Dostupni linkovi

logo-print

Železnice Srbije u sve lošijem stanju


Vozovi koji jure čitavih četrdeset kilometara na sat, ali i pri tim brzinama iskaču iz šina zbog neredovnog održavanja, neobezbeđeni pružni prelazi, višečasovna zakašnjenja i dotrajali putnički vagoni i lokomotive, prava su slika i prilika žalosnog stanja u kome se već decenijama nalaze Železnice Srbije.

Koliko je železnica u Srbiji zaostala, najbolje se vidi iz poređenja sa Evropskom unijom, gde se vozovi kreću prosečnom brzinom između 200 i 300 kilometara na sat, dok je prosečna brzina na domaćim prugama 44 kilometra, samo nekoliko kilometara brže od prvog voza koji je saobraćao na tek sagrađenoj pruzi Beograd - Niš u septembru 1884. godine.

Srbija je tada imala 523 kilometra pruge, 27 lokomotiva i oko 700 vagona. Tačno 129 godina kasnije, Srbija ima 4.000 kilometara pruga, 417 lokomotiva i 17.000 vagona, ali je većina njih u veoma lošem stanju. Samo trećina pruga je elektrificirana, a na svega tri odsto deonica vozovi mogu da saobraćaju brzinom većom od sto kilometara na sat. Vozni park je star od 30 i 60 godina, a koloseci ruinirani.

Katastrofalno stanje infrastrukture, koje se negativno odražava i na bezbednost saobraćaja, potvrdio je i Dragoljub Simonović, direktor Železnica Srbije, na proslavi Dana železničara u Nišu:

„Danas je železnica Srbije u izuzetno teškom stanju, kako sa aspekta bezbednosti, tako i sa aspekta infrastrukture, prevoza putnika i robe i svega onoga što čini život naše železnice", kaže Simonović.

Na katastrofalno stanje infrastrukture i ugroženu bezbednost, godinama upozoravaju i predstavnici Sindikata mašinovođa, ali se na njihove vapaje niko nije obazirao, pa remonti koji su trebali da se obave pre dve decenije, nisu još ni započeti.

Vidosav Radojević, predsednik Sindikata mašinovođa iz Užica kaže da je nakon učestalih nezgoda, istina konačno izbila na videlo:

„Svi su govorili kako je to stanje fenomenalno, odlično. Sada je istina došla na videlo, ali izgubili smo skoro čitavu deceniju. Lokomotive su stare skoro 40 godina, ali zahvaljujući stručnosti mašinovođa i umešnosti ostalih, železnički saobraćaj se odvija kako se odvija. Za sada ide bez nekih većih posledica, što ne znači da ih ne može biti", tvrdi Radojević.

Zbog lošeg stanja železničke infrastrukture, u proteklih pet godina, dogodilo se oko 100 iskliznuća vozova, otkazano je nekoliko hiljada polazaka, a trajanje putovanja na velikom broju linija, zbog lagane vožnje, je duplirano.

(FOTOGALERIJA: Železnice Srbije)

Prednost u cenama

Uprkos mnogim obećanjima o velikim ulaganjima u železničku infrastrukturu, još uvek nije ništa značajnije učinjeno na modernizaciji pruga.

Objavljeno je da se nemački Simens uključio u rekonstrukciju i modernizaciju deonice pruge na Koridoru 10 od Ćuprije do Paraćina, ali se još uvek čeka na najavljenu sveobuhvatnu obnovu domaćih pruga, koja će se finansirati sredstvima ruskog kredita od 800 miliona evra.

Miloš Ivić, profesor Saobraćajnog fakulteta, kaže da je država najodgovornija za očajno stanje pruga i naglašava da sada treba mnogo vremena i novca da bi se nadoknadilo propušteno:

„Godinama nije ulagano, nije održavano kako treba i što je ulagano nije adekvatno urađeno, pa prema tome posledice moraju da se osete. Voz pri brzini od 20 kilometara na sat, kada iskoči, posledice su male ali dovoljno je da ljudi budu dva tri sata zarobljeni. Obnovite kolosek ili deo pruge a nakon 15 dana uvodite laganu vožnju, a to znači da nije dobro urađeno", ocenjuje Ivić.

Proteklih godina, dok je infrastruktura naglo propadala, srpsku železnicu su potresale brojne afere. Bivši direktor Milenko Šarančić i dvojica njegovih saradnika, osuđeni su na višegodišnje zatvorske kazne zbog sporne nabavke 16 dizel i električnih lokomotiva iz Slovenije i Švedske. Kupovani su i polovni vagoni, a Železnice Srbije, u proteklih nekoliko godina, su platile tri i po miliona evra kaznenih kamata zbog ne povlačenja odobrenih stranih kredita.

Uprkos svim tim problemima, Železnice Srbije su tokom protekla tri meseca prevezle više od 800.000 putnika, koji prema navodima putnika sa beogradske Železničke stanice, njene usluge koriste prevashodno zbog pristupačnih cena:

„Voz je duplo jeftini nego autobus. Autobuska karta je 1.200 a vozna 500 i to povratna karta.“

„Daleko od toga da je komforno i lepo. Ruinirano je.“

„Vozovi su prljavi i ne održavaju se.“

„U Subotici je 20-tak putnika čekalo 60 minuta na međunarodni brzi voz.“
  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG