Dostupni linkovi

logo-print

Nove žrtve u Kramatorsku, Štajnmajer u Kijevu


Kramatorsk

Kramatorsk

Nove žrtve u blizini Kramatorska, dok šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer pokušava u Ukrajini da podstakne pregovore između Vlade i pobunjenih regiona na istoku zemlje a vodeće zemlje Zapada i Moskva razmenjuju nove optužbe oko uvođenja dodatnih sankcija Rusiji. Istovremeno, zaoštrava se i sukob oko ruskih isporuka gasa Ukrajini.

Šest ubijenih ukrajinskih vojnika, dok je osam ranjeno u zasedi koju su proruski separatisti postavili u blizini Kramatorska, najnoviji je bilans sukoba na istoku Ukrajine.

Dok se ponovo rasplamsavaju borbe u toku su diplomatski napori uspostavljanje dijaloga između vlasti u Kijevu i pobunjenih regiona.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer rekao je da se nada da će razgovori za "okruglim stolom" između političara i građanskih grupacija u Ukrajini pomoći da se razoružaju proruski separtisti i poboljša atmosfera za predsedničke izbore zakazane za 25. maj.

Prema njegovim rečima, situacija u određenim delovima Ukrajine i dalje je "opasna i preteća", i naglasio je da je prioritet da što više glasača učestvuje na predsedničkim izborima zakazanim za 25. maj.


Frank Valter Štajmajer i Oleksander Turčinov

Frank Valter Štajmajer i Oleksander Turčinov

"Nadam se da je, pod ovim uslovima, moguće pokrenuti korake za povratak zauzetih zgrada, postepeno razoružavanje nelegalnih grupacija i da se ponovo uspostavi isključivo pravo vlade na upotrebnu sile.”

Zvaničnici u Kijevu rekli su da bi razgovori mogli početi u sredu, ali nije saopšteno koje bi grupacije mogle da se uključe u dijalog. Predsjednik Oleksandr Turčinov rekao je da teroristi, odnosno pobunjenici ne mogu biti sagovornici. Premijer Arsenij Jacenjuk izjavio je da je Kijev nikada nije predstavljao pripreku za rešavanje krize:

"Ključ za rešavanje krize u Ukrajini nije u Kijevu, nego u Moskvi."

Dok separatisti na istoku Ukrajine nastavljaju da se suprotstavljaju Kijevu, pozivajući se na ishode rezultata referenduma, šef britanske diplomatije Vilijam Hejg ponovio je da je to glasanje bez bilo kakvog legitimiteta.

“Ove izbore obeležile su očigledne neregularnosti uključujići to što su neki glasali više puta, nije bilo regularnih biračkih spiskova, dok su Ukrajinci koji se zalažu za jedinstvo svoje zemlje bili izloženi pretnjama i zaštrašivanjima. Taj referendum ne ispunjava osnovne standarde objektivnosti, transparetnosti i pravičnosti, tako da nema nikakav kredibilitet.”

Paralelno sa diplomatskim inicijativama, Evropska unija pojačava pritiske sankcijama na Rusiju za koju se smatra da je direktno odgovorna na eskalaciju sukoba na istoku Ukrajine.

Na novom udaru sankcija našle su se dve kompanije sa Krima, ali 13 lica među kojima su i visoki ruski vojni zvaničnici, ali i lideri separatista sa istoka Ukrajine, između ostalih:

Zamenik načelnika Generalštaba Vjenčeslav Volodin, komandant vazdušno-desantnih jedinica Vladimir Šamanov, predsednik Ustavnog komiteta Dume Vladimir Pligin, samozvani gradonačelnik Slavjanska Vjačeslav Ponomarjov, čelnik paravojnih formacija u Slavjansku Igor Bezler i samoproklamovani šef izborne komisije u Donjecku Roman Ljagin.

Rusija je na to odgovorila da će nove sankcije samo produbiti neslaganja i dovesti u pitanje napore za rešavanje krize. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je Zapad da ubedi Kijev da se održi dijalog o budućem ustrojstvu zemlje pre predsedničkih izbora koji se održavaju 25. maja.

“Rezultati referenduma u istočnim regionima Donjecku i Lugansku trebalo bi da budu jasan signal za Kijev o dubini krize.”

Istovremeno ruska naftna kompanija Gazprom pojačava pritisak na Ukrajinu tražeći od ukrajinskog Naftogaza da unaprijed plate 1,66 milijardi dolara za isporuku gasa u junu, izjavio je portparol ruske grupe Sergej Kuprijanov.

“Poslali smo predračun za jun na osnovu mesečnih isporuka koje se baziraju na postojećem ugovoru. Uzimajući u obzir slobodne dane, ukrajinski Naftogaz mora da plati račun do 2. juna. Od 3. juna Naftogaz će dobiti jedino isporuke gasa za svoje korisnike koje su plaćene do tog trenutka.”

Cena ruskog gasa za Ukrajinu je jedna od najviših, tako da je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo upozorio da gas ne sme da se koristi kao oružje .
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG