Odlezeći evropski komesar za proširenje EU, Štefan File je najavio milijarde eura u nepovratnim sredstvima i zajmovima koje su na raspolaganju zemljama zapadnog Balkana, ali se postavlja pitanje – koliko su zemlje regiona uopšte sposobne da iskoriste novac predpristupnih fondova EU.
Evropska unija je spremna da izdvoji do milijardu eura iz predpristupnih fondova kao pomoć projektima za povezivanje medju zemljama zapadnog Balkana, saopštio je evropski komesar za proširenje Štefan File koji je u četvrtak, nakon sastanka šefova diplomatija i ministara ekonomije zapadnog Balkana u Beogradu, rekao da je EU spremna da pomogne da zemlje regiona dobiju još deset milijardi eura u vidu zajmova od medjunarodnih finansijskih institucija.
Vijest je proizvela pozitivne reakcije, ali generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, Maja Bobić kaže da se ipak ne radi o nekim novim sredstvima, već novcu koji je svakako isplaniran u okviru sedmogodišnjeg budžeta EU.
„Prilikom definisanja evropskog budžeta za novi budžetski ciklus od sedam godina (2014-2020), odredjeno je 11 milijardi eura koje je kasnije evropski parlament potvrdio za zemlje zapadnog Balkana. Ova jedna milijarda ide za regionalne projekte. To su samo nedavno potvrdjene cifre za zemlje zapadnog Balkana, a čini mi se da je ovo više bila poruka odlazećeg komesara koji je hteo da pokaže svoje uspehe i neku dobru perspektivu koju ostavlja za narednog komesara, nego što su to neka nova sredstva.“
Predsjednik Komisije za evropske integracije Skupštine Republike Srpske, Branislav Borenović kaže da je Fileova izjava o spremnosti EU da izdvoji milijardu eura iz predpristupnih fondova dobra poruka Brisela za zemlje zapadnog Balkana koje će se sada naći na testu – koliko su spremne i sposobne da iskoriste sredstva koja su na raspolaganju.
„Do sada smo veoma loše koristili ta sredstva. Čekali smo da dobijemo sredstva bez bilo kakvih preduslova. Mislim da zemlje zapadnog Balkana nijesu dovoljno iskoristile šansu koja im se pružila, a mislim da je Bosna i Hercegovina najmanje učinila. Treba mnogo više da radimo, koordiniramo i komuniciramo, ne samo izmedju sebe, već i sa gradjanima koji treba da budu dovoljno informisani o tome da se za zemlje zapadnog Balkana stavlja ogroman iznos na raspolaganje i da je sada najveća odgovornost na vlastima koliko su spremne da odgovore izazovima i iskoriste sredstva koja su na raspolaganju.”
I generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, Maja Bobić, mogućnost da uslijed sopstvenih slabosti, zemlje zapadnog Balkana ne iskoriste sredstva koja im EU stavlja na raspolaganje.
„Srbija se dosta hvali da ima preko 90 posto iskorišćenosti IPA sredstava, medjutim, već ove godine se prilično kasni sa programiranjem i potpisivanjem sporazuma sa EU, i to ne zato što nema projekata i ideja, već zato što nije administrativna struktura... što ne postoje imenovani državni službenici koji bi zaokružili taj decentralizovani sistem upravljanja. Postoji velika opasnost da u ovim zemljama, pošto su sve male, nema dovoljno kapaciteta da se izadje sa nekim ozbiljnim projektima i tom problemu treba posvetiti veliku pažnju. ”
Direktorka podgoričkog Centra za gradjansko obrazovanje, Daliborka Uljarević kaže da je najnoviji izraz spremnosti Brisela da finansijski pomogne države regiona zapravo poruka posvećenost EU proširenju prema zapadnom Balkanu, ali da evropska podrška nije bezuslovna, odnosno, da će napredak samih država regiona u reformskim procesima i namjenskog trošenja sredstava odrediti diamiku efektivne finansijske podrške.
“Pitanje je, medjutim, koliko će Crna Gora biti u stanju da iskoristi sredstva predpristupnih fondova zbog dvostrukog problema”, kaže Uljarević.
„Naši administrativni kapaciteti su još uvijek veoma nerazvijeni na šta ukazuje i učinak u sprovodjenju procesa pristupanja Crne Gore Evropskoj Uniji 2014-2018 gdje u procenat realizovanih obaveza do sada 50 posto, a znamo da su brojna ministarstva podbacila kod kojih ti procenti idu ispod 20 posto. To otvara i pitanje – da li Crna Gora zaista želi da ovom procesu predje sa retoričkog na nivo sprovodjenja reformi ili se radi o nedostatku administrativnih kapaciteta. Mislim da je u pitanju i jedno i drugo. U Crnoj Gori ne postoji dovoljno jaka politička volja, a samim tim se ne osnažuju ni administrativni kapaciteti da povučemo sva sredstva koja su nam na raspolaganju i reformišemo društvo.”
