Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj "Andrej Vučić": Odloženo suđenje žandarmima


Parada ponosa, Beograd, 28. septembar

Parada ponosa, Beograd, 28. septembar

Početak suđenja pripadnicima Žandarmerije, optuženima za napad na braću premijera i gradonačelnika Beograda, Andreja Vučića i Predraga Malog, kao i na dva pripadnika jedinice Vojne policije „Kobre“ tokom Parade ponosa 2014. godine, odloženo je, jer nekoliko okrivljenih nije na vreme dobilo optužni predlog i poziv za glavni pretres.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva, oni se terete pod sumnjom da su, kao saizvršioci, počinili krivično delo napada na vojno lice u vršenju službe u sticaju, s krivičnim delom zlostavljanja i mučenja. Okrivljenima se na teret stavlja i krivično delo zloupotrebe službenog položaja.

Prethodno, na saslušanju u policiji i Tužilaštvu, optuženi su tvrdili da su postupali po zakonu i da su silu upotrebili kako bi četvoricu, njima tada nepoznatih muškaraca, odvratili od pokušaja da probiju kordon. Novi glavni pretres zakazan je za 20. april, kada će biti saslušani okrivljeni, dok je za 30. april zakazano saslušanje oštećenih.

Advokati optuženih žandarma nadaju se da proces koji sledi, neće biti politizovan, rekla je nakon odlaganja glavnog pretresa Ivana Pavlović koja zastupa prvoptuženog Predraga Mitrovića. „Bez obzira na to što javna reč nije štedela Predraga Mitorovića, mi smo duboko uvereni da u ovom slučaju, odnosno predmetu neće biti mesta politici. Mi, naravno, kao njegovi branioci, a s obzirom na činjenično stanje u ovom predmetu, verujemo u oslobađajuću presudu“, rekla je Ivana Pavlović.

Dok se čeka na početak suđenja žandarmima, Veljko Mijailović iz Policijskog sindikata Srbije kaže da očekuje da u predstojećem sudskom postupku bude jasno utvrđeno ko je u incidentu tokom prošlogodišnje Parade ponosa, kako kaže, “kriv, a ko je prav”. “Ne mislim da treba da se završi na njima, tu treba sud da utvrdi ko je kriv. Treba proširiti i videti ko je za šta bio zadužen tog dana, prilikom tog obezbeđenja, konkretno iz Žandarmerije, da li je još neki krug ljudi za to bio zadužen. Mene je strah da će neko da bude žrtvovan zarad nečijih interesa. Pričam o službi, a ne o politici. Mislim da i pripadnici VBA moraju malo da pripaze na svoje ponašanje”, kaže Mijailović.

Efikasnost pravosuđa jedna je od najslabijih tačka sistema, pa nije iznenađenje što brzina rekacije tužilaštva i zakazivanja suđenja u ovom slučaju privlači pažnju. „To pokazuje da pravosuđe u Srbiji može da radi brzo kada to želi“, kaže za RSE Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Milan Antonijević

Milan Antonijević

“Ne bih voleo da verujem da je to rezultat samo političke volje koja postoji za ovakvo suđenje. Videćemo po drugim slučajevima da li je ovo izuzetak ili predstavlja nešto što će biti pravilo i što ćemo viđati i u drugim krivičnim predmetima gde ne postoji ovakva brzina i promptna reakcija. Ako govorimo iz ranijih iskustava, ovi incidenti retko kada dobiju sudski epilog, retko kada se tužilaštvo uopšte pozabavi ovakvim slučajevima tako da ne znam da li je ovo neka izmena prakse, i sada nisam ironičan, ili je samo plod političkog nivoa na koji se ceo ovaj slučaj podigao”, rekao je Antonijević.

Na ovom mestu podsećamo da se retko ko od odgovornih za prebijanja građana u protestima devedestih godina našao pred sudom. Dvehiljaditih, jedan od retkih rešenih slučajeva prekomerne policijske sile (pogotovu na javnim skupovima), jeste smrt Ranka Panića, čoveka koji je podlegao povredama zadobijenim u sukobu demostranata i policije tokom protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića, jula 2008. godine. Osumnjičeni je uhapšen šest godina kasnije.

Veljko Mijailović iz Policijskog sindikata Srbije složiće se da smo u prošlosti bili svedoci brojnih slučajeva u kojima su pripadnici policije prekoračivali ovlašćenja, a da gotovo nema primera u kojem je neko iz njihovih redova za to i odgovarao. „Drugo je to vreme bilo“, kaže Mijailović.

“Od kada postoji policija i sve što nose sa sobom, uvek ode ruka preko. U drugim vremenima smo tada živeli, nismo imali mobilne telefone da pričamo kao sada ja i vi. Sada na svakom koraku, svaki potez svakog građanina, svakog pripadnika policije pogotovo, vidite i pripadnika komunalne policije i bilo kojih službi, svaki građanin može da izvadi iz džepa kameru i da snimi i tu više nema ništa da se sakrije. U svemu tome sada treba izvršiti jednu kvalitetnu reformu policije i uvesti je u takav život i način rada”, kaže Mijailović.

Podsećamo, kamere su i sredinom devedesetih beležile.


“Postupci su se vodili i ranije, kada nismo imali bezbednosne i sigurnosne kamere, kada nismo imali mobilne telefone tako da to ne treba stavljati kao razlog”, zaključuje Milan Antonijević iz JUKOM-a.

Podsetimo da je slučaj sukoba žandarma sa pripadnicima Kobri, sa kojima su bila braća premijera i gradonačelnika, već izazvao političke turbulencije u čijem se centru našao zaštitnik građana Saša Janković. Problem je nastao kada je Vojno - bezbednosna agencija odbila da dostavi dokumentaciju o ovom slučaju. Zaštitnik građana je inače podneo krivičnu prijavu protiv vojnih policajaca, u kojoj je naveo da su se oglušili o usmena naređenja žandarma i sukobili se sa njima u pokušaju da prođu kroz kordon. Prvo tužilaštvo je, međutim, odbacilo te prijave.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

XS
SM
MD
LG