Na Kosovu je preko 90 posto privatnih kompanija u vlasništvu muškaraca, dok žene upravljaju sa ostatkom i kažu i da moraju dvostruko više raditi od muškaraca da bi postigle isti uspeh kao i oni.
Nepovoljna klima za bisniz, visoke kamatne stope, nedostatak finansijskih sredstava i percepcije društva da žena ne može da upravlja preduzećem, su samo nekoliko od problema sa kojima se žene danas suočavaju u ovom sektoru.
Linda Shala je vlasnica trgovinskog preduzeća „Data Project Elektronics“ u kojem radi 70 radnika. Ona ističe da su uslovi za razvoj biznisa na Kosovu neverovatno teški, za oba pola, ali u većini slučajeva najviše pogađaju žene.
U izjavi za RSE Shala kaže da je za svaki kredit koji je podigla u banci morala predstaviti svog supruga kao ko-dužnika. To, međutim, nije potrebno za muškarce koji upravljaju nekim biznisom.
Desilo se takođe i da nakon sklapanja ugovora sa nekim potecijalnim kupcem on traži da razgovara sa vlasnikom.
„Imamo još problema sa tom tradicionalnom percepcijom koja je prisutna u našem društvu a u vezi žena koje se bave biznisom. Mislim da je najveći problem kapital, zatim pristup bankama, kreditima, prisutna je diskriminacija, nepoverenje, problem sa hipotekom koja je kod nas na muški deo familije, na oca, brata, supruga....Tako da mislim da je promena mentaliteta, trebamo se demokratizirati kao društvo i onda, nadam se, stvari će doći na svoje mesto“, kaže ona.
I organizacija “Žene u biznisu” koja broji oko 50 članova, uključujući biznise kojima rukovode žene i udruženja koja se bave ekonomskim aktivnostima, identifikovala je mnoge probleme koje sprečavaju žene da uđu u oblast preduzetništva.
Nivo obrazovanja, nedostatak iskustva u biznisu, nedostatak finansija i institucionalne podrške, ali uključujući i tradiciju, porodicu i mentalitet samo su neke od tih smetnji.
Hamide Latifi, rukovodioc ove organizacije, ističe da je na odgovornim organima da stvore ambijent koji bi podržao održivi ekonomski, društveni i politički razvoj, a putem uključivanja žena u ekonomiju. Ona navodi da su žene vlasnice uglavnom nekog manjeg preduzetništva.
“Veći broj žena je uključen u oblasti agro-biznisa ili u poljoprivredi. Jedan broj je uključen i u tekstilu, pružanju usluga u pripreme ishrane i slično”, kaže Latifi.
I predstavnici Centra za inovaciju ističu da bez obzira na razne izazove žene trebaju biti hrabrije u pokretanju biznisa.
Kosovare Krasniqi kaže da je cilj ovog centra da poveća broj biznisa čiji su osnivači žene.
“Žene su one koje se trebaju menjati kako bi se povećao broj žena vlasnica. One trebaju biti odlučne, imati volje, i hrabrost, jer uspešna žena treba raditi mnogo više od muškarca kako bi postigla isti uspeh”, kaže Krasniqi.
Nepovoljna klima za bisniz, visoke kamatne stope, nedostatak finansijskih sredstava i percepcije društva da žena ne može da upravlja preduzećem, su samo nekoliko od problema sa kojima se žene danas suočavaju u ovom sektoru.
Linda Shala je vlasnica trgovinskog preduzeća „Data Project Elektronics“ u kojem radi 70 radnika. Ona ističe da su uslovi za razvoj biznisa na Kosovu neverovatno teški, za oba pola, ali u većini slučajeva najviše pogađaju žene.
U izjavi za RSE Shala kaže da je za svaki kredit koji je podigla u banci morala predstaviti svog supruga kao ko-dužnika. To, međutim, nije potrebno za muškarce koji upravljaju nekim biznisom.
Desilo se takođe i da nakon sklapanja ugovora sa nekim potecijalnim kupcem on traži da razgovara sa vlasnikom.
„Imamo još problema sa tom tradicionalnom percepcijom koja je prisutna u našem društvu a u vezi žena koje se bave biznisom. Mislim da je najveći problem kapital, zatim pristup bankama, kreditima, prisutna je diskriminacija, nepoverenje, problem sa hipotekom koja je kod nas na muški deo familije, na oca, brata, supruga....Tako da mislim da je promena mentaliteta, trebamo se demokratizirati kao društvo i onda, nadam se, stvari će doći na svoje mesto“, kaže ona.
I organizacija “Žene u biznisu” koja broji oko 50 članova, uključujući biznise kojima rukovode žene i udruženja koja se bave ekonomskim aktivnostima, identifikovala je mnoge probleme koje sprečavaju žene da uđu u oblast preduzetništva.
Nivo obrazovanja, nedostatak iskustva u biznisu, nedostatak finansija i institucionalne podrške, ali uključujući i tradiciju, porodicu i mentalitet samo su neke od tih smetnji.
Hamide Latifi, rukovodioc ove organizacije, ističe da je na odgovornim organima da stvore ambijent koji bi podržao održivi ekonomski, društveni i politički razvoj, a putem uključivanja žena u ekonomiju. Ona navodi da su žene vlasnice uglavnom nekog manjeg preduzetništva.
“Veći broj žena je uključen u oblasti agro-biznisa ili u poljoprivredi. Jedan broj je uključen i u tekstilu, pružanju usluga u pripreme ishrane i slično”, kaže Latifi.
I predstavnici Centra za inovaciju ističu da bez obzira na razne izazove žene trebaju biti hrabrije u pokretanju biznisa.
Kosovare Krasniqi kaže da je cilj ovog centra da poveća broj biznisa čiji su osnivači žene.
“Žene su one koje se trebaju menjati kako bi se povećao broj žena vlasnica. One trebaju biti odlučne, imati volje, i hrabrost, jer uspešna žena treba raditi mnogo više od muškarca kako bi postigla isti uspeh”, kaže Krasniqi.
