Dostupni linkovi

logo-print

Završen Dokufest: Prizrenska filmska romantika


Dokufest u Prizrenu

Dokufest u Prizrenu

Dušan Komarčević

Dodelom nagrade za najbolji balkanski dokumentarni film, koju je dobio bugarski režiser Ilian Metev za film “Sofia’s last ambulance”, u nedelju je zvanično zatvoren festival dokumentarnog filma Dokufest u Prizrenu.

Nakon devet dana, tokom kojih je prikazano preko 170 ostvarenja iz 40 zemalja, žiri je doneo odluku da glavno priznanje pripadne autoru koji je ispričao priču o desetak ambulantnih kola koja opslužuju višemilionsku bugarsku prestonicu. Kroz vizuru nekoliko medicinskih radnika, Metev je pokušao da prikaže na koji način jedan urušen sistem utiče na pojedinca, čiji je poziv spašavanje života ljudi.

Žiri, u satavu Marta Andreu iz Španije, Srđan Keča iz Srbije i Cinta Peleja iz Portugala, naveo je u obrazloženju da nagradu dodeljuje zbog toga što autor “Sofia’s last ambulance” “sa velikom sposobnošću koristi bioskopski potencijal da artikuliše ono što je u kadru kao i ono što se ne vidi te da izrazi suštinu ljudskog bića u njegovom odnosu prema svetu”.

VIDEO: Trejler za film “Sofia’s last ambulance”


Priznanje za najbolji balkanski novitet pripalo je hrvatskoj rediteljki Dani Budisavljević za fillm “Nije ti život pjesma Havaja”, u kojem kroz nekoliko snimljenih obeda sa članovima najuže porodice pokušava da razgovorom razbistri mutna sećanja na trenutak kada je roditeljima otkrila svoje seksualno opredeljenje. Onu od koje, videćemo u ovom, na kraju, optimističnom filmu, zaziru i pripadnici/e “baby boom” generacije koja je rušila taboue 60-tih godina, a kojoj je zdušno pripadala i majka autorke filma.

VIDEO: Trejler za film "Nije ti život pjesma havaja"


Među ostalim nagrađenim filmovima su i “Sack Barrow” Bena Riversa, za najbolji međunarodni kratkometražni dokumentarac i “Tea or electisity” Džeroma Le Maira za najbolji dugometražni dokumentarac iz međunarodne selekcije.

Pred publikom se ove godine našlo nekoliko velikih ostvarenja koja su dobila nagrade na poznatim svetskim festvalima - priča o konceptualnoj umetnici Marini Abramovič, "Umetnik je prisutan", novo ostvarenje ruskog reditelja Viktora Kosmokovskog, te 14-minutni turski film "Silent" o ženi kurdskog porekla koja neuspešno pokušava da poseti muža u turskom zatvoru.

Festival je u subotu, 7. jula, otvorio film "Pet slomljenih kamera", još jedno ostvarenje s radnjom smeštenom na Bliskom istoku. Film palestinskog režisera Emada Burnata, prikazan je u repriznom terminu nedelju dana kasnije u do kraja popunjenoj letnjoj sceni kina Evropa. Uz sporadične glasne izraze neodobravanja, gledaoci su ispratili priču o autoru u jednompalestinskom selu u koje izraelska vojska uvodi represivne mere.

VIDEO: Trejler za film "Pet slomljenih kamera"


Na šest lokacija, mahom u starom delu Prizrena, pod vedrim nebom, na reci Bistrici ili gradskoj tvrđavi, publika je imala priliku da vidi filmove iz 14 specijalnih programa – “Iz Rusije sa čim?”, “Pogled iz sveta”, “Priče sa kosovske margine”, “Muzičari na filmu”, … neke su od kategorija. Ova poslednja može dati odgovor na pitanje začuđenom šetaču koji se na prizrenskim ulicama možda zapitao zbog čega toliko momaka i devojaka nose majice za printom “Punk protest in Prizren”. Pank je samo jedan od žanrova ekranizovanh i uobličenih u dokumentarce prikazane na velikom platnu u gradu na jugu Kosova. Džo Stramer i priča o The Clash, ali i storije o Kurtu Kobejnu, Lenardu Koenu, bendovima Metallica i Pixies, ove su godine našle zajedničko mesto u okviru "muzičke" kategorije.

Ovogodišnji prateći program je za mnoge bio najinteresantniji, kaže za portal Radija Slobodna Evropa direktor festivala Veton Nurkolari, koji dodaje da je jedan deo ovog segmenta bio posvećen mladima.

"Za mene je najuzbudljivije prikazivanje 15-satnog filma 'The story of film: Odyssey". Neverovatno je da je neko snimio film o istoriji filma, spakovao ga u 15 sati i učinio ga zanimljivim za gledanje. Projekcije smo podelili u dva dana po sedam i po sati, a ljudi koji su videli film i sa kojima sam razgovarao kažu da su oduševljeni", kaže Nurkolari.

Naš sagovornik, jedan od osnivača najvećeg filmskog festivala na Kosovu, zadovoljan je ponudom koju su balkanske zemlje dale ove godine: od pobedničkog filma bugarskog reditelja Iliana Meteva, preko ostvarenja Srđana Keče "Pismo ocu", filmova "Blokada" i "Nije ti život pesma Havaja", do "Dolge počitnice" iz Slovenije te angažovanog albanskog filma.

Jedan od gostiju iz regiona je zagrebački režiser Nebojša Slijepčević, koji je u Prizren došao sa Sarajevo film festivala, gde je takodje prikazan njegov kratkometražni "Muški film". Ovo mu nije prvi put da učestvuje na Dokufestu, pošto je prošle godine bio gost na jednoj od radionica. Slijepčević za RSE kaže da je ovogodišnji program bio toliko dobar "da je bilo teško odlučiti se koji film želite pogledati, jer su se projekcije katkad preklapale".

Komentarišući reakcije publike na svoj film, koji govori o odnosu dece prema plastičnim pištoljima, kaže da se nadao živoj diskusiji, poput one koja se povela u Sarajevu, ali:

"Da li je to bilo zbog velike vrućine ili je neki drugi razlog u pitanju, tek publika je bila bitno suzdržanija. Nije bilo pitanja, pa nisam mogao dobiti nikakav feedback."

Kao i prethodnih godina, Dokufest je organizovao niz radionica. Kako ispričati priču, upakovati film i snimiti kratki niskobudžetni dokumentarac, ali i kako koristiti multimedijalne forme, neke su od tema radionica. Na radionici "Istina u prevodu" razgovaralo se o odgovornosti angažovanog umetnika i ulozi umetnosti u, poslužimo se NVO floskulom, procesu pomirenja. Ovo nije prvi put da Dokufest pokreće temu suočavanja s prošlošću.

"Shvatili smo da je film jako zahvalan medij za pokretanje dijaloga", ističe Veton Nurkolari. "Zato smo insistirali na tome da to ne bude samo 'suva' debata, već da uključimo i filmski program. Festivali poput ovog mogu biti dobra početna tačka za međusobno upoznavanje i druženje, a sam proces pomirenja je mnogo duži i kompleksniji."

Petnaestak minuta laganog hoda uz Bistricu, iza starog grada smešten je Dokukamp, gde su desetak dana proveli učesnici radionice koju je organizovao veb portal Kosovo2.0. U nedelju, poslednjeg dana festvala, ostalo je još svega nekoliko šatora. Jeta dolazi iz Prištine i kaže da joj ovaj festival znači jer okuplja ljude iz čitavog regiona.

"Ono što sam videla je da su ljudi iz inostranstva zainteresovani za ono što se događa na Dokufestu i zbog toga mi je drago. Ovih dana Prizren je na neki način prestonica Kosova", ističe ona.

Besim ima 24 godine i živi u jednom od sela nedaleko od Prizrena. Ovo je druga godina kako dolazi na Dokufest. Na pitanje veruje li da festival poput ovog može da doprinese makar začetku pomirenja između Srba i Albanaca, kratko odgovara: "Nije to tako jednostavno."

Nije jednostavno, ali ni nemoguće, a pokazna vežba o moći (pop)kulture u ruśenju barijera bila je izvedena u subotu u okviru Dokunight programa, tokom kojeg su se publici predstavili izvođači različitih muzičkih pravaca, od garažnog rocka do dubstepa. Kada lokalni punk bend koji peva na albanskom, izvede klasik "God save the queen", pogo će zaigrati svi kojima je ta pesma nešto značila u onim "bubuljičavim godinama". Bez obzira na to da li su je slušali na rasklimatanim kasetofonima u Prištini, Beogradu, Prizrenu, Nišu,...

Prizren calling, rekao bi Džo Stramer.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG