Bivši ruski naftni magnat Mihail Hodorkovski, koji u zatvoru izdražava kaznu od 13 godina zbog utaje poreza, pranja novca i prevare, mogao bi biti pomilovan, ako je suditi prema porukama koje poslednjih nedelja stižu kako od vlasti, tako i od poslovnih ljudi u Rusiji. Ta mogućnost je posebno aktuelna nakon dopisa Deutsche Bank koji je procurio u javnost. Kako piše Brajan Vajtmor na svom blogu na engleskoj stranici Slobodne Evrope, ako je suditi prema najavama na tržištu, Hodorkovski će biti pušten na slobodu.
Kompanije Deutsche Bank AG i Troika Dialog u toku ove nedelje objavile su da bivši direktor naftne kompanije Yukos, koji se u zatvoru nalazi od oktobra 2003. godine, ima podjednake šanse da ranije bude pušten iz zatvora. “Šanse su 50-50”, navodi se u dopisu.
U saopštenju klijentima koje je poslano 26. marta Jaroslav Lisovolik, šef ruskog Odela za istraživanje i strategiju Deutsche Bank, naveo je da su šanse Hodorkovskog da bude oslobođen “u ovom trenutku veće nego ikada ranije”.
Za investitore je slučaj Hodorkovski metafora za nedostatak vladavine zakona u Rusiji.
Hodorkovski, nekada najbogatiji čovek Rusije, služi kaznu zatvora u trajanju od 13 godina za dva odvojena kaznena dela - utaju poreza, prevaru i proneveru u naftnoj industriji, što kritičari aktuelnog režima smatraju kao osvetu novoizabranog predsednika, a aktuelnog premijera Rusije, Vladimira Putina zbog saradnje sa opozicijom.
Analitičari smatraju da bi njegovo puštanje na slobodu imalo dobar uticaj i poguralo rusku berzu. I Lisovolik i Roland Neš, šef investicionih strategija Verno Kapitala u Moskvi, rekli su za Bloomberg News da bi taj potez mogao povećati vrednost ruske berze za čak 10 odsto.
Ovakve reakcije i očekivanja rezultat su signala koje šalju u poslednje vreme ruske vlasti.
Aktuelni ruski predsednik Dmitrij Medvjedev, naredio je glavnom tužiocu Juriju Čajki da ponovo razmotri slučaj Mihaila Hodorkovskog, nakon što su opozicioni aktivisti ponovo aktuelizovali politički motivisana suđenja u toku sastanka sa Medvjedevim 20. februara. Čajka ima rok da do 1. aprila da završi ponovno razmatranje slučaja Hodorkovski.
Nešto ranije, početkom marta, Odbor za ljudska prava pri Kremlju savetovao je Medvjedeva da pomiluje Hodorkovskog pre inauguracije Vladimira Putina koja je zakazana za 7. maj.
Odbor je presudu Hodorkovskom nazvao “fikcijom”, napominjući da protiv Hodorkovskog ne postoje dokazi.
Kako piše "Nezavisimaya gazeta", dva navažnija člana Odbora, predsedavajući Mihail Fedotov i bivša članica Ustavnog suda Tamara Moršakova, kažu da nije bilo zakonskih uslova da Hodorkovski prizna krivicu kako bi dobio predsedničko pomilovanje. Bivši naftni magnat je više puta rekao da nikada neće priznati krivicu.
Dmitrij Medvedev
Ruski ombudsman za ljudska prava Vladimir Lukin takođe je nagovestio prošle nedelje da bi pomilovanje moglo da se nađe na stolu.
“Postoji povećan broj indikacija koje ukazuju da vlasti razmatraju ovaj problem iako ja lično u njima nemam udela”, rekao je Lukin za agenciju Interfax 23. marta.
“Razgovarao sam sa predsednikom o ovom pitanju, on zna da ima sve potrebne ovlasti. Ipak, ne znam kako će se dalje događaji razvijati. Verujem da, što se pre pokaže dobra volja ka Hodorkovskom, u bilo kom obliku, to će biti bolje za sve, uključujući vlast, civilno društvo i njega samog.”
Medvjedev je početkom meseca rekao da pomilovanje Hodorkovskog ne bi bilo opasno, ali, kako piše Vajtmor, što ova saga duže traje, sve su veće šanse da će Medvedevu za taj potez trebati blagoslov Vladimira Putina, koji je javno stavio do znanja da “lopov mora da sedi u zatvoru”.
Savetnik Dmitrija Medvedeva, Igor Jurgens, rekao je za "Nezavisimayu gazetu" da u vlasti postoje moćni protivnici pomilovanju Hodorkovskog, poput pravnih stručnjaka i naftnih magnata koji su se okoristili nakon raspada Yukosa. Kazao je da ta cela grupa moćnih ljudi pomilovanje Hodorkovskog može shvatiti kao “šamar” ruskih vlasti.
Međutim, pored svih otežavajućih okolnosti, Vajtmor piše da je vidljiv pomak u korist pomilovanja Hodorkovskog, i da je većina vladajućih došla do zaključka da im držanje ruskog oligarha u zatvoru sve manje koristi, odnosno da im donosi više štete nego koristi.
Mihail Hodorkovski poslednji se put obratio ruskoj javnosti neposredno pred izbore za predsednika , pozivajući građane da ne glasaju za Putina, nego za nekog od “alternativnih kandidata”.
"Sigurno bih išao da glasam da mi to pravo nije ukinuto! Glasao bih za jednog od 'alternetivnih' kandidata, koji su više simbol eventualnog budućeg razvoja zemlje, nego kandidati za pobedu" (na izborima), rekao je Hodorkovski u intervjuu objavljenom na njegovom zvaničnom internet sajtu. On je rekao da bi svi koji sebe smatraju građanima trebalo isto da učine.
Protest u Sankt Petersburgu na rođendan Mihaila Hodorkovskog
Hodorkovski je u dva odvojena procesa najpre osuđen na 14 godina, da bi mu kazna u decembru 2010. bila preinačena na 13 godina. U tom decembarskom procesu, uz utaju poreza i pranje novca, Hodorkovski je osuđen za nezakonito prisvajanje nafte i “pranje” novca dobijenog njenom prodajom.
Mnogi analitičari su drugo suđenje Hodorkovskom ocenili kao "obračun ruskih vlasti s tim poslovnim čovekom koji je oštro kritikovao Kremlj i finansirao opoziciju u Rusiji".
Hodorkovski je, u međuvremenu, tražio pomoć svih relevatnih međunarodnih organizacija koje se bave ljudskim pravima, a podneo je i četiri tužbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, koji je prošle godine presudio u njegovu korist, a na ime štete države Rusije koja je dužna da mu isplati 10.000 evra za nanesenu nematerijalnu štetu i 14.543 evra za sudske troškove.
Sud je utvrdio da postoje nepravilnosti u uslovima u kojima se Hodorkovski nalazi u zatvoru posle 8. avgusta 2005. godine, ali da nisu pruženi nepobitni dokazi za tvrdnje da je njegovo krivično gonjenje bilo politički motivisano.
Evropski sud za ljudska prava je zaključio da su ruske vlasti prekršile nekoliko odredbi Evropske konvencije o ljudskim pravima (između ostalog član o zabrani nečovečnog i postupanja koje unižava ljudsko dostojanstvo, kao I član o pravu na slobodu i bezbednost), javio je Itar-Tass.
Pre dve godine snimljen je i dokumentarni film “Hodorkovski” nemačkog režisera Cyrila Tuschija, koji prati situaciju pre, za vreme i nakon suđenja i namenjen je mahom ljudima van Rusije kako bi se upoznali sa načinom na koji se vlast obračunava sa političkim neistomišljenicima.
