Dostupni linkovi

logo-print
Uprkos hitnom pokretanju postupka zbog pada vojnog aviona Lasta, nesreće u kojoj je poginuo pilot Goran Savić postavlja se pitanje njegovog okončanja – pošto su istrage o sličnim incidentima skoro uvek bile bez epiloga.

Pad aviona i pogibija pilota Gorana Savića samo je jedna od nesreća u nizu koja se ovog leta dogodila u Vojsci Srbije.

Pre toga poginula su ukupno trojica deminera na Kopaoniku i dvoje kadeta Vojne akademije u nesreći koja se dogodila na Pasuljanskim livadama, kada su se kadeti prema nekim navodima neoprezno rukovali neeksplodiranom minom.

Ovi tragični slučajevi, uz šest poginulih pilota u avionskim nesrećama od 2000. godine, otvaraju pitanje da li je problem u niskim bezbednosnim standardima i procedurama, zastareloj tehnici kojom vojska raspolaže ili neodgovornom ponašanju pojedinaca.

Nekadašnji pomoćnik ministra odbrane i vojni analitičar Bojan Dimitrijević uveren je da bi situacija bila mnogo bolja kada resor odbrane ne bi bila samo jedna od fotelja kojom se namiruju politički apetiti.

"Čitav taj niz incidenata koji su došli su kao nekakva posledica jednog opšteg stanja u kome se nalazi Vojska već duže vreme. Bilo je ranije pokušaja da se stanje dovede u red, ali reklo bi se specifičan način na koje Ministarstvo vođeno u periodu od 2009.-2012. godine na mnoge od ovih nesreća. Zato što je u mnogo slučajeva forma bila mnogo bitnija nego suština. Neke od tih odluka, koje se odnose i na namensku industriju, navode na zaključak da je sistem odbrane u dubokoj krizi", ocenjuje Dimitrijević

Nesigurna i zastarela oprema

Uprkos pompeznim najavama ministara koji su vodili taj resor da se stanje u Vojsci popravlja, a tehnika modernizuje – vojnici i dalje koriste opremu koja je zastarela, nesigurna i nepouzdana.

Da li je to uzrok nesreća pitali smo dvojicu bivših visokih oficira Milorada Timotića i Ljubodraga Stojadinovića.

"Promena tehnike je stvar raspoloživog budžeta, a kao što vidite tu situacija nije baš sjajna. Naravno da u vojsci postoje jako dobre želje da se ta tehnika što pre modernizuje i osavremeni", navodi Timotić.

"Ljudske žrtve su uglavnom posledica faktora čovek i u svim situacijama u kojima su se dogodile nesreće uvek je to bio slučaj. Govorim o nesrećama koje su se desile tokom proleća i leta", napominje Stojadinović.

Svaku veliku nesreću koja se dogodila pri Vojsci prate obećanja državnog vrha o sprovođenju ozbiljne istrage, koje gotovo uvek ostaju ili nerazrešene i zataškane.

Uzrok je, kaže direktorka Centra za evroatlantske integracije Jelena Milić, u nedostatku profesionalno - komandnog i krivičnog epiloga:

"To je jedno srce tame, pre svega u Vojnobezbednosnoj službi koja je deo Ministarstva odbrane, koja je najmanje feformisana i menjana od 5. oktobra naovamo, kao i uostalom i u Generalštabu. To je spoj ljudi koji jedni druge štite za krivičnu odgovornost, moralno-političku odgovornost za sve što se dešavalo od 90-ih godina, gde se Vojska Jugoslavije nije časno ponašala."

Uprkos teškim incidentima u Vojsci do sada nije doneta nijedna pravosnažna presuda kojan bi uklonila bar neke dileme o tome da li je Vojska u stanju da obavlja osnovnu funkciju odbrane zemlje ako nije u stanju da adekvatno zaštiti svoje vlastite pripadnike.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG