Zbog čega aluminij iz KAP-a ide preko Ploča a ne Bara

Ingoti koje proizvodi podgorički Kombinat aluminijuma se, već duže od godinu dana, ne izvoze preko Bara, već se za to koristi hrvatska Luka Ploče, a tako je odlučio kupac - švajcarska firma Glenkor koja aluminijum preuzima na kapijama podgoričke fabrike.

Za moguće razloge za donošenje ovakve odluke, čiju cijenu plaćaju ključni dijelovi domaćeg saobraćajnog sistema: Željeznica i Luka Bar, pitali smo crnogorskog ministra saobraćaja Andriju Lompara koji nam je rekao da su na brojne upite, od uprave KAP-a dobijali samo neformalne odgovore.

"Razlog je u tome što mi se čini da, zbog različitih okolnosti, potraživanja koja idu prema KAP-u na čitavom tom putu od kombinata do Luke Bar postoji dosta veliki rizik da neko zaustavi ili obustavi dok se neki trošak ne naplati od KAP-a, što oni ne bi htjeli da preuzmu na sebe jer teret je njihov čim izađe iz kombinata i zato su tražili neki sigurniji put. Tako da mi se čini da je nekoliko pokušaja od naših privrednih subjekata da se kroz zaustavljanje ili zapljenu tog aluminijuma koji više nije bio kombinatov nego nekog drugog kupca, da su se stvorile okolnosti da taj kupac praktično razmišlja o nekim drugim pravcima. Tako da mi se čini da ni Željeznica niti Luka Bar mogu sa nekim većim stepenom kvaliteta usluge ili smanjenjem cijena privući taj teret", kaže Lompar.

Sudeći po mišljenju saobraćajnog eksperta Emina Durakovića, na donošenje odluke da se iz posla izvoza aluminijuma iz Crne Gore eliminišu ključni dijelovi domaćeg saobraćajnog sistema, mogli su uticati i čisto ekonomski razlozi.

"Luka Bar je u ovom trenutku najnekonkurentnija luka. Luka Bar trenutno ima izuzetno skupe tarife, takođe vozarine od i do Luke Bar su izuzetno skupe, skuplje recimo do Luke Rijeka za jedan veoma značajan iznos koji skreće vodeće brodarske kompanije a jedna od njih Sea Land, najveći kontejnerski operater napustio je Luku Bar i ugasio svoje predstavništvo u Bariju i preselio se u druge luke na Jadranu. To dovoljno govori o ozbiljnosti situacije", naglašava Duraković.

Podgoričkom Kombinatu aluminijuma se, od strane političkih struktura, neprestano pripisuje životni značaj za Crnu Goru. Ključni je činilac tzv. repro-lanca koji čini zajedno sa nikšićkim Rudnicima boksita, Željeznicom i Lukom Bar, pa bi se njegov nestanak, navodno, pogubno odrazio na domaću ekonomiju. Međutim, ruski investitor u KAP-u ne koristi domaći boksit, a transport usmjerava na luku Ploče, pa od ove fabrike više nemaju korist ni Luka Bar ni domaća Željeznica.

KAP suštinski i ne postoji

Pored toga, KAP se, kao veliki izvoznik, konstantno ističe kao glavni faktor za peglanje spoljno-trgovinskog deficita, ali se redovno prećutkuje činjenica da je KAP i najveći uvoznik: sirovine, repro-materijala, opreme, a prije svega, ova fabrika je gigantski potrošač električne energije i, pošto troši subvencionisanu domaću, primorava državu da plaća skupu uvoznu struju.

Konačno, suštinski, Kombinat aluminijuma više i ne postoji kao kombinat jer su svi njegovi pogoni pogašeni, tako da je sada aktivan samo pogon Elektroliza iz koje aluminijum izlazi u obliku tzv. ingota, odnosno u statusu sirovine od koga se drastično manje zaradjuje nego proizvodnjom polufabrikata i gotovih proizvoda.

Veliki problem predstavlja činjenica da je KAP opterećen dugovima od preko 350 miliona eura, da građani moraju da otplaćuju 170 miliona eura dugova koje su uz podršku Vlade Crne Gore, napravili ruski investitori koji su za sedam godina gazdovanja KAP-om, nebrojeno puta prekršili zakon i izbjegavali obaveze iz privatizacionog ugovora.

Vlada iz nepoznatih razloga oklijeva sa raskidom ugovora, a menadžment Centralno-evropske aluminijumske kompanije ruskog oligarha Olega Deripaske, ne samo da neće da ode, nego i ne plaća električnu energiju pa se dug po tom osnovu popeo na 45 miliona eura i tako zloupotrebljavaju okolnost da Elektroprivreda ne može da im isključi struju, jer bi to zbog specifičnosti tehnološkog procesa značilo definitivan kraj KAP-a.
Sada, kada repro-lanac više i ne postoji, postavlja se pitanje - da li postoji bilo kakav osnov za dalje održavanje KAP-a u životu.

"Crna Gora, definitivno, zadnjih godina nije imala koristi od KAP-a, već naprotiv - štetu", kaže analitičar tržišta aluminijuma Goran Đukanović.

"Međutim, ukoliko bi se pojavio neki novi, ozbiljan strani investitor postoji mogućnost da sanira posljedice, da sanira kombinat, da promijeni strategiju u smislu da proizvodi proizvode sa većom prodajnom vrijednošču umjesto dosadašnjih ingota, da smanji prouizvodnju a time i potrošnju struje. U tom slučaju, KAP bi u perspektivi mogao da donosi benefite Crnoj Gori. Ako se bude radilo kao do sada definitivno može samo biti ovakve štete", tvdi Đukanović.

Domaći mediji su u međuvremenu objavili informaciju da stručnjaci potencijalnog investitora, odnosno, nepoznate turske kompanije obilaze KAP i "snimaju stanje".

Navodno se, za Kombinat interesuju i dvije njemačke kompanije, a prema nezvaničnim informacijama, ishod pregovora o daljoj sudbini KAP-a bi trebalo da bude poznat do kraja avgusta.