Dostupni linkovi

logo-print

Zastara u slučaju „Decedra“: Hronična boljka pravosuđa u Srbiji


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Oslobađajuća presuda Apelacionog suda zbog zastare slučaja u procesu koji se vodio protiv lekara klinike „Decedra“, još jednom je pokrenuo pitanje neefikasosti rada srpskog pravosuđa. Iako je postupak protiv troje lekara i v.d. direktorke klinike zbog smrti Jelice Radović nakon hirurške intervencije pokretnut 2006. godine, prvostepena presuda je doneta tek prošle godine, a sam proces je tokom jedne decenije bio vraćan na početak.

U slučaju „Decedra“ pravosuđe je poslužilo da odloži pravdu, a ne da je donese porodici preminule devojke – ovako odluku Apelacionog suda komentariše Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava - Jukom.

„Ovde odgovornost mora biti na samom pravosuđu. Mi imamo institucije koje bi trebalo da se bave kvalitetom izrade presuda i svega onoga što se dešava pred našim sudovima. Visoki savet sudstva može zauzeti određeni stav po ovom pitanju i dati jasnije odgovore kako smo došli u situaciju da se nakon ovoliko godina ovaj predmet završi na ovakav način“, smatra Antonijević.

Podsetimo, zbog apsolutne zastarelosti postupka koji je počeo pre 10 godina, Apelacioni sud je pravosnažno oslobodio lekare Slavka Tomića, Miodraga Stojanovića i Oliveru Jeremić, koje je Prvi osnovni sud u Beogradu prošle godine osudio na po 15 meseci zatvora i dve godine zabrane rada.

Sud je pravosnažno oslobodio optužbi za nesavestan rad u službi i Svetlanu Sremčević, odgovorno lice klinike "Decedra", jer nije utvrđena uzročno-posledična veza između njenog postupanja i smrti Jelice Radović.

Tada devetnaestogodišnja studentkinja Jelica Radović preminula je, kako su pokazala veštačenja, od sepse nakon operacije čukljeva na klinici „Decedra“ 2006. godine, a Apelacioni sud je u dva navrata poništio prvostepenu presudu.

Prvostepena presuda u slučaju "Decedra" bila je prva sudska odluka u Srbiji, u kojoj su na zatvorsku kaznu osuđeni lekari zbog propusta u radu.

Zastarelost odgovornost svih sudova

Prvi put presuda je ukinuta 2013. godine, kada je Apelacioni sud naložio da se suđenje ponovi. U obrazloženju se između ostalog navodi da je izreka presude nerazumljiva, jer u njoj nisu jasno naznačene činjenice i okolnosti u vezi sa krivičnim delom nesavesno pružanje lekarske pomoći koje se okrivljenima stavlja na teret.

Prema rečima Milana Antonijevića, na Visokom savetu sudstva je da otvori postupak i utvrdi sve činjenice.

Zastarelost odgovornost svih sudova koji su učestvovali u ovom delu postupka: Milan Antonijević

Zastarelost odgovornost svih sudova koji su učestvovali u ovom delu postupka: Milan Antonijević

„Zastarelost je odgovornost svih sudova koji su učestvovali u ovom delu postupka i ona se može konkretno oceniti pred kojim sudom je ovaj predmet najviše vremena proveo i na taj način se može utvrditi krivica“, kaže Antonijević.

Ovaj slučaj samo je jedan u nizu primera neefikasnosti srpskog pravosuđa. Da je stanje u pravosudnom sistemu loše, ukazuje i najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.

Dva najbolnija problema srpskog pravosuđa su nezavisnost i stručnost, konstatuje poznati advokat Slobodan Beljanski u intervjuu nedelje za RSE, koji ćete u celosti moći da pročitate u subotu 26. novembra na našem sajtu.

„Pre par dana mogli smo čuti od predsednika Vrhovnog kasacionog suda da ima preko milion i šesto hiljada nerešenih predmeta i da je preko dve hiljade naših slučajeva pred Evropskim sudom, te da smo pred tim sudom šesta država po broju predstavki. to dosta loše govori, pogotovo ako imate u vidu veličinu naše zemlje i broj stanovnika. Možemo kazati da građani nisu zadovoljni radom našeg pravosuđa i da se u mnogim slučajevima pokazalo da je to nezadovoljstvo opravdano“, rekao je Slobodan Beljanski.

Među brojnim zastarelim slučajevima koji su prethodnih godina izazvali burne reakcije javnosti su proces protiv vladike Pahomija u slučaju seksualnog zlostavljanje četvorice dečaka u Vranju.

Podsetimo i na zastaru u procesu protiv bivšeg direktora Uprave carina Mihalja Kertesa, koga je 2014. Specijalni sud oslobodio optužbi da je zloupotrebio službeni položaj i iznosio državni novac na Kipar.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG