Dostupni linkovi

logo-print

Zbrka u Subotici: Zašto se Gradska kuća "vodi" na poljoprivrednom zemljištu?


Subotica, gradska kuća

Subotica, gradska kuća

Republički geodetski zavod je, po instrukcijama Ministarstva poljoprivrede, lokalnim samoupravama poslao detaljan, odnosno proširen popis poljoprivrednog zemljišta,na kom su se našli, kao što je slučaj u Subotici, i gradski trgovi, domovi kulture, privatna dvorišta, groblja, pa čak i sama Gradska kuća.

Na primedbu lokalnih samouprava da evidencija odudara od realnog stanja, država od opština sada traži ažuriranje tih podataka, pri čemu je ostavljen rok do 1. aprila, mada je reč o poslu koji zahteva angažman odgovarajućih stručnih službi čak i duži od godine dana.

Razlog ove zbrke je delom drugačije tumačenje kategorije obradivog zemljišta, ali i propusti kao i neažurnost privatnih vlasnika objekata, lokalne samouprave, ali i same države, koji su propustili da zvanično pokrenu postupak prenamene zemljišta u katastru.

Tako se desilo da se i deo auto-puta, nad kojim je vlasnik država, odnosno Putevi Srbije, i zemljište pored pruga, vlasništvo Železnica Srbije, vodi kao poljoprivredno.

Ukoliko se do predviđenog roka posao ne obavi, lokalne jedinice će po novom zakonu snositi sankcije, kaže Grgur Stipić, iz gradske službe za poljoprivredu.

„Subotica ima sada novih 15 hiljada parcela, koje treba katastarskih obraditi. Pitanje je koliko ima Bovi Sad, beograd i drugi gradovi, jer svuda je situacija ista. Pitanje je kako će se sve to završiti u predviđeno roku. A to nije posao koji se može završiti za 20 dana... nemačka je, recimo, 15 godina radial na sređivanju svojih katastarskih podataka, kako bi se napravila nova elektronska baza. Subotica je nekakav ogledni grad u kojem se primenjuje softver dobijen upravo od Nemačke da se sva administracija grada centralizuje, ali za ovaj konkretan posao potrebno je bar godinu dana. Jer on podrazumevai praktične korake, izlazak na teren geodeta,za svaku parcelu pojedinačno, od 15 hiljadanovouvtrđenih. Zato je rok koji je dala država apsurdan, a pogotovo je neshvatljivo da će se ukoliko se on ne obavi do 1. aprila primeniti sankcije na dotičnu lokalnu samoupravu, odnosno stopiranje svih transfera iz republičkog budžeta“, navodi Stipić.

Šimun Ostrogonac, član subotičkog Gradskog veća zadužen za poljoprivredu, kaže da je zbog togaosnovan poseban stručni tim, a da je zatražena pomoć i nadležnih u Republici.

„Do sada smo baratali sa devet hiljada podataka, a sada imamo oko 25 hiljada. Očekujemo da će nam država u tome pomoći da raspetljamo sve ovo, inače nema šanse da uradimo godišnji program izdavanja zemlje. A ukoliko se zaista sprovedu sancije, ne znam kako će grad funkcionisati“, kaže Ostorgonac.

Zanimljivo je da vlada insistira da se sve to obavi do početka licitacije, iako je jasno da mnoge parcele, koje se vode kao njive, ali koje su u sektoru građevinskog zemljišta sigurno neće imati zainteresovanih za njihovo licitiranje.

Zbog toga ovaj problem mnogi poljoprivrednici vide kao nameru države da na taj način uveća obradive površine, te da se prema novom zakonu o državnom zemljištu više obezedi za izdavanje pravnim licima na rokod 30 godina. Novi zakon naime predviđa da svaka lokalna samouprva mora izdvojiti 30 odsto državnog zemljišta za izdavanje pravnim licima, prema kriterijumima koje vlada odredi, a da se ostatak može dati lokalnim poljoprivrednicima u arendu.

Subotica sa novim stanjem, prema evidenciji Gaodetskog zavoda, ima 18 umesto 12 hiljada hektara obradivih površina, što znači da bi za investiture morala izdvojiti šest hiljada hektara. A kako investitori imaju pravo prečegzakupa, oni svakako neće uzimati njive u građevinskoj zoni, od kojih su većina to samo fiktivno.

Stipić, međutim, tvrdi da zakon to definiše drugačije .

“Ja ne znam kakva je namera i šta se ovim želelo uraditi, ali u Zakonu o državniom zemnljištu jasno piše da se izdavati može samo poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. A ovo što smo mi dobili kroz evidenciju jeste građevinsko zemljište, sa kulturom „njiva“. Pitanje je da li Ministarstvo poljoprivrede to može staviti na licitaciju, a čak i da stavi, ukoliko postoje takve parcele u toj kategoriji koje se mogu obrađivati,ono se ne može izdavati na duži period, jer, budući da je već kategorizovano kao građevinsko, ono u svakom momentu može da promeni namenu. Ne verujem da će bilo koji investitor na duži period potpisati ugovor na 30 godina za zemljište koje se vodi na Puteve Srbije ili žečeznice, Srbije, a da se pri tom ono vodi kao građevinsko", kaže on.

U svakom slučaju, ako se ove novootkrivene parcele i stave na licitaciju, najboji deo obradivog zemljišta otići će pomenutim investitorima koji će prvi birati parcele, dok će poljoprivrednicima samo formalno ostati dve trećine ukupnog zemljišta, i oni će ostati uskraćeno za zemljište iz građevinske zone, a to je trenutno trećina ukupnih površina.

XS
SM
MD
LG