Dostupni linkovi

logo-print
U programu instrumenata pretpristupne pomoći IPA, od 2007. do 2013. godine Bosni i Hercegovini je kao potencijalnom kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji bilo dostupno 660 miliona evra. Do kraja 2012. godine ugovoreno je svega 235 miliona evra za projekte, a ako se nastavi sa neprovođenjem reformi, BiH će propustiti priliku da iskoristi i finansijska sredstva predviđena novim pristupnim fondovima u narednim godinama.

Bosna i Hercegovina je od 2007. godine do danas iskoristila tek nešto više od 35 odsto ukupnih sredstava predviđenih programom IPA 2007.-2013. godine. Bosna i Hercegovina može koristiti samo dvije od ukupno pet komponenti IPA fondova, i to finansijsku pomoć u tranziciji i izgradnji institucija, te u regionalnoj i prekograničnoj saradnji. Marina Kavaz Siručić, portparolka Direkcije za evropske integracije BiH, kaže da je BiH iz IPA fondova do sada obezbijedila sredstva za period 2007.-2011. i da je iskorištenost tih sredstava 61 odsto.

„Od 2007. do 2011. godine ugovoren je 61 posto projekata, ili novačano izraženo, 235 miliona eura. To su podaci Delegacije EU u BiH iz decembra prošle godine. Ukupna alokacija za ovaj petogodišnji period od 2007.-2011. za dvije dostupne komponente, iznosila je 438,76 miliona eura.“

Kavaz Siručić dodaje da je prvi uslov za dobijanja sredstava iz IPA fondova potpisivanje finansijskog sporazuma između Evropske unije i Bosne i Hercegovine.

„Finansijski sporazum za 2012. je nedavno potpisan i očekuje se da Delegacija EU, koja u ime institucija BiH provodi procedure nabavke i ugovaranja, sa tim krene, dok za alokacije za 2013. finansijski sporazum još nije potpisan.“

Razlog za nedovoljno korištenje IPA pretpristupnih fondova uglavnom je na političkim elitama i njihovoj nemogućnosti da se dogovore oko zajedničkih ciljeva. Primjer njihove neodgovornosti je i nedavna suspenzija IPA sredstava namjenjenih projektima iz poljoprivrede i ruralnog razvoja, a razlog je nemogućnost dogovora bh političara oko osnivanja jedinstvene državne agencija i državnog strateškog plana ruralnog razvoja.

„Pet miliona eura je u principu suspendovano zbog toga što bh vlasti nisu završile pripreme za ta dva projekta koja su bila namijenjena kako bi se obezbijedili grantovi farmerima u zemlji, kako bi oni izgradili svoje kapacitete i da bi se mogli implementirati fondovi Evropske unije“, kazao je portparol Delegacije EU u BiH Zora Stanić.

BiH talac političkih igara

A da je Bosna i Hercegovina talac političkih igara vladajućih struktura mišljenja je i delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Staša Koštarac:

„Mnogi od IPA projekata nisu povučeni ili nisu realizovani upravo zbog toga što nisu bili prethodno usaglašeni. Naravno, svemu tome je pridodata određena politička nota svemu tome, tako da imamo značajno malo povučenih sredstava.“

Branislav Borenović

Branislav Borenović

Vladajuće strukture na državnom nivou nepovlačenje odobrenih sredstava uglavnom pravdaju nedovoljnim brojem kvalitetnih kadrova koji bi na pravi način napravili projekte prema uslovima koje propisuje EU. Međutim, Branislav Borenović, potpredsjednik opozicione Partije demokratskog progresa kaže da je odgovornost na liderima šest najjačih partija u BiH.

„Oni imaju mehanizme, imaju ministarstva, imaju ministre, imaju institucije i treba da rade svoj posao za koji su dobili mandat da rade. Isključivu krivicu za to snosi vladajuća šestorka, tj. skupštinska većina koja je formirana na bazi dogovora kako funkcioniše Savjet ministara i naravno, sve te institucije koje su imenovane od vladajuće strukture.“

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko smatra da je vrijeme da bh političari prionu na posao.

„To je velika odgovornost političara. Evropska unija neće ubuduće automatski davati novac, to je do nje, naravno, ali ipak treba da se ispune neki uslovi, i to što brže – to bolje.“

Nevladin sektor, za razliku od bh institucija, bez problema dobija sredstva iz IPA fondova. Direktor Omladinskog komunikativnog centra, Saša Marković, kaže da Evropska unija ima strogu kontrolu trošenja sredstava na projektima finansiranim iz IPA fondova, te da je to jedan od razloga što vladajuće strukture na bh nivou ne posežu aktivno za tim sredstvim. Oni više preferiraju kreditna sredstva koja niko ne kontroliše.

„Ako već dobijemo novac, onda ga ne možemo trošiti onako rasipnički, nego se moramo ponašati strogo prema onim prioritetima koje smo definisali projektima. Još gora situacija je ta što onda predstavnici institucija, izbjegavajući fondove koji su nepovratni, ulaze u različite kreditne aranžmane, što znači da će to neko morati vratiti, ne samo taj dio novca nego uz sve one kamate i sve što ide uz taj kredit.“

Evropska komisija pripremila je novi koncept IPA od 2014. do 2020. godine, a umjesto dosadašnje dvije, Bosni i Hercegovini će biti dostupno pet komponenti. Da bi dobila sredstva, BiH mora razviti sektorske strategije u oblasti saobraćaja, energetike, pravosuđa, poljoprivrede i druge, a pitanje je da li je to uopšte moguće s obzirom na ukupan odnos bh političara prema evrointegracijama.
  • 16x9 Image

    Gojko Veselinović

    Radio u banjalučkim Nezavisnim novinama, te na BH Radiju 1. Izvještavao i istraživao o temama koje se tiču politike, društva, ekonomije i kulture. Od novembra 2012. je dopisnik RSE iz Banjaluke.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG