Dostupni linkovi

logo-print

Zahtevi iz regiona: UN treba ispitati rad Haškog tribunala


Fajlovi u arhivi Haškog tribunala

Fajlovi u arhivi Haškog tribunala

Više od 100 nevladinih organizacija i pojedinaca iz celog regiona, od Hrvatske preko BIH, Srbije, Crne Gore do Kosova, zatražilo je od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da bez odlaganja naloži sprovođenje istrage, kako bi se ispitale sumnje u pravičnost presuda Haškog tribunala. Šta je ujedinilo poznate borce za suočavanje sa prošlošću, za pravdu za žrtve, za procesuiranje odgovornih za zločine u ratovima 90-ih pred međunarodnim sudom? Šta ih je ujedinilo da traže proveru Suda u koji su donedavno gledali kao jedinu sigurnu instituciju koja će kazniti zločince?


To su presude koje su dovele u pitanje kredibilitet Haškog suda najpre po mišljenju dela stručne javnosti i svih onih koji su se godinama zalagali i po cenu sopstvene beznednosti za suđenje krivcima za ratne zločine, a potom i po tvrdnjama jednog insajdera u samom Tribunalu. Sudije Haškog suda Frederika Harhofa čije je pismo prijateljima, objavljeno najpre u jednom danskom listu, odjeknulo kao senzacija i u kome se govori o pritiscima predsednika Suda Teodora Merona na druge sudije da oslobode hrvatskog generala Gotovinu, srpskog generala Perišića i bezbednjaka, čoveka od najvećeg Miloševićevog poverenja Stanišića.

“Moglo bi se pomisliti da je vojni establišment u vodećim državama (poput SAD i Izraela) smatrao da se sudovi u svojoj praksi previše približavaju odgovornosti vojnih zapovednika”, napisao je sredinom juna između ostalog sudija Harhof, komentarišući zaokret Suda u tumačenju komandne odgovornosti koji je doveo do kontroverznih oslobadjajućih presuda.

Za organizacije koje se bave suočavanjem sa prošlošću u regionu veoma je važno da se sačuva kredibilitet Haškog tribunala čije je nasleđe od neprocenjive vrednosti, kaže direktoka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović.

“Nama je važno da brojne presude donete pred Haškim tribunalom o zločinima u Srebrenici, Prijedoru, Vukovaru, Sarajevu, na Kosovu...ostanu kredibilan zapis o onome što se dogodilo u bivšoj Jugoslaviji tokom ratova. Samo jednom temeljnom, nezavisnom istragom tih navoda (iz pisma Harhofa) možemo doći do toga da se taj jedan veliki oblak sumnje koji se nadneo nad nasleđem Haškog tribunala, odagna”, naglašava Sandra Orlović.

"Tražimo da se raščisti šta je tačno a šta ne", kaže i Vesna Teršelič iz zagrebačkog Centra za suočavanje sa prošlošću Documenta.

„U pismu suca Harhofa izneseni su veoma ozbiljni navodi i neko nezavisno tijelo bi trebalo stvarno utvrditi što se to događalo", kaže Vesna Teršelič.

Zaštićena kategorija

Maja Mićić

Maja Mićić

Maja Mićić iz Inicijative mladih za ljudska prava, jedne od inicijatora ovakvog obraćanja Ban Ki Munu, ukazuje da je problem u nejednakom tretmanu onih koji su dospeli pred Haški tribunal, što je bilo primećeno i pre pisma sudije Harhofa.

“Ono što smo videli je da smo imali jednu zaštićenu kategoriju prilično visoko rangiranih funkcionera i generala, a u presudama Stanišiću, Simatoviću i Perišiću imamo i oslobađanje jedne države koja je svoje vojne jedinice slala na teritoriju druge države. Ono što je u Perišićevoj presudi napravljeno kao jako opasan presedan je da se država ne smatra odgovornom ukoliko šalje na teritoriju druge države bilo koju vrstu vojne pomoći, jer se ne može dokazati namera da se počini konkretan zločin”, naglašava Mićićeva.

Za Zlatka Dizdarevića iz Helsinškog odbora za ljudska prava BiH veoma je važno da se vrati kredibilitet Haškom sudu ali i da se razjasni kako je moguće da su najodgovorniji ostali van domašaja pravde.

“Mi smo ovdje imali tu nesreću da nijedan od vođa u regionu nije doživio neki početak suđenja, a neki kraj. Ako je to bio prst sudbine koja ih je spasla suda nije se smjelo desiti da se oslobodi krivice vođstvo koje je smišljalo, planiralo i vodilo ratove”, kaže Dizdarević.

”Kredibiltet Suda u Hagu u velikoj mjeri određuje budućnost ovog regiona i zbog toga očekujemo da će jedna takva istraga moći uroditi plodom i vratiti dignitet jednom vrlo značajnom Sudu”, kaže Dizdarević, navodeći koliko je to posebno osetljivo pitanje u BIH, državi najviše stradaloj u ratu, državi koja i danas trpi posledice.

Podsetimo, jedina reakcija na ovo pismo je bila pisana izjava glavnog Haškog tužioca Serža Bramerca u kome kaže da razume razočarenje zbog poslednjih presuda, i najavljuje žalbu u slučaju Stanišić i Simatović, eventualno revidiranje postupka u slučaju Gotovina i rešenje žalbe u slučaju Šainović i Perišić.

“Valjanu kritiku rada Tribunala treba uvažiti” , stoji u pisanoj izjavi haškog tužioca.

Sa druge strane, u stručnoj javnosti se raspravlja o tome kakve posledice može imati činjenica da se uvodi princip po kome se onima koji su na vrhu komandne odgovornosti može suditi za zločine samo ako se dokaže direktna namera da se počini konkretan zločin, uz odustajanje od odgovornosti zbog udruživanja radi zajedničkog zločinačkog poduhvata.

"skladu sa tom novom praksom", kaže sudija Harhof, “većina ovakvih slučajeva biće završena oslobađajućim presudama za vojne zapovednike, tako da američki (i izraelski) vojni vrh može da odahne”. I dalje sudija Harhof piše prijateljima da ima “vrlo neugodan utisak da je Sud promenio pravac pod pritiskom „vojnog establišmenta“ određenih dominantnih država” .

Ove utiske sudije Harhofa treba UN u istrazi da provere i utvrde tačne činjenice, traže potpisnici pisma, kako ne bi bio doveden u pitanje celokupni rad Haškog tribunala i njegovo nasleđ.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG