Dostupni linkovi

logo-print

Žandarmerija "pod lupom": Stotine pripadnika bez bezbednosne provere


Vest da je čak 400 pripadnika Žandarmerije u tu elitnu jedinicu MUP-a Srbije primljeno bez bezbednosne provere naterala je javnost da se po ko zna koji put zapita ko i kako brine o sigurnosti građana. Žandarmerija u Nišu poslednjih meseci “pod lupom” je istražnih organa i unutrašnje kontrole.

Niz teških krivičnih dela koja su u ovoj godini počinili žandarmi, među kojima su i brutalna ubistva, i činjenice da su pojedini pripadnici niškog odreda Žandarmerije pod istragom zbog sumnje da su povezani sa kriminalom i narko biznisom otvorio je pitanje koji su kriterijumi za prijem u tu jedinicu.

Ivica Dačić, ministar policije, kaže da su svi žandarmi, kao i ostali policajci, pre prijema u MUP prošli proveru prekršajnih i krivičnih dosijea.

“Kada se formirala Žandarmerija u nju je iz drugih jedinica prelazio jedan broj ljudi. I tada se ne vrše takve vrste bezbednosnih provera. To je sada već stvar načina na koji je jedinica formirana i na koji način se reguliše prelazak iz jedne organizacione jedinice u drugu. Na primer, kada neko prelazi iz SAJ-a u PTJ, ili iz PTJ-a u Žandarmeriju, ne vrši se takva vrsta provera kao prilikom prijema u MUP.”

Milenko Božović, komandant Žandarmerije, izjavio je da je proteklih godina 400 od 2.900 njenih pripadnika primljeno bez selektivne obuke koja podrazumeva bezbednosnu proveru, psihološke i fizičke testove. Prema njegovim rečima, u Žandarmeriji radi “ne mali” broj ljudi koji imaju krivični dosije a problemi u jedinici nasleđeni su i stvarani godinama.

Božo Prelević, nekadašnji kooministar policije, kaže za RSE da je prijem bez detaljnih provera posledica lošeg sistema, ali i pretpostavlja još jedan mogući razlog.

“Što se tiče niškog odreda, mislim da je u stvari jednim delom bilo u pitanju prevođenje pripadnika jedinica koje su bile na Kosovu u redovan sastav Žandarmerije. I da se tu nisu radile neke posebne bezbenosne provere. Jer neko je u stvari procenio da ne mogu te ljude da ostave na cedilu i da tek tako ostanu bez posla. Na kraju krajeva, ima tu ljudi koji su mnogo doprineli bezbednosti građana ali sa druge strane ima i onih koji na celu Žandarmeriju bacaju ljagu.”

Prema pisanju beogradske štampe, samo u niškom odredu 17 žandarma sumnjiči se za krivična dela prinude, prisile i zloupotrebe, dok su neki od njih povezivani sa lokalnim narko šefovima za koje su navodno radili poslove sa drogom, uterivali dugove ili ih obezbeđivali.

Ministar policije Ivica Dačić najavio je da će biti urađene dodatne bezbednosne provere svih pripadnika Žandarmerije.

“Potrebna su velika sredstva da bi MUP svake godine uradio psiho test i sistematski pregled. I u proteklom periodu, možda čak u poslednjih desetak godina, nisu vršeni lekarski pregledi. Znači da situacija mora iz temelja da se pretrese, u smislu kako to sve funkcioniše. Ali nemoj sada da se neko vadi na to da je on psihički poremećen pa se zbog toga bavi kriminalom. Taj treba da bude uhapšen.”

Prva ozbiljna kadrovska promena u Žandarmeriji dogodila se prošlog leta kada je na čelu te jedinice novi komandant zamenio Bratislava Dikića, koji je smenjen posle dvostrukog ubistva koje je počinio žandarm iz Kraljeva. Nekoliko meseci pre toga Niš je, posle skoro četiri godine, dobio i načelnika policije.

Pravnik Božo Prelević zaključuje da je sadašnje stanje u Žandarmeriji i Nišu posledica neodgovornosti vlasti.

“Politička je odluka ko će biti načelnik neke policijske uprave, pa oko toga nisu retka ni duga politička prepucavanja. Možda tu treba tražiti razloge zašto je Niš toliko dugo bio bez prvog čoveka policije. A što se tiče Žandarmerije, postoje indicije da su pojedinci iz njenih redova umešani u kriminal. Kada je tako, jasno je da je potrebna stalna i jaka kontrola rada žandarma i policijskih službenika. Jednostavno njima neko stalno mora da se bavi. Očigledno je da taj ili ne radi svoj posao ili da njegove izveštaje neko cepa. Kada bi neko u policiji to hteo da utvrdi otprilike bi mu trebalo tri dana. Za tri dana može da ustanovi u kome je suštinski problem.”
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG