Nakon što je premijer Srbije na Cvetnom trgu u Beogradu otkrio spomenik Borislavu Pekiću, jednom od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, Dragoljub Mićunović, ocenio je da je skandalozno to što je spomenik otkrio Aleksandar Vučić pošto je Pekić bio jedan od osnivača Demokratske stranke, a ne potpredsednik Srpske radikalne stranke.
Mićunović je rekao još i da "mu dođe da ne umre kada vidi ko mu može podići spomenik".
Istovremeno, iz Srpske napredne stranke odgovaraju da se Demokratska stranka 20 godina nije setila da Pekiću podigne spomenik.
A na sajtu borislavpekic.com jedan od posetilaca postavio je pitanje Pekićevoj supruzi šta bi pisac mislio o tome što mu spomenik otkriva Aleksandar Vučić.
"Mislim da bi rekao da je šamar koji je ovim gestom dodeljen demokratama zaslužen", odgovorila je Ljiljana Pekić.
Ona je podsetila da je Demokratska stranka na vlasti na Vračaru 22 godine, praktično od smrti Pekića, a da je u Srbiji bila na vlasti 12 godina, te da je bilo dovoljno vremena da se neko priseti da oda počast.
Licemerno je to što se političke partije otimaju o književnike i druge velikane u kulturi samo kada preko njih treba da uknjiže političke poene, degradirajući ih tako u sredstvo za sticanje političkog profita. Stiče se utisak da je i Pekić na taj način zloupotrebljen.
Naime, i iz jednog i iz drugog tabora setili su ga se, naprasno, baš pred izbore, ocenjuje književnik Vladimir Arsenijević. Dodaje da su ga čak i "duplirali", pošto je jedna bista Pekiću nedavno postavljena u dvorište Treće beogradske gimnazije.
"Činjenica jeste da je Borislav Pekić jedan od osnivača Demokratske stranke. Činjenica je, takođe, da je on na prvim izborima u Batajnici izgubio od protivkandidata Vojislava Šešelja iz Srpske radikalne stranke i sigurno da je činjenica da bi sam Pekić bio prilično konsterniran i šokiran tom politikom koja na takav apsurdan i paradoksalan način dovodi do toga da neki suštinski protivnici njegovog mišljenja jer to više nije pitanje samo politike. Oni se diče i podižu spomenike jednom takvom čoveku, a gotovo sam siguran da bi jedva bili u stanju i da navedu naslove njegovih dela, a kamoli da su ih čitali", konstatuje Arsenijević.
(Beograd: Spomenik diktatoru Hajdaru Alijevu otkriven 2011.)
Vladimir Arsenijević, međutim, podseća i na paradoks da je za vreme vlasti Demokratske stranke usred Beograda podignut spomenik jednom azerbejdžanskom diktatoru, ali nije osnivaču te stranke Borislavu Pekiću.
"Onoga momenta kada je došla na vlast i kada joj se učinilo da će na toj vlasti ostati zauvek, ta stranka je prodala nekako uspešno sve ono što je predstavljalo vrednosti u ime kojih su ljudi nekada glasali za nju. Mi jesmo bili ogorčeni i na neki način se to pretvorilo u zbir podsmešljivih reakcija kada je tašmajdanski park obnovljen tim azerbejdžanskim novcem, pa olako prodat tako što je podignut spomenik Ilhanu Alijevu, a onda, opet u skladu sa svom tom nakupinom apsurda i paradoksa, podignut i onaj bizarni spomenik Miloradu Paviću. Pošto je neki lokalni azerbejdžanski umetnik radio te spomenike, onda mu je verovatno poslat portret Pavića, pa smo dobili Pavićevu glavu na telu košarkaša – nekakvog dvometraša Pavića, a mi svi znamo kako je Pavić zapravo izgledao", ocenjuje Arsenijević.
Sve je to, eto, jedan prst u oko svima kojima je do tih stvari makar iole stalo - indignirano komentariše Arsenijević.
Za reditelja Srđana Dragojevića, člana skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, iz Socijalističke partije Srbije, ovo prepucavanje oko prava na Pekića je trivijalno.
"Ja stvarno neću da se bavim trivijalnim. Nisam ušao u politiku da bih se bavio tim prepucavanjem i zaista ne želim da se pridružujem tome. Meni je to istog ranga kao kad huligani 'Crvene zvezde' ocenjuju umetničku vrednost spomenika Rajku Mitiću. Moj jedini stav može da bude: lepo je da je veliki pisac dobio svoj spomenik – i tačka", tvrdi Dragojević.
Uprkos tome što se u svakoj prilici otimaju da stanu iza književnih i drugih velikana, politički lideri toliki trud ne ulažu da za kulturu izdvoje više od jadnih 0,6% BDP-a.
"Pa, to je važno pitanje. Za kulturu mora da se odvaja bar jedan procenat BDP-a pa naviše", ističe Srđan Dragojević.
Politika spomenika je značajni segment kulturne politike, ali, nažalost, u ovoj zemlji se njoj, kao ni kulturnoj politici, ne poklanja dostojna i dovoljna pažnja.
Kada je reč o spomeniku Pekiću, on je podignut na inicijativu porodice, a uz to je podignut i sredstvima "Fonda Borislav Pekić", kaže za RSE Milena Dragićević Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti.
"Tim manje treba da bude preuzimanja političkih zasluga za podizanje spomenika Pekiću i transfera Pekića kao simbola demokratskog pokreta na aktuelne vlasti. Međutim, ono što je značajnije jeste da se o kulturi razgovara samo povodom ovakvih i sličnih skandala, tako da mi se čini da je kompletna kultura, u stvari, stavljena u jedan zapećak, a da se, i to ne samo u ovoj predizbornoj kampanji, već i inače, u javnosti vodi isključivo jedna verbalna politička borba, koja nema veze sa suštinskim pitanjima razvoja kulture", zaključuje Dragićević Šešić.
