Dostupni linkovi

logo-print

Zašto je život Putinove porodice tajna


Vladimir Putin sa suprugom Ljudmilom i kćerkama na odmoru, foto iz 2002. godine

Vladimir Putin sa suprugom Ljudmilom i kćerkama na odmoru, foto iz 2002. godine

Piše: Andrej Šari, urednik u RSE za Rusiju (Priredila Anamaria Ramač Furman)

Istraživanje agencije Reuters o tajnama kojima je obavijen život ćerki predsednika Rusije Vladimira Putina, izazvalo je prilično nespretnu reakciju Kremlja. Pres služba predsednika odustala je od bilo kakvih komentara. Gazprombank, blizak Kremlju, optužio je britanske novinare za nesavesnost i ustvrdio je da jedan od glavnih izvora pomenutog istraživanja, bankar Andrej Akimov, navodno nije dao intervju agenciji Reuters. Agencija je odmah izrazila spremnost da obezbedi odgovarajuće audio snimke. Šta je izazvalo tako oštru reakciju predsednikovog okruženja? Zašto životi članova Putinove porodice, koji kriju svoja imena, i dalje ostaju apsolutna tajna za društvo?

Na pitanja Radija Svoboda odgovara moskovska psiholog Olga Mahovskaja:

Olga Mahovskaja

Olga Mahovskaja

"Putin već dugo krije informacije o članovima svoje porodice, i mislim da to ulazi u 'kod ponašanja' čoveka koji je mnogo godina bio povezan sa službom bezbednosti. Obično se tako ponašaju ljudi koji igraju na duge staze – oni su svesni da za njih i za članove njihovih porodica danas opasnosti možda i nema, ali već sutra može da se pojavi. To je karaktetristično za obaveštajce, kao i za ljude koji se bave, recimo, kriminalnim radnjama: porodica je ranjivo mesto za one koji igraju na rizik, kod kojih interesi mnogih ljudi predstavljaju ulog. Stari običaj da se živi dvostrukim životom s psihološkog aspekta garantuje izvesnu sigurnost. Ako je drugi plan sakriven, moguće je da se izvrši manevar, da se prevari, moguće je iskazati jednu nameru, а u rezervi imati druge poteze, ponašati se neočekivano. U poslednje vreme Putin je ispoljavao takozvanu odlučnost – to se jako ispoljilo i u odnosu na Ukrajinu, i u odnosu na Siriju. On se ponaša kao igrač koji igra na rizik i koji svaki put povećava ulog."

RSE: Da li je iskustvo dvostrukog života obaveštajca glavna komponenta za pojavljivanje pomenute navike?

Mahovskaja: Pa, svi oni se obučavaju za takvo ponašanje: kako da se lični život učini više bezbednim. To je navika da se krije zaleđe. Ponavljam, ljudi koji igraju hazardne igre su ranjivi. Kod osobe koja vodi dvostruki život dolazi do psihološke adaptacije ka takvom načinu funkcionisanja. Neki ljudi iz tog establišmenta se u javnosti osećaju nesigurno. Putin, koji nije od detinjstva bio naviknut na javnost, na ovakav način očigledno se prilagodio novoj situaciji, s obzirom da je odlučio da njegov dolazak na vlast čini da njegova porodica i njegove ćerke budu još ranjivije.

Drugi razlog može da ima veze i s izvesnim osećanjem manje vrednosti. Naime, Putin nema sina, već dve ćerke. S psihološkog aspekta, u slučaju rađanja devojčica, muškarci lakše prihvataju tu činjenicu odricanja od deteta. Ali ćerke su sazrele, svaka ima svoj život koji je teško sakriti: one su veoma aktivne, imaju veze s velikim projektima. Putin je ionako veoma dugo uspevao da krije svoju decu. Ako bi one otišle u inostranstvo verovatno bi im bilo lakše da se kriju, ali Katerina se našla u samom centru moskovskog života. U Moskovskom državnom univerzitetu postoje mnoge socijalne veze i ona ne može pobeći od javnosti.

RSE: Ne mislim da je ćerkama ruskog pedsednika potrebno neko naročito saosećanje, jer sam uveren da se u njihovim životima sve odlično odvija. Ipak, s psihološkog aspekta to nije baš zavidna sudbina, jer ih očinska figura delimično lišava identiteta, lišava prezimena. Katerina je primorana da živi pod tuđim imenom, nikome ne može da ispriča iz kakve poznate porodice potiče, ne može otvoreno da se ponosi ocem. Zašto je ona morala da pristane na ovakvu žrtvu? A glavno pitanje je zašto je Putin sopstvenoj ćerki odredio takvu sudbinu?

Mahovskaja: Mislim da devojke nisu bile aktivne učesnice diskusije kada se donosila odluka o njihovom sakrivanju. One su navikle na dvostruki život, znale su ko je njihov otac. Lako se da pretpostaviti da je u kući bilo mnogo tajni, ova je samo jedna od njih, a ona se može posmatrati i kao privilegija. Jer dovoljno je da se otac pozove telefonom i svi tvoji problemi će kao magičnim štapićem biti rešeni. Mislim da ovakvo, moglo bi se reći, magično postojanje gotovo svakog zadovoljava, ono se bogato nagrađuje. Deca političke i finansijske elite često žive u uslovima u kojima se u zamenu za roditeljsku toplinu daju novčane kompenzacije. Putin je po svom psihološkom tipu čovek za kojeg nije karakteristična duboka privrženost. Jednom je javno priznao da u njegovom životu ima ljubavi. Ali taj tužan ton kojim je on to rekao, ta smanjujuća intonacija je definitivno svima dala do znanja da Putin na taj teren nije ni kročio. Ljubav je sistem složenih odnosa, ona zahteva svakodnevnu uzajamnu brigu, pažnju i tako dalje, to ulogu centralne državne figure prilično opterećuje.

Vladimir Putin sa suprugom Ljudmilom i jednom od kćerki na odmoru, 2002. godina

Vladimir Putin sa suprugom Ljudmilom i jednom od kćerki na odmoru, 2002. godina

Pre će biti da je Putin sentimentalan. Sentimentalnost jeste emotivni odnos sa svetom, manifestuje se kroz odnos prema ljudima i bićima koja su ti odana. Sećamo se kako je Putin nežno grlio svoga psa, s kakvim trepetom je ljubio dečaka u stomak. Takva ispoljavanja epizodične nežnosti su za njega karakteristična. Ali iza ovoga se pre krije potreba za odanošću, nego potreba za ljubavlju. Ako bi morao da bira između ljubavi i odanosti, uverena sam da bi Putin odabrao odanost. Njegovo okruženje izgrađeno je upravo po tom principu, u toj sredini odnos prema ljubavi je skeptičan, kao prema ženskom, opasnom, nepouzdanom osećanju. Putin stoga i ne želi javnosti da predstavi svoju izabranicu (ako ona uopšte postoji), da se u očima svog okruženja ne bi osećao neprijatno, nelagodno.

RSE: Putin je nacionalni lider, predsednik velike države, čovek koji prema samom svom statusu nema pravo da izgubi. I tada se saznaje da ovaj čovek – rizikovaću to da kažem – prilično nema sreće u ličnom životu. Porodica mu se raspala, a glasine o zatvorenosti Ljudmile Putin pridodaju dodatnu gorčinu u priču o rastanku predsedničkog para. Odnos s kćerkama – ​uzimajući u obzir sve što se dešava, i sve što je poznato – mogao bi biti dobar, ali teško da može da se kaže da je on blizak, i sigurno nije neproblematičan. Kako se lik Putina - pobednika slaže s ovom tajnom, i verovatno ne sasvim uspešnom stranom njegovog života? Da se taj život možda i ne krije od javnosti upravo zbog toga što je u njemu sve loše? Stoga se Putinov lik možda i predstavlja kao usamljeni slobodan mačo o kome maštaju i devojke, i zrele žene, zar ne?

Mahovskaja: Moguće, slična strategija postoji, ali ja pretpostavljam da se od publike pre krije praznina. Putin nema ili gotovo da nema lični život. U svakom slučaju, taj procenat je proporcionalno toliko nizak, da čak ako formalno i može da se kaže da “da, kod njega je sve u redu”, u praksi ništa ne može da se promeni. Lični život ne može da se kupi u prodavnici, to nije priča koju čovek može da razvija samo po svojoj sopstvenoj volji. A kada lični život smeta, ako se on ne uklapa u odabrani način života, onda promena načina života predstavlja veliki problem. Zar sad Putin treba da se odrekne od predsednikovanja u korist lične odanosti? Na tako nešto je u istoriji bio spreman mali broj ljudi. Treba uzeti u obzir i predsednikove godine. Ja ne mislim da Putin ima intenzivan lični život. Ali mislim da se Putin tome već prilagodio tokom dugog niza godina formalnog porodičnog bivstvovanja.

Putinove kćerke, fotografija iz detinjstva

Putinove kćerke, fotografija iz detinjstva

A povodom onoga kako to u očima građana izgleda... Pa, da, za nekoga je Putin zavetni, ali nedostižan kandidat za životnog saputnika, simboličan partner. Rusija je država takve kolosalne ženske usamljenosti, da se žene upravo na taj način “kompenzuju” (između ostalog i žene-birači). Verovatno to i njegovi savetnici uzimaju u obzir. Ali vreme odmiče, Putin neće postati mlađi, u javnom prostoru pojavljuju se novi kandidati, "potencijalne mladoženje". Odatle se nameće pitanje kakvu ulogu će u tom smislu predsednik sebi pripremiti u toj “porodičnoj kategoriji” – možda ulogu mudrog starca, patrijarha? Mislim da je on sada više zaokupiran trenutnom situacijom opstanka države, nego izgradnjom svog sopstvenog lika. U svakom slučaju, nedavno Putinovo pojavljivanje u teretani zajedno s Medvedevim izgledalo je kao nelagodno i neuspešno ponavljanje. Ne mislim da je ta scena odigrala svoju ulogu.

RSE: U Kremlju rade profesionalci, njihova reakcija na mnoge moguće neprijatnosti vezane za Putina im često omogućuje da se potencijalni problemi odstrane. А opšta reakcija vlasti na istragu agencije Reuters je – reći ću otvoreno – neadekvatna. Reuters je visokoprofesionalna novinarska organizacija; autori istraživanja su sigurno proverili sve svoje izvore i uverili se u pouzdanost dobijene informacije pre nego što su izašli u javnost. Pokušaj da se predstavi da čovek nije rekao ono što je rekao deluje prilično bespomoćno. Zašto predsednikovo novinarsko okruženje povodom ove sakralne za Kremlj teme nije preduzelo neki kontranapad?

Mahovskaja: Pa, kao prvo, mislim da postoji veoma jak tabu u vezi ove teme: o tome se ne sme govoriti, s tim se ništa ne može. Oni se svakako boje da zalaze u ovu intimnu predsednikovu zonu, to je prilično opasno za karijeru bilo kog činovnika. Stoga se sve što isplivava na površinu jednostavno poriče. I to, uzgred rečeno, funkcioniše. Naravno, ne među školovanom publikom ili međunarodnom javnosti, već u odnosu većine građana Rusije koji su naviknuti da neprijatelj uvek igra lažljivo i podmuklo. Sve se svaljuje na potragu za neprijateljem, dezinformaciju, i nikakva objašnjenja više nikom ne trebaju.

RSE: Ruska javnost je tradicionalno patrijarhalna. Verovatno jedini pokušaj kremaljskih lidera da desakralizuju “intimnu zonu” о kojoj govorite bilo je pojavljivanje pred državom i svetom Raise Gorbačove, što je većina građana Rusije doživela dosta negativno. Na kraju krajeva društvo se vratilo stanju “porodične zatvorenosti” svojih lidera. Nesigurni pokušaji Dmitrija Medvedeva da legalizuje svoju suprugu Svetlanu su se takođe završili neuspehom. Zar je rusko društvo osuđeno na to da ne zna ništa о ličnom životu svojih lidera? Da li je to konstanta ruske psihologije mase?

Mahovskaja: Psihologija je sistem dinamičkih procesa, mada i stereotipi u njoj igraju bitnu ulogu. Mi smo svakako seksističko društvo koje je spremno da prihvati napredovanje samo po muškoj liniji. Svaka žena, koja staje rame uz rame s muškarcem, smatra se za nedostojnog mu skorojevića. Takva situacija će još dugo trajati. Ali postoje i drugačiji procesi: u ličnom životu dolazi do inverzija uloga, žene zauzimaju muške funkcije, počinju da dominiraju, а muškarci počinju “na ženski način” da traže načine da poboljšaju svoje psihološko stanje, da, na primer, ne budu zabrinuti zbog ličnog neuspeha. Postojano širenje seksizma dovodi do toga da se u društvu latentno formira veoma moćan ženski trend. On se pojavljuje iznenada, ali ovde nije reč o ženama-suprugama. S obzirom da je uloga supruge u tome da prati muža i da glanca sudove, njena pozicija je zakovana s tom sudbinom, ona ne budi uvažavanje. Reč je o ženama-biznismenima, ženama-političarima, ženama-šefovima. Mislim da će do ženskog revanša doći, ali zbog činjenice što između muške i ženske pozicije u Rusiji uvek postoji konfrontacija, psihološki i socijalni sukob, videćemo i jaku nuspojavu. Devojke koje će doći na vlast biće isto tako nesrećne u ličnom životu, kao i današnji predsednik.

RSE: Ovim se objašnjava okolnost da svaki pokušaj uvođenja u javnost “porodičnih” tema (u koje, između ostalog, spada i naš razgovor) izaziva niz optužbi od strane konzervativaca u stilu “vi napadate na svetinju, ne treba da se mešate u lični život”.

Mahovskaja: Sve to ipak više spada u oblast demagogije koja se u ovakvim slučajevima koristi bez izuzetka. Niko od nas ne očekuje pojedinosti o životu iz predsednikove postelje; svi žele da znaju kako je Putin raspoložen, koliko je on osetjiv na ljudske odnose. Ovo je danas, kada imamo tolike žrtve u vezi s ratom i padom aviona, naročito važno. Koliko je predsednik spreman na saosećanje, na zaštitu makar samo jednog, bliskog čoveka, a da ne pominjem narod u celini?

RSE: Pomenuću reči naučnika Sartorijusa iz romana “Solaris”: “Čoveku je bitan čovek!” Ispada da Putinu čovek nije bitan?

Mahovskaja: Putinu je bitna njegova liderska pozicija. On je uveren da je to i garancija, i uzrok, i osnova svih pozitivnih mogućnosti razvoja zemlje. U tome je njegov problem – smatra moskovska psihološkinja Olga Mahovskaja.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG