Pozitivni primeri međuetničke saradnje, solidarnosti i tolerancije, umesto nekritičkog sagledavanja istorije, gde se odnosi većinskog i manjinskog naroda predstavljaju isključivo kroz prizmu nasilja i konflikata cilj su projekta Centra za istorijske studije i dijalog (CISiD) „Ka zajedničkoj kulturi sećanja: Unapređenje vrednovanja istorijske uloge nacionalnih manjina na prostoru Srbije“.
„Nemamo sumnju da je dominantan narativ opterećen nacionalističkim sadržajima. Ali, jedino što možemo je da pokušamo nešto da promenimo“, kaže predsednik CISiD-a, istoričar Srđan Milošević.
To se, prema rečima autora projekta, može postići ukoliko naglašavane konfrontacije i konflikte zamene pozitivni primeri međuetničkih odnosa, kojih je u istoriji, kako podvlače, bilo neuporedivo više nego što se o tome zna, a još manje govori. Takvi primeri doprineće relaksaciji odnosa jer pokazuju da su u inače konfliktnim sredinama oblici suživota, saradnje i empatije bili mogući.
U odnosu prema Albancima koji je u Srbiji, kako navodi istoričar Aleksandar R. Miletić, lakmus papir ispoljavanja nacionalizma, niko sa stanovišta srpskog velikog narativa, neće spomenuti to da su u pojedinim regijama na Kosovu postojale uspešne strategije rešavanja svakodnevnih problema između srpske i albanske zajednice.
„Istraživanjem spisa Milana Rakića nailazimo na zanimljivu priču o albansko-srpskim besama iz 1907. godine, gde vidimo kako je u delu Gnjilanske kotline postojao interes Albanaca da zaštite hrišćansko stanovništvo. Postojali su lokalni albanski sudovi koji su uzimali u zaštitu lokalne Srbe. Čitav taj eksperiment je propao kada je srpska vlada iz Beograda odlučila da komite šalje u Makedoniju baš preko Gnjilanske kotline. Time se poremetio taj krhki, mali institucionalni okvir u kojem su ljudi, svojim institucijama, uspeli da naprave neku vrstu suživota“, kaže Miletić.
U kontekstu nedavnog obeležavanja događaja iz Prvog svetskog rata, autori ukazuju na prećutanu ulogu i doprinos boraca iz redova manjinskih etničkih grupa.
Bilo je i primera kada su se pripradnici većinskog naroda odupirali odredbama vlasti koje su bile diskriminatorske prema pripadnicima manjina. Jedan takav je solidarna akcija građana Kragujevca koji su sredinom 19. veka ustali protiv odluka državnih vlasti koje su naređivale da jevrejski trgovci budu proterani iz varoši u Srbiji.
Isticanjem ovakvih, i primera solidarnosti od strane pripadnika manjinskih zajednica koje su neretko bile diskriminisane, autori projekta sugerišu da u javna obeležavanja istorijskih događaja i ličnosti treba uvrstiti i istoriju nacionalnih manjina.
„Važno je razvijanje svesti o tome da istorije manjinske i većinske zajednice ne teku paralelno, već da se one nužno prožimaju. Ta prožimanja u naš vidokrug putem medija i školskih udžbenika uvek dolaze u konfliktnim situacijama, a vrlo retko onda kada postoje primeri saradnje i dobrih odnosa. Može se čuti prigovor da su to izuzeci, ali ni velika dela herojstva nisu bila pravilo, pa se upravo ona čine vidljivima zato što se polazi od toga da mogu da budu primer“, ukazuje Srđan Milošević.
U okviru projekta izrađen je i nacrt platforme koja bi se bavila izmenama u nastavi istorije.
„Naša istorija je pravolinijska šećerlema u kojoj mi uživamo. I to nije priča u kojoj ima mesta za nešto što bi bilo kritičko sagledavanje sopstvene prošlosti, gde ćemo da odamo počast nekom drugom i da kažemo da je i on imao neki doprinos“, navodi Miletić.
U svom predlogu, autori podvlače da bi koncept nacionalne istorije trebalo shvatiti kao istoriju države, a ne, kako se to čini, etničku istoriju.
Da bi konfliktnu, zamenila istorija koja uključuje i sve druge vrste interakcije potrebna je politička volja. Onakva, dodaje Miletić, kakva je postojala u Nemačkoj šezdesetih godina kada je centralna vlast, iako nije imala ingerencije u domenu prosvetne politike, dizajnirala set uredbi kojima je definisala način na koji će se u školama interpretirati nacizam.
„Kod nas, gde se ceni da neko udara pesnicom o astal, taj koji udara treba da pokrene tu priču. I onda bih ja bio optimista“, kaže Miletić.
Razlozi za optimizam mogli bi se tražiti u političkom pragmatizmu ili, kako navodi Srđan Milošević, usklađivanjima sa evropskim modelima, koja Srbiji predstoje na putu ka članstvu.
„Ako kod ljudi uspemo da razvijemo svest o tome da nisu uvek drugi izvor problema i da osim tih problema postoje i kreativni načini njihovog prevazilaženja, mi ćemo u najmanju ruku razviti svest o tome da su odnosi složeniji od nekakve crno-bele slike. A onda je to prvi korak nekoj sumnji u velike narative u kojima je jedna strana uvek u pravu, a druga uvek greši“, navodi Milošević.
U okviru projekta izrađena je i interaktivna mapa u koju su uneti razni sadržaji koji ukazuju na pozitivne primere iz istorije međunacionalnih odnosa. Pokrenuto je i nekoliko inicijativa za podizanje spomen-obeležja na mestima sećanja koja ukazuju na primere međuetničke tolerancije i saradnje. Nažalost, navode autori, neke od njih nisu naišle na razumevanje.
Facebook Forum