Dostupni linkovi

logo-print

Zaštita nacionalnih manjina i dalje na spisku obaveza BiH


Ilustracija

Ilustracija

Na putu približavanja Evropskoj uniji, BiH mora ispuniti brojne značajne obaveze i zadatke među kojima se posebno izdvajaju oni koji se odnose na zaštitu ljudskih prava. U toj oblasti još uvijek nisu postignuti evropski standardi što se odnosi i na zaštitu prava nacionalnih manjina.

Stepen zaštite manjinskih prava u Bosni i Hercegovini danas nije na zadovoljavajućem nivou. Prema Ustavu i Izbornom zakonu BiH pripadnicima nacionalnih manjina nije omogućeno ravnopravno sudjelovanje u političkom i javnom životu. Iako su formirana Vijeća nacionalnih manjina na državnom i entitetskim nivoima, pripadnicima nacionalnih manjina nije omogućeno donošenje odluka.

„Sami ti odnosi među bosanskim narodima imaju refleksiju i na pripadnike nacionalnih manjina, tako da su nacionalne manjine u većini slučajeva zaboravljene ili potisnute u neki drugi plan. To potvrđujemo činjenicom da se već dvije i po godine jednostavno ne može riješiti ovo pitanje 'Sejdić-Finci'. Naravno, ovo su pojedinačni slučajevi pripadnika nacionalnih manjina, ali je to ustvari pokazatelj činjenice na koju nacionalne manjine u Bosni i Hercegovini konstantno ukazuju – da dolazi do određenih kršenja, pogotovo na polju učešća u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, na bilo kom nivou - lokalnom, entitetskom ili državnom“,
navodi predsjednik Saveza nacionalnih manjina RS Stevo Havreljuk.

Pripadnici nacionalnih manjina u BiH teže dobijaju priliku da se zaposle. Samo u pojedinim slučajevima imaju nastavu na maternjem jeziku, kaže Dragana Dardić, izvršna direktorica Helsinškog parlamenta građana Banja Luka.

„Kada je riječ o zapošljavanju, opet se srećemo sa vrlo sličnim problemom. To je tzv. famozni nacionalni ključ, gdje za određene pozicije, da bi bili primljeni, morate imati i određeni nacionalni bekgraund, odnosno biti ili Bošnjak, ili Srbin ili Hrvat, da biste mogli da aplicirate za mjesta u nekim državnim institucijama. Ako gledamo Evropsku konvenciju o pravima evropskih manjina i neke standarde koji postoje u nekim drugim državama, mi zapravo imamo jako dobar zakonski okvir, međutim, zakon je jedno, praksa je nešto sasvim drugo“, kazala je Dardić.

Projekti EU

Bosna i Hercegovina je do sada donijela niz zakona i preuzela i potpisala međunarodne akte za zaštitu prava nacionalnih manjina, kojih u BiH ima 17.

Dervo Sejdić

Dervo Sejdić

Najbrojniji su Romi, koji su marginalizirani u bh. društvu. Govoreći o politici BiH prema nacionalnim manjinama, Dervo Sejdić ocijenio je da je Bosna i Hercegovina u prednosti u odnosu na druge zemlje regiona, jer je počela raditi na izradi strategije za rješavanje problema nacionalnih manjina. Na taj način Bosna i Hercegovina će postati prva zemlja koja će dobiti strategiju. Na tome insistira i Evropska unija, koja je prošle godine donijela i Evropsku platforma za Rome.

„Ono što u Bosni i Hercegovini u ovom momentu svakako nedostaje jeste harmonizacija domaćih, i pravnih i svakih drugih okvira, s evropskim standardima. Naime, Platforma za Rome 2015.-2020. je, rekao bih, samo dobra kopija Dekade za Rome – baviće se istim prioritetima, sa nešto značajnijim angažmanom Evropske unije i Evropske komisije“, kazao je Sejdić.

Evropska unija će u narednom periodu insistirati da Bosna i Hercegovina ojača prava nacionalnih manjina i radi na socijalnom uključivanju Roma. Bosna i Hercegovina će za to dobiti političku i finansijsku pomoć, ali od nje se očekuje nepredak u zaštiti prava manjina, kaže Lara Scarpitta, politički savjetnik Delegacije EU u BiH.

„Gotovo pet miliona eura, u narednih pet godina, kroz IPA fondove biće dostupno za provedbu akcionih planova za stanovanje i razvoj održivih mjera na polju obrazovanja, zapošljavanja i pravne zaštite. Tri miliona eura bit će dostupno kroz regionalne projekte, koji će se odraziti na svakodnevnicu Roma i drugih pripadnika nacionalnih manjina. A tu je i nekoliko manjih grantova koje će pomoći Romima na lokalnom nivou“, rekla je Scarpitta.

Kroz projekte koje će finansirati Evropska unija planirano je i jačanje političkog učešća i edukacije Roma. Izvršna direktorica Udruženja Kali Sara, Sanela Bešić, smatra da se u pretpristupnom procesu u BiH do sada nije vodilo mnogo računa o nacionalnim manjinama.

„Evropska unija ima određene stvari na kojima insistira, posebno o Romima. To je EU okvir koji je usvojen prošle godine i koji kaže šta želi, prije svega od članica Evropske unije, a isto tako i od zemalja koje ulaze u članstvo EU, koje su to inicijative, koje su to aktivnosti na kojima insistiraju da se urade. Mi imamo strategiju koja je usvojena, a strategija je jedna od osnovnih stvari koje Evropska unija traži da se izradi ili definiše u skladu s principima i standardima Evropske unije. Na tome mi želimo da poentiramo ovu konferenciju danas – znači da se strategija koja jeste usvojena za nacionalne manjine, ustvari za Rome, revidira u skladu s principima i standardima EU, da akcioni planovi koji jesu usvojeni 2008. godine, a trebaju se ove godine revidirati, budu usklađeni upravo sa tim standardima – da se ne bi desilo da ponovo, poslije određenih par godina, mi kasnimo“, navodi Bešić.

Provedbom presude Evropskog suda u slučaju 'Sejdić-Finci' pomoći će se Romima, pa i ostalim pripadnicima nacionalnih manjina, da dobiju svoje pravo mjesto u bh. društvu.
  • 16x9 Image

    Aida Đugum

    Nakon iskustava u printanim i elektronskim medijima, uključujući BH Radio 1, u maju 2007. pridružila se ekipi RSE, gdje obavlja poslove novinara-reportera za radijski program i emisiju TV Liberty.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG