Dostupni linkovi

logo-print

Zajedničke konzularne usluge, ne i diplomatija


Foto: Radovan Borović

Foto: Radovan Borović

Koliko je realna nedavna ideja šefa srpske diplomatije da zemlje regiona u inostranstvu uspostave zajednička diplomatsko-konzularna predstavništva po skandinavskom modelu? Podsetimo, ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić početkom januara lokalnim medijima je rekao da su na fonu te inicijative već ostvareni kontakti sa Makedonijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Slovenijom i da je dogovor najizgledniji sa Makedonijom i Crnom Gorom.

Zajednička regionalna diplomatsko-konzularna mreža, o kojoj bi, kako je izjavio, dogovor mogao da se postigne do kraja godine, prema mišljenju šefa srpske diplomatije smanjila bi troškove svim državama Zapadnog Balkana i omogućila im da budu zastupljenije i vidljivije u mnogim delovima sveta, kao i da lakše udruženo nastupaju na trećim tržištima.

Tokom ove godine Srbija planira da otvori tri ambasade u Saudijskoj Arabiji, Kataru i Gani i pet diplomatskih kancelarija u Venecueli, Čileu, Peruu, Vijetnamu i Kambodži. Upravo bi na ovim destinacijama mogao da profunkcioniše "skandinavski model", koji se pokazao kao veoma kao uspešan, podsetio je šef srpske diplomatije i naveo primer Tokija, gde su u jednoj zgradi smeštene diplomate iz više od 15 zemalja Latinske Amerike.

Ivan Vujačić

Ivan Vujačić

Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u Sjedinjenim Državama, skeptičan je, međutim, u pogledu šansi za uspostavljanje zajedničkih regionalnih diplomatskih predstavništava najvišeg ranga. On za Radio Slobodna Evropa kaže da ne bi bilo realno da se u ovoj fazi još nedovoljno stabilizovanih odnosa između država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije otvaraju zajedničke ambasade, ali da bi konzularni poslovi zemalja regiona mogli biti objedinjeni. Podseća da Mrkićeva inicijativa nije nova jer su se slične ideje i ranije pominjale.

“To je praksa koja postoji u svetu, pre svega u skandinavskim zemljama i taj skandinavski model je prilično poznat. Ta inicijativa u ovom trenutku ima smisla i može racionalizovati troškove ukoliko neka predstavništva iz regije obavljaju neke konzularne poslove; dakle, ne radi se tu o diplomatiji nego o konzularnim poslovima koji bi se mogli objediniti jer za time postoji realna potreba zbog velikog broja građana iz bivše Jugoslavije koji žive širom sveta. Ako Srbija, primera radi, ima predstavništvo u nekoj državi, a, recimo, Makedonija, Crna Gora ili neka druga regionalna država nema, onda bi bilateralnim dogovorima moglo da se obezbedi to da predstavništvo Srbije pruža konzularne usluge ne samo srpskim nego i državljanima drugih zemalja regiona. Što se tiče zajedničkih striktno diplomatskih dužnosti, nisam, međutim, siguran da je ovo trenutak kada bi tako nešto nedvosmisleno bilo prihvaćeno od strane suseda, ali, ako bi se počelo objedinjavanje konzularnih poslova, to bi mogao biti jedan početak koji bi možda kasnije evoluirao u složenije vidove saradnje regionalnih diplomatija“, smatra Vujačić.

Podrška inicijativi bez prenagljivanja

U pogledu inicijative o objedinjavanju diplomatsko-konzularne mreže zemalja regiona, bilo bi realno da se u nekom skorijem vremenskom periodu zaključi višestrani memorandum zemalja Zapadnog Balkana, prevashodno onih koje još uvek nisu članice Evropske unije – Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, kaže za Radio Slobodna Evropa Dragan Đukanović, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

“Tim memorandumom bi se uredila diplomatsko-konzularna zaštita građana svih ovih zemalja u trećim zemljama. Na taj način bi se svakako omogućilo da građani dobiju potpunu zaštitu u zemljama u kojima njihova matična država nema diplomatsko-konzularno predstavništvo, a to bi, naravno, doprinelo i smanjenju mnogobrojnih troškova za otvaranje diplomatsko-konzularnih predstavništava širom sveta, donelo bi, dakle, svima uštede u državnim budžetima”, kaže Đukanović.

Inicijativu o objedinjavanju regionalne diplomatsko-konzularne mreže treba svakako podržati, ali s obzirom na još uvek mnogobrojne probleme između zapadnobalkanskih država ne treba nikako preterano ubrzavati njenu dinamiku, upozorava ovaj naš sagovornik.

“Svakako treba obaviti višestrane konsultacije između ministarstava inostranih poslova svih država regiona kako bi se dobila saglasnost i obezbedila šira potpora za ovakvu inicijativu. S tim u vezi, mislim da treba uzeti u obzir iskustva drugih delova sveta, poput nordijskog regiona, gde je sličan vid diplomatsko-konzularne zaštite ustanovljen još polovinom pedesetih godina prošlog veka i jako dobro funkcioniše u trećim zemljama. S druge strane, sa čitavom ovom inicijativom ne bi trebalo prenagljivati. Koliko smo videli, ona se pojavljivala u više navrata u izjavama državnih funkcionera u Srbiji, čak i u prethodnoj vlasti. Ipak, čitav sled događaja, bez obzira na mnogobrojne nerešene bilateralne probleme između država u regionu, navodi na zaključak da ovu inicijativu treba podržati i da će ona svakim danom postajati realnija”, ocenjuje Dragan Đukanović.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG