Dostupni linkovi

logo-print

Zašto u Srbiji nema verodostojene levice?


Bista čuvenog socijaldemokrate Dimitrija Tucovića u Beogradu

Bista čuvenog socijaldemokrate Dimitrija Tucovića u Beogradu

Uprkos tome što nekoliko stranaka u nazivu imaju pojmove „socijalistička“ ili „socijaldemokratska“, pri čemu tri takve dele vlast sa desnim „naprednjacima“, u Srbiji nema ozbiljne partije levice.

Srbija je na samom dnu lestvice najsiromašnijih zemalja Evrope. Nezaposleno je gotovo milion ljudi, srednja klasa je ekonomski uništena, i osim desetak procenata novobogataša, preostali ljudski resursi zemlje, kako se to zove u neoliberalističkom novogovoru, pretvoreni su u prekarijat. Nedavno usvojeni Zakon o radu zaposlene je bacio u novo robovlasništvo, oduzevši im civilizacijsku tekovinu za koju se svetski sindikalni pokret dva veka borio – osmočasovno radno vreme.

Uprkos svemu tome, nema verodostojne partije levice. Da li će potrpedsednik Demokratske stranke Borislav Stefanović koji će uskoro predstaviti novi program po ugledu na grčku Sirizu pridobiti unutarpartijsku većinu ili, pak, neće, pa će napustiti „demokrate“ i formirati partiju levice, nije toliko bitno koliko pitanje postoji li u Srbiji plodno tle za ozbiljnu levu opciju. I zašto se već nije pojavila.

Đordje Vuković iz CESIDA, odgovarajući na to pitanje, kaže da je srpsko društvo izrazito siromašno i razbijeno, gotovo uništeno. Dodaje da u Srbiji nijedna politička opcija nije kredibilna - da, dakle, nema ni ozbiljne levice, ni ozbiljne desnice jer su sve partije populističke. Na drugoj strani, uništeno i funkcionalno nepismeno društvo nije u stanju da svoje interese politički artikuliše.

„Statistički podaci govore da u Srbiji 47 posto punoletnih ljudi ima osnovnu školu ili manje, što je ozbiljan problem. Vi imate mnogo funkcionalno nepismenog sveta u Srbiji. Druge zemlje su taj problem rešile pre 150 ili 200 godina.

Osim toga, imali smo strategije različitih vlasti da intervencijama korumpiraju građane. Vi, recimo, devedesetih, prvo odvojite pojedine socijalne slojeve, zatim pojedine grupe, koje korumpirate državnim intervencijama, pa tako neke stvari zatvarate s vremena na vreme; posle odredite drugu grupu, pa njoj udelite nešto. Setite se devedesetih godina kad je Milošević podelio stanove, a kasnije, recimo, čuvene reforme penzionog sistema 2008. kad je urušavan ceo sistem finansija u Srbiji. Znači, vi uvek odredite neku grupu kojoj, nauštrb drugima, date malo više, pa onda neku drugu – dakle, kupujete, korumpirate, stanovništvo“, kaže Vuković.

Branislav Čanak

Branislav Čanak

Degradacija levice ima, istorijski gledano, dva korena, ocenjuje Branislav Čanak, lider Udruženih sindikata „Nezavisnost“. Progresivna ideja samoupravnog socijalizma uništena je preko Slobodana Miloševića, koji je bio jeziv primer kombinacije levice i nacionalizma, što nikada u istoriji nije postojalo. Tome je, međutim, kaže Čanak, velikim delom doprinela i tadašnja srpska opozicija.

„Umesto da kritikuje Miloševića zato što nikakve veze nema sa levicom, ta tadašnja opozicija je izmislila razne parole, kao ’bando crvena’ i slične, čime su mu predali pehar osvajača takmičenja za levicu i, naravno, takva slika levice koju priznaje opozicija ostaje ljudima u glavi. Dakle, oni imaju dve loše opcije – jedna je samoupravni socijalizam kao rezultat očajne propagande srpske opozicije, a druga je očajno tumačenje Slobodana Miloševića i njegove politike u kontekstu levice! Umesto da je tada bilo rečeno – čekajte, vi niste nikakva levica, hajde da mi proizvedemo demokratsku levicu koja će da se konfrontira ovakvoj levici Slobodana Miloševića, ne, njemu se da pehar pobednika, a onda se prave razne monarhističke, konzervativne, skoro fašističke, stranke i, evo, u tome i dan-danas živimo“, podseća Čanak.

On ne veruje da kredibilnu partiju demokratske levice u Srbiji mogu osnovati istrošeni političari. To moraju biti nova lica, što pokazuju i iskustva Španije i Grčke.

„Kad je reč o Sirizi i o Podemosu, u oba slučaja su čelnici osobe koje su bile anonimusi. Šef Podemosa Pablo Iglesias bio je, i još uvek je, predavač na Fakultetu političkih nauka u Madridu. Nije, dakle, uopšte bio aktivan, čak je i prezirao politički život Španije. Dakle, on je nešto potpuno novo. Isto to možemo da kažemo i za. A to je važna ulaznica da bi se prodao bilo koji program – svejedno prodaješ li levicu, umerenu levicu, centar, umerenu ili krajnju desnicu; moraš, dakle, da budeš novi igrač, a ne neko ko se već na jednom planu potrošio jer odmah stvaraš utisak kod publike – a, ovaj pokušava da se izvadi za svoje neuspehe i to hoće preko mene da uradi. Govorim ovo o dosadašnjoj praksi.

E, sad, Borislav Stefanović je relativno novo lice, ali treba proveriti da li će gospodin Stefanović istrajati da to uradi zbog tebe ili zbog mene“, kaže Branislav Čanak.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG