Dostupni linkovi

logo-print

Zapuštenost metodologije omogućava naučno plagiranje


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

U Crnoj Gori do sada nije bilo otkrivenih plagijata naučnih radova ili zabilježenih slučajeva da su ih pojedinci objavljivali u nepostojećim ili beznačajnim časopisima, ali u medijima su se prije tri godine pojavile tvrdnje da je magistratski rad tadašnjeg direktora Uprave policije, Veselina Veljovića, sadržao 40-tak stranica prepisanih iz udžbenika za osnovne studije Budimira Košutića i Milenka Kreče, člana komisije pred kojom je Veljović magistrirao.

Veljović je negirao da je riječ o plagijatu, istakavši da to apsolutno nije tačno. Iako je direktor policije imenom prozvan zbog navodnog plagijata, činjenica je da je za više državnih funkcionera kružila priča da su naučne radove prepisali ili da su za taj posao koristili čak unajmljenu radnu snagu, ali se iz nekih razloga njihova imena nisu našla u medijima.

„Umjesto da u Crnoj Gori govorimo koji su to objektivni preduslovi, koje bi trebali da uspostavimo kao uslove, da bi se ljudi mogli baviti naučno-istraživačkim radom, a time i objavljivali svoje radove u kvalitetnim časopisima, mi žmurimo i nećemo da priznamo problem. Ljudi, da bi obezbijedili sebi neku prolaznost u karijeri, nalaze puteve da objavljuju radove u nekim manje ili više kvalitetnim časopisima. Ono što se postavlja kao presija za objavljivanje naučnih radova jeste da se ispunjavaju kriterijumi da su ti časopisi na nekoj od lista citiranosti. Nije ni to problem, ali treba omogućiti uslove da ljudi mogu da se bave naučno-istraživačkim radom. Vremenom bi se i razvijao naučno-istraživački rad i naravno da bi za rezultat imali kvalitetnije radove, koji bi bili objavljivani u boljim časopisima“, kaže profesorka podgoričkog Ekonomskog fakulteta, Mirjana Kuljak.

Daliborka Uljarević

Daliborka Uljarević

„Imali smo snažne indicije da među naučnim radovima postoji mnoštvo plagijata, na osnovu kojih su dobijana prestižna akademska zvanja, ali nemamo dokaze ni informaciju da je makar jedan postupak za preispitivanje autentičnosti ili plagijata vođen pred državnim organima“, kaže direktorka Centra za građansko obrazovanje, Daliborka Uljarević i dodaje:

„Ovo se posebno odnosi na pravi boom akademskih titula među političarima vladajuće strukture u posljednjim godinama. Čini se čudnim i nerealnim da su mnogi od njih visoka akademska zvanja dobili u trenutku najvećeg političkog angažmana i uz obavljanje najviših državnih funkcija. Tu se zaista moramo zapitati kako se ta potreba za naučnim radom kod njih nije rodila prije postavljanja na neke od tih funkcija? U Crnoj Gori, naučni časopisi su incidentni. Najčešće su bez ikakve relevantnosti van naših granica, a u referencama, koje se navode kroz informacije Biltena Univerziteta Crne Gore, u dijelu obrazloženja o izboru akademskog zvanja, vrlo često ćete naći da je nekome referenca objavljeni tekst u nekim od dnevnih novina.“

Mirjana Kuljak, tvrdi da je ova oblast veoma zapuštena:

Koliko znam nisu zabilježeni slučajevi, ali radi se na tome da se uspostavi neki program koji bi išao u pravcu da se otkriva plagijat, ali shvatila sam da je to na nivou diplomskih radova. To ne ide preko noći i to treba da bude uspostavljeno u okviru razvoja bavljenja naučno-istraživačkim radovima. Više aspekata tu treba obuhvatiti. To nije samo plagijat, tu je stvar metodologije. Treba biti obučen kako se to radi jer ćete naći kod mnogih ljudi da, zbog toga što nisu obučeni da rade kako treba, su na neadekvatan način prezentirani u svojim radovima, što bi se vjerovatno moglo detektovati kao plagijat. Ljudi jednostavno nisu u stanju ni to da prepoznaju jer je ta oblast baš zapuštena.“

Pomoćnica ministra prosvjete za visoko obrazovanje, Mubera Kurpejović, uprkos prethodnom pristanku na razgovor, nije zbog obaveza, na koje se pozivala, dala odgovor o stanju u vezi autentičnosti naučnih radova i časopisa u kojima se objavljuju, a koji predstavljaju obavezan preduslov za sticanje akademskih zvanja.

Član skupštinskog Odbora za prosvjetu i funkcioner opozicionog Demokratskog fronta, Milan Knežević, kaže da u Crnoj Gori ne postoje odgovarajući zaštitni mehanizmi o zloupotrebi u ovoj oblasti:

„Crnogorski obrazovni sistem od početka svojih najavljenih reformi nikako da ostvari svoju osnovu svrhu – kvalitetno i dostupno obrazovanje. Zbog toga je sasvim moguće da u hiperprodukciji visokoškolskih ustanova i kadrova postoje profesori i svršeni visokoškolci čije su diplome upitne. Nažalost, kod nas ne postoji zaštitni mehanizam koji bi spriječio ovakve zloupotrebe, a u prošlosti smo često bili svjedoci falsifikovanih diploma, naučnih radova ili disertacija. Zbog toga je jedna od temeljnih potreba crnogorskog visokoškolskog obrazovnog sistema referentni kadar, koji bi sprovodio reforme, lišen bilo kakve političke indoktrinacije. To je trenutno u Crnoj Gori apsolutnim očekivanjem i zato ne čudi što je nedavno povučen jedan od sistemskih Zakona u oblasti obrazovanja zbog ozbiljnih nedostataka koji su dodatno problematizovali postojeće stanje.“
  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG