Izostanak dogovora u dijalogu Beograda i Prištine, odnosno zastoj u evrointegracijama Srbije koji bi usledio kao posledica, mogao bi veoma negativno da se odrazi na ekonomiju zemlje i dodatno oteža životni standard građana, koji već teško sastavljaju kraj s krajem – saglasni su i zvaničnici i stručnjaci.
“Krhka ekonomija Srbije, teško može da izdrži zavrtanje evropskih slavina ili odustajanje investitora”, upozorila je Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade zadužena za evrointegracije.
Nešto precizniji scenario predstavili su ekonomski stručnjaci, koji upozoravaju da bi usledio pad poverenja stranih investitora, zatim porastao rizik poslovanja na tržištu i opao kreditni rejting zemlje, što bi, potom, poskupelo dalje zaduživanje koje je Srbiji trenutno neophodno.
Ekonomski novinar Mijat Lakićević smatra da bi zastoj na evropskom putu, zemlju potpuno izdvojio iz okruženja.
“To, odmah da kažem, kod stranih investitora izaziva oprez, a sa druge strane povećava i rizik kod zaduživanja, kredita, odmah su vam kamate veće što se odražava i na građane i na preduzeća. A onda se mi opet kao okrećemo Kini, Rusiji, Arpskim Emiratima što ima loš efekat na sistem vrednosti i to nas opet za korak udaljava od Evrope i izdvaja iz okruženja u kome se nalazimo, jer mi smo prirodno u Evropi”, rekao je Lakićević
Mišljenje ekonomiste Miroslava Prokopijevića, inače savetnika u Institutu za evropske studije, međutim je da ulaganja u Srbiju ni sada nisu naročito velika, te da bi šteta od ne dobijanja datuma za pregovore o članstvu, više bila psihološka.
“Što se ulaganja tiče, na te dve putanje - sa datumom ili bez datuma, tu razlika nije velika, ali bi razlika psihološki bila dosta velika jer bi se zemlja osećala kao u nekom ćorsokaku”.
Iako ne misli da bi ekonomske posledice u prvom trenutku bile drastične kao što to neka predviđanja pokazuju, Prokopijević ipak ukazuje da bi, dugoročno, moglo da dođe do problema.
“U slučaju da dođe do dobijanja datuma i otvaranja pregovora, to bi bila jedna pozitivna linija, dok bi u slučaju da se to ne dobije, bila negativna linija. Znači, nije više kao što je to bilo 2004. godine, kada su zemlje koje su postajale kandidati i članice imale poprilično više opipljivih ulaganja. Evo, sada je Hrvatska na pragu da bude članica, pa nema u zadnjih godinu ipo, dve nikakvih posebnih ulaganja. Ali bi jedna perspektiva bila generalno bolja i možda bi, tokom nekoliko godina, bilo nešto bolje nego što bi bilo ako ne bi bilo dobijanja datuma i otvaranja pregovora”, ocenjuje Prokopijević
Iz perspektive privrednika, osim ne dobijanja datuma, štetu bi nanelo i samo nerešavanje problema Kosova. Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže da sa Kosovom žele da imaju normalne, privredne odnose.
“Obzirom da obim trgovine sa Kosovom prevazilazi 200 miliona evra, dakle to je potencijalno za nas tržište na koje možemo da plasiramo robe između 300 i 400 miliona evra i ukoliko dođe do zaoštravanja ili ukoliko ne prihvatimo da potpišemo dogovor sa Kosovom, taj deo posla može bilansirati sa nekih milijardu evra što potencijalnih, što direktnih gubitaka za Srbiju”, kaže Knežević
U Institutu za tržišna istraživanja, čija je procena da bi se zastoj u evro-integracijama znatno odrazio na ekonomiju zemlje, ukazuju i da je srpska ekonomija inače u lošem stanju, do koga je, kako ocenjuju, dovela “dugogodišnja neodgovorna ekonomska politika”, koja se manifestovala kroz neosmišljene privatizacije, slabljenje proizvodnih i izvoznih performansi i zavisnosti od inostranih izvora finansiranja usled nereformisanog javnog sektora.
Takođe, dodaje se i da je aktuelna vlada u prvim mesecima napravila neke pozitivne pomake, ali da bi mnogi od njih mogli da budu neutralisani ukoliko bi evropske integracije sada bile obustavljene.
“Krhka ekonomija Srbije, teško može da izdrži zavrtanje evropskih slavina ili odustajanje investitora”, upozorila je Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade zadužena za evrointegracije.
Nešto precizniji scenario predstavili su ekonomski stručnjaci, koji upozoravaju da bi usledio pad poverenja stranih investitora, zatim porastao rizik poslovanja na tržištu i opao kreditni rejting zemlje, što bi, potom, poskupelo dalje zaduživanje koje je Srbiji trenutno neophodno.
Ekonomski novinar Mijat Lakićević smatra da bi zastoj na evropskom putu, zemlju potpuno izdvojio iz okruženja.
“To, odmah da kažem, kod stranih investitora izaziva oprez, a sa druge strane povećava i rizik kod zaduživanja, kredita, odmah su vam kamate veće što se odražava i na građane i na preduzeća. A onda se mi opet kao okrećemo Kini, Rusiji, Arpskim Emiratima što ima loš efekat na sistem vrednosti i to nas opet za korak udaljava od Evrope i izdvaja iz okruženja u kome se nalazimo, jer mi smo prirodno u Evropi”, rekao je Lakićević
Mišljenje ekonomiste Miroslava Prokopijevića, inače savetnika u Institutu za evropske studije, međutim je da ulaganja u Srbiju ni sada nisu naročito velika, te da bi šteta od ne dobijanja datuma za pregovore o članstvu, više bila psihološka.
“Što se ulaganja tiče, na te dve putanje - sa datumom ili bez datuma, tu razlika nije velika, ali bi razlika psihološki bila dosta velika jer bi se zemlja osećala kao u nekom ćorsokaku”.
Iako ne misli da bi ekonomske posledice u prvom trenutku bile drastične kao što to neka predviđanja pokazuju, Prokopijević ipak ukazuje da bi, dugoročno, moglo da dođe do problema.
“U slučaju da dođe do dobijanja datuma i otvaranja pregovora, to bi bila jedna pozitivna linija, dok bi u slučaju da se to ne dobije, bila negativna linija. Znači, nije više kao što je to bilo 2004. godine, kada su zemlje koje su postajale kandidati i članice imale poprilično više opipljivih ulaganja. Evo, sada je Hrvatska na pragu da bude članica, pa nema u zadnjih godinu ipo, dve nikakvih posebnih ulaganja. Ali bi jedna perspektiva bila generalno bolja i možda bi, tokom nekoliko godina, bilo nešto bolje nego što bi bilo ako ne bi bilo dobijanja datuma i otvaranja pregovora”, ocenjuje Prokopijević
Iz perspektive privrednika, osim ne dobijanja datuma, štetu bi nanelo i samo nerešavanje problema Kosova. Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže da sa Kosovom žele da imaju normalne, privredne odnose.
“Obzirom da obim trgovine sa Kosovom prevazilazi 200 miliona evra, dakle to je potencijalno za nas tržište na koje možemo da plasiramo robe između 300 i 400 miliona evra i ukoliko dođe do zaoštravanja ili ukoliko ne prihvatimo da potpišemo dogovor sa Kosovom, taj deo posla može bilansirati sa nekih milijardu evra što potencijalnih, što direktnih gubitaka za Srbiju”, kaže Knežević
U Institutu za tržišna istraživanja, čija je procena da bi se zastoj u evro-integracijama znatno odrazio na ekonomiju zemlje, ukazuju i da je srpska ekonomija inače u lošem stanju, do koga je, kako ocenjuju, dovela “dugogodišnja neodgovorna ekonomska politika”, koja se manifestovala kroz neosmišljene privatizacije, slabljenje proizvodnih i izvoznih performansi i zavisnosti od inostranih izvora finansiranja usled nereformisanog javnog sektora.
Takođe, dodaje se i da je aktuelna vlada u prvim mesecima napravila neke pozitivne pomake, ali da bi mnogi od njih mogli da budu neutralisani ukoliko bi evropske integracije sada bile obustavljene.
