Dostupni linkovi

logo-print

Zbog čega raste evropskepticizam u Srbiji


Grafit u Beogradu, novembar 2011.

Grafit u Beogradu, novembar 2011.

Zašto u Srbiji raste evroopskepticizam, zašto je visoki procenat onih koji misle da su prijatelji Srbije Rusija, Grčka, Kina, Japan i Italija, a kao najveće pretnje prepoznaju SAD, Nemačku, Albaniju, Veliku Britaniju i Hrvatsku.

Predstavnici vlasti su svojim užarenim antievropskim izjavama u poslednje vreme raznim povodima poziciju Srbije predstavljali kao ucenjenu stranu i tako stvarali atmosferu u Srbiji koju mnogi porede sa klaustrofobičnim 90-im godinama.

Takve poruke preopoznaćete i u odgovorima građna Užica, onih koji su se izjasnili kao protivnici evropskog puta i koje je naša Novka Ilić pitala čime je mitivisan njihov ervopskepticizam:



Dan pošto su objavljeni podaci da je procenat građana Srbje koji su za ulazak u EU pao ispod polovine na 47 odsto, što je za 13 odsto manje nego prošle godine, vidljivo je da i beogradski zvaničnici, ali i predstavnici EU, pokušavaju da relativizuju te rezultate.

Premijer Ivica Dačić je rekao da je ipak i dalje visok procenat onih koji jesu za evropski put Srbije, a šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je na sledeći način objasnio ovo raspoloženje građana Srbije:

“To nije dobar signal, ali ako biste uradili slično istraživanje među državama članicama u trenutku krize saznali biste da postoji jedan broj pitanja koji se postavlja o EU. Ljudi se suočavaju sa nezaposlenošću i smanjenjem kupovne moći, tako da zaista ima pravih problema. Moramo da insistiramo na onome šta smo postigli i kako smo dotle stigli. Dodela Nobelova nagrade pokazuje da smo u ovih 60 godina učinili mnogo i treba da nastavimo da gradimo sigurnu Evropu. “

Međutim, s obzirom da je pad podrške EU u Srbiji započeo još krajem prošle godine, kada je postalo jasno da se Srbiji više ne smeši evropska kandidatura, objašnjenje promene raspoloženja prema Briselu ne može se tumačiti samo neevropskim izjavama političke elite.

Profesor sociologije i saradnik desničarske Nove političke misli Zoran Avramović o tome zašto su građani Srbije više okrenuti Rusiji i Kini i Grčkoj nego zapadnim zemljama kaže:

“Znate kako ljudi reaguju? Pa, dobro, ako vi nas stalno ucenjujete, odbacujete, uslovljavate, onda ima i onih koji to ne čine. To je igra toplo-hladno. Ulazak u EU je neizvestan, on se pomera, tako da je ovde javnost reagovala više emotivno nego racionalno. Kako bi se ponašala bilo koja druga politička elita u takvim okolnostima?”

Godine izgubljene zbog fraza

Među onima koji su iskazali najveći evroskepticizam su Beograđani, kao i grupacija mladih, studenti i učenici, što je posebno zabrinjavajuće.

“Jedino što od političara i poliitčke elite mladi mogu čuti to je da je Kosovo Srbija, da Nemačka ne da Srbiji, koja je iz Drugog svetskog rata izašla kao pobednica, da uđe u EU, zatim, zabranjuje se Parada ponosa..itd.”, kaže Ivan Stojanović iz Inicijative mladih za ljudskih prava.

Nenad Prokić, političar i profesor Beogradskog univerziteta kaže da su sa jedne strane to generacije koje ne pamte klaustrofobične 90-te, ne pamte život pod sankcijama, ne znaju za puste aerdorome, zapuštene granične prelaze. Sa druge strane, mladi su bombardovani lošim porukama onih koji upravljaju ovom državom.

"To je zato što žive u društvu koje im taj problem predstavlja na taj način. Stalno im je neko drugi kriv, to je stara priča ovde, novi uslovi, novo uslovljavanje. Ne može se ući u Evropu na srpski način. To je nemoguće. Bojim se da se, ne verbalno, ali suštinski, Evropa sada pronalazi kao novi neprijatelj i novi ometač svekolikog srpskog razvoja. Znači, opisali smo krug. Počeli smo 90-te, izrasle su generacije kojima opet može da se prodaje ista priča. Zbog dve-tri fraze mi stalno propuštamo godine i godine. Te Tadićeve i Jeremićeve fraze - i Kosovo i Evropa - koštale su nas nekoliko godina. Pa će sad neka nova fraza biti izmišljena, pa će nas ona koštati nekoliko godina, i mi budućnost gubimo na frazama koje se na kraju ispostave ništavnim”, kaže Prokić.

Kada se na domaće dvosmilene i arogantne izjave i na ponekad nedovoljno odmerene i zbunjujuće poruke iz Brisela nasloni i činjenica da je EU u krizi onda se dobija prigodan teren za negiranje Evrope kao političkog cilja.

Za Srbiju je od vitalne važnosti približavanje evropskim standardima u svim domenima. A kada to dostigne, onda će imati prostora za razna propitivanja. Pa i za kritičko promišljanje načina ustrojstva EU, kao što to čini svetska levica.

A dotle - Srbiju čeka dug put, sve duži i duži , ako vlast u Srbiji to bude i dalje tako htela.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG