Dostupni linkovi

logo-print

Zakon o zaštiti uzbunjivača snažan na papiru, ali...


Ilustracija

Ilustracija

Srbija ima snažan Zakon o zaštiti uzbunjivača na papiru, kažu poznavaoci ove materije. Napominju da nekoliko meseci nakon primene uzbunjivači dobijaju sudsku zaštitu, ali da je do sada neujednačena praksa. Neki od onih koju su pretrpeli neku vrstu odmazde nakon što su ukazali na zloupotrebe ili korupciju ne daju prelaznu ocenu za zaštitu uzbunjivača.

Uzbunjivač Branko Gardašević, nekadašnji docent na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, koji je otkrio priču o spornim trenerskim diplomama, u međuvremenu je dobio otkaz.

"Nema prelazne ocene za zaštitu uzbunjivača i mislim da vrlo dekuražira sve ljude koji bi eventualno hteli da ukažu na neke pojave korupcije, neke zloupotrebe. Ja sam sada iz ove pozicije spreman da svima kažem nemojte ukazivati ni na šta, gledajte svoja posla, iako to nije način mog razmišljanja, ali da li je normalno da ljudima kažeš borite se protiv korpucije i onda razmišljajte čime ćete hraniti decu. Deluje vrlo bolno, vrlo mučno", kaže Branko Gardašević za RSE.

Smatra da je ono što mu se dešava odmazda.

Branko Gardašević

Branko Gardašević

"Dobio sam 2013. godine od Agencije za borbu protiv korupcije formalni status uzbunjivača zbog nekoliko stvari na koje sam ukazao, nekih štetnih ugovora, zatim izdavanja velikog broja spornih diploma. Prošle godine su zbog toga izvršili neku vrstu odmazde nada mnom i kada je bio moj redovan izbor, reizbor u više zvanje jedan deo mojih kolega je glasao protiv toga bez ikakvog obrazloženja. Onda nisam izbaran u više zvanje, kada mi je istekao ugovor o radu istog dana sam od dekana dobio otkaz i do današnjeg dana se nisam vratio na posao mada je u međuvremenu ispekcija rada donela nekoliko rešenja koja su izvršna, izrekla više kazni dekanu, ali to nije bilo dovoljno", priča Gardašević.

Objašnjenje koje je dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Vladimir Koprivica svojevremno dao za "Politiku" jeste da niko ko nije izabran po Zakonu o visokom obrazovanju nema prava da se vrati na posao.

"Osim toga, da bi neki nastavnik ili saradnik po isteku ugovora o radu (i ako nisu izabrani) bio raspoređen na drugo radno mesto u vannastavi, mora biti slobodno radno mesto koje odgovara stručnoj spremi kandidata i za kojim fakultet ima potrebe. Naš fakultet nema slobodnih radnih mesta", rekao je tada Koprivica.

Nakon što je Gardašević otvorio priču o trenerskim diplomama prosvetna inspekcija je, kako su tada preneli mediji, naložila beogradskom Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja da oglasi "nevažećim indekse i diplome studenata upisivanih od 2001. do 2005. na Višu trenersku školu, koju u to vreme fakultet nije imao pravo da organizuje".

U međuvremenu je donet Zakon o zaštiti uzbunjivača koji bi trebalo da pruži sudsku zaštitu osobama koje razotkrivaju zloupotrebe i korupciju.

Sa početkom primene ovog zakona u junu antikorupcijski portal "Pištaljka", čiji je zadatak između ostalog i da štiti prava uzbunjivača, pratio je nekoliko slučajeva u kojima su uzbunjivači zatražili zaštitu od suda, odnosno podneli predlog za određivanje privremene mere. Jedan od tih slučajeva je i Branka Gardaševića.

"Sada dešava je jako zabrinjavajuće. Sudija Slobodan Keranović iz Višeg suda u Beogradu odugovlači da donese odluku o ovom predmetu i on je održao već nekoliko ročišta na kojima je suprotno Zakonu o zaštiti uzbunjivača teret dokazivanja preneo na uzbunjivača umesto na poslodavca."

"Fakultet se u nekoliko navrata oglušivao o naloge inspekcije rada da Gardaševića vrati na posao i Gardašević je podneo predlog po Zakonu o zaštiti uzbunjivača Višem sudu u Beogradu da fakultet postupi po tim rešenjima, odnosno da se prekine odmazda nad uzbunjivačem. Viši sud, odnosno sudija Slobodan Keranović nije postupio po predlogu Gardaševića, ali je Apelacioni sud naložio da se ponovo razmotri taj zahtev i ono što se sada dešava je jako zabrinjavajuće. Sudija Slobodan Keranović iz Višeg suda u Beogradu odugovlači da donese odluku o ovom predmetu i on je održao već nekoliko ročišta na kojima je suprotno Zakonu o zaštiti uzbunjivača teret dokazivanja preneo na uzbunjivača umesto na poslodavca", kaže glavni i odgovorni urednik Pištaljke Vladimir Radomirović.

On navodi još neke primere iz sudske prakse od kako je počela primena Zakona o zaštiti uzbunjivača.

"Imamo slučaj Miloša Krstića, koji je sekretar jedne osnovne škole u Velikoj Krsni. On je dobio otkaz pošto je prijavio ono što je on ocenio kao korupciju od strane direktora te škole, pošto je dobio otkazpodneo je predlog Višem sudu u Beogradu da bude određena privremena mera i da bude vraćen na posao. Nažalost, sudija Višeg suda u Beogradu nije prihvatila njegov predlog, ali je Apelacioni sud po žalbi podržao uzbunjivača Krstića tako da je Krstić ipak dobio zaštitu suda i on je ponovo na mestu sekretara škole u Velikoj Krsni kod Mladenovca", navodi Radomirović.

"Takođe imamo zanimljiv slučaj iz Novog Sada", kaže dalje urednik "Pištaljke", "gde je Viši sud u Novom Sadu odlučio da uzbunjivač Marija Beretka ne dobije zaštitu, ali je taj isti sud, odnosno drugi sudija, odlučio da lice koje je povezano sa tim uzbunjivačem dobije sudsku zaštitu".

Uzbunjivači su neretko trpeli posledice i doživljavali odmazdu tako što su dobijali otkaze, premeštanina niže radno mesto, trpeli mobing praznog stola.

Novi Zakon o uzbunjivačima umesto dotadašnje administrativne zaštite Agencije za borbu protiv korupcije, predviđa zaštitu suda. Ministar pravde Nikola Selaković naveo je da ovaj zakon pruža najjači oblik sudske zaštite osobama koje razotkrivaju zloupotrebe i korupciju.

Nikola Selaković

Nikola Selaković

"Država će ovim zakonom prvi put moći u potpunosti da stane iza onoga koji trpi određene posledice zbog toga što brani javni interes", rekao je svojevremeno ministar.

Sud uzbunjivače može vratiti na posao ukoliko budu otpušteni, te ih može zaštiti od mobinga i odmazde. U sudskom postupku poslodavac mora da dokaže da ono što je preduzeo prema uzbunjivaču, otpustio ga ili kaznio, nije u vezi sa uzbunjivanjem, već će morati da dokaže da je to lice eventualno loš radnik.

Državni sekretar ministarstva pravde Radomir Ilić je, kada je donošen zakon, objasnio za medije da uzbunjivači mogu da prijave korpuciju koja se dogodila i u prethodnom periodu.

"Uzbunjivač prvo može korupciju da prijavi tamo gde radi. Ukoliko nema poverenja u svog poslodavca može da ode ili u Javno tužilaštvo, Agenciju za borbu protiv korpucije, kod Zaštitnika građana, u bilo koji inspektorat. Ukoliko smatra da čak, ni time ne može da prijavi korupciju na pravi način može da ode i da se obrati medijima i da na taj način uzbuni javnost", rekao je Ilić.

Po zakonu zaštita mora da bude obezbeđena u roku od osam dana od podnošenja zahteva čime se sprečava svaka dalja odmazda. Mi imamo snažan zakon na papiru, kaže Vladimir Radomirović iz "Pištaljke".

"Imamo do sada jednu neujednačenu praksu, ali to nije ništa čudno kad se uzme u obzir da na primer u Sjedinjenim Američkim Državama, koje imaju daleko najveću praksu u ovoj oblasti, kada je pre nešto više od 25 godina usvojen prvi zakon o zaštiti uzbunjivača bilo je potrebno dve i po godine da uzbunjivači dobiju sudsku zaštitu. Kod nas evo imamo slučajeva da nekoliko meseci posle početka primene zakona uzbunjivači dobijaju sudsku zaštitu i sada ostaje ono što je najvažnije da se izborimo za to da sudije budu na strani uzbunjivača i da rešavaju brzo po njihovim predlozima za određivanje privremene mere, odnosno za zaštitu", zaključuje Radomirović.

Nažalost, ovih dana zabeležen je slučaj fizičkog napada na članicu Saveta za borbu protiv korpucije Miroslavu Milenović. Prethodno je u avgustu fizički napadnut novinar Ivan Ninić posle pisanja o korupciji. Što govori da su na meti oni koji ukazuju na korupciju.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG