Dostupni linkovi

logo-print

Zakon o eksproprijaciji kontra javnog interesa?


Skupština Crne Gore, ilustrativna fotografija

Skupština Crne Gore, ilustrativna fotografija

Izmjene zakona o eksproprijaciji koje Vlada želi da progura, izazivaju sve veće kontroverze. Nakon gradjana i opozicije, sada i EU skreće pažnju na sporna rješenja koja zadiru u neprikosnoveno pravo gradjana na privatnu svojinu.

Ukoliko Vladin Predlog izmjena zakona o eksproprijaciji, gradjani će ostajati bez lične svojine po skraćenom postupku. Novi vlasnik će moći da udje u posjed i upiše se u katastarske knjige, a prethodnom vlasniku će preostajati samo da, ukoliko je nezadovoljan naknadom koju mu odredi država, podnese tužbu i nada se najboljem. Pored toga, Vlada proširuje svoje pravo da odlučuje o privatnoj svojini tako što, pored nespornog prava da utvrdjuje javni interes, sada kao razlog za eksproprijaciju ubacuje i potrebu „realizacije projekata koji doprinose smanjenju javnog duga“.

Nakon zainteresovanog dijela gradjana i opozicije, reagovala je i EU posredstvom Ambasade u Podgorici.

Delegacija EU u Crnoj Gori, povodom zbog namjere da u Zakon o eksproprijaciji uvede ovakve izmjene Vladi ukazuje da je dužna da poštuje medjunarodne obaveze uključujući i one koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da ima u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava.

Članica radne grupe u predpristupnim pregovorima sa EU i koordinator Centra za gradjansko obrazovanje za evropske integracije, Ana Vujošević.

„Izmjenama Zakona o eksproprijaciji koje predlaže Vlada, direktno se krši Evropska konvencija o ljudskim pravima, odnosno, pravo na nesmetano uživanje privatne svojine što je osnova svih funkcionalnih demokratija. Ovakvim Predlogom zakona, krši se i Ustav Crne Gore koji garantuje pravo gradjana na privatnu svojinu. Ovo je potpuno pogrešan pristup i u perspektivi može izazvati brojne postupke pred Sudom u Strazburu, a to svakako nije u interesu Crne Gore.“

Vladin Predlog zakona o eksproprijaciji je prvo izazvao negodovanje vlasnika parcela na atraktivnom primorskom lokalitetu Buljarica koji su odmah posumnjali da se ovaj zakon sprema da bi država brže, lakše i jeftinije prodala ovu zemlju nekom investitoru, a potom je reagovala i opozicija.

Funkcioner Demokratskog fronta, Milutin Djukanović smatra da Vlada priprema teren da u budućnosti, oduzimanjem privatne imovine otplaćuje kredit za autoput.

Poslanik opozicione Pozitivne Crne Gore, Goran Tuponja kaže da Vlada ne želi ništa da uradi u pravcu povećanja efikasnosti procesa i brže isplate novca za nadoknadu vlasnicima, već ostaje pri staroj praksi spore isplate, a sa druge strane, proces eksproprijacije ubrzava na štetu gradjana.

Vlada tvrdi da novom normom položaj vlasnika „nije doveden u nepovoljniji položaj od onog prije eksproprijacije, te da se samo mijenja vrijeme upisa“.

Medjutim, funkcionerka manje članice vladajuće koalicije, Socijaldemokratske partije, Draginja Vuksanović je nedavno, za naš Radio rekla da „ovo rješenje nije prihvatljivo za naš pravni sistemu u kom se pravo na upis svojine stiče na osnovu dva elementa: potreban je pravni osnov, što može biti ugovor ili odluka, ali treba da postoji i volja prethodnog vlasnika.

„Ukoliko bismo prihvatili rješenje da se upis prava svojine vrši samo na osnovu nadležnog organa, bez ovog drugog elementa, onda taj upis nije pravno relevantan i protivan je zakonima Crne Gore“, rekla je Vuksanović.

„Vladina rješenja su zabrinjavajuća i neustavna“, kaže advokat Aleksandar Djurišić i zaključuje: „Javni interes uvijek mora da bude objašnjen, obrazložen i mislim da je predloženo rješenje po kom bi se eksproprijacija vršila radi vraćanja javnog, državnog duga apsolutno neodrživo i, čak, neustavno. Upis vlasničkih prava esproprijatora bez obzira na sporenje u vezi sa cijenom takodje smatram problematičnim.“

  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

XS
SM
MD
LG