Dostupni linkovi

logo-print

Zašto papa ne može u Srbiju, a ni srpski patrijarh u Vatikan


Papa Franja i patrijarh Irinej

Papa Franja i patrijarh Irinej

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o odnosima između Srpske pravoslavne crkve i Vatikana. Sagovornici su bili Živica Tucić, glavni urednik Verske informativne agencije iz Beograda, i Srđan Barišić, sociolog religije.

Bilo je reči o tome da li je patrijarh Irinej prihvatio poziv da poseti Vatikan, što je tvrdio zrenjaninski biskup Ladislav Nemet, a Srpska pravoslava crkva žestoko demantovala optuživši Nemeta da joj je svojom izjavom naneo uvredu, zatim zašto papa, i pored najava, nije bio pozvan na proslavu 1700. godišnjice Milanskog edikta u Nišu, da li u Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoje podele oko toga kakve odnose treba imati sa Vatikanom, da li je papino poklonjenje u Jasenovcu glavni uslov za njegovu posetu Srbiji, koliki je uticaj Ruske crkve na Srpsku pravoslavnu crkvu, koliko je u Srbiji raširena priča o takozvanoj vatikanskoj zaveri protiv Srba, zašto državni funkcioneri Srbije, za razliku od crkvenih, žele dobre odnose sa Vatikanom, kao i o tome da li bi papa prihvatio poziv da poseti Srbiju ako bi ga pozvalo rukovodstvo Srbije bez saglasnosti vrha crkve.

Omer Karabeg: Nedavno smo bili svedoci jedne dosta nejasne epizode u odosima između Srpske pravoslavne crkve i Vatikana. Naime, nadbiskup Mamberti, šef vatikanske diplomatije, tokom posete Srbiji sastao se 30. juna i sa patrijarhom Irinejem. Dvadesatak dana kasnije zrenjaninski biskup Ladislav Nemet izjavio je da je nadbiskup Mamberti uručio patrijarhu Irineju poziv da poseti Vatikan i da je ovaj to prihvatio. Usledila je oštra reakcija Srpske pravoslavne crkve. Njen portparol, bački episkop Irinej Bulović, negirao je da je bilo kakav poziv uručen patrijarhu i rekao da je cilj biskupa Nemeta bio da nanese uvredu Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Međutim, biskup Nemet je ostao pri svojoj izjavi i rekao da je zvaničnih dogovora ipak bilo. Šta se u stvari dogodilo, da li je poziva bilo ili nije?

Živica Tucić

Živica Tucić

Živica Tucić: Ja mislim da je na neki način bilo poziva, ali je on bio usmeni, ne u pisanoj formi. Uostalom, i u saopštenju Srpske pravoslavne crkve se kaže da je bilo reči o mogućim kontaktima na visokom i najvišem nivou. Ne znam da li je svrsishodno što je biskup Nemet tako eksplicitno govorio o toj temi. Morao je da ima na umu senzibilnost ovdašnje crkvene i druge javnosti.

Omer Karabeg: Zašto je episkop Irinej Bulović tako oštro reagovao i rekao da je biskup Nemet naneo uvredu Srpskoj pravoslavnoj crkvi?

Živica Tucić: To je verovatno stvar ličnog doživljavanja. Ja uopšte to nisam tako doživeo i ne smatram da je bilo kakva uvreda naneta ovdašnjoj crkvi. Bilo je tu još oštrih reči, ja ne bih birao takve reči.

Srđan Barišić: Meni je bila jako upadljiva upravo ta oštrina reagovanja. Tu se, pored optužbe za uvredu, govori i o senzacionalističkim javnim istupanjima biskupa Nemeta, a Irinejevo saopštenje se završava upozorenjem da Nemet “očigledno nije svestan opasnosti da sebe može - zadugo, ako ne i trajno - isključiti iz dijaloga“. Zaista me je iznenadila ta oštrina, jer se demanti mogao formulisati mnogo odmerenijim rečima. Moglo se, na primer, reći da biskupove reči nisu prenete kako treba ili da biskup Nemet nije verodostojno preneo ono o čemu se govorilo prilikom susreta srpskog patrijarha i nadbiskupa Mambertija.

Omer Karabeg: Kad je reč o papinoj poseti Srbiji, tu uvek ima dosta konfuzije. Recimo, bilo je dosta suprotnih izjava i oko toga da li će Srpska pravoslavna crkva pozvati tadašnjeg papu Benedikta da prisustvuje prošlogodišnjoj proslavi 1700. godišnjice Milanskog edikta koja je održana u Nišu. Bilo je hoće - neće, pa na kraju papa nije pozvan.

Živica Tucić: Podsetio bih da je sadašnji patrijarh Irinej, dok je bio episkop u Nišu, ne jednom, već desetinu puta rekao kako on želi da proslava 1700. godišnice Milanskog edikta bude svečanost na kojoj će doći do susreta poglavara svih religija. To je, naravno, podrazumevalo da će doći i papa. Zašto nije došlo do toga? Ja verujem da je niški episkop to zaista iskreno govorio i da se nije odrekao te želje ni kada je postao patrijarh, međutim, sistem odlučivanja je takav da ga u Saboru Srpske pravoslavne crkve mogu da blokiraju drugi episkopi i da kažu: “Čekaj, ti si to rekao kada si bio episkop i domaćin proslave u Nišu, a sada, kao patrijarh, ne možeš ti da odlučiš nego ceo Sabor“.

A u Saboru većina episkopa nije za to da papa dođe u Srbiju.

A u Saboru većina episkopa nije za to da papa dođe u Srbiju. Nisu svi oni antiekumenisti, ali jednostavno misle da bi to donelo neku napetost, neku podelu u crkvi, ziloti bi bili jako bučni, možda bi došlo do incidenata - oni jednostavno misle da je stvar isuviše osetljiva. Ali zašto da papa ne poseti svoje vernike u Vojvodini? Ima ih par stotina hiljada, oni imaju pravo da ih poseti njihov poglavar i oni to žele. Zašto im se uskraćuje to pravo?

Omer Karabeg: Mislite li, gospodine Barišiću, da u Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoje snažne podele oko toga kakve treba imati odnose sa Vatikanom?

Srđan Barišić: U Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoje podele po mnogim pitanjima, pa između ostalog i po pitanju susreta sa papom, bez obzira da li će papa doći u Srbiju ili će patrijarh otići u Vatikan. Priča o dolasku pape u Niš na proslavu jubileja Milanskog edikta bila je u to vreme toliko aktuelna da je i tadašnji predsednik Boris Tadić prilikom posete Vatikanu u novembru 2009. rekao da bi proslava 1700. godišnjice Milanskog edikta bila idealno vreme za papinu posetu Srbiji.

Patrijarh Irinej, dok je bio episkop, jasno se deklarisao kao neko ko u papinoj poseti vidi izuzetnu priliku za otvaranje dijaloga između dve crkve.

Patrijarh Irinej, dok je bio episkop, jasno se deklarisao kao neko ko u papinoj poseti vidi izuzetnu priliku za otvaranje dijaloga između dve crkve. Međutim, od kada je stupio na tron, pod pritiskom Sabora, a možda i Sinoda, on nije imao mogućnosti da bilo šta učini u tom pogledu.

Omer Karabeg: Predstavnici Srpske pravoslavne crkve često govore da je uslov papinog dolaska u Srbiju da pre toga ode u Jasenovac i pokloni se žrtvama. Vatikan, međutim, preko beogradskog nadbiskupa Hočevara, poručuje da nije realno očekivati da papa ode u Jasenovac dok god dve strane koriste to stratište za međusobna prepucuvanja.

Živica Tucić: Vatikan bi morao da učini neki gest u odnosu na srpsku traumu iz Drugog svetskog rata. Da li bi to bile papine reči da on žali zbog onoga što su neki sinovi njegove crkve učinili na balkanskim prostorima u vreme Drugog svetskog rata ili nešto drugo - ne znam, ali jedna takva izjava bi mnogo pomogla onima koji zaista žele, ne samo da papa poseti Srbiju, nego i da se razvijaju odnosi između dve crkve. Između dve crkve postoje i druga sporna pitanja. Recimo, Alojzije Stepinac ne može biti u isto vreme i zločinac i svetitelj. Teolozi i istoričari treba da mu nađu pravo mesto.

Srđan Barišić: Napomenuo bih da je još patrijarh German rekao da put svakog pape u Beograd vodi preko Jasenovca. Tog principa se držao i patrijarh Pavle. Podsetiću da je odbio susret sa papom Vojtilom prilikom njegove posete Bosni i Hercegovini 2003. godine. Postojala je i mogućnost da 1999. godine papa Vojtila, kada se vraćao iz Rumunije, poseti Beograd, ali ga Srpska pravoslavna crkva nije udostojila te posete. Nakon što je kardinal Josip Bozanić otišao u Jasenovac, zagrebački mitropolit Jovan izrazio je očekivanje da će i papa to isto učiniti prilikom sledeće posete Hrvatskoj. Međutim, to se nije dogodilo.

Iz ugla Srpske pravoslavne crkve i namera Vatikana da Alojzija Stepinca proglasi za sveca je veliki kamen spoticanja.

Iz ugla Srpske pravoslavne crkve i namera Vatikana da Alojzija Stepinca proglasi za sveca je veliki kamen spoticanja. Kao što je rekao gospodin Tucić, Stepinac ne može u isto vreme biti i zločinac i svetitelj. Prema papinim tvrdnjama on je spasavao ljude i bio je žrtva dvostrukog totalitarizma - i ustaškog i komunističkog. Postoje mnogobrojna sukobljavanja oko toga da li je on spasavao živote Srba time što ih je pokatoličavao. S druge strane, postoje jasni argumenti da je barem prećutno podržavao ono što se tada događalo. Podsetiću da i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ima spornih kanonizovanja, kao što je slučaj sa vladikom Nikolajem Velimirovićem, mada se te dve stvari ne mogu porediti. U slučaju Velimirovića, i pored toga što je bilo otpora u javnosti, Srpska pravoslavna crkva je gurala svoje.

Omer Karabeg: U nacionalističkim krugovima Srbije stalno se oživljava priča o vatikanskoj zaveri protiv Srba. Koliko Srpska pravoslavna crkva prihvata tu priču?

Živica Tucić: Ne bih rekao da je prihvata. Stvar je u nečemu drugom. Srpska i druge pravoslavne crkve pomalo zaziru od Katoličke crkve. Katolička crkva je ogromna, ima milijardu i tristo miliona vernika, dobro funkcioniše, unutar nje nema velikih podela. Katolička crkva je uspela da iznedri neki pluralizam, ona dopušta različita mišljenja. Ja sam protivnik svih tih teorija zavera, a ima ih mnogo: zavere Jevreja, masona, Vatikana i tako dalje. Ovdašnjim nacionalistima i ksenofobima je najslađa priča o svetskoj zaveri Jevreja. O vatikanskoj zaveri je nekako sve manje reči.

Srđan Barišić

Srđan Barišić

Srđan Barišić: Mislim da se pričom o vatikanskoj zaveri danas najviše bave ultradesničarske organizacije. Svaku inicijativu Vatikana one tumače kao podvalu, asocirajući na unijačenje i pokatoličenje. Te organizacije govore da su povezane sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a crkva se u velikom broju slučajeva od toga ne ograđuje. To je ono što nedostaje Srpskoj pravoslavnoj crkvi - da se jasno distancira kad neko zloupotrebi njen autoritet ili se pozove na nju.

Omer Karabeg: Dosta je onih koji tvrde da iza odbijanja Srpske pravoslavne crkve da papa poseti Srbiju, a srpski patrijarh Vatikan, stoji moćna Ruska crkva koja vrši pritisak na Srpsku pravoslavnu crkvu da ne poboljšava odnose sa Vatikanom.

Živica Tucić: Ja sam dugo mislio da je to nemoguće, da su najznačajniji srpski episkopi orijentisani prema Carigradu. Ipak je to centar pravoslavlja. Međutim,

Imam utisak da je Ruska crkva uticala na to da se papa ne pozove u Niš na obeležavanje 1700. godišnjice Milanskog edikta.

imam utisak da je Ruska crkva uticala na to da se papa ne pozove u Niš na obeležavanje 1700. godišnjice Milanskog edikta. Ovih dana je u Beogradu bio drugi čovek Ruske crkve, mitropolit Ilarion Alfejev. On je glavni ideolog ruske crkve, neka vrsta Suslova. On je sigurno došao, ne samo da bi pripremio posetu ruskog patrijarha Kirila, nego i da se obavesti šta se to dešava na relaciji Beograd-Vatikan, zato što je Ruska pravoslavna crkva jako zaoštrila odnose sa Vatikanom. Njima smeta kako se ponaša Grčkokatolička crkva u Ukrajini, koja je podržala pobunu na Majdanu i podržava ukrajinsku borbu protiv terorizma i separatizma. Ruski patrijarh traži da ukrajinski predsednik preduzme mere za mir, a zapravo pravo mesto gde treba da se obrati je Moskva, odnosno Putin, a ne Kijev. Zna se da iza Ruske crkve stoji na neki način jedna imperijalna politika koja je u potpunom saglasju sa ruskom državnom politikom. Nikad Ruska crkva nije krila da ona vodi i državnu politiku. Ona je uvek težila da bude deo državne politike. Kada ovde dođe ruski mitropolit Ilarion, to ipak ima neki poseban značaj. Ne dolazi on samo zbog posete Ruskog patrijarha. Naš patrijarh kaže da Srbi treba svoj mali čamac da privežu za veliki ruski brod. Samo da ne bude da se taj čamac prikači za neku podmornicu. I šta znači pozivanje na sveslovenstvo? Pa nisu svi Sloveni pravoslavci. Zamislite, da neko govori o svegermanstvu ili sveromanstvu. To mene zabrinjava. Pitam se otkud u crkvi ta priča o sveslovenstvu, o braći po krvi, o braći po slovenstvu. To su neke kategorije koje su jako anahrone.

Srđan Barišić: Podsetio bih i na izjavu Amfilohija Radovića, relativno skorašnju, od aprila ove godine, a povod joj je bio što je Crna Gora, sledeći politiku Evropske unije, uvela sankcije Rusiji. Pozivajući se na reči svetog Petra Cetinjskog on je kazao: “Ko ne bio veran jednojezičnoj, jednokrvnoj Rusiji, dabogda živo meso od njega otpadalo, bio proklet tri puta i tri hiljade puta od mene“. Antievropski stav u Srpskoj pravoslavnoj crkvi možda nije toliko rasprostranjen koliko je glasan i jasno artikulisan i jača sa sve tešnjim vezama sa Rusijom, pogotovo danas u doba ukrajinske krize. Kosovo je osnova na kojoj se stvara snažna veza, ne samo između srpske i ruske crkve, nego i između srpske crkve i ruske države. Podsetiću da podni mozaik u Hramu svetog Save, koji će koštati 40 miliona evra, finasira Rusija - i to ne samo ruska crkva, nego je čak i Putin dao sredstva za završne radove.

U poslednjih desetak-petnaest godina Srpska pravoslavna crkva je dodelila ordenje skoro celokupnom diplomatskom koru države Rusije u Beogradu.

U poslednjih desetak-petnaest godina Srpska pravoslavna crkva je dodelila ordenje skoro celokupnom diplomatskom koru države Rusije u Beogradu.

Omer Karabeg: Srpska pravoslavna crkva često ističe da je za nju veoma važan stav koji ruska crkva ima prema Kosovu. Međutim, i Vatikan nije priznao nezavisnost Kosova. Pa zar se to ne ceni u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?

Srđan Barišić: Naravno da se ceni, ali to nije dovoljno snažan argument da se pređe preko spornih pitanja. Srpska pravoslavna crkva će lakše ući u dijalog sa Protestantskom, nego sa Katoličkom crkvom. Toliko je jako zaziranje od Katoličke crkve.

Živica Tucić: To je svakako paradoks, jer na Kosovu ima šezdesetak hiljada rimokatolika koji katkad imaju i problema u svom okruženju. Sigurno da je to veliki ustupak Srbiji i srpskoj crkvi i to bi moralo da se uzima u obzir. A preko toga se prelazi u stilu - oni ih ne priznaju, pa šta, to je normalno. Mora se imati u vidu da je Kosovo priznalo preko sto država, da Kosovo postoji, da je to struktura koji su priznale neke moćne države. To je činjenica. Zbog toga bi Srpska pravoslavna crkva trebalo da se sa izuzetnim uvažavanjem odnosi prema činjenici da Vatikan ne priznaje Kosovo kao državu.

Omer Karabeg: Za razliku od Srpske pravoslavne crkve, Srbija kao država ima dobre odnose sa Vatikanom. Nedavno je ministar inostranih poslova Ivica Dačić izjavio da je u interesu Srbije da papa Franjo poseti Srbiju. I prethodna vladajuća garnitura, na čelu sa predsednikom Tadićem, želela je da papa poseti Srbiju. Otkud tolike razlike?

Srđan Barišić: Rukovodstvo Srbije je nekoliko puta saopštilo da bi Srbija imala veliku korist od papine posete i da su papi, što se tiče države, vrata otvorena, s tim što je uvek davalo do znanja da država neće poslati zvanični poziv dok se ne dogovori sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Omer Karabeg: A da li bi se moglo desiti da rukovodstvo Srbije, ako crkva nastavi da pruža otpor papinom dolasku u Srbiju, u jednom trenutku prelomi i pozove papu u državnu posetu, to jeste da on kao poglavar države Vatikan poseti državu Srbiju. Da li bi papa prihvatio takav poziv?

Živica Tucić: Na tu varijantu je aludirao i ministar Dačić. Mislim da je državi Srbiji veoma stalo da ima imidž zemlje u kojoj se poštuju verske slobode. Jer, ako jedna velika verska skupina, kao što su katolici u Srbiji, nema mogućnost da ih poseti njihov poglavar, tu onda nešto nije u redu. Ali Vatikan ne voli tu državnu varijantu. Mislim da papa - on je ipak patrijarh Zapada - ne bi voleo da dođe u Beograd, sastane se sa predsednikom države i vlade i ode, na primer, u Novi Sad ili Suboticu, tamo održi neku misu i vrati se u Vatikan. To može da se obavi za jedan dan. Mislim da on to ne bi želeo. Uostalom, nije ni tragedija da papa ne dođe. Zašto bi on po svaku cenu morao da dođe, ako ne postoji saglasnost svih onih od kojih zavisi ta poseta.

Ja sam od katoličkih prelata vrlo bliskih Vatikanu čuo: “Pa, nije papi toliko stalo da dođe u Beograd, kao što neki kod vas misle“.

Ja sam od katoličkih prelata vrlo bliskih Vatikanu čuo: “Pa, nije papi toliko stalo da dođe u Beograd, kao što neki kod vas misle“. Ovde neki nacionalisti misle da papa ne može da živi dok ne dođe u Beograd ili u Moskvu, da mu je to životni san. To uopšte nije tačno. A Srpska pravoslavna crkva bi morala otvoreno reći: “Mi ne ne želimo da papa dođe, nemojmo se više zavaravati, to nije moguće“. Uopšte, pravoslavno-katolički odnosi su na velikoj probi. Katoličko-pravoslavni bogoslovski dijalog je sada u zastoju. Bilo je predviđeno da se, možda, nastavi ovde, u Srbiji, ali je onda odlučeno da taj susret bude krajem godine u Amanu, glavnom gradu Jordana. Ekumenizam kao ideja zbližavanja hrišćana u izvesnom smislu se iscrpeo. Mora se naći nešto novo. To što ovde pričaju fanatici ziloti da Vatikan hoće da pounijati Srbe, da im izmeni kalendar, da im bogzna šta uradi, to nema nekog uticaja. Ovde su veća prepreka neki intelektualni krugovi u kojima postoji vrlo velika rezervisanost prema zbližavanju dve crkve. Patrijarh Irinej kaže da niko ne može da garantuje papinu sigurnost tokom boravka u zemlji u kojoj još uvek živi mnogo izbeglica. Ne verujem da je to glavni problem i nije u redu optuživati izbeglice. Oni su, uostalom, i sami rekli da to nije tačno. Jednostavno ne postoji atmosfera za papinu posetu. Kao vernik i član Srpske pravoslavne crkve, ja kažem: “Ako nema uslova za posetu, onda nema potrebe da papa ovde dođe“. Da li će do posete doći za pet, deset, dvadeset godina - ne znam. Ja nisam optimista, ja mislim da do papine posete neće doći za moga života, ali ne mislim da je to tragedija. Jedan katolički prelat mi je rekao: “Bolje da ne dođe. Mi ne želimo da stvaramo podele i konfrontacije među Srbima“.

Srđan Barišić: I ja sam pesimista. Sumnjam da će papa u dogledno vreme doći. Uostalom, mislim da i sam susret između pape i patrijarha ne bi bio toliko značajan koliko mu se pridaje važnosti. Svedoci smo brojnih susreta verskih poglavara koji nisu dali nikavog rezultata, nisu doprineli da se reše konflikti i zaustave ratovi. Ono što je po meni mnogo važnije je verska tolerancija u svakodnevnom životu. Ako nje nema, nikakve koristi od susreta verskih poglavara.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG