Dostupni linkovi

logo-print

Zakasnela medalja za herojstvo Srđana Aleksića


Spomen-ploča Srđanu Aleksiću u Pančevu, foto: Radovan Borović

Spomen-ploča Srđanu Aleksiću u Pančevu, foto: Radovan Borović

Predsednik Srbije Boris Tadić posthumno je odlikovao Trebinjca Srđana Aleksića, koji je ratne 1993. poginuo braneći od rezervista Vojske Republike Srpske svog prijatelja Bošnjaka Alena Glavovića. To se, međutim, ne navodi u obrazloženju odluke, već se kaže da je "mladog Trebinjca napala gupa nasilnika". Oni koji se za sećanje na Srđana u Srbiji bore godinama ocenjuju da medalja dolazi prekasno, te da je nakon ordena koji je primio u Banjaluci, Tadić izgubio moralni kredibilitet za ovakav čin.

Zlatnu medalju za hrabrost i delo ličnog herojstva, u Srđanovo ime od Borisa Tadića primiće njegov otac Rade Aleksić.

„Upravo sam doputovao u Beograd da prisustvujem tom svečanom činu dodele medalje za pokojnog Srđana.“

Dve decenije nakon smrti sina, i ratnih devedesetih u kojima Srđanovo ime za većinu ništa nije značilo, Rade Aleksić dočekao je da istinski heroj dobije i državno priznanje.

„Znate kako, stalno se trudim da kažem da mi takve stvari gode. Ne zato što ih ja kao otac primam u Srđanovo ime, jer za mene njega nema, već zato što postoje ljudi koji razumiju, koji žive na način za koji je Srđan dao život. To je nešto što mi daje divan pogled u budućnost za dobro ovoga naroda. Ipak smo mi živeli u jednom vremenu koje je bilo previše burno i previše napeto, tako da su normalan život i normalni ljudi bili povučeni. Za to treba vremena“, kaže Rade Aleksić.

Ipak, od tog vremena i smene vlasti koja je Srđana odvela u preranu smrt prošlo je više od deset godina. Njegovo ime danas se našlo među velikim brojem onih kojima će Tadić priznanje dodeliti povodom Dana državnosti Srbije. Na naslovnim stranama mediji prenose vest o medalji za Novaka Đokovića, a Srđanovo ime pronaći ćete tek pri dnu liste od 17 pojedinaca i institucija koji će ordenje primiti uz najrazličitija obrazloženja.

Zato poslanik i profesor Beogradskog unuverziteta Žarko Korać, uz mnoge koji su još devedesetih ukazivali na herojstvo mladića iz Trebinja, nije siguran iskrenost ovakvog poteza.

„Da je želela, Srbija je mogla od tog čina da napravi simbol jedne borbe za bolje odnose među ljudima, za ljudskost u najboljem smislu te reči. Razlog što to nije učinjeno je u tome što je isuviše veliki broj ljudi podržavao nasilje i proterivanje svojih sunarodnika, i to je bila zvanična politika u Srbiji koja je i proizvela rat na prostoru bivše Jugoslavije“, navodi Korać.

Taj rat odneo je pre 19 godina juniroskog plivačkog rekordera i amaterskog glumca iz Trebinja samo zato što je pokušao da odbrani prijatelja Bošnjaka, Alena Glavovića. Četvorica pripadnika Vojske Republike Srpske nasrnuli su na Srđana Aleksića i pretukli ga kundacima. Od zadobijenih povreda prvo je pao u komu, a šest dana kasnije podlegao je povredama. Alen danas živi u Malmeu, u Švedskoj i svake godine obilazi grob svog prijatelja.

“Meni je stalno to teško. Ja doživljavam to teško i dok god sam živ meni će biti tako teško. Kad odem u Trebinje to me podsjeća, pogotovo kad počne ta priča o njemu, stalno u meni vrije ta neka tuga ali moram da preživim“, rekao je sveojevremeno za RSE Alen Glavović.

Dobre inicijative i kombinatorika

U godinama nakon rata Srbija je pak lako preživela i zaboravila Srđana Aleksića. Na njega je podsećao tek mali broj pojedinaca i nevladinih organizacija koje su se borile da dobije makar mali deo onoga što je zaslužio. Jedna od retkih koja je u tome uspela je predsednica Građanske akcije Pančevo Ljiljana Spasić, čijim je naporima i zalaganjima, nakon ulice u Novom Sadu, i jedan prolaz u ovom gradu poneo Srđanovo ime.

Srđan Aleksić

Srđan Aleksić

„Od 2008. do 2010., dakle pune dve godine je trajala naša prepiska. Odnos opštinskih vlasti u to vreme je bio krajnje arogantan prema Srđanu Aleksiću iako smo mi inicijativu dobrano potkrepili dokumentacijom isto onako kako su uradili i naši prijatelji u Novom Sadu. Napomenula bih da na kraju nismo dobili ono što smo po inicijativi tražili, već smo jedan prolaz pored gradske uprave, ali nemamo neke primedbe, on jeste na mestu“, kaže Ljiljana Spasić.

Ime Srđana Aleksića na političkoj sceni glasnije je izgovoreno tek nedavno kada je u burnom duelu sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, lider opozicione Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, komentarišući proslavu i priznanja uručena u Banja Luci, poručio:

„Kitite se Srđanom Aleksićem, tog Srbina ceo svet može da razume. Ne kitite se Karadžićevim ordenjem.“

Na šta je Dodik odgovorio: „Stvar je u pravu da mi damo orden, i nemoj to da osporavaš.“

Orden o kojem je reč primio je predsednik Srbije Boris Tadić na proslavi godišnjice Republike Srpske u Banja Luci. Tog momenta, kako podvlači Žarko Korać, Tadić je izgubio moralni kredibilitet da dodeljuje priznanja Srđanu Aleksiću.

„Time što je prihvatio orden koji su dobili Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Biljana Plavšić, ljudi koji su ili već osuđeni ili im se sudi u Hagu, i to na fantomsku dvadesetogodišnjicu osnivanja Republike Srpske, on je izgubio taj legitimitet. Medalja Srđanu Aleksiću je trebalo da se dodeli onda kada Srbija većinski bude smatrala da on zaista jeste heroj. Nisam sasvim siguran da većinska Srbija danas misli da je to bio herojski čin,“ kaže Korać.

Upravo zato, i Ljiljana Spasić sumnja u iskrenost svih koji se danas pozivaju na Srđana Alkesića. I Tadićev potez i Jovanovićeve poruke vidi kao deo predizborne kampanje i koalicione kombinatorike.

„Koliko god bi čovek želeo da bude dobronameran, ipak mi sve liči na propagandnu kampanju. Od dana otvaranja prolaza Srđana Aleksića, nama svake godine dolazi gospodin Boriša Arnaut, koji zastupa zemlju iz koje je Srđan, a ja nisam primetila nikoga iz Gradskog odbora LDP-a u Pančevu. Meni je izuzetno žao što se dobre inicijative nikada ne dogode onda kada im je vreme, nego onda kada to njima odgovara i kada oni to žele.“

Sve dok je tako, najveća vrednost kada „čovek stane za čoveka“, humanost, žrtvovanje i praštanje neće se istinski poštovati, a Srđanov otac još će čekati na ispunjenje želje koju je sa nama podelio pre nekoliko godina.

“Spomenik Srđanu je najveći kad ga čovjek prihvati u svoje srce i kad želi da i on bude taj koji će pomoći u nevolji i u dobru jedan drugome”, kazao je on.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG