Dostupni linkovi

logo-print

Zapošljavanje na Univerzitetu: Može (l)i bez partije


Prezentacija istraživanja "Može li bez partije", Beograd

Prezentacija istraživanja "Može li bez partije", Beograd

"Partijsko zapošljavanje nije masovna pojava na Univerzitetu u Beogradu, ali nije ni potpuno nepoznata tema", zaključak je istraživanja "Može li bez partije" o percepciji partijskog uticaja na zapošljavanje u visokom obrazovanju. Kao mnogo veći problem, istraživači ističu autonomiju profesora pri zapošljavanju kadrova, što, kako ocenjuju, dovodi do svojevrsnog "feudalnog sistema".

Član tima koji je sproveo ovo istraživanje, Tibor Moldvai sa Instituta za evropske poslove, kaže da je i većina profesora sa kojima su razgovarali odbacila mogućnost da neko bude zaposlen po partijskoj liniji. To, dodaje, ne znači i da pritisci ne postoje.

„Od rođaka, prijatelja, čak i kolega, profesionalnih udruženja... Te da su jedine brane ovog načina zapošljavanja zapravo lični integriteti profesora. To nam je ostavilo prilično gorak utisak, u smislu da je zapravo stvar ostavljena na pojedincu, odnosno kako će pojedinac odgovoriti na pritiske sa strane i kako će se nositi sa pritiscima sa strane kada se radi o zapošljavanju ili ocenjivanju“, navodi Moldvai.

Istraživanje pokazuje i da je na fakultetima pristuno diskreciono pravo profesora da odlučuje kada je reč o zapošljavanju.

Edukacija, ilustrativna fotografija

Edukacija, ilustrativna fotografija

„To je nešto o čemu su nam gotovo svi naši sagovornici govorili. Mnogi su to čak i opravdavali, smatrajući da su profesori ti koji treba da imaju glavnu reč kada je u pitanju zapošljavanje njihovih saradnika“, kaže Ivana Jelača iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan.

U zaključcima istraživanja se ukazuje da takva situacija ostavlja prostor samovolji i trgovini uticajem. Tibor Moldvai kao primer navodi asistente profesora.

„Asistent biva pod velikim uticajem matičnog profesora, što smo videli u nekoliko slučajeva u praksi, i prilično mu je teško da zadrži objektivnost ili digne glas protiv neke odluke matičnog profesora ili nučno nastavnog veća, budući da su mu njihovi glasovi potrebni kako bi napredovao u budućoj karijeri“, ocenjuje Moldvai.

Naim Leo Beširi sa Instituta za evropske poslove ocenjuje da "takva praksa, navodi na zaključak da na fakultetima postoji svojevrstan feudalni sistem".

„U kome profesor predlaže asistenta po sopstvenom nahođenju, redovni profesor vanredne, a dalje napredovanje se odigrava po automatizmu, bez plana i evaluacije, što dovodi u pitanje funkcionisanje, etiku i integritet celog sistema“, kaže Beširi.

Obrazovanje, ilustrativna fotografija

Obrazovanje, ilustrativna fotografija

Tim koji je sprovodio ovo istraživanje, suočio se sa veoma slabim odzivom profesora, dok se Rektorat i nadležno Ministarstvo prosvete, nisu ni odazvali. Primera radi, sa Fakulteta političkih nauka se odazvalo 11 od 38 kontaktiranih, sa Ekonomskog 10 od 53, sa Pravnog 6 od 37, dok im se sa Medicinskog javilo 5 od 186 osoba koje su kontaktirali.

„Možemo da razgovaramo zašto je to tako, ali mi ovo ipak tretiramo kao indiciju, u najmanju ruku o stavu profesora na Univerzitetu o ovakvoj vrsti inicijativa i nekoj vrsti nadzora nad njihovim radom“, kaže Ivana Jelača.

„Mi imamo sistem koji je neodrživ“, ukazuje profesorka Elektrotehničkog fakulteta u penziji Srbijanka Turajlić, ocenivši da je sa Univerziteta neophnodno ukloniti „manjkavosti samoupravljanja“.

„Svi univerziteti sem Srbije, Hrvatske i regiona imaju nekoga ko njima upravlja i imaju neko telo kome taj ko upravlja odgovara. To ne mora biti strašno. Kod nas jeste strašno zato što smo oduvek imali partijsku državu i što partije na vlasti postavljaju rukovodioce. Tačno gospodo. Ali, ako vi želite da budete ugledan Univerzitet, onda nemojte pristati na te partijske kadrove koje oni postavljaju i onda oni neće biti u stanju da ih postave. Dakle, lopta je u našem dvorištu, ne u dvorištu vlasti“, zaključuje Srbijanka Turajlić.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG