Podgorički Kombinat aluminijuma još nije ni blizu razrješenja sadašnje situacije ali to, očigledno, nije prepreka da se u javnost plasiraju informacije o novim "spasonosnim" rješenjima.
Najnovije, prema nezvaničnim informacijama, dolazi od predsjednika Republike Srpske, Milorada Dodika koji za snabdijevanje KAP-a električnom energijom, navodno, nudi značajno nižu cijenu od one koju Kombinat trenutno plaća ali bez objašnjenja zašto je čekao da KAP bankrotira.
Dodik je, prema medijskim informacijama, prilikom nedavne posjete Crnoj Gori, kada je prisustvovao osveštanju Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, razgovarao sa predstavnicima potencijalnih investitora za podgorički Kombinat aluminijuma: njemačke kompanije HGL i Vlade Crne Gore kojima je ponudio jeftiniju električnu energiju.
Dodik, prema pisanju Dnevnih novina, nudi struju za KAP po cijeni od 36 eura po megavat-satu što je šest eura jeftinije od cijene koju Kombinat trenutno plaća. Cijena bi bila fiksna, a ugovor bi bio potpisan na pet godina.
Međutim, u Ministarstvu ekonomije u čijem je resoru i energetika o tome ne znaju ništa.
“Što se tiče Ministarstva ekonomije ono što mogu da kažem jested a takva ponuda do nas nije dolazila, odnosno mi takvu ponudu nijesmo dobili”, kazala je portparolka ministarstva, Draženka Bećirović.
Zbog mogućnosti da informacija o tome još nije došla do ministarstva jer se razgovor možda vodio sa nekim od viših predstavnika Vlade, nametnuo se zaključak da predsjednik Republike Srpske, Dodik ne bi mogao da nudi tu cijenu bez znanja i saglasnosti tamošnje Elektroprivrede.
Ni u toj kompaniji ne znaju ništa o Dodikovoj ponudi.
“Nije mi uopšte poznato da je razgovarano o tome i ne bih zaista to komentarisala jer mi je ta informacija nepoznata”, kazala je generalna direktorka Elektroprivrede Republike Srpske, Branislava Milekić.
Električna energija je, inače, bila ahilova peta podgoričkog Kombinata aluminijuma koji je nakon privatizacije 2005. kada ga je preuzeo ruski oligarh Oleg Deripaska, neko vrijeme poslovao sa profitom, ali je uprkos državnim subvencijama, zbog drastičnog pada cijene aluminijuma i istovremenog poskupljenja energenata na svjetskom tržištu, posrnuo i prije početka svjetske ekonomske krize, da bi konačan sunovrat počeo krajem prošle godine kada Elektroprivreda više nije htjela da mu isporučuje struju jer su se neplaćeni računi nagomilali na više desetina miliona eura.
Konačan kraj je odložen do sredine prošlog ljeta jer je, nakon toga, KAP uz mig vlasti i tehničku podršku Crnogorskog elektroprenosnog sistema krao struju iz međunarodne mreže.
Sada se, bar prema medijskim informacijama, pojavio Dodik koji je tek sad, kad je KAP bankrotirao, ponudio nešto nižu cijenu struje.
Nebojša Medojević
Ova informacija je u domaćoj javnosti primljena sa ozbiljnim rezervama. Član skupštinskog Odbora za ekonomiju i funkcioner opozicionog Demokratskog fronta, Nebojša Medojević kaže:
“Poznato je da je gospodin Dodik i ranije imao vrlo netransparentne, da ne kažem mutne poslove i transakcije sa Đukanovićem i crnogorskom vlašću, posebno kada su u pitanju promet akciznih roba, goriva i cigareta. Ne bi me iznenadilo da je u ovu čitavu kombinaciju uključen i Dodik. Plašim se da je na pomolu nova pljačka Crne Gore kroz prodaju imovine KAP putem likvidacija i bankrota.”
Zvaničnih informacija nema. Navodno je više stranih kompanija zainteresovano da preuzme KAP nakon bankrota ali, skoro sigurno, ne bez novih subvencija za električnu energiju, na šta bi Vlada i pristala, ali nije u stanju da za to obezbijedi većinsku političku volju jer je, pored opozicije, u tome ne podržava ni manja članica vladajuće koalicije.
"Upravo tokom sadašnjeg zasijedanja Skupštine će se razmatrati zakon koji treba da spriječi eventualni novi dil premijera Mila Đukanovića sa određenim koruptivnim strukturama u regionu na štetu gradjana Crne Gore", kaže Nebojša Medojević.
“Mi smo iz Demokratskog fronta upravo predviđajući mogući netransparentni, prljavi, balaknski rasplet i uključivanje korupmpiranih političara, kriminalaca i tajkuna u čitavu priču tražili da imamo zakon u parlamentu kojim ćemo usloviti da KAP i njegovu imovinu može da kupi samo ozbiljan strateški investitor koji će dostaviti investicioni i biznis plan na osnovu kojeg ćemo vidjeti šta on želi da proizvodi, gdje vidi profit u toj kompaniji i kako od KAP-a želi da napravi rentabilnu kompaniju a da to ne bude na štetu poreskih obveznika niti da se oslanja na subvencije za cijenu struje, na oslobađanje od poreza i na garancije.”
Kritike iz RS-a
Dodikova ponuda za snabdijevanje podgoričkog Kombinata aluminijuma strujom, u Republici Srpskoj shvaćena je u maniru ponašanja nekoga ko se predstavlja kao vlasnik RS i njenih dobara. Ekonomisti i opozicija napominju da to nije prvi put da predsjednik RS nastupa sa pozicija „dobročinitelja“ ne vodeći računa o vrlo teškoj ekonomsko-socijalnoj situaciji u kojoj se taj entitet nalazi.
U Republici Srpskoj malo ko je čuo za nova Dodikova obećanja o izvozu struje Kombinatu aluminijuma Podgorica. A oni koji su čuli, kritikuju entitetskog predsjednika i njegov, tvrde, ishitren i bahat potez.
Član Predsjedništva Partije demokratskog progresa Aleksandar Golijanin ističe da dogovor o isporuci struje može biti samo bilateralni dogovor dvije vlade i elektroprivrede ukoliko Elektroprivreda RS ima višak električne energije:
„Prvo, gospodin Dodika mora da zna jednu stvar: elektroprivreda nije njegova i on ne može nešto da daje na takav način. Čovjek se ponaša kao da je ovo njegova privatna država, kao da su sve državne firme njegove privatne - i on može da nešto da obećava ili ne obećava“, kaže Golijanin.
Golijanin se osvrnuo i na izvoznu cijenu megavat sata od 36 eura, koju je predsjednik RS, čini se, već utvrdio:
„Ja ne znam u ovome trenutku da li je ta cijena adekvatna. Ja mislim da nije i mislim da može biti nešto veća, pogotovu kad je on govorio da elektroprivredno preduzeće iz Italije namjerava da gradi, zajedno sa nama i sa Srbijom, na srednjoj Drini energetske projekte i da je dogovorena cijena 155 eura za jedan megavat. Naše građanstvo je do sada jeftinu, ljetnu tarifu plaćalo 10,57. Znači, to je značajno veće - to je gotovo 55 eura po jednom megavatu.“
Da je Milorad Dodik privatizovao RS smatra i direktor bijeljinskog Ekonomskog instituta Aleksa Milojević. Dodikova obećanja za njega su neshvatljiva u situaciji gdje ekonomiju Republike Srpske opterećuju nagomilani gubici koji se namiruju iz džepova poreskih obveznika. Istovremeno, privredi i građanima ne pruža se nikakav osnov za razvoj – kaže Milojević:
„Jedna pljačka svoga naroda u ime pokazivanja i prikazivanja nekakvog dobrotvorstva na drugim stranama, znači potpuno neprimjereno i neosnovano. Morao bi vše da vodi računa o svojoj odgovornosti prema svom narodu“, smatra Milojević.
Dodikova ponuda Kombinatu aluminijuma Podgorica uslijedila je u momentu kada Republici Srpskoj prijeti tužba teška 150 miliona maraka. Sudskom odlukom o izvršenju, imovina i finansijska sredstva zvorničke Alumine, osnovnog proizvodnog preduzeća Fabrike glinice Birač, iskoristiće se za naplatu potraživanja litvanske Ukio bankas, a po osnovu namirivanja kredita koje su Birču dali Litvanci.
Uz ovu realnu opasnost po entitetski budžet, treba napomenuti da Republika Srpska bilježi drastično smanjenje javnih prihoda, ogromnu zaduženost i najveću nezaposlenost u regionu. Zbog toga analitičari ocjenjuju obećanja predsjednika Republike Srpske susjednoj Crnoj Gori - kao još jednu nepristojnu ponudu.
Dodikova beogradska savezništva
Milorad Dodik i Boris Tadić
Na nedavnoj proslavi petogodišnjice Srpske napredne stranke, najjače partije u vladajućoj koaliciji Srbije, Milorad Dodik u fotelji u prvom redu izgledao je mnogo više kao ikebana nego kao važan politički saveznik kakav je bio u mandatu prethodne vlade. Boris Tadić ga je podržavao jer mu je obezbeđivao patriotsku licencu, a aktuelna vlast, čijoj kosovskoj politici se aktivno suprotstavio, pustila je Dodika niz vodu, ocenjuje u razgovoru sa Brankom Trivić politički komentator Boško Jakšić.
“Dve stvari su jasne. Reklo bi se da Dodik poodavno više nije darling Zapada kao što je nekada bio, ali da, istovremeno, kao miljenik srpske nacionalne desnice i isti onaj koji je bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću davao neku vrstu patriotske licence, više nije potreban ni aktuelnoj srpskoj vlasti. I to ne samo zato što je uoči poslednjih izbora Dodik otvoreno bio protiv Tomislava Nikolića i Naprednjaka; ne samo zato što u julu srpskog predsednika u Hercegovini nije dočekao niko iz vrha Republike Srpske; mnogo više, čini mi se, zato što su Dodikova nacionalistička retorika, ideje o podeli Kosova, paternalistička ponuda da Srbe sa Kosova naseli na teritoriji Republike Srpske ili poziv da tamošnji Srbi ne izlaze na novembarske izbore – direktno protivni novoj srpskoj politici kojoj je normalizacija odnosa sa Prištinom podjednako važna kao i evropske intergracije”, kaže Jakšić.
RSE: Zašto je Dodik bio potreban prethodnoj vlasti skoncentrisanoj u ličnosti predsednika Borisa Tadića? Zašto je Tadić insistirao na Dodikovoj podršci?
Jakšić: Upravo zbog toga što je Tadić, s pravom, pretpostavljam, procenjivao da Demokratskoj stranci i vlasti koju je predvodio nedostaje taj nacionalni naboj; to što nije mogao da nađe podršku u biračima u Srbiji koji su taj nacionalni naboj tražili na drugoj strani, pre svega kod Naprednjaka, Tadić je pokušavao kompenzacionim radovima da nadoknadi sa Miloradom Dodikom, kao nesumnjivim i u vreme Tadićevog predsednikovanja dokazanim nacionalistom i velikosrbinom.
RSE: Kako se sada novi odnos srpske vladajuće garniture prema Dodiku reflektuje na odnos Srbije prema Republici Srpskoj?
Jakšić: Reklo bi se da rukovodstvo Srbije koje sada gura tu svoju kosovsku agendu istovremeno Dodika otvoreno doživljava kao pretnju zbog njegove otvorene podrške tvrdim kosovskim Srbima. Istovremeno, ponavljajući svoju pretnju i mantru o rušenju Bosne, Dodik se takođe pokazuje kao prepreka normalizaciji odnosa Beograda i Sarajeva. Dakle, zaključio bih da Dodik sada može da sedi u prvom redu proslave jubileja petogodišnjice Naprednjaka, ali bih rekao da je on u fotelji bio mnogo više ikebana nego važan politički saveznik kao što je nekada bio. Takođe bih rekao da treba sačekati naredne izbore u Republici Srpskoj pa ćemo videti koga će podržati zvanični Beograd, ali kladio bih se da to neće biti Dodikove Socijaldemokrate.
RSE: U zaokretu nove srpske vlasti prema Dodiku, koliku ulogu je imao i ima Brisel?
Jakšić: Nesumnjivo da ima jer u onoj meri u kojoj govorimo o gotovo salto mortale-u politike Naprednjaka, pre svega u onome što se manifestuje u politici ka Kosovu, to je želja Beograda da ispuni očekivanja Brisela, a rejting Milorada Dodika u Briselu je negde u podrumu, tako da se te dve stvari apsolutno poklapaju i čine jednu logičnu celinu. Velika podrška Miloradu Dodiku u Beogradu u ovom trenutku u vizuri Brisela bila bi jako kontraproduktivna.
