Zakon o ozakonjenju objekata, kojim bi oko milion i po nelegalnih građevina trebalo da bude uvedeno u legalne tokove, stupio je na snagu početkom decembra. Iako se stručnjaci slažu da bi ovaj akt konačno trebalo da stane na put „divljoj gradnji“, deo javnosti u to sumnja, prvenstveno zato što je nakon intervencije predsednika Republike nacrt zakona izmenjen tako da bi mogao ići na ruku porodici Tomislava Nikolića. Nezadovoljni su i pojedini investitori koji tvrde da je zakon o legalizaciji protivustavan.
Zakon o ozakonjenju trebalo bi da po brzoj i jeftinoj proceduri omogući građanima da legalizuju svoje objekte. Tako barem sa dosta entuzijazma najavljuje resporna ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. No, dok je zakon još bio u skupštinskoj proceduri, opozicija je ukazivala na sporni član pet koji u četvrtom stavu kaže:
„Predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra (osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra)...“
Upravo zbog ove odredbe, deo javnosti nazvao je ovaj akt „Nikolićevim zakonom“, ukazujući na činjenicu da sinovi predsednika Srbije Tomislava Nikolića imaju vikendice na obali Save. Ministarka Zorana Mihajlović, međutim, za Radio Slobodna Evropa kaže – neće biti povlašćenih.
„Zakon nema ime i prezime. Nema povlašćenih u ovom zakonu. Ono što je moglo da se legalizuje po prethodnim zakonima, sada će moći da se ozakoni. Ono što nije moglo da se legalizuje ni po prethodnim zakonima, neće moći da se ozakoni ni po ovom“, kaže Mihajlović.
Zakon je kritikovao i sam predsednik Nikolić, i to nakon što ga je potpisao. U pismu upućenom ministarki građevinarstva,i predsednici parlamenta Maji Gojković istakao je, između ostalog, da su građani stavljeni u neravnopravan položaj, jer se „nеkim nеlеgalnim graditеljima objеkti rušе”, a drugima nе samo da sе nе rušе, vеć sе, “kao privilеgovanim fizičkim ili pravnim licima, takvi objеkti sada mogu lеgalizovati, uz čak nеprimеnu važеćih krivičnopravnih normi”.
Predsednik je na koncu procеnu i odluku o ustavnosti Zakona prеpustio Ustavnom sudu, a na pitanje novinara zašto ga je uopšte potpisao, njegova savetnica Stanislava Pak odgovorila je da je Nikolić to učinio „iz socijalnih razloga“, te da je „rok za potpisivanje je isuviše kratak da bi se ozbiljnije analizirala ustavnost svakog člana zakona“.
Sumnje u ustavnost imaju i u pojedinim lokalnim samoupravama. Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina, kaže da su tokom javne rasprave o ovo zakonu na Zlatiboru bez dozvola dograđivani objekti i pravljene građevinske jedinice u komercijalne svrhe.
„Ovim je narušeno i pravo jednakosti, zato što su investitori koji su imali informaciju ili su bili blizu prilikom donošenja ovog zakona i dojavili su svojim prijateljima ili stranačkim investitorima da mogu u ovom periodu i u ovom vakuumu, dok se ne snimi satelitski cela Srbija, zato što će biti besplatna naknada za uređenje građevinskog zemljišta, što je potpuno protiv Ustava“, smatra Stamatović.
Pojedini investitori oštećeni
Žarko Babić, vlasnik i direktor firme „Inobačka“ iz Novog Sada koja na Zlatiboru pravi ekološko naselje „Jelena Anžujska“, kaže za RSE da je novi zakon povoljan za one koji rešavaju svoje stambeno pitanje, ali su pojedini investitori oštećeni.
„Neodgovorni investitori koji su napravili ogromne investicije, uložili neki svoj novac, a državi neće platiti ništa. Ja koji se bavim investiranjem 20 godina u svakoj investiciji sam platio državi obaveze koje slede posle investicija, a neko je isto to radio, a državi nije platio. Onda smo mi u neravnopravnom položaju“, ističe naš sagovornik.
Procenjuje se da u Srbiji postoji oko milion i po neleganih objekata, a od toga je njih 40.000 na području Niša. Rodoljub Mihajlović, načelnik Uprave za planiranje i izgradnju u Nišu ne spori da zakon ima dobru nameru, ali primećuje izvesne manjkavosti. Treba biti oprezan, kaže on, kako će se ozakonjeni objekti evidentirati i kako će se pravila gradnje primenjivati na parcele na kojima su već ozakonjeni objekti.
„Ukoliko se to precizno ne definiše, na pojedinim parcelama ćete doći u situaciju da legalni graditelj ne može da gradi. Na primer, za nekog ko bi hteo kasnije da gradi: ukoliko imamo dve parcele na kojima su ozakonjeni objekti, a između njih se nalazi parcela graditelja koji želi da gradi u skladu sa planom. Ta parcela, pretpostavimo, ima širinu prema saobraćajnoj površini 15 metara. Ako su na susednim parcelama izgrađeni objekti visine 20 i više metara, on će po pravilima građenja morati da se udalji za polovinu visine objekta, što znači da će udaljavanjem sa jedne i druge strane izgubiti pravo da gradi na toj parceli“, naglašava Mihajlović.
Država očekuje da će od taksi za ozakonjenje, koje se kreću od 5.000 do 50.000 dinara – u zavisnosti od površine objekta – zaraditi oko deset milijardi dinara.
