U par dana dve vesti iz Beograda poslate su Sarajevu - Aleksandar Vučić najavio je da će jedna od njegovih prvih poseta kao premijera biti upravo tom gradu, a Ministarstvo odbrane otkazalo je promociju knjige pukovnika Ratka Škrbića "Srebrenička podvala" u kojoj se negira genocid a koju su organizatori, prema najavama, „Istorijski projekat Srebrenica“ i „Beogradski kulturni klub“ planirali u Domu Vojske. Dobar gest i pozitivni signali, komentari su naših sagovornika u Beogradu i Sarajevu.
Za razliku od nekih ranijih iskustava ovoga puta su put Sarajeva iz Beograda poslate dobre poruke. Ali njih, napominje Sonja Biserko, predsednica Helsinskog odbora u Srbiji, treba da prate dalji potezi.
„Važno je da to prati jedna politika koja će slati poruku tolerancije i odgovornosti ovom društvu, sve ono što sledi za ovako zapušteno društvo. Za nas, za čitav region to su dobre poruke, ako ovako nastavi onda će možda nešto i da uradi“, rekla je Biserko.
Još pre nego što je dobio mandat za sastavljanje vlade, ali sasvim izvesno budući premijer, Aleksandar Vučić je poslao poruku Sarajevu.
„Ukoliko se dogodi da predvodim sledeću vladu Republike Srbije može da se dogodi da jedna od prvih posete bilo gde bude poseta Sarajevu“, rekao je on.
Vučić ponavlja da Srbija poštuje Dejtonski sporazum. “Mi volimo Republiku Srpsku, ali veoma poštujemo i poštovaćemo integritet Bosne i Hercegovine”, kaže Vučić.
Osim kao dobar gest, Vučićeva najava posete Sarajevu kao jedna od prvih u premijerskom mandatu, za sarajevskog profesora Envera Kazaza jasan je znak zaokreta u odnosu na vladu koju su predvodile Demokrate.
Enver Kazaz
„Vrlo je jasno da Vučićeva politika prema Bosni u odnosu na ranijeg lidera Srbije Borisa Tadića ima snažan pozitivan zaokret. To je nastavak stabilne politike i njegova najava da će Sarajevo biti prvi grad koji će posjetiti kao premijer, jeste zapravo pokazatelj svijesti o novim odnosima u regiji pri čemu je praktički 20 godina od završetka rata - krajnje je vrijeme da se regija, a pogotovo odnosi BiH okrenu suštinskim životnim pitanjima, pitanjima ekonomskog razvoja, ozbiljne interpretacije prošlosti i saradnje na svim nivoima. Takva jedna izjava je istodobno i odmicanje od secesionističke politike koja se vodi u Banjaluci u režimu Milorada Dodika i takva jedna izjava će sigurno ohrabriti sve one političke snage koje žele stabilnu regiju u onom smislu u kojem bismo mogli iz regije krize da pređemo u jednu vrstu regije političke suradnje, a nakon toga i ekonomskog razvoja“, rekao je Kazaz.
Otklon prema Banjaluci
Istovremeno je na zahtev Ministarstva odbrane Srbije otkazana prezentaciju studije "Srebrenička podvala" penzionisanog pukovnika Ratka Škrbića u kojoj se negira genocid, a koja je trebalo da bude održana u Beogradu u Domu Vojske u organizaciji, prema najavama, „Istorijskog projekta Srebrenica“ i „Beogradskog kulturnog kluba“.
Prethodno je Fond za humanitarno pravo zatražio od ministra odbrane i načelnika Generalštaba da onemoguće održavanje ovog skupa u prostorijama državnih institucija i na taj način pokažu poštovanje prema žrtvama najtežeg zločina počinjenog na teritoriji bivše Jugoslavije u ratovima devedesetih, kao i da Srbija poštuje svoje međunarodne obaveze.
Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo kaže da se nadaju da brza rekacija države govori da se neke stvari menjaju.
“Mislimo da je pozitivna odluka da se ta promocija otkaže i svakako je fantastična vest da je u tako kratkom roku reagovano s obzirom da smo mi izdali saopštenje dan pre zakazane promocije. Fond se nada da se ubuduće neće dogoditi nešto slično da država ustupa svoje prostorije za promocije takvih knjiga ili sličnih manifestacija”, rekla je Kostić.
Podsetimo da je, po stupanju na dužnost pre dve godine, Tomislav Nikolić kao predsednik Srbije izazvao oštre reakcije u Sarajevu izjavama da se u Srebrenici dogodio veliki zločin ali ne i genocid, pozivajući se na skupštinsku Deklaraciju iz 2010. kojom je osuđen ovaj zločin, ali nije navedeno da je reč o genocidu.
Pre godinu dana, tokom susreta u Beogradu sa članovoma Predsedništva BIH Nebojšom Radmanovićem i Bakirom Izetbegovićem, Nikolić je poručio da više neće biti nesuglasica i nerazumevanja nakon što je saslušao primedbe na račun toga kako je tumačio neke događaje, pojave ili komentarisao neke odnose.
Za razliku od Nikolića koji je na početku mandata davao dvosmislene izjave Vučić je ubedio susede da želi normalizaciju odnosa. Vučićev doprinos unapređenju odnosa sa svim zemljama u susedstvu, a pre svega sa Bosnom i Hercegovinom, vidi i dobar poznavalac prilika u regionu Aleksandar Popov iz Igmanske inicijative.
„Od kako se promenila vladajuća garnitura očigledno je da postoji jedan otklon Beograda, ne prema Banjaluci, ali sigurno prema predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku. Evo, na primer, kada su počeli nemiri u BiH, Vučić jeste pozvao Dodika, ali je pozvao i predsednika glavne opozicione stranke. Dačić, kao premijer je u više navrata bio u Sarajevu i tamo imao jedan broj kontakata“, naveo je Popov.
Istovremeno, Vučić veruje da bi tokom ove godine moglo da dođe i do zajedničke sednice vlada Srbije i Bosne i Hercegovine.
