnose se na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine. Srbija je, prema oceni Evropske komisije, realizovala tri od sedam koraka koliko je predvidela Reformska agenda za taj period. "Već prva tranša je za Srbiju bila problematična i u odnosu na ukupan iznos koji je Srbija tražila, Evropska komisija je isplatila samo polovinu predviđenih sredstava", kaže Bojana Selaković. Sagovornica Radija Slobodna Evropa napominje da eventualno blokiranje sredstava iz Plana rasta ne utiče na druga sredstva koja dolaze iz Evropske unije, poput pretpristupnih IPA i IPARD fondova (namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju). "Ostaje netaknuto, dakle, sve što ide direktno građanima i lokalnim zajednicama, za školstvo i poljoprivrednike, zatim programi koji se odnose na naučnu i obrazovnu saradnju na univerzitetskom nivou", objašnjava Selaković. Srbija je od Evropske unije dobila više od 3,6 milijardi evra bespovratne pomoći kroz različite pretpristupne programe u poslednjih četvrt veka. Ta sredstva namenjena su, između ostalog, za obuku sudija i tužilaca i modernizaciju sudnica, digitalizaciju zdravstvenog sistema i reformu obrazovanja. Deo sredstava iz IPA fondova dodeljen je Srbiji za oblast ekologije, poput prečišćavanja otpada i otpadnih voda, poboljšanje kvaliteta vazduha i ublažavanja posledica klimatskih promena. Unija je ujedno i najveći strani investitor u Srbiji. Zemlje EU zajedno čine oko 59 odsto stranih direktnih investicija. Zašto su sredstva pod znakom pitanja?"Sve smo više zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji - od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do stalnog mešanja u nezavisne medije", izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos 20. aprila, govoreći o mogućoj obustavi sredstava Srbiji iz Plana rasta. Oštre kritike iz Brisela upućene su Srbiji početkom 2026. godine, kada je parlament bez javne rasprave i konsultacije sa Venecijanskom komisijom usvojio set pravosudnih zakona. Po ubrzanoj proceduri došli su na dnevni red nakon što ih je zvanično predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić. Izmene pet pravosudnih zakona kritikovali su Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te niz strukovnih organizacija. Upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Brisel je to nazvao "glasanjem za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa". Sa druge strane, poslanici vlasti branili su te zakonske izmene tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Kako su ranije zvaničnici Evropske komisije rekli za RSE, očekuje se da do kraja aprila Venecijanska komisija iznese mišljenje o spornim izmenama zakona. Odluka Brisela o uskraćivanju sredstava iz Plana rasta zavisiće od toga da li će Srbija revidirati zakone u skladu sa mišljenjem ovog tela Saveta Evrope za pitanja ustavnog prava, demokratije i vladavine prava. Srbija takođe konstantno nazaduje u pogledu poštovanja ljudskih prava i medijskih sloboda u izveštajima međunarodnih organizacija. Amnesti internešnel (Amnesty International) u izveštaju objavljenom u aprilu 2026. navodi da su u Srbiji demonstranti, novinari i organizacije civilnog društva bili suočeni sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i nezakonitim nadzorom od strane vlasti koje su pokušavale da obuzdaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo. U Srbiji su 2025. godinu obeležile masovne demonstracije širom zemlje, koje su izbile zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu novembra 2024. Demonstranti su tvrdili da je nemar podstaknut korupcijom i zahtevali političku odgovornost predsednika Aleksandra Vučića, kao i prevremene izbore i široke reforme. Amnesti u izveštaju navodi da je "policija proizvoljno pritvorila stotine demonstranata, da su desetine među njima bile šamarane i udarane, a nekim pritvorenicima je prećeno silovanjem, nasiljem i smrću". U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina. Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare. Da li je Srbija preduzela korake?Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je da će zakonodavci početi sa radom na izmenama zakona odmah po dobijanju mišljenja ekspertskog tima Venecijanske komisije. "Očekujem da te izmene što pre ponovo uđu u Skupštinu", rekla je Brnabić na konferenciji za medije 20. aprila. Istog dana Vlada Srbije je naložila svim državnim organima da pri pripremi zakona posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije. Početkom 2026. godine, Vlada Srbije osnovala je Koordinacioni telo za proces pristupanja EU, koji čine predstavnici najvišeg državnog nivoa. Uloga ovog operativnog tima je, kako je objašnjeno, koordinacija ubrzanog sprovođenja svih obaveza na evropskom putu Srbije. "Na osnovnu onoga što smo videli u prethodnih nekoliko dana, rekla bih da su poruke iz Brisela ozbiljno shvaćene", smatra Bojana Selaković. Selaković, međutim, napominje da sve ovo neće biti dovoljno ukoliko se Vlada ne bude bavila suštinskim problemima, na koje je ukazao i Brisel. "Suštinski problem leži u izbornim uslovima, stanju medijskih sloboda, u represivnim praksama koje država sprovodi", podvlači Selaković. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čija Srpska napredna stranka je na vlasti od 2012. godine, je u više navrata izjavio da je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj zemlje. Međutim, za sada su otvorena 22 od 35 poglavlja, a samo dva zatvorila. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-evropska-unija-plan-rasta/33737933.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-evropska-unija-plan-rasta/33737933.html Wed, 22 Apr 2026 13:57:17 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Ultradesničarski influenser iz Srbije podržao je aktuelnog mađarskog premijera Viktora Orbana u predizbornoj kampanji uoči parlamentarnih izbora. Mario Bojić, koji na svom YouTube kanalu, koji prati oko 130.000 ljudi, širi teorije zavera i prorusku propagandu, napravio je prilog iz Budimpešte u kojem je Orbana predstavio kao zaštitnika Evrope od "islamskih terorista", a opozicionog kandidata Petera Mađara (Magyar) označio kao marionetu Evropske unije. "Njegova podrška Orbanu ukazuje da postoji mogućnost da je Bojić deo mreže influensera i novinara koje Kremlj organizuje s ciljem da se pruži podrška aktuelnom premijeru Mađarske", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bulču Hunjađi (Bulcsu Hunyadi) iz instituta "Political Capital" iz Budimpešte. Bojić nije odgovorio na poziv Radija Slobodna Evropa (RSE) da bude sagovornik u ovom tekstu. Orbanova stranka Fides (Fidesz) na vlasti je u ovoj zemlji-članici Evropske unije od 2010. godine, a uoči izbora 12. aprila predizborne ankete daju prednost opozicionoj stranci TISA koju vodi Peter Mađar (Magyar). Aktuelni premijer je blizak partner Ruske Federacije, i nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, a američki mediji nedavno su objavili seriju tekstova o vezama ruskih tajnih službi sa najvišim mađarskim zvaničnicima. Iz Orbanove stranke nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu podršku koju su dobili od srpskog influensera. Šta je sve rekao Bojić?Jednočasovnu video reportažu Mario Bojić objavio je na svom YouTube kanalu "Mario Zna". Kanal ima blizu 130.000 pratilaca i više od 30 miliona pregleda od osnivanja. Video pod nazivom "Otišao sam u Budimpeštu da vidim zašto EU, (američki milijarder i filantrop Džordž) Soros i (predsednik Ukrajine Volodimir) Zelenski očajnički žele da svrgnu Orbana" je za tri sedmice videlo 13.000 ljudi. U njemu Bojić iznosi tvrdnje da "Zapad želi da svrgne Viktora Orbana i počne da vlada ovde, kao što vlada u Nemačkoj i Francuskoj". "Nemojte misliti da neće pokušati sve što mogu da ostvare svoje ciljeve i da spreče prosperitet Mađarske, da uvuku Mađarsku u ratove, kako bi mađarska vlada finansirala ratove i napustila politiku mira koju trenutno vodi", kaže Bojić. Kako kaže, Orbanovim odlaskom bi "Budimpešta postala grad pun migranata iz zemalja trećeg sveta". U jednom segmentu video priloga Mario Bojić šeta Ulicom Vaci, jednom od glavnih trgovačkih i pešačkih zona u glavnom gradu Mađarske. Dok šeta poziva gledaoce da obrate pažnju ima li među prolaznicima migranata sa Bliskog istoka i Afrike. "Bože, koliko je belaca ovde. Vidite da sve može da bude normalno", kaže Bojić. Dok stoji ispred Bazilike svetog Stefana Bojić govori o Mađarskoj kao zemlji u kojoj je hrišćanstvo brana "mentalnim bolestima", pod kojima podrazumeva homoseksualnost. Kandidata opozicije Petera Mađara Bojić, iako ne pominje direktno imenom, označio je kao "narkomana" iza kojeg stoje Evropska unija i milijarder Džordž Soros (George Soros). Afera na koju Bojić referiše plasirali su mađarski provladini mediji. U javnosti su se pojavili snimci spavaće sobe iz stana u kojem je 2024. održana žurka kojoj je, po sopstvenom priznanju, prisustvovao i Mađar. Na snimcima se vidi i sto sa alkoholom i supstancom koja izgleda kao droga. Mađar je negirao da je konzumirao drogu i dobrovoljno se podvrgao testiranju na narkotike u akreditovanoj laboratoriji u Beču. Do kraja marta 2026. godine nije objavljen nijedan pozitivan rezultat, niti je protiv njega podignuta krivična optužnica zbog narkotika. Ruski narativNovinar iz Budimpešte Mikloš (Miklós ) Barna Lipkovski kaže da je narativ koji propagira Mario Bojić identičan onom koji iznosi Orbanov Fides, ali i druge evropske desničarske stranke bliske Kremlju. "Trenutno se narativ Fidesa fokusira na to kako zli ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i Brisel hoće da unište Mađarsku. Na prethodnim izborima glavna tema je bila rodna politika i anti-LGBT narativ, pre toga antimigrantska politika. Ovaj influenser je uzeo od svega toga po malo", kaže Barna Lipkovski i podvlači: "To je čisto ruski narativ." Aktuelni premijer Mađarske, čija se desničarska vlada protivi politici EU za pružanje vojne pomoći Ukrajini protiv ruske invazije i održava dobre veze s Kremljom, u više navrata je optuživao nevladine organizacije, novinare i pojedine političare da su "plaćenici" Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i milijardera Džordža Sorosa. Mikloš Barna Lipkovski kaže da u Fidesovom predizbornom narativu predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i Evropska unija danas igraju onu ulogu koju su migranti i izbeglice imali pre dva izborna ciklusa. "To su 'strašila' kojima se skreće pažnja sa svakodnevnih problema birača. Mađarska je trenutno jedna od najsiromašnijih država EU. Imamo jedan od najmanjih GDP-a u EU", kaže Barna Lipkovski. Prema statističkim podacima iz 2024. godine, Mađarska je na 23. mestu od 27 zemalja EU po visini bruto društvenog proizvoda (BDP) po glavi stanovnika. Lošije stoje samo Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Letonija. Ruska mreža Orbanovih promoteraBulču Hunjađi iz budimpeštanskog instituta "Political Capital" kaže za RSE da je desničarska vladajuća stranka u Mađarskoj i ranije dobijala podršku ideološki bliskih aktera, u rasponu od državnih zvaničnika do influensera. Prema njegovim rečima, reč je o "međunarodnoj mreži medija i pojedinaca" koji su proruski orijentisani i koji održavaju veze sa ruskim strukturama. "Videli smo mnogo izveštaja o tome da Kremlj organizuje mreže influensera i novinara u Evropi. Na osnovu svih informacija koje su dostupne o Mariju Bojiću i njegovim vezama sa Rusijom, postoji sumnja da je on deo te proruske mreže", smatra Hunjađi. O sistemskom prožimanju ruskih obaveštajnih službi sa mađarskim vlastima pisao je američki "Vašington post" u martu 2026. godine. Kako piše ovaj list, mađarski zvaničnici su godinama pružali ruskim obaveštajnim službama privilegovani kanal u osetljive rasprave unutar EU. U odvojenom tekstu "Vašington post" je objavio da su ruske obaveštajne službe razmatrale tajne akcije kako bi uticale na parlamentarne izbore u Mađarskoj 2026. godine. Jedna od ideja bila je i organizovanje lažnog pokušaja atentata na Viktora Orbana, s ciljem da se pridobiju simpatije glasača i zaustavi pad Orbanove popularnosti. Većina nezavisnih anketa javnog mnjenja iz marta 2026. godine pokazuje da opoziciona Stranka poštovanja i slobode (TISA) ima dvocifrenu prednost u odnosu na Orbanov Fides. Bojićeve veze s RusijomMario Bojić je u nekoliko navrata na svom Instagram profilu objavljivao fotografije iz delova Ukrajine koji su pod ruskom okupacijom. U decembru 2025. pohvalio se posetom Jalti na ukrajinskom poluostrvu Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine. Na fotografiji Bojić pozira sa podignuta tri prsta, a slika je potpisana rečima: "Dobro jutro sa Jalte i ne zaboravite nikada: Krim je Rusija, Kosovo je Srbija, Grenland je Amerika." U istom periodu Bojić je objavio i fotografiju sa Denisom Pušilinom, separatističkim vođom takozvane Donjecke Narodne Republike kojeg je imenovao Kremlj. "On Rusiju opisuje kao 'oslobodioca' i kontratežu Zapadu", kaže za RSE Vesna Radojević, urednica portala "Raskrikavanje", koji se bavi razotkrivanjem lažnih vesti. U januaru 2025. Bojić je na Instagramu objavio fotografiju za koju kaže da je snimljena u prostorijama ruskog bataljona "Espanjola" u Mariupolju. Na fotografiji autor podkasta "Mario Zna" pozira pored crne zastave sa lobanjom i ukrštenim kostima – simbolom ove paravojne grupe koja je ratovala u Donjeckoj oblasti. "To je plaćeni odred koji ratuje na strani Rusije, uglavnom ga čine radikalni fudbalski huligani, a dokumentovano je da među njima ima i otvorenih neonacista", podseća Vesna Radojević. U martu 2025. godine Bojić je u svom studiju ugostio Čeja Bouza (Chay Bowes), irskog biznismena i novinara televizije RT (nekada Russia Today). Ovoj kući je Evropska unija pre četiri godine zabranila emitovanje na teritoriji EU zbog širenje dezinformacija i manipulaciju informacijama. Bouz je u Srbiji boravio u jeku masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada, koji su pokrenuti zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Tokom boravka u Srbiji snimio je dokumentarac o navodnom finansijskom uticaju Zapada na "obojenu revoluciju", što je termin kojim Kremlj opisuje svrgavanje autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Kako je počelo?Nakon izbijanja pandemije COVID-19 2020. godine Bojić se pozicionira kao jedan od najglasnijih antivaksera u Srbiji. Aktivira se na svom YouTube kanalu "Mario zna" na kojem širi dezinformacije o korona virusu i vakcinama. Vesna Radojević, urednica "Raskrikavanja" kaže da sadržaj koji Bojić i njemu slični teoritičari zavera šire "cveta" u kriznim vremenima. "Pandemija im je bila pravi bum jer su tada skupili publiku na antivakserskim sadržajima i na tome insistiraju i dalje", kaže Radojević. Krajem 2020. Bojić registruje Agenciju za proizvodnju televizijskog programa "Nulta tačka" sa sedištem u Kragujevcu u centralnoj Srbiji. Prema javno dostupnim podacima, ovo preduzeće je do sada imalo više od 50 privremenih prekida. "Nulta tačka" je i veb sajt na kojem Bojić plasira emisije sa YouTube kanala. Slogan sajta je "Vraćamo objektivnost novinarstvu". Međutim, na njemu se svakodnevno objavljuju neproverene i netačne vesti sa senzacionalističkim naslovima. Bojiću na ruku idu i algoritmi koji, prema rečima Vesne Radojević, zatrpavaju korisnike takvim sadržajem. "Platforme kao što su YouTube i Facebook ne nagrađuju tačnost, nagrađuju klik, vreme provedeno na platformi, emotivnu reakciju. A konspirativni sadržaj sve to ima u izobilju. YouTube je jedna od glavnih mašina za radikalizaciju publike, promovisanje teoretičara zavera, guranje tog sadržaja", kaže urednica "Raskrikavanja". Među temama koje Mario Bojić forsira su i teorija zavere o "zameni stanovništva", prema kojoj postoji organizovan plan političkih elita da stanovništvo neke zemlje "zameni" drugim etničkim ili verskim grupama. U januaru 2026. objavio je intervjue sa predstavnicima krajnje desničarskih grupa i partija iz Austrije i Nemačke. Jedan od sagovornika bio mu je i austrijski ultradesničar Martin Zelner (Sellner) – kome je zbog ekstremističkih stavova ranije zabranjen ulazak u Veliku Britaniju, Švajcarsku i Sjedinjene Države. U tom prilogu Bojić iznosi tvrdnju da je Beč danas "talac velikog eksperimenta Evropske unije u demografskoj zameni" koju sprovode elite u senci. Ova ničim utemeljena teorija je globalni trend, ali nije nimalo bezopasna, upozorava Vesna Radojević. "Manifest teroriste sa Novog Zelanda koji je 2019. ubio 51 osobu eksplicitno se pozivao na 'Veliku zamenu'. Dakle, ta teorija direktno utiče na pojavu nasilja prema migrantima, muslimanima pa i na pojavu masovnih ubistava. Ljude poput Bojića to ne zanima, njima je važan klik, a ne javni interes", kaže Vesna Radojević. Inače, osim Marija Bojića među vodećim promoterima ove teorije zavere u Srbiji je neformalna ultradesničarska grupa "Narodna patrola". Vođa ove grupe Damjan Knežević učestvovao je na konferenciji Međunarodne lige antiglobalista "Paladini" u Sankt Petersburgu septembra 2025. godine. Skup, na kom su se okupili predstavnici desetina stranaka i pokreta krajnje desnice iz celog sveta, organizovao je ruski oligarh Konstantin Malofejev (Malofeyev) koji je pod sankcijama zapadnih zemalja, a glavna tema je bila borba protiv dolaska migranata. https://www.slobodnaevropa.org/a/influenser-srbija-orban-predizborna-kampanja/33726867.html https://www.slobodnaevropa.org/a/influenser-srbija-orban-predizborna-kampanja/33726867.html Wed, 08 Apr 2026 14:58:26 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) "Znanje, vaspitanje i duhovno iskustvo" – tim rečima je Srpska pravoslavna crkva 3. aprila obrazložila najavljeno osnivanje novog Univerziteta Sveti Sava, u saradnji sa Vladom Srbije. Tekst Memoranduma o saradnji usvojen je dan ranije na sednici Vlade. Međutim, osim nekoliko rečenica nije detaljnije obrazloženo sa kojim ciljem se planira osnivanje univerziteta niti da li će se on voditi kao državna ili privatna ustanova, s obzirom na to da isključivo vlada može da formira državne univerzitete. Iz Vlade su za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da će nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju dve strane "započeti razgovore o detaljima osnivanja ovog univerziteta". Iz Ministarstva prosvete i Srpske pravoslavne crkve nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o detaljima ove inicijative. "To je protivustavno, jer se u ovom slučaju udružuju vrh crkvene i državne vlasti u sekularnoj državi. To se daleko odmiče od našeg Ustava", ocenjuje za RSE Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu. Najava o osnivanju nove visokoškolske ustanove dolazi u danima kada vlast optužuje državni Univerzitet da je odgovoran za smrt studentkinje koja je krajem marta pronađena mrtva ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Zbog toga je policija u nekoliko navrata pretresala Rektorat i zgradu fakulteta, što deo akademske zajednice vidi kao zloupotrebu tragedije kako bi se ograničila autonomija Univerziteta. Predstavnici akademske zajednice u Srbiji su na meti kritika vlasti otkako su podržali studentske blokade i proteste pokrenute zbog tragedije u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Srpska pravoslavna crkva stala je na stranu vlasti i označila antivladine proteste kao pokušaj destabilizacije države. Šta je do sada poznato?Informacija o tome da je Vlada potpisala sa SPC Memorandum o razumevanju saopštena je u četvrtak, 2. aprila nakon sednice u Nemanjinoj 11. Kako je navedeno, dve strane su ušle u ovaj projekat, "imajući u vidu potrebu za stalnim unapređivanjem obrazovnog sistema i podizanjem njegovog kvaliteta u skladu sa načelima znanja, vaspitanja i morala". Dan kasnije, 3. aprila, oglasila se i Srpska pravoslavna crkva koja je u saopštenju navela da je ova "crkvena inicijativa" prirodna posledica "viševekovne brige Srpske pravoslavne crkve za prosvećivanje sopstvenog naroda". "Istovremeno, sâm Memorandum treba razumeti u njegovoj pravoj meri: on nije konačno rešenje niti gotov institucionalni oblik nego uvod u složeni proces u kojem tek predstoji da se precizno odrede ciljevi, metodi rada, unutrašnja struktura, kao i odnosi između učesnikâ", navodi se u saopštenju SPC. Privatna škola na državnom budžetuVukašin Milićević, teolog i bivši docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, kaže za RSE da je u ovom slučaju naročito sporno što bi se privatni univerzitet mogao finansirati iz budžeta Republike Srbije. "SPC ne može da osniva niti suosnivač državne ustanove. Ona ima prava pravo da – ukoliko ispunjava uslove – osniva svoje obrazovne ustanove. Međutim, ovde postoji partnerstvo koje direktno dovodi u pitanje princip Ustavom garantovane sekularnosti, odnosno odvojenosti Crkve od Države, i to na polju na kojem je tako nešto najneophodnije", kaže Milićević. U članu 11 Ustava navodi se da je Republika Srbija svetovna država, te da su "crkve i verske zajednice odvojene od države". Prema rečima Vukašina Milićevića, o ovoj inicijativi se već neko vreme priča u crkvenim krugovima. "To je jedna u nizu akcija ovog režima usmerenih ne samo direktno protiv Univerziteta, već i protiv bilo kog vida obrazovanja koje neguje kritičku misao", ocenjuje sagovornik RSE. Hoće li Bogoslovski fakultet biti deo novog univerziteta?Nije poznato koji bi fakulteti bili osnovani u okviru novog Univeziteta Sveti Sava niti da li je predviđeno da Pravoslavni bogoslovski fakultet pređe pod okrilje Univerziteta Sveti Sava. O tome se do sada nisu izjašnjavali ni Vlada niti SPC. Ovaj fakultet trenutno radi u okviru državnog Univerziteta u Beogradu. Vukašin Milićević kaže da bi izmeštanje te visokoobrazovne ustanove iz Beogradskog univerziteta predstavljalo pravno nasilje. "Taj fakultet je formalno-pravno državna ustanova. To bi značilo da Republika Srbija prepusti svoju obrazovnu ustanovu koja ima tradiciju dužu od 100 godina nekakvom privatnom univerzitetu, koji će po svoj prilici biti na državnim jaslama", ocenjuje Milićević. On kaže da je vrh SPC "protivzakonitim postupcima razorio" tu instituciju i učinio nemogućim dalji opstanak Bogoslovskog fakulteta u sastavu Beogradskog univeziteta. Podsetimo, prethodnih godina je nekoliko profesora izbačeno sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, kojem je Statutom zagarantovana samostalnost. Bez posla na fakultetu ostali su profesor Rodoljub Kubat i vladika Maksim Vasiljević nakon što im je Sinod SPC uskratio blagoslov za nastavu. Docentu Marku Vilotiću je uskraćena nastava, a docent Andrej Jeftić je otpušten 2022. Vukašin Milićević je ostao bez posla jer nije reizabran u zvanje docenta, kasnije je lišen svešteničkog čina i isključen iz SPC. Poznat je po kritici crkvenog vrha. Vasiljević i Milićević bili su među nekoliko profesora Bogoslovskog fakulteta koji su 2017. uputili javni apel protiv peticije za reviziju izučavanja teorije evolucije 2017. godine. "Ono što ljudi koji vode SPC očekuju od obrazovnog sistema je da bude sistem indoktrinacije", kaže Milićević. Srpska pravoslavna crkva je zvanično zauzela stav vlasti o studentskim blokadama. Predstavnici vlasti nazvali su ih "obojenom revolucijom", što je termin kojim Kremlj opisuje svrgavanje autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Istu sintagmu upotrebio je i poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije u Moskvi tokom susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. "Inicijativom za formiranje Univerziteta Sveti Sava se verifikuje simbioza između vladajuće Srpske napredne stranke i vrha Srpske pravoslavne crkve", smatra Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu. "To je do sada bilo intenzivno u lukrativnim poslovima i podršci SPC-a vladavini Aleksandra Vučića", dodaje. Prema njenim rečima, ovo je istovremeno i poruka akademskoj zajednici koja je pružila podršku studentskim blokadama i građanskim protestima nakon tragedije u Novom Sadu u novembru 2024. godine. Pritisci na UniverzitetInicijativa o osnivanju novog univerziteta obznanjena je u danima kada policija i tužilaštvo vode istragu o smrti studentkinje nakon pada sa petog sprata na Filozofskom fakultetu krajem marta. Uprava kriminalističke policije upala je 31. marta u Rektorat, gde je provela 10 sati, dok su profesori, studenti i građani protestovali ispred zgrade. Policija je zaplenila veliku količinu dokumentacije i studentskih rekvizita iz vremena blokada, pravdajući to slučajem koji vodi. Sa druge strane, rektor Vladan Đokić i deo akademske zajednice ovaj čin su ocenili kao zastrašivanje i osvetu zbog podrške studentskim protestima. "To je bio očigledan udar na Univerzitet. Ta ofanziva na zgradu Rektorata je bila značajna za osvešćivanje građana do koje mere je Univerzitet ugrožen", kaže profesorka Biljana Stojković. Prema njenim rečima, vlast već dugo pokušava da centralizuje rad javnih visokoškolskih ustanova, a ti pritisci su se pojačali nakon što je akademska zajednica podržala studentske blokade. Blokade su pokrenute zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a studenti su predvodili masovne građanske proteste širom Srbije, kojima se zahtevala najpre krivična i politička odgovornost za ovu tragediju, a potom i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast je negirala odgovornost za tragediju u Novom Sadu koja se dogodila četiri meseca nakon svečanog otvaranja rekonstruisane Železničke stanice. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković optužio je čelnike univerziteta da koriste blokade "za njihove političke ambicije". Predsednik Srbije i član predsedništva Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić optužio je rektora Vladana Đokića za terorizam. Kao odgovor na blokade, koje je podržao deo profesora, Vlada Srbije je izmenila Uredbu o standardima rada univerziteta, na osnovu koje su zaposlenima na fakultetima na kojima se ne odvija nastava značajno umanjene zarade. Takođe, Vlada je pokušala da donese izmene zakona kojima bi se dozvolilo stranim fakultetima da u Srbiji otvaraju svoje ispostave bez akreditacije, koje su inače neophodne svim državnim fakultetima. Akreditaciju fakultetima odobrava Nacionalno akreditaciono telo, utvrđuje da li visokoškolska ustanova ispunjava standarde u pogledu studijskih programa, potrebnog broja nastavnog osoblja sa odgovarajućim kvalifikacijama, odgovarajućeg prostora i opreme. "Sve to zajedno jasno ukazuje da ovaj režim želi da uništi obrazovanje", podvlači Biljana Stojković. Nakon 17 dana protesta dela akademske zajednice okupljene oko inicijative "Pobunjeni univerzitet" u centru Beograda, Vlada je u junu 2025. odustala od spornih izmena zakona. * Saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković https://www.slobodnaevropa.org/a/univerzitet-srbija-crkva/33724233.html https://www.slobodnaevropa.org/a/univerzitet-srbija-crkva/33724233.html Fri, 03 Apr 2026 18:27:52 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) "Ovo je zastrašivanje studenata i građana." Tim rečima Dina Mehović, studentkinja Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše hapšenje dvojice kolega proteklog vikenda. Studenti Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović uhapšeni su 22. marta pod sumnjom da su "pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije". Zvanično, međutim, nije poznat povod zbog kog su uhapšeni. Policija je tokom hapšenja zaplenila laptopove i telefone, a Osnovni sud u Novom Pazaru im je odredio jednomesečni pritvor. Studenti iz ovog grada na jugozapadu Srbije sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, postali su jedan od simbola studentskih blokada i protesta koji su izbili zbog smrti 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu novembra 2024. godine. Da li su studenti nelegalno prisluškivani?Tri dana nakon hapšenja Ziljkića i Marjanovića nije zvanično saopšteno šta je bio povod da policija ovu dvojicu brucoša liši slobode. Iz Osnovnog suda u Novom Pazaru su za RSE naveli da im se stavlja na teret pripremanje ubistva državnih zvaničnika, za šta je zaprećena kazna od jedne do pet godina zatvora. Maida Toković, advokatica koja zastupa dvojicu studenata, kaže za RSE da se njih dvojica terete na osnovu, kako navodi, tajno snimljenog telefonskog razgovora koji je bio obojen šaljivim tonom. "Nama na saslušanju nije bio predočen transkript njihovog razgovora", kaže Toković. Ona dodaje da nema dokaza da su nadležne službe imale odobrenje da prisluškuju telefonske razgovore studenata. Maida Toković je rekla da je za krivično delo koje se dvojici studenata stavlja na teret neophodno da je oružje za izvršenje spremno ili u izradi, a prilikom pretresa njihovih stanova policija nije pronašla "ni praćku". Iz Osnovnog tužilaštva u Novom Pazaru nisu odgovorili na upit RSE na osnovu kojih dokaza su dvojica studenata uhapšeni i da li je istina da su prisluškivani. Dr Senad Ganić, bivši profesor međunarodnog prava na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, ocenjuje za RSE da je mnogo nepoznanica u slučaju hapšenja dvojice studenata. "Ceo ovaj slučaj je proceduralno sumnjiv, jer da biste prisluškivali nečiji razgovor, morate da imate neke dokaze sa kojima ćete izaći pred sudiju za prethodni postupak koji jedino može da odobri praćenje komunikacije. Mnogo toga ovde ukazuje na zloupotrebu ovlašćenja od strane policije, tužilaštva i suda", kaže Ganić. Prema rečima Dine Mehović, Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović su od početka bili uključeni u studentsku pobunu. Sve to vreme, kako dodaje sagovornica RSE, nisu davali nikakve sporne izjave medijima. "To za šta se oni terete je potpuna besmislica. Mi studenti smo se organizovali kako da rešimo problem nefunkcionisanja osnovnih institucija. Tvrdnje da smo planirali da rušimo državu su potpuno neistinite", kaže Dina Mehović. 'Zastrašivanje'Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru su, zajedno sa kolegama na državnim fakultetima širom Srbije, mesecima blokirali nastavu, u okviru masovnih protesta zbog smrti 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sasu novembra 2024. godine. Građani i studenti su protestima zahtevali krivičnu i političku odgovornost vlasti Srpske napredne stranke (SNS). Vlast SNS-a negira odgovornost i odbacuje kritike za korupciju. Studenti iz Novog Pazara postali su simbol studentskih protesta u Srbiji kada su pešačenjima širom zemlje prenosili poruku jedinstva iz tog grada sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. Prema popisu iz 2011. godine, u ovom gradu živi više od 106.000 stanovnika, a skoro 80 odsto izjasnili su se kao Bošnjaci. Studentkinja Dina Mehović smatra da vlast namerno pokušava da izazove razdor i zastraši studente i građane u tom gradu. "Kolege su nam uhapšene u nedelju, trećeg dana praznika Bajrama. Mislim da su to uradili namerno", kaže. Hapšenje dvojice pazarskih studenata Senad Ganić vidi kao poruku upućenu svim građanima, a prvenstveno studentima i njihovim profesorima. "Ovo je poruka kako će se postupati u budućnosti. Nakon ovakvog hapšenja studenata više nijedan građanin nije siguran da li će mu upasti policija u kuću pod izgovorom da su prisluškivali telefonske razgovore", kaže Ganić. Sendu Ganiću nije produžen ugovor na DUNP-u u oktobru 2025. godine. On je tokom blokada fakulteta podržavao studente, a akademska javnost je njegovu smenu ocenila kao odmazdu vlasti. Prema Ganićevim rečima, vlast je osetila da se povukao deo građana koji su učestvovali u protestima. Kao primer navodi da se tek nekoliko desetina ljudi okupilo 24. marta ispred Osnovnog suda u Novom Pazaru na skupu podrške dvojici uhapšenih studenata. "Vlast je već na neki način uterala strah i poslala im poruku kako mogu da prođu i mislim da su građani uplašeni", smatra Senad Ganić. Nakon novosadske tragedije koja se dogodila svega četiri meseca nakon svečanog otvaranja rekonstruisane Železničke stanice, studenti su blokirali fakultete zahtevajući da vlast objavi kompletnu dokumentaciju u vezi rekonstrukcijom. Takođe su tražili da se prekinu pravosudni procesi protiv uhapšenih na protestima, da nadležne institucije identifikuju i kazne ljude koji su fizički napadali studente, kao i da država poveća budžet za fakultete za 20 odsto. Organizacije studenata koje vode proteste su u maju 2025. saopštile da vlast nije ispunila nijedan od tih zahteva. Tada su postavile i peti zahtev – da se u Srbiji raspišu vanredni parlamentrani izbori. Šef države i član Predsedništva SNS-a Aleksandar Vučić tada je odbio da raspiše izbore. Mesec dana posle Vučić je ličnom predsedničkom odlukom pomilovao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke (SNS) koji su optuženi da su bejzbol palicama pretukli studentkinju u Novom Sadu u januaru 2025. godine. Istovremeno, pred sudom u Novom Sadu se vodi proces protiv šestoro studenata i političkih aktivista koji su takođe optuženi za pokušaj rušenja ustavnog poretka. Oni su uhapšeni u Novom Sadu, na severu zemlje, 14. marta 2025. godine, dan uoči velikog antivladinog protesta u Beogradu. Prethodno je na nekoliko kanala sa nacionalnom pokrivenošću emitovan tajno snimljen snimak njihovog razgovora u prostorijama opozicionog Pokret slobodnih građana u Novom Sadu. Nakon više meseci provedenih u zatvoru, šestoro aktivista prebačeno je u kućni pritvor. Tužilaštvo za ista krivična dela tereti još šestoro omladinskih aktivista koji su i dalje egzilu i za kojima je raspisana poternica. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-novi-pazar-studenti-hapsenje-zastrasivanje/33716479.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-novi-pazar-studenti-hapsenje-zastrasivanje/33716479.html Wed, 25 Mar 2026 18:31:00 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) "Državne institucije i kompanije ne vode dovoljno računa o sajber bezbednosti", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Filip Milošević iz nevladine Fondacije "Share", komentarišući krađu više stotina hiljada podataka iz baze "Telekoma Srbije". Dok u "Telekomu" navode da su iz njihove baze ukradeni podaci oko 150.000 korisnika satelitske televizije, Fondacija "Share" tvrdi da je su hakeri na internetu objavili ukupno blizu 600.000 ličnih podataka. Ovaj slučaj je tek jedan u nizu velikih napada na informaciono-komunikacione sisteme državnih službi i institucija u poslednjih šest godina. Na meti hakera bili su Elektroprivreda Srbije, Katastar, ali i službe u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji. "Nijedno od tih preduzeća ili kompanija kojima je povereno da brinu o informacionim sistemima tih kompanija nije odgovarala ili mi ne znamo da je odgovarala", kaže Filip Milošević. Slučaj 'Telekom'Državna telekomunikaciona kompanija obavestila je javnost 17. marta da su hakeri uspeli da upadnu u bazu i ukradu podatke korisnika usluge satelitske televizije, te da su se kontaktirali "Telekom" sa ciljem da ucenjuju kompaniju. Iz "Telekoma" su za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da baza ne sadrži jedinstvene podatke poput matičnog broja, broja lične karte ili pasoša, e-mail adrese ili brojeva telefona korisnika. Međutim, na jednom forumu na dark netu se 17. marta pojavio link sa kojeg je moguće preuzeti oko 169.000 zapisa, koji na osnovu podeljene fotografije baze sadrži ime i prezime korisnika, adresu, broj sprata, stana, broj mobilnog, jedinstveni matični broj, kao i neke dodatne podatke koje su zaposleni u Telekomu upisivali. Prema dostupnim informacijama, reč je o podacima građana koji su od 2019. do 2026. godine imali ugovore sa "Telekomom" u vezi sa satelitskom televizijom. Kasnije tokom dana na istom forumu otvorena je nova tema sa linkovima za preuzimanje baze od oko 450.000 podataka. Povodom hakovanja "Telekomove" baze podataka Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Beogradu pokrenulo je 18. marta istragu protiv nepoznatih osoba zbog hakovanja i krađe ličnih podataka. Postupak je pokrenuo i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Filip Milošević kaže da je "Telekom Srbija" morao da učini više kada je reč o bezbednosti korisničkih podataka. "Ako imate podatke građana i informacioni sistem, sve što treba da radite je da sprečite da ti podaci ne budu kompromitovani. To je obaveza svakoga ko prikuplja i obrađuje podatke građana", ocenjuje Milošević. On podvlači da "Telekom", kao državna telekomunikaciona kompanija, spada u kritičnu infrastrukturu, te da samim tim mora imati dodatno obezbeđene informacione sisteme. "To dovodi u rizik ne samo podatke građana, već i nacionalnu bezbednost. Ako imate 'bušne' informacione sisteme u jednoj telekomunikacionoj kompaniji, to znači da i neki drugi akteri to mogu da zloupotrebe", kaže Filip Milošević iz Fondacije "Share". Kako se korisnički podaci mogu zloupotrebiti Filip Milošević iz Fondacije "Share" kaže da objavljeni lični podaci omogućavaju hakerima da lakše naprave poruke za fišing (fishing) ili neki drugi oblik hakerskog napada. Fišing poruke predstavljaju cljano slanje e-mailova ili SMS poruka kako bi hakeri došli do poverljivih informacija korisnika. "Kada znate kako se neko zove, imate njegov broj telefona i znate gde živi i čije usluge koristi – imate informacije kojima možete da olakšate prevaru", kaže Milošević, te dodaje: "Fišing napadi mogu da idu u pravcu toga da vas neko natera da kliknete na link i tako vam zarazi uređaj. Drugi pravac je da vas link odvede na lažnu veb stranicu gde vam traže da ukucate svoje podatke za neki od servisa i da ukucate broj svoje kreditne kartice", objašnjava sagovornik RSE. Duga lista hakerskih napadaNije samo "Telekom Srbija" bio meta hakerskih napada. U poslednjih šest godina zabeleženo je više slučajeva upada u informacione sisteme javnih ustanova, institucija i preduzeća. U julu 2025. godine informacioni sistem Ministarstva pravde Srbije bio je nedeljama pod napadom hakera, zbog čega je bio onemogućen rad velikog broja službi, poput javnih beležnika i izvršitelja, a liste nepokretnosti u katastru nisu bile ažurirane. Zbog bojazni da bi hakeri mogli da obrišu ili zaključaju baze podataka, nadležni u Ministarstvu pravde su "isključili kompletan mrežni pristup Data centru". Državni data centar otvoren je u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, u maru 2020. godine i u njemu se čuvaju podaci grada, gradskih uprava, javnih preduzeća i ustanova. Ovaj centar takođe omogućuje povezivanje sa republičkim bazama podataka. U istom mesecu kada je srpsko Ministarstvo pravde bilo pod hakerskim napadom, nacionalna aviokompanija "Er Srbija" (AirSerbia) saopštila je da je njen sistem bio na meti hakera. Javnost je ostala uskraćena za zvaničnu informaciju koji segmenti delovanja kompanije su bili pogođeni, kao i da li su procureli lični podaci zaposlenih ili građana. Na društvenim mrežama pojavile su se informacije da iz napada stoji navodni zlonameni akter "INFINIHACK", kao i da su pojedini podaci kompanije procureli na forumu na dark netu. Da su pojedini resursi kompanije "Er Srbija" kompromitovani upozoravali su sa foruma Bezbedan Balkan još početkom 2024. godine. Krajem 2023. godine u informacioni sistem Elektroprivrede Srbije (EPS) upala je hakerska grupa Qilin. Na sajtu ove grupe objavljeno je da EPS nije vodio računa o internet bezbednosti i bezbednosti svojih kupaca i partnera, te da kompanija ne stupa u kontakt sa ucenjivačima i ne želi da reši problem bez gubitaka i rizika po reputaciju. Nekoliko nedelja kasnije hakeri su na dark netu objavili više od 34 gigabajta dokumenata, koje su navodno skinuli tokom napada na ovo javno preduzeće. Tako se u javnom prostoru našlo oko 340.000 stranica različitih navodnih dokumenata EPS-a. Iz EPS-a i Vlade Srbije, koja je osnivač ovog preduzeća, nisu se oglašavali o objavljivanju stotina hiljada dokumenata na dark netu. Tokom 2023. godine na crnom tržištu našli su se navodni mejl nalozi, kao i mejl prepiske zaposlenih u EPS-u, ugovorima, obračunima, porukama sindikata, izvestili su sa ovog foruma. Prodavali su se i nalozi zaposlenih u Elektromreži Srbije. U junu 2022. zlonamerni ucenjivači zaključali su podatke i delove informacionog sistema Republičkog geodetskog zavoda. Utvrđeno je da je virus ubačen 25. maja i aktiviran 14. juna, a otkriveni su izvori napada iz Holandije, Bugarske, sa Sejšela i iz Litvanije. Zbog ovog napada javnost nije imala pristup digitalnim servisima Katastra skoro deset dana. U tom slučaju suspendovano je troje radnika RGZ-a, zbog sumnje da su bili umešani u hakerski napad. Pre šest godina, u martu 2020, zabeležen je i veliki hakerski napad na informacioni sistem Javnog komunalnog preduzeća "Informatika" u Novom Sadu, u kojem je pohranjen veliki broj ličnih podataka građana ovog grada, drugog po veličini u Srbiji. Napadači su blokirali pristup podacima i za njihovo otključavanje tražili približno 400.000 evra od Grada, koji je to odbio da plati. Nema informacija da je bilo ko u ovim slučajevima odgovarao. Propusti bez sankcija"To je definitivno nešto što zabrinjava, jer dolazimo do toga da takve vrste propusta ne nailaze na bilo kakvu vrstu sankcija", kaže Filip Milošević iz Fondacije "Share". On kaže da je problematično što nadležni krivicu svaljuju isključivo na hakerske grupe, dok zanemaruju svoju odgovornost. "Odgovornost je najpre na tim kompanijama i institucijama koje ne vode dovoljno računa o tehničkim i organizacionim merama da zaštite svoje sisteme. Nama kao građanima koji plaćaju porez treba da bude bitno da su ti sistemi zaštićeni", zaključuje Milošević. Prema podacima Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima (CERT) za 2024. godinu, u Srbiji je evidentirano više od 111 miliona napada na informacione sisteme. Od toga najveći broj incidenata otpada na neovlašćeno prikupljanje podataka – više od 108,6 miliona, dok je 2,4 miliona incidenata povezano sa upadima u informaciono-komunikacione sisteme. Na trećem mestu su onlajn prevare sa 66.250 prijavljenih slučajeva. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-telekom-hakerski-napadi/33710963.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-telekom-hakerski-napadi/33710963.html Fri, 20 Mar 2026 07:15:00 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) "To je savez fašista. Oni se ne kriju iza termina poput ekstremne desnice ili 'far right', već su jako ponosni na sopstveni fašizam." Ovim rečima Đorđo Frušone (Giorgio Fruscione), analitičar Italijanskog instituta za međunarodnu politiku, komentariše skup više evropskih partija krajnje desnice u Rimu, na kojem je srpski ultradesničar Miša Vacić salutirao fašističkim pozdravom. Vacić je, uz Gorana Davidovića poznatog pod nadimkom "Firer", bio jedan od dva predstavnika iz Srbije, na konferenciji pod nazivom "Evropa se diže. Ne ratu za Izrael", koju je organizovala italijanska neofašistička stranka "Nova snaga" (Forza Nuova). Iz ove stranke su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da se ne ograđuju od Vacićevog gesta, pošto je on u tom trenutku odao poštu "saborcima koji su tokom poslednjih pedeset godina pali, ubijeni od strane crvenog fronta". Ovo nije prvi put da Miša Vacić, lider krajnje desničarske Srpske desnice, javno salutira fašističkim pozdravom – to je uradio takođe u Rimu 2021. godine na skupu koji su organizovali italijanski krajnji desničari. Vacić se od 2023. nalazi na listi sankcija Ministarstva finansija SAD zbog "zlonamernih aktivnosti u korist Rusije". Do zaključenja ovog teksta nije odgovorio na poziv RSE povodom pozdrava koji je uputio na skupu u Italiji. Šta je rekao Vacić?U subotu, 14. marta, u glavnom gradu Italije okupili su se predstavnici ekstremno desničarskih partija iz osam zemalja – Italije, Španije, Nemačke, Francuske, Grčke, Rumunije, Srbije i Rusije. Na video snimku italijanske novinske agencije ANSA vidi se Miša Vacić u crnom odelu, dok drži govor pred nekoliko desetina prisutnih u sali hotela "Kristofer Kolumbo". "Ima ona čuvena izreka – kada si u Rimu ponašaj se kao Rimljanin, tako da u ime svih naših palih drugova od Beringovog moreuza, preko Beograda, Rima do Lisabona, u ime svih nacionalista Evroazije i svih koji su pali za našu borbu da im rimskim pozdravom kažem – Presente (prisutni)", rekao je Vacić, podigavši desnu ruku u stilu italijanskih fašista i nemačkih nacista iz 20. veka. Deo njegovog govora objavio je u video klipu i Goran Davidović na mreži X. U tom snimku vidi se da je Vacićev gest propraćen aplauzom u publici, a deo okupljenih je takođe podigao desnice uvis. U stranci "Nova snaga" kažu da ova vanparlamentarna partija "oduvek koristi rimski pozdrav tokom komemorativnih svečanosti", te da je Vacić gestikulirao u tom kontekstu. "Kontekst je, dakle, bio isključivo komemorativni i predstavljao je trenutak sećanja na pale saborce. Iz tog razloga se naš pokret ne ograđuje od tog gestа, koji pripada simboličnoj tradiciji putem koje se sećamo naših poginulih", kažu u stranci "Nova snaga". Šta kaže zakon u ItalijiĐorđo Frušone nije iznenađen odbijanjem italijanskih ultradesničara da se ograde od fašističkog salutiranja na njihovom skupu. "Miša Vacić je i otišao tamo da salutira na taj način jer se u tom pozdravu on i ostali prisutni prepoznaju. To je u skladu sa njihovim idealima", kaže Frušune za RSE. U Italiji postoji zakon koji zabranjuje isticanje simbola grupa i organizacija koje šire mržnju i propagiraju etničku i rasnu superiornost. Poznat kao Manćinov zakon, po tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Italije na čiju inicijativu je donet 1993. godine, ovaj akt predviđa zatvorsku kaznu do tri godine za isticanje fašističkih simbola i zastupanje fašističkih stavova. "I sam gest i crna košulja mogu da predstavljaju krivično delo. Dakle, sve što podseća na vreme kada je vladao Benito Musolini", kaže Đorđo Frušone. Upravo je "Nova snaga" bila jedan od glasnih zagovornika ukidanja ovog zakona, pod izgovorom da "uništava slobodu". Prema rečima Đorđa Frušonea, italijanska Vlada koju od 2022. vodi krajnje desničarska stranka "Braća Italije" (Fratelli d'Italia) je normalizovala neofašistički narativ. "'Rimski pozdrav' je, zahvaljujući ovoj Vladi, postao najnormalnija stvar u ovoj zemlji, zahvaljujući procesu normalizacije ekstremnih stavova. To je apsolutno u skladu sa našom aktuelnošću", kaže Frušone. Inače, Miša Vacić je salutirao fašističkim pozdravom i na skupu ultradesničara u Rimu 2021. godine. U izjavi za RSE pre pet godina je rekao da ne vidi problem sa tim gestom, jer je koristio "stari rimski pozdrav". Ko je organizovao skup?Konferencija pod nazivom "Evropa se diže. Ne ratu za Izrael" predstavljena je kao treći sastanak Alijanse za mir i slobodu (Alliance for peace and freedom – APF). To je koalicija koju su 2015. oformile stranke krajnje desnice iz više evropskih zemalja, između ostalih Velike Britanije, Nemačke i Španije. Predsedavajući APF-a je Roberto Fiore, inače prvi čovek italijanske "Nove snage". Fiore je, prema pisanju italijanskog portala "La Repubblica" uoči skupa u Rimu posetio Ambasadu Irana u Rimu "kako bi preneo svoje pozdrave i solidarnost italijanskog naroda iranskom narodu". Na sastanku sa "nekoliko visokih zvaničnika Ambasade", Fiore je 6. marta ponovio dosledan stav svoje organizacije "u odbrani naroda koji se protive cionizmu i njegovim užasima". Poseta je uledila nakon što su SAD i Izrael 28. februara otpočeli vazdušne napade na Iran, u kojima su ubijeni iranski vrhovni verski vođa Ali Hamnei i drugi visoki zvaničnici. "Nova snaga" je neofašistička stranka, osnovana sredinom devedesetih i poznata je po anti-LGBT i antimigrantskoj retorici, a nakon ruske agresije na Ukrajinu podržali su Rusiju. Prema pisanju italijanskih medija članovi "Nove snage" borili su se na ruskoj strani u Donbasu na istoku Ukrajine. Tokom gotovo tri decenije rada stranka nije uspela da uđe u italijanski parlament. Đorđo Frušone kaže da je reč o marginalnoj grupi koja želi da iskoristi trenutak u kojem krajnja desnica širom sveta jača. "Oni uviđaju da ekstremna desnica trenutno ima najbolje razdoblje od kraja Drugog svetskog rata", kaže Frušone. U tom kontekstu on tumači i konferenciju koju je organizovala "Nova snaga" u Rimu prethodnog vikenda. "'Nova snaga' vidi da te ideje imaju veći prostor i da treba iskoristiti ovaj momenat ne samo na međunarodnoj sceni, već i unutar Italije – da pokažu da su jaki i da imaju mrežu i kontakte", kaže Frušone. Veze sa srpskim ultradesničarimaMiša Vacić je u julu 2023. godine u Beogradu organizovao skup na kojem su učestvovali predstavnici ultradesničarskih partija iz nekoliko evropskih zemalja. Među njima je bio i Roberto Fiore, generalni sekretar "Nove snage". Uz njega, na skupu u Medija centru Udruženja novinara Srbije, govorio je i britanski ultradesničar Nik Grifin (Nick Griffin), koji je krajem devedesetih osuđen u matičnoj zemlji zbog negiranja Holokausta. Veze Roberta Fiorea sa Srbijom datiraju od 2012. godine, kada ga je u Skupštini Srbije ugostio Dejan Mirović, tadašnji poslanik opozicione ultranacionalističke Srpske radikalne stranke. Tom prilikom su u parlamentu Srbije bili i pripadnik neonacističke grupe "Nacionalni stroj" iz Novog Sada, te Ilja Gorjačev, vođa neonacističkog pokreta "Ruski obraz", koji u Rusiji služi doživotnu kaznu zatvora zbog više ubistava. Osim Miše Vacića, jedan od govornika na skupu u Rimu bio je Goran Davidović, javnosti u Srbiji poznat kao vođa zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj. Ovu grupu je Ustavni sud zabranio 2011. godine zbog izazivanja verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Vacić i Davidović su krajem 2024. godine najavili formiranje Partije srpskih nacionalista, koju su na konferenciji za medije predstavili kao "političku borbenu formaciju koja će legalnim sredstvima da se bori za učešće u vlasti". RSE nije pronašao ovu stranku u Registru političkih partija Srbije. Goran Davidović je u Srbiji osuđen na jednogodišnju kaznu zatvora, zbog upada na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2005. godine. Tom prilikom su on i grupa neonacista verbalno i fizički napali prisutne. Davidović je 2007. ponovo optužen za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje – ovoga puta zbog napada na učesnike antifašističke šetnje u Novom Sadu 2007. godine. I taj sudski proces je trajao godinama, a Davidović je bio u Italiji i nedostupan pravosudnim organima Srbije i sudilo mu se u odsustvu. U Srbiju se vratio 2019. godine, nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu protiv njega. Prema rečima Đorđa Frušonea, evropski ultradesničari gaje mit o zaštiti hrišćanstva i zato vide srpske nacionaliste kao borce za hrišćanstvo. "To se svodi na mišljenje da je borba za Kosovo borba za hrišćanske vrednosti i da su se Srbi devedesetih borili protiv radikalnog islama. To je njihov zajednički teren za uspostavljanje saradnje", kaže Frušone. Vacić se predstavlja kao lider vanparlamentarne stranke Srpska desnica, sa kojom je učestvovao na predsedničkim izborima 2022. godine i završio na poslednjem mestu sa oko 33.000 glasova (0,89 odsto). https://www.slobodnaevropa.org/a/fasisticki-pozdrav-misa-vacic-desnicari-rim-skup/33708692.html https://www.slobodnaevropa.org/a/fasisticki-pozdrav-misa-vacic-desnicari-rim-skup/33708692.html Tue, 17 Mar 2026 10:34:44 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Deo krajnje desničarskih grupa na platformi Telegram gotovo svakodnevno prati i komentariše rat na Bliskom istoku, a većina njih podržava rukovodstvo u Iranu. Konzervativni pokret "Naši", ultradesničarska grupa koja ne krije veze sa Rusijom, održala je u Beogradu protest podrške narodu Irana, dok su neke Telegram grupe u više navrata pozivale Teheran da bombarduje američku vojnu bazu Bondstil na Kosovu. "Narativ koji se širi na ovim kanalima prije svega je izraz snažnog antizapadnog i anti-NATO diskursa koji je već dugo prisutan u dijelu srpske desnice", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Hikmet Karčić, naučni saradnik na Institutu za istraživanje zločina Univerziteta u Sarajevu. SAD i Izrael su 28. februara otpočeli vazdušne napade na Iran, u kojima su ubijeni iranski vrhovni verski vođa Ali Hamnei i drugi visoki zvaničnici. Sukob se proširio na druge zemlje Bliskog istoka, nakon što je Teheran lansirao dronove i projektile na Izrael i arapske države Persijskog zaliva u kojima SAD imaju vojne baze. Srpski plaćenik kao geopolitički analitičarTelegram kanal Dejana Berića, srpskog državljanina koji je jedno vreme ratovao u Ukrajini na strani Rusije, redovno objavljuje postove o dešavanjima na Bliskom istoku od početka napada Izraela i SAD na Iran. Berić, čiji kanal prati više od 102.000 ljudi, prvenstveno objavljuje propagandu Kremlja u vezi sa ratom u Ukrajini, ali je od 28. februara u fokus stavio Iran. U objavama dele izjave iranskih zvaničnika i snimke bombardovanja izraelskih gradova. Uz naslov "Predlog od milion dolara", kanal je 10. marta preneo deo saopštenja Iranske revolucionarne garde u kojem se arapske zemlje pozivaju da proteraju američke i izraelske diplomate, a da će im zauzvrat Iran omogućiti "potpun i slobodan prolaz kroz Ormuski moreuz". Istog dana Berić na Telegramu prenosi vest sa svetskih agencija da je američka kompanija "Planet Labs" produžila ograničenja pristupa svojim snimcima sa Bliskog istoka kako bi sprečila protivnike da ih koriste za napad na SAD i njihove saveznike. Kako je preneo Rojters "Planet Labs", koja upravlja velikom flotom satelita za snimanje Zemlje i prodaje često ažurirane snimke vladama, kompanijama i medijima, je obavestila kupce 9. marta da odlaganje od četiri dana, uvedeno prethodne sedmice, proširuje na period od 14 dana. U svojoj objavi Berić iznosi tvrdnju da ova mera nije uvedena "da se spreče Iranci da dobiju obaveštajne podatke, već suprotno da se spreče Amerikanci da vide koliko su oni upropašćeni". "I naravno bez brige – Kinezi i Rusi obezbeđuju slike u realnom vremenu", piše Berić. Pred Višim sudom u Beogradu se protiv Dejana Berića vodi postupak za učešće u ratu u stranoj državi. On, međutim, nije dostupan srpskim organima, pošto se od 2014. nalazi u Rusiji. Poziv da se gađa BondstilMeđu kanalima koji redovno dele objave o dešavanjima na Bliskom istoku je i "Bunt je stanje duha". Ovaj telegram kanal sa više od 80.000 pratilaca, je u nekoliko navrata pozivao Iran da ispalli rakete na Bondstil (Bondsteel), najveću američku vojnu bazu koja se nalazi na Kosovu. U tim objavama "Bunt" je naveo i koordinate Bondstila, zajedno sa linkom koji na Gugl mapi pokazuje tu lokaciju. Koordinate kampa Bondstil ili pozive na njegovo bombardovanje objavili su i drugi proruski desničarski kanal poput "Сербский Вестник", "Srpska Sparta Info", "Bunker". Svi oni zajedno imaju više od 50.000 pratioca. Nekoliko dana ranije, 6. marta, teza da Bondstil može biti meta napada plasirana je u prorežimskom beogradsakom listu "Večernje nosvosti". Proruski kanal "Koridor", koji prati nešto više od 11.000 ljudi, je na dan početka rata 28. februara napisao da neće "prenositi vesti ovog rata ukoliko ne bude nekih značajnijih vesti, kao na primer da je pogođen Bondstil". Hikmet Karčić sa Univerziteta u Sarajevu smatra da ultradesničarske grupe ne vide Iran nužno kao ideološkog saveznika, već kao državu koja se suprotstavlja Sjedinjenim Državama i zapadnim saveznicima. "Zbog toga se često predstavlja kao dio šire borbe protiv američkog uticaja u svijetu", kaže Karčić. Istovremeno, dodaje sagovornik RSE, ove grupe nastoje da globalne sukobe povežu sa lokalnim temama, pre svega sa Kosovom. "U tom kontekstu se pominje i baza Bondstil. Radi se o kombinaciji lokalnih narativa i šireg ideološkog okvira koji je posljednjih godina snažno promovisan kroz proruske i ultrakonzervativne mreže", kaže Karičić i dodaje: "Lokalni elementi su prije svega anti-NATO sentiment i kosovsko pitanje, dok je širi narativ o globalnoj borbi protiv Zapada velikim dijelom preuzet iz transnacionalnog desničarskog diskursa koji promovišu akteri povezani sa Rusijom, uključujući i mreže oko ruskog oligarha Konstantin Malofeeva". Protest podrške Iranu u Beogradu"Mi Srbi smo uz narod Irana i uz sve slobodoljubive narode na čitavom svetu." To je na skupu podrške Iranu 7. marta u Beogradu izjavio Ivan Ivanović, vođa desničarske organizacije Konzervativni pokret "Naši". Njegov kratki govor, objavljen u video formatu na Telegram kanalu Ivanovićevog udruženja, pratilo je par desetina ljudi. Na skupu su se mogle videti zastave Irana, ali i Belorusije, čijeg autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka "Naši" često veličaju na ruskoj platformi za razmenu poruka. U avgustu 2025. "Naši" su zakupili bilborde na kojima su čestitali rođendan beloruskom predsedniku i jednom od retkih saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina. Rođendan su čestitali i lideru Severne Koreje Kim Džong Unu, a podršku su pružili i Marin Le Pen, predsednici francuske ultranacionalističke partije "Nacionalno okupljanje". Konzervativni pokret "Naši" registrovan je u Agenciji za privredne registre u decembru 2024. godine. U Statutu udruženja navodi se da je jedan od ciljeva "promovisanje učlanjenja u Evroazijsku uniju". Ovo udruženje nastalo je od Srpskog narodnog pokreta "Naši", čiju je zabranu 2012. tražilo Republičko javno tužilaštvo, između ostalog, zbog izazivanja nacionalne, verske, rasne i seksualne mržnje i diskriminacije. Međutim, Ustavni sud je tada procenio da nisu ispunjeni uslovi za zabranu njihovog rada. Telegram kanal ove grupe otvoren je 2022. godine i za četiri godine stekao je nešto manje od 130 pratilaca. U svojim objavama osim podrške ruskoj invaziji, targetiraju predstavnike prozapadnih opozicionih partija u Srbiji, studente u blokadi koji su predvodili masovne antivladine proteste nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, kao i pojedine novinare. U februaru 2025. godine u Beogradu su lepili plakate sa likom Melanije Tramp, supruge američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), i porukom na engleskom "Serbia loves Melania" i "Make Serbia great again" ("Srbija voli Melaniju" i "Učinimo Srbiju ponovo velikom"), što je aluzija na slogan iz Trampove predizborne kampanje "Učinimo Ameriku ponovo velikom". Nakon što su SAD uhapsile predsednika Venecuele Nikolasa Madura početkom 2026. godine, "Naši" na svom kanalu objavljuju Trampovu fotografiju sa potpisom "Svetski terorista broj 1". Za i protiv IranaKada je 1. marta stigla informacija da je u izraelsko-američkim udarima ubijen iranski vođa ajatolah Ali Hamnei, "Koridor" je to ocenio kao "odličnu vest". Uz tu objavu stavili su i fotografiju sa sastanka bivšeg predsednika Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovića i Hamneija. U istoj objavi je napisano da je "Ali Hamnei pružao logističku i materijalu podršku" Armiji Bosne i Hercegovine tokom rata u toj zemlji devedesetih godina. Inače, kanal "Koridor" ranije je koristila "Brigada sever", koju je uz "Civilnu zaštitu", Vlada Kosova proglasila za terorističku organizaciju juna 2023. Za razliku od ovog kanala, podršku Iranu pružila je neregistrovana ultradesničarska grupa "Srbska akcija". U objavi od 5. marta kanal "Srbske akcije" označio je Iran kao "jedinu stvarnu prepreku" Izraelu u ostvarenju njihovog nauma da "ustoliče svog mesiju, to jest Antihrista". Ovaj kanal je 3. marta preneo objavu grupe "Paladini", iza koje stoji ultrakonzervativni ruski oligarh Konstantin Malofejev, u kojoj se Iran označava kao "teroristička država", a cionizam kao "tumor čovečanstva" koji "mora biti uništen". "Paladini" su u septembru 2025. organizovali konferenciju na kojoj su učestvovale ultradesničarske grupe sa više kontinenata, a među njima su bili i predstavnici "Srbske akcije". Glavna tema bila je borba protiv dolaska migranta sa Bliskog istoka i iz Afrike. Kanal "Dobošar", koji ima oko 400 pratilaca, je u objavi od 2. marta napisao da pruža podršku Iranu, "do pobede i uništenja satanske države Izrael". Nakon što su mediji objavili da je Iran zvanično izabrao Modžtabu Hamneija za ajatolaha, ovaj kanal je čestitao novom vrhovnom vođi Irana i poželeo mu "mudrost, istrajnost i hrabrost u borbi protiv Izraela". "Dobošar" nije zvanična organizacija, već Telegram kanal koji je i pre najnovijih sukoba na Bliskom istoku širio teorije zavere da Jevreji vladaju svetom. Ovaj kanal povezan je sa kanonski nepriznatom Istinskom pravoslavnom crkvom, na čijem čelu je episkop Akakije. Akakije je inače u više navrata predvodio desničarske grupe na protestima za rehabilitaciju predsednika kvislinške vlade Milana Nedića, premijera koga je u okupiranoj Jugoslaviji postavila nacistička Nemačka. Podrška Teheranu deo antizapadnog narativaPrema rečima Hikmeta Karčića, u percepciji ovih grupa Zapad i liberalni poredak predstavljaju glavnog protivnika, pa se svi akteri u sukobu sa Zapadom posmatraju kao taktički saveznici. "Zbog toga podrška Iranu ne proizlazi iz bliskosti sa iranskom teokratijom, već iz šireg antizapadnog geopolitičkog narativa. Istovremeno se pravi razlika između podrške državi koja se suprotstavlja Zapadu i neprijateljskog stava prema migrantima iz muslimanskih zemalja, što im omogućava da u javnom diskursu pomire te naizgled kontradiktorne pozicije", kaže Karčić. Poslednjeg dana februara SAD i Izrael su započeli operaciju napada na istaknute mete u Iranu, uključujući iranske vojne objekte i rezidencije najviših zvaničnika zemlje. U ovoj operaciji, kojoj je prethodila višenedeljna napetost i ubrzano američko vojno prikupljanje snaga, ubijen je iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei. Američki predsednik Donald Tramp rekao je i da je 48 iranskih lidera ubijeno u napadima, te da bi napadi mogli trajati četiri nedelje. S druge strane, Iran je započeo napade na američke i zapadne vojne objekte i civilne lokacije u Izraelu, Persijskom zalivu i drugim zemljama. Na meti su se tako našli Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Katar, Bahrein. Izrael je uzvratio napadima na položaje Hezbolaha, militantne grupe i bliskog saveznika Irana, u Libanu. Prema podacima vlasti u Iranu, tokom gotovo dve sedmice rata u toj zemlji je bombardovano skoro 10.000 civilnih objekata, a ubijeno je više od 1.300 civila. Pentagon je saopštio da je oko 140 pripadnika američkih oružanih snaga ranjeno, a sedam poginulo od početka napada na Iran. U Izraelu su poginula dva vojnika i 11 civila, uključujući devet osoba koje su stradale u iranskom raketnom napadu. U Libanu je, prema podacima tamošnjeg ministarstva zdravlja, u izraelskim napadima poginulo najmanje 486 ljudi. U Iraku je zabeleženo najmanje 15 smrtnih slučajeva u različitim incidentima, uključujući ubistvo vojnog komandanta u vazdušnom napadu. Saradnja na tekstu:Mirjana Jevtović https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-desnicari-ultranacionalisti-telegram-podrska-iran/33703844.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-desnicari-ultranacionalisti-telegram-podrska-iran/33703844.html Thu, 12 Mar 2026 17:06:20 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević) Usporavanje istraga i prolongiranje krivičnih postupaka. Ovo će, prema navodima Tužilaštva za organizovani kriminal, biti posledice odluke da četvoro tužilaca ne nastavi svoj rad u tom tužilaštvu. Reč je o tužiocima koji su, pored ostalog, bili angažovani na ispitivanju moguće korupcije vlasti u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, te istrazi u slučaju zaplene pet tona marihuane u selu kod Kruševca u centralnoj Srbiji. U prvom slučaju osumnjičeni su bivši ministri iz redova članovi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), a u drugom članovi te stranke. Iz Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da je povlačenje tužilaca "jedan od najozbiljnijih institucionalnih udara na efikasnost rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u poslednjih nekoliko meseci". "U ovim ali i svim drugim predmetima u kojima su postupali javni tužioci koji nisu upućeni (reizabrani, prim.nov) neminovno će doći do ozbiljnih zastoja u istražnom postupku ili do odlaganja suđenja", ističu. Odluku da četvoro tužilaca ne nastavi rad u TOK-u doneo je Visoki savet tužilaštva. Za njihov reizbor bilo je potrebno da pozitivno glasa osam od 11 članova tog tela. Protiv su glasali ministar pravde Nenad Vujić i pravnik Vladimir Simić, kojeg je na to mesto izabrala vladajuća većina u Skupština Srbije. Dvojica tužilaca bili su uzdržani, što je takođe uticalo na ishod glasanja. Jedan od njih uzdržanih, tužilac Predrag Milovanović, nije želeo za RSE da govori o razlozima takvog glasanja. Na pitanja RSE nisu odgovorili ni iz Ministarstva prave i Visokog saveta tužilaštva. Povlačenjem četvoro od 11 tužilaca koji su privremeno radili u TOK-u, ta institucija ostaje sa 16 tužilaca. "Namere vlasti nisu uopšte skrivene - ili da se zaustave ove istrage ili da se neki glavni pretresi uspore, a onda da se pošalje vrlo jasna poruka ostalim tužiocima da, ako previše ozbiljno shvate svoj posao, jednim potezom pera mogu da završe kao ovih četvoro ljudi", kaže za RSE Sofija Mandić iz nevladinog Centra za pravosudna istraživanja. TOK je poslednjih meseci na meti napada državnih zvaničnika zbog više predmeta koje vodi protiv predstavnika vlasti, među kojima je i postupak protiv aktuelnog ministra kulture Nikole Selakovića za zloupotrebu položaja. 'Institucionalna opstrukcija u slučaju pada nadstrešnice'Na predmetima u Tužilaštvu za organizovani kriminal više neće raditi Aleksandar Barac i Dragoljub Miladinović. Reč je o dva tužioca koji su bili ključni članovi tužilačkog tima koji je radio na predmetu istraživanja finansijskih tokova novca u projektu modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. U okviru tog projekta je rekonstruisana nadstrešnica novosadske Železničke stanice koja se nekoliko meseci kasnije obrušila. Među osumnjičenima su dva bivša ministra iz redova SNS-a - Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća. "Aleksandar Barac je od samog početka bio jedan od ključnih nosilaca predmeta zadužen za praćenje novčanih tokova, analizu bankarskih transakcija i proveru podizvođača i povezanosti pravnih lica angažovanih na radovima železničke stanice u Novom Sadu", istakli su iz TOK-a. "Dragoljub Miladinović je, imajući u vidu obim i strukturu predmeta, odmah po upućivanju uključen u rad na predmetu zbog svog iskustva i specijalizovanih znanja u oblasti praćenja novčanih tokova i procesuiranja predmeta privredno-finansijskog kriminala i pranja novca", dodaju. Iz Tužilaštva podsećaju da ova odluka Visokog saveta tužilaštva dolazi nakon što su u septembru 2025. godine direktor policije, direktor Poreske uprave i direktor Uprave za sprečavanje pranja novca povukli saglasnost za učešće u Udarnoj grupi koja je radila na ovom predmetu. "Rad na ovom predmetu nastavljen isključivo u okviru tužilačkog tima", napominju. "Ovakvim odlukama nadležnih institucija, pa i Visokog saveta tužilaštva kao garanta samostalnosti tužilaštva i javnih tužilaca, Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal poslata je jasna poruka da se neće dozvoliti nesmetan rad na ovom predmetu i da postoji namerna institucionalna opstrukcija", dodaju. TOK je istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge pokrenuo u avgustu 2025. Bivši ministri i ostali osumnjičeni terete se da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Pad nadstrešnice pokrenuo je masovne demonstracije u Srbiji koji traju duže od godinu dana. U fokusu protesta su sumnje da je do nesreće dovela upravo korupcija vlasti na najvišem nivou. Zaplena pet tona droge i 'Balkanski kartel'Među onima čiji rad u TOK-u će biti prekinut je i Irena Bjeloš, tužiteljka koja je naložila akciju tokom koje je priveden lokalni funkcioner SNS u selu Konjuh kod Kruševca, na čijem imanju je pronađen kanabis. Tada je zaplenjeno pet tona marihuane koja je stigla iz Severne Makedonije. To je bila, po rečima nadležnih, najveća količina droge otkrivena u Srbiji. Na osnovu optužnice TOK-a, pokrenut je i sudski postupak protiv 28 članova "Balkanskog kartela", optuženih za šverc najmanje sedam tona kokaina iz Južne Amerike. Među optuženima je i Mladen Papović, bivši direktor Javnog gradskog saobraćajnog prevoza u Novom Sadu, koji je uhapšen krajem novembra 2024. godine. Irena Bejloš bila je angažovana i u tom predmetu. Iz TOK-a navode da je "posebno zabrinjavajuća činjenica" i to što ostaju bez tužioca Aleksandra Isailovića s obzirom na to da je bio jedini koji je radio na predmetima koji se odnose na borbu protiv terorizma i finansiranja terorizma. Posledica izmena pravosudnih zakonaIz Tužilaštva ističu da je "poražavajuće što tokom rasprave na sednici Visokog saveta tužilaca nije iznet nijedan argument koji bi doveo u pitanje stručnost, rezultate rada ili profesionalni integritet" tužilaca koji nisu dobili dovoljno glasova. Napominju i da Tužilaštvo nema pravne mehanizme kojima bi moglo da ospori ili preispita ovakvu odluku Saveta. To što se o sudbini ovih tužilaca odlučivalo na sednici Saveta, posledica je nedavno usvojenih izmena seta pravosudnih zakona na predlog poslanika vladajuće SNS Uglješe Mrdića. Prema dotadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer odluku o njihovom upućivanju donosi Visoki savet tužilaca, a ne kao pre Vrhovni javni tužilac. Izmene pravosudnih zakona oštro su krikovali Evropska unija (EU), ali i deo stručne javnosti opisući to kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. U TOK-u bi trebalo da radi 25 tužilaca. I pre ove odluke bilo ih je manje, a nakon glasanja članova Saveta u TOK-u je ostalo devet nepopunjenih mesta. Sofija Mandić iz CEPRIS-a objašnjava da se ova mesta mogu popuniti i putem konkursa. "A drugi način je da se na nekoj narednoj sednici ponovo otvori pitanje upućivanja. Bilo bi dosta čudno da se ovi ljudi koji nisu upućeni, sada ponovo upute, ali ne isključujem ni tu mogućnost", kaže. Napominje i da i dalje nisu završeni izbori za Savet, a čiji ishod "tesno vezan" za sudbinu budućeg sastava TOK-a. Istraga navoda o pritiscima na tužiocePonovljeni izbori za Visoki savet tužilaštva održani su 25. februara, kada su sa tesnom razlikom pobedili kandidati koji su dobili podršku udruženja koja su podržala izmene pravosudnih zakona. Ipak, taj rezultat nije konačan pošto su na izbore uloženi prigovori, te se čeka odluka Ustavnog suda da li će na nekim mestima biti još jednom ponovljeni. Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izjavila je da joj je potvrđeno da su, uoči izbora, pojedini tužioci imali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) na kojem je traženo da glasaju za određene kandidate. Iz BIA nisu odgovorili na upit RSE, a Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je 3. marta da ispituje ove navode. https://www.slobodnaevropa.org/a/tuzilastvo-za-organizovani-kriminal-nadstresnica-zaplena-droge-srbija/33702203.html https://www.slobodnaevropa.org/a/tuzilastvo-za-organizovani-kriminal-nadstresnica-zaplena-droge-srbija/33702203.html Wed, 11 Mar 2026 18:55:40 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Jovana Krstić, Dušan Komarčević) Aleksandar Kandić, srpski dobrovoljac koji je poginuo u Ukrajini ratujući na strani Rusije, sahranjen je 6. marta u Trsteniku u centralnoj Srbiji, a na grob je položen venac sa potpisom ruskog Ministarstva odbrane. Sahrani su prisustvovali i predstavnici udruženja Svesrpski savez "Bojevo bratstvo" koji je povezan sa istoimenom organizacijom u Moskvi. Kandić je poginuo na frontu u maju 2025. godine, a detalji o njegovoj pogibiji nisu poznati, kao ni to u kojoj jedinici se borio. Kandić je više puta ranjavan, a novinari Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa pronašli su njegovo ime u dokumentaciji baza pacijenata medicinskih ustanova Glavnog vojno-medicinskog direktorata Ministarstva odbrane Rusije u martu 2025. godine. Nema zvaničnih podataka o broju srpskih državljana koji učestvuju na strani Rusije u ratu u Ukrajini, kao ni o ukupnom broju onih koji su poginuli. Učestvovanje na stranim ratištima u Srbiji je krivično delo, za koje je do septembra 2024. godine osuđeno 37 osoba. Član 'Bojevog bratstva'Na grob Aleksandra Kandića položen je venac u bojama ruske zastave koji je nosio poruku na ruskom jeziku "Od Ministarstva odbrane Ruske Federacije". Kako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), osim porodice i prijatelja ispraćaju Aleksandra Kandića na groblju u okolini Trstenika prisustvovala je i grupa muškaraca sa crvenim i zelenim beretkama na glavama, a neki su došli u majicama sa natpisom "Armija Rusije". Među prisutnima su bili i predstavnici udruženja Svesrpski savez veterana "Bojevo bratstvo", čiji je član, kako su rekli bio i Kandić. Jedan od predstavnika ovog udruženja rekao je da se Aleksandar Kandić "borio za slobodu", kao i da su "svi ponosni na njega". Svesrpski savez "Bojevo bratstvo" je udruženje osnovano 2016. godine sa sedištem u Trsteniku. U maju 2022. ovo udruženje je organizovalo dečji kamp u Kruševcu, u centralnoj Srbiji, tridesetak kilometara od Trstenika. Tom prilikom je za decu školskog uzrasta organizovana simulacija situacije iz Drugog svetskog rata, u kojoj su imali zadatak da "pomognu jugoslovenskom partizanskom odredu i vojnicima (ruske) Crvene armije u rešavanju taktičkih zadataka i pružanju lekarske pomoći ranjenim vojnicima". Organizatori su u objavi na Fejsbuk nalogu naveli da su događaj pomogli Ambasada Rusije u Beogradu, lokalna vlast Kruševca i Srpsko-ruski humanitarni centar. Kako je RSE ranije pisao, Svesrpski savez "Bojevo bratstvo" je povezan sa istoimenom organizacijom u Moskovskoj oblasti u Rusiji. Predsednik ruskog udruženja Boris Gromov je u više mandata bio guverner Moskovske oblasti na predlog Jedinstvene Rusije predsednika Vladimira Putina. Među zamenicima predsednika je Rašid Nastuev, pripadnik ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Ova organizacija je sa "Svesrpskim savezom" 2017. potpisala sporazum o saradnji. Bez detalja o odlasku na frontPrema izveštajima medija, Kandić je poginuo u maju 2025. godine, ali su njegovi posmrtni ostaci dopremljeni u Srbiju tek u martu. O tome su nekoliko dana uoči sahrane javnost obavestili članovi njegovi njegove porodice na društvenim mrežama, a informacija je objavljena i na Instagram nalogu lokalnog portala Central.info. U toj objavi se navodi da je Kandić poginuo na frontu 25. maja 2025. godine, boreći se u ratu u Ukrajini "na ruskoj strani". Detalji o njegovoj pogibiji nisu poznati, kao ni kojim kanalima je Aleksandar Kandić regrutovan u redove ruskih snaga. U maju 2023. godine na nekoliko Facebook profila povezanih sa Kandićem objavljeno je da je poginuo na ratištu u Rusiji. Međutim, ubrzo su usledile nove objave u kojima se tvrdi da je ranjen i da se vraća u Srbiju radi lečenja. Fotografije objavljene na društvenim mrežama, pokazuju da je Kandić boravio u Srbiji u periodu od avgusta 2023. do septembra 2024.godine. U tom periodu je kao deo neformalne grupe Arbi iz Trstenika realizovao akciju postavljanja kontejnera za reciklažu i eko presa u selu Grabovac kod Trstenika. Projekat je dobio podršku EU resurs centra, programa koji finansira EU. Nije poznato kada se vratio na front. Sredinom juna 2025, vest o njegov smrti objavili su na društvenim mrežama članovi porodice ali i prosruski desničarski nalozi na Telegramu kao i Željko Tomić, koji se na mrežama predstavlja kao "Četnik dobrovoljac". Tomić se u javnosti dovodi u vezu sa regrutovanjem srpskih boraca za rusku vojsku koja učestvuje u ratu u Ukrajini. U kratkom videu, sačinjenom od kolaža fotografija Aleksandra Kandića, Tomić je napisao: "Poslednji poz brate, carstvo nebesko, brat 'Ural heroj Srbije'". Vest o Kandićevoj smrti objavila je i lokalna Radio-televizija Trstenik, uz navode da će "njegovo ime biti zapisano među onima koji su život dali za slobodu i čast". Ovaj medij je u većinskom vlasništvu Velibora Jovanovića, odbornika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Kruševcu. Aktivnosti na društvenim mrežamaPoslednju objavu na mreži Facebook Aleksandar Kandić je napisao u martu 2025. Profil na toj mreži označen je kao "zvanični nalog jednog sanjara". Na njemu nisu javno dostupne Kandićeve fotografije sa fronta u Ukrajini. Među dostupnim sadržajem je slika ruske i srpske zastave, uz Kandićev komentar: "Srećan rođendan NATO paktu, u nadi da je poslednji, želi porodica Kandić". Slika je objavljena 4. aprila 2021. godine, na godišnjicu osnivanja Severnoatlantskog saveza. Kandić je imao profil i na ruskoj društvenoj mreži Vkontakte, ali ni tamo nije javno objavljivao svoje fotografije iz Rusije. Na profilnoj fotografiji vidi se muškarac fotografisan sa leđa kako salutira pred grobom Vojislava Tankosića, majora nekadašnje Srpske kraljevske vojske i jedan od osnivača tajne organizacije "Crna ruka" s početka 20. veka. Do februara 2021. Aleksandar Kandić je bio zastupnik trsteničkog udruženja "Jerinin grad", pokazuju javno dostupni podaci. Udruženje je osnovano 2009. godine, a kao oblast ostvarivanja ciljeva navodi "demokratizaciju društva i aktivnu participaciju građana u društvenom životu opštine Trstenik". Ovo udruženje je poslednju objavu na Fejsbuku imalo u maju 2018. godine. Kako se može videti na toj društvenoj mreži, organizovali su kulturno-umetničke događaje i ekološke akcije na teritoriji Trstenika. U novembru 2016. "Jerinin grad" je objavio da je prva trstenička organizacija koja je dobila akreditaciju za besplatne omladinske razmene između Trstenika i gradova zemalja članica Evropske unije. Koliko je u Srbiji osuđenih za ratovanje u Ukrajini?Rusija je u februaru 2022. pokrenula vojnu invaziju na susednu Ukrajinu. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja se nije pridružila sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji. Zvanični podaci o broju poginulih srpskih državljana koji su kao dobrovoljci na strani Rusije borili u Ukrajini do sada nisu objavljeni. Početkom 2025. stigla je informacija o smrti Marka Matovića koji je kao proruski dobrovoljac poginuo u Kurskoj oblasti. U aprilu 2022. je na frontu u Ukrajini poginuo i Stefan Dimitrijević, koji je u Srbiji ranije osuđen za ratovanje u stranoj zemlji. Učestvovanje i organizovanje učestvovanja u ratu na teritoriji strane države krivično je delo u Srbiji od 2014. godine, sa zaprećenim kaznama do deset godina zatvora. Detaljna analiza sudskih spisa u Srbiji od 2014. godine do septembra 2024. pokazuje da je 37 osoba osuđeno za učešće u ukrajinskom ratu i još jedna za organizovanje takvog učešća. Do objavljivanja ovog teksta, iz Višeg suda u Beogradu RSE nije dobio odgovor o evenutalnim novim presudama. U šest slučajeva određene su zatvorske kazne, dok se samo jedna tiče angažmana u ratu nakon eskalacije sukoba 2022. godine. Zvaničnici Srbije do sada nisu izašli ni sa okvirnim procenama o broju srpskih dobrovoljaca koji trenutno ratuju u Ukrajini. U vreme dok je bio ministar odbrane Miloš Vučević je u januaru 2023. rekao da vojne i civilne bezbednosne agencije prate informacije o državljanima Srbije koji su se priključili ruskim jedinicama u ratu u Ukrajini. Fedir Venislavski, predstavnik predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u parlamentu Ukrajine, izjavio je u aprilu 2023. u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da ukrajinske istraživačke grupe "imaju informacije da u ruskim redovima ima i Srba", ali da njihov broj nije toliki da može da utiče na odnose zvaničnog Beograda i Kijeva. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-dobrovoljac-rat-ukrajina-rusija/33697729.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-dobrovoljac-rat-ukrajina-rusija/33697729.html Sat, 07 Mar 2026 09:05:33 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Dušan Komarčević, Sandra Cvetković, Jelena Janković)