Dostupni linkovi

logo-print
Region, odnosno, države Zapadnog Balkana, ne mogu da se pohvale napretkom od 2010. do kraja 2012. godine. Naprotiv, u svima njima je primećen zastoj u ključnim reformama. Iako Srbija ima dobre ocene u sprovođenju demokratskog procesa, ona je u posmatranom periodu malo postigla u reformama, ocena je američke nevladine organizacije Freedom House.

Uz Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku, Crnu Goru i Makedoniju, Srbija je u grupi država koje su klasifikovane kao delimično konsolidovane demokratije, ispod kojih su, pored ostalih, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Rusija i druge.

Zaključno sa 2012. godinom, u Srbiji su najlošije ocenjeni pravosudni sistem, visoka korupcija i stanje u medijima. Freedom house ocenjuje da je medijska situacija najbolja bila u periodu od 2004. do 2007. godine, a da je najveći pad zabeležen od 2008. godine do sada.

Kao pozitivno je izdvojeno stanje u civilnom sektoru i sprovođenju izbornog procesa.

Đorđe Vuković, politički analitičar i programski direktor CESID-a, ocenjuje da je Freedom house objektivno targetirao najproblematičnije segmente sistema.

„Ako pogledamo svaku od ove tri oblasti, eto uzmimo najpre pravosuđe, mi smo imali tzv. reformu pravosuđa, pa sad imamo ponovo neku reformu, povraćaj svih izbačenih sudija i tužilaca i čitavog sistema na pređašnje stanje – dakle, još uvek nismo u stanju da znamo šta se tu dešava. Što se tiče medija, nakon perioda kakvog-takvog upristojavanja, od 2007-2008. godine imali smo silazni trend, što se naročito u poslednje vreme može videti: da je vlasništvo u medijima skriveno, da je profesionalna etika u medijima direktno vezana sa vlasništvom i da postoje ogromni ekonomski i politički uticaji na medije. Dakle, ništa se tu nije promenilo u poslednjih četiri-pet godina. U oblasti borbe protiv korupcije, stvari stoje tako da mi sad imamo samo vrh ledenog brega – to su neki pojedinačni slučajevi koji se procesuiraju sa stanovišta upotrebljivosti u politici, pri čemu smatram da su osobe koje se procesuiraju zaslužile to što im se dešava – ali koreni korupcije kod nas su mnogo dublji, oni su u svim sferama društva i politike: u obrazovanju, zdravstvu, administraciji. Dakle, zaista je teško naći bilo koju oblast u kojoj ne postoji široko raširena korupcija na svim nivoima“, ocenjuje Vuković.

Najcrnja ocena za reformu pravosuđa


Kao najproblematičniju među oblastima koje su dobile lošu ocenu Freedom Hausa, Stevan Lilić, predsednik udruženja Pravnici za demokratiju, izdvaja pravousuđe:

„Najcrnju ocenu ima, svakako, takozvana reforma pravosuđa, gde je prethodna vladajuća garnitura korumpirala i politizovala pravosuđe, ali ceo taj sistem je prešao u ruke nove vlasti, posle čije prve godine mandata vidimo nula pomaka u pravosuđu, uprkos mnogim izjavama i usvojenoj strategiji. Dakle, ovakva negativna ocena data je zbog toga što se i pored svih ogromnih napora, enormnih sredstava i ekspertske podrške iz inostranstva i dalje ne zna kako se biraju sudije i tužioci“, kaže Lilić.

U neuralgičnoj oblasti borbe protiv korupcije u Srbiji Vlada tek treba da pruži dokaze da sistematski istražuje i goni ovo društveno zlo, naročito u slučajevima krupne korupcije, ocenjuje Freedom house.

Kao zemlju koja je najdalje otišla u borbi protiv korupcije ova organizacija ističe Hrvatsku i slučaj bivšeg premijera Ive Sanadera.

Freedom house naglašava da je u čitavom regionu reformski proces, uz vladavinu prava i nezavisnost sudstva, i dalje nekompletan, površan i da ne postoji politička volja za njegovo potpuno ostvarenje.

Širom regiona registrovan je politički uticaj na sudstvo, kao i politički pritisci, pretnje i napadi na novinare koji istražuju korupciju i organizovani kriminal.

Primetno je takođe i odsustvo transparentnosti i odgovornosti u javnim tenderima u celom regionu, pri čemu se politički interesi i lične veze između državnih i privrednih subjekata mešaju u nadmetanju.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG