Dostupni linkovi

logo-print

Zlostavljanje žena tretirano kao javna tajna


Poštanska marka štampana 2010.

Poštanska marka štampana 2010.

Kosovsko društvo bi najradije da se tema silovanih žena zaboravi. Pre svega zbog užasno razvijenih predrasuda da je seksualno zlostavljana žena zapravo sramota, ne samo za porodicu, nego i naciju.

Po završetku rata, 1999. godine, na Kosovu je bilo oko 20.000 seksualno zlostavljanih žena, zločin za još uvek niko nije kažnjen. Stručnjaci ocenjuju da i empirijska istraživanja dokazuju veliki stepen predrasuda i izolovanosti tih žena u društvu.

Sociolog Vjollca Krasniqi kaže da su predrasude prema silovanim ženama jake, i da su one veoma stigmatizovane:

„Silovanja žena, gledajući u bližu i dalju istoriji, činjenica je da je bilo, mada, nažalost, to se jako loše dokumentuje. Obzirom da nema dokumentacije, to znači da su predrasude jako velike, da su ove žene stigmatizovane i da društvo potiskiva i ne poznaje, ili želi da zataška seksualno zlostavljanje žena tokom rata jer se time pogađa, ako možemo da kažemo, ponos nacije. Žene imaju simboličnu ulogu kako se gradi i definiše nacija, pa zbog toga, činjenica da se zataškuju žene koje su bile zlostavljane, one su i simbolički degradirane od kulture i od društva", ocenjuje Vjollca Krasniqi.

Krasniqi dodaje kako se na Kosovu o zlostavljanim ženama malo govori, a da one nikada nisu javno govorile:

„Taj stepen izoliranja tih žena znači da nema nikakvog kulturnog konstrukta niti institucionalne podrške koje bi pomogle ženama, ne samo da one govore javno o njihovim iskustvima, već da budu ravnopravne u nekoj hijerarhiji u kojoj se govori o bolu i gde se raspravlja o prošlosti i iskustvu tokom rata. To je zapravo ta kulturološka represija načinjena nad ženama - da one ne govore. To je indikator, ne samo kao predrasuda, već kao pojava, da nije dozvoljeno da se govori o tome.“

Sociolog Krasniqi je istakla i potrebu za institucionalnim mehanizmima i pravne zaštite kako bi žene, koje mogu da govore o tome, imale gde da se obrate i imale ekonomsku i psihološku podršku.

Pitanje pravde

Kosovske institucije se zalažu da poduzmu zakonske mere kako bi te žene uživale zakonsku zaštitu kao oštećena kategorija u ratu.

Pokret Samoopredeljenje je nedavno u Skupštini Kosova pokrenuo inicijativu da se u Nacrtu zakona o pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, civilnih žrtava i njihovih porodica, uvrsti i kategorija zlostavljanih žena, muškaraca i dece tokom rata, obzirom da su i oni, kako kažu iz ovog pokreta, posledica poslednjeg rata:

„Isto kao i ostale kategorije, i ova kategorija je proizašla iz rata. Zahtev tih žena je bio da se one uključe u zakon, kako se ne bi nastavila stigmatizacija ove kategorije. Odnosno, ova kategorija se ne treba tretirati posebno od ostalih“, kazala je poslanik Albana Gashi iz pokreta Samoopredeljenje.

Tako nešto međutim nisu podržali poslanici iz partije koja je na vlasti, Demokratska partija Kosova, koji su kazali da se ne trebaju mešati veterani OVK-a i ostale kategorije sa žrtvama koje su bilo seksualno zlostavljane tokom rata na Kosovu.

Stav Shaipa Muje, poslanika iz ove partije, je da se uradi poseban zakon o ovoj kategoriji. Mešanje kategorije zlostavljanih žena za vojnicima OVK-a, za njega je samo politička spekulacija i predstavlja napore pokreta Samoopredeljenje kako bi dobila glasove:

„Tražimo poseban zakon, drugu grupaciju, koja će biti jasno klasifikovana, sa državnim trajnim obavezama prema ovoj kategoriji", kaže Shaip Muja.

Za njega međutim zlostavljane žene ne mogu biti u kategoriji ratnih žrtava jer, kako kaže, one nisu ubijene. Za Albanu Gashi, te osobe su junakinje, zapravo, žive žrtve.

Sociolog Krasniqi pak smatra da je sva ova politička debata u Parlamentu Kosova i insistiranje da se izglasa Zakon negativno jer se šalje loš signal da je to političko pitanje:

„A iako jeste, to se treba gledati kao pitanje pravde i kao takvo mi moramo nastojati da je pravda donesena za ove žene i za ovu kategoriju koja je bila jako dirnuta tokom rata", zaključuje Krasniqi.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG